Dame i gospodo narodni poslanici, ne mogu da kažem da ovaj papir koji predstavlja i rezoluciju i platformu da je nešto što me raduje, što meni pruža unutrašnje zadovoljstvo, da će problem koji je vezan za našu AP KiM da se reši onako kako bi mi najviše voleli.
Zato me i čudi sve ovo što se danas dešava na sednici Skupštine Srbije, jer po prvi put od kada Srbija ne vrši vlast na teritoriji AP KiM nemamo ozbiljan i odgovoran konsenzus nas koji je narod birao na izborima oko rešavanja problema koji su vezani za KiM. Kroz ovo zasedanje po prvi put sam takođe imao da čujem i izjave da ovde određene političke stranke vrše određene političke manevre kada je u pitanju KiM, optužbe da se ova rezolucija i platforma donose zbog datuma početka pregovora sa EU, a ono što je najveći utisak na mene ostavlja jeste, čini mi se i to odbijanje odgovornosti za sudbinu KiM.
Da li smo mi koji učestvujemo u političkom životu, pogotovo oni koji su vršili vlast od 5. oktobra 2000. godine do sada, baš uradili sve što god su mogli za Kosovo i Metohiju. Mogu da kažem, da jesu makar pola od onoga što su mogli, sadržaj ovog papira bi bio daleko bolji.
Samo da vas podsetim šta se sve dešavalo u Srbiji u tom proteklom periodu. Kada je bilo nasilje na Kosovu, koje je imalo pogrom Srba, marta meseca 2003. godine, u Srbiji se istrančarilo ko će da bude predsednik Vlade, ko će da bude ministar, koje će stranke da formiraju vladajuću većinu.
Šta se sve dešavalo sa ranijim rezolucijama, koje je isto ova skupština donosila? Ništa, osim deklarativnog prihvatanja da su Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije, da nikada nećemo priznati nezavisnost Kosova, dalje od toga se nikada nije otišlo i u tome se ogleda odbijanje odgovornosti za sve ono što se dešava na Kosovu i Metohiji. Čak su nam i neke velike zemlje, sa velikim političkim uticajem u svetu, govorile, lično prisustvovao - odredite gospodo šta hoćete sa Kosovom i Metohijom, napravite taj predlog i dostavite. Ne možemo mi više da se borimo za Kosovo i Metohiju od vas koji ste u Srbiji. Ne možemo mi bolje da mislimo o Kosovu i Metohiji od vas koji ste u Srbiji.
Mi nikada do sada, do dana današnjeg, nismo osim deklarativnog zalaganja, šta sa Kosovom i Metohijom, kao narodni poslanici imali ni od predsednika Republike, ni od vlada Republike Srbije koje su bile u tom periodu ovde. Šta smo imali za posledicu? Možda smo i mogli da pregovaramo i sa međunarodnom zajednicom, koja je tada vršila vlast na Kosovu i Metohiji, ali nismo imali o čemu, nismo imali sa čim, nismo imali ideju, zato što smo se bojali političke odgovornosti rejtinga svojih stranaka, da jedan takav papir koji sagledava realno činjenično stanje na terenu, napravimo i dostavimo i Skupštini i da znaju za njega i građani Srbije, koji glasaju za nas na izborima.
Dok smo mi bili uvijeni u jednu svoju ljušturu, u jedan svoj oklop, privremene institucije na Kosovu i Metohiji su polako, ali sigurno zaokruživale svoj put ka proglašenju nezavisnosti AP Kosovo i Metohija u odnosu na Srbiju, i u tome se ogleda najveća odgovornost svih onih koji su tada vršili vlast u Republici Srbiji. Od proglašenja, morala je da se prihvati činjenica da se promenila politička situacija i da sada više ne možemo da pregovaramo sa međunarodnom zajednicom, nego da prihvatimo činjenično stanje da to moramo da radimo sa predstavnicima privremenih institucija na Kosovu i Metohiji. To je sada najviše što možemo da postignemo.
Osim našeg političkog delovanja po pitanju ovog problema, hajde da pogledamo šta to ono faktički utiče da Kosovo i Metohija ostanu u sastavu Republike Srbije? Ako se neko zanosi da će to biti rezolucije, deklaracije, političke floskule, grdno se vara. Ako se misli da će za to biti dovoljan samo Ustav Republike Srbije, takođe se grdno vara. Da bismo ostvarili pravo da polažemo to pravo na Kosovo i Metohiju, kao sastavni deo Republike Srbije, na prvom mestu, tamo moraju da žive pripadnici srpskog naroda. To jeste što se prvi put jasno, nedvosmiselno, insistira na razvoju, na prvom mestu na bezbednosti, a kasnije i ekonomskom i drugom razvoju pripadnika srpskog naroda na Kosovu i Metohiju. Samo na taj način možemo da sačuvamo Kosovo i Metohiju u sastavu Republike Srbije. Baš zbog toga je bila velika odgovornost predlagača i rezolucije i platforme, da započne jedan dijalog, koji nam daje za pravo da će u nekom periodu Kosovo i Metohija da ostane u sastavu Republike Srbije, sa punim uvažavanjem Ustava Republike Srbije, na čitavoj njegovoj teritoriji.
Oni koji se boje da prihvate takvu odgovornost, ne treba ni da se kandiduju na izborima, ne treba ni da učestvuju u političkom životu Republike Srbije. Zato, gospodine predsedniče Republike, gospodine predsedniče Vlade, ostali ministri, imate podršku SNS za ovu rezoluciju, za platformu za Kosovo i Metohiju, zato što ne želimo da učestvujemo u jednom problemu, da ga ne rešavamo uopšte i da se u kasnijem vremenu stidimo svojih postupaka i ne činjenja, kao što je to do sada bilo. Hvala.