Dame i gospodo narodni poslanici, evo, pred nama se nalazi taj čuveni Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu. Moram da se složim sa prethodnim govornikom, da čim je urađena rekonstrukcija Vlade, kada smo promenili Zakon o Vladi, bilo je potrebno da se uradi i budžet. Sada zbog MMF i tzv. kreditom iz predostrožnosti mi imamo konačno rebalans budžeta, da narodni poslanici budu upoznati kako izgleda, koliko toliko, ova fiskalna godina.
Mislim da sam premijer i ministar finansija nisu bili baš potpuno iskreni prema narodnim poslanicima kada su obrazlagali Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu, a i vidi se jedan određen trud da se barem prva tabela, koja nam dosta toga govori, pronađe pred narodnim poslanicima u nekom drugom malo izmenjenom obliku, pa po onoj Dinkićevoj navici da pokušate da bar nešto od svega ovoga prikrijete, što se trenutno dešava.
Kaže se u obrazloženju da je jedan od razloga i taj što po novoj zakonskoj regulativi o prihodima lokalnih samouprava imamo manjak na prihodnoj strani budžeta Republike Srbije. U tom delu je premijer bio u pravu. Međutim, postoji i drugi manjak na prihodnoj strani budžeta, koji se izgleda krije. Ako se pogleda, prihodna strana budžeta je manja za nekih 20-ak milijardi dinara. Kada se pogleda struktura tamo gde je ostvareni višak i manjak, dolazimo do jedne situacije da se zapitamo dokle se misli da se ovako vodi država?
Nije u pitanju samo 20 milijardi, već postoje određeni indikatori koji nam govore da, ukoliko se nešto ozbiljno ne preduzme u nekom kraćem roku, da će biti sve gore i gore. Ne može predsedniku Vlade da bude obrazloženje za pad BDP kriza u EU. Kriza u EU traje još od 2008. godine, produbila se u prvoj polovini 2010. godine i bilo je očekivano da će ovakva biti i u 2011. godini, sve do 2013-2014, a možda čak i duže. Znači, takva obrazloženja ova vlada ne može da da pred narodnim poslanicima.
Ono što su indikatori da nešto ozbiljno nevalja u našem privrednom delu, u onom delu koji stvara realne prihode budžeta Republike Srbije, vidimo već u prihodima u vezi poreza na dodatu vrednost. Tu ne možemo da optužimo ni lokalne samouprave, niti bilo koga drugog. Ti prihodi su na nivou Republike manji za oko 15 milijardi dinara. Od toga PDV u zemlji, a ovo je izuzetno dobar pokazatelj, manji je za oko 13 milijardi dinara ili za oko 13-14% na planiran prihod. Sredstva iz uvoza, PDV iz uvoza manji je za nekih oko dve milijarde. Sad se postavlja pitanje, kako to predsednik Vlade kaže – da je nama uvoz trenutni najmanji od 2000. godina na ovamo.
Međutim, ne možemo da se složimo da su razlozi za smanjenje uvoza dobra poslovna politika Vlade Republike Srbije, već naprotiv, loša poslovna politika Vlade Republike Srbije. Smanjenje uvoza, a pogotovo poreza na prihode u zemlji, pokazuje nam jedan drastičan pad životnog standarda i kupovne moći stanovništva. Zato vam je i uvoz manji. Nemojte više sa tim da se hvalite.
Slažem se da je po pitanju izvoza nešto urađeno, ali hajde da pogledamo kakva je struktura našeg izvoza. Šta mi to izvozimo? Izvozimo poljoprivredne proizvode koji se mogu smatrati sirovinama. Ne treba biti nešto mnogo pametan i ne treba biti nešto mnogo sposoban da se ovakvo nešto postigne, treba biti samo dobra godina, sa dobrom vremenskom prognozom i napravićete jedan ovakav poslovni rezultat. Da ne pričam o blokadama puteva, štrajkovima malinara itd. Pričamo o onim tradicionalnim poljoprivrednim kulturama koje naš seljak najviše uzgaja.
Isto tako, ako se pogleda prihodna strana kada su u pitanju akcize, tu se u stvari i vidi jedan dobar razlog zašto i pored, na prvom mestu, pada evra u odnosu na dinara, u odnosu na prošlu godinu, pada cena sirove nafte. Još uvek na tržištu cene naftnih derivata su jedne od najvećih u ovom delu Evrope. Vlada pošto poto pokušava kroz akcize i PDV i carine na uvoz nafte i naftnih derivata da održi budžet likvidnim. Svoju nesposobnost na ovaj način iskazuje.
Možda će predsednik Vlade da kaže kako nije njegovo i nije Vlade Republike Srbije da određuje cene naftnih derivata. U tom delu mogu delimično da se složim.
Međutim, Vlada je ta koja je odgovorna za monopol na tržištu nafte i naftnih derivata i kroz taj monopol se na jedan veštački način održava ovako visoka cena. Kada Vlada bude na pravi način izvršila liberalizaciju uvoza naftnih derivata, onda možemo tek da očekujemo pojeftinjenje tih derivata na tržištu, a monopol se ogleda kroz uslove koji mogu da ispune samo tri ili četiri kompanije koje se bave prometom naftnih derivata na teritoriji čitave Republike. Tako što se određuju kontingenti za uvoz daleko, daleko veći nego što to može neko preduzeće čiji je kapacitet hiljadu ili dve hiljade tona nekog derivata da prihvati. Kroz taj veštački monopol mi našoj robi, našoj privredi i našoj poljoprivredi smanjujemo konkurentnost na tržištu i pogoršavamo životni standard naših građana.
Mislim da, ako hoćete nešto da uradite ozbiljno, na prvom mestu kroz sprečavanje takvog monopola, da omogućite da ovako ranjiva privreda pokuša da bar nešto uradi sama sa sobom, pošto vi sami niste u stanju da uradite nešto za nju.
Kada su u pitanju troškovi koji su predviđeni ovim budžetom, dotacije Republičkom fondu za PIO se opravdavaju sa tim da je potrebno povećanje zbog rasta inflacije za koje je naravno kriva Vlada. Ne kažem da ne treba dati penzionerima, treba im dati koliko god je to moguće, ali je to takođe jedan indikator da taj iznos koji nedostaje daleko veći od tih 2% razlike između planirane inflacije i ostvarene inflacije, što nam takođe govori da ili imamo veći broj nezaposlenih lica, odnosno manji broj zaposlenih lica ili da poslodavci zbog izuzetne teške ekonomske situacije nisu u stanju da uplaćuju sredstva u fondove. To je takođe problem ove vlade koji je prećutkivan kada smo slušali diskusiju i obrazloženje o rebalansu budžeta za 2011. godinu.
Mogu da kažem da dva dela samog Predloga budžeta su prilično sramotna za ovu vlada. Vlada je već, čini mi se, u prošli četvrtak podnela jedan amandman na Predlog zakona o budžetu i u samoj projekciji Predloga zakona predviđeno je 15 milijardi dinara za poboljšanje likvidnosti bankarskog sektora. Gospodine predsedniče Vlade, taj koji god da je to stavio u budžet treba da bude najuren iz ove vlade, a po meni bi čak trebalo i da odgovara. Likvidnost bankarskog sektora se smanjuje godinama, ali ne zato što bankarski sektor ima smanjene prihode po osnovu datim kreditima i državi i građanima i privredi, nego zato što se konstantno taj prihod iznosi iz države. Likvidnost bankarskog sektora septembra meseca 2008. godine je bila oko 20 milijardi dinara aktive, što u sredstvima na tekućim računima, što u depozitima kod NBS, što u državnim hartijama od vrednosti. U toku 2010. godine, gospodine predsedniče, strane banke su iz države iznele oko 240 milijardi dinara, odnosno isto toliko deviznih rezervi Republike Srbije. Devizne rezerve koje su stvarane izvozom, devizne rezerve koje su stvarane doznakama naših građana koji su svoje penzije stekli u inostranstvu. I dozvolili ste da u vremenu svetske ekonomske krize i krize EU taj novac izađe iz države.
Slažem se da država treba da ima liberalni kapitalizam, ali ne kada su krize, čak i vodeće zemlje EU budno pod svojim okom prati šta se dešava na njihovom sistemskom tržištu, šta se dešava u njihovom bankarskom sektoru, da ne bi bilo koja od banaka zbog profita napravila štetu državi i merama to sprečavaju, da ne pričam i o Švajcarskoj. Mi smo dozvolili da jednostavno za samo sedam ili osam meseci devizne rezerve budu smanjene za dve milijarde i 400 miliona evra i da se za isto toliko smanji likvidnost bankarskog sektora i sada tim istim bankama treba da damo, da se zadužimo i da pokrivamo njihovu likvidnost sa 15 milijardi dinara.
Podneli ste amandman, pa ste podneli još jedan. Moraćemo dobro da pregledamo te vaše amandmane i da vidimo šta se tu u suštini dešava. Imali smo ove godine i Zakon o deviznom poslovanju. Tim zakonom, dok ste vi predsednik Vlade omogućeno je takođe da se novac iznosi iz zemlje. Razlog jeste, kažete, Svetska trgovinska organizacija. Samo da vas pitam kada budemo ušli u Svetsku trgovinsku organizaciju, sa čime ćemo mi to da trgujemo? Šta ćemo mi to da prodajemo, kad je sve uništeno? Kad ono što se ovde stvori u ovoj državi ne vrati se kroz neku novu investiciju ili neki novi prihod, nego završi na egzotičnim ostrvima: Sejšeli, Kajmanska ostrva, itd, da bi se ispunio zahtev STO, slažem se, ali hajde da prvo napravimo zdravu osnovu u privredi, a ne da u sistemu koji je pun korupcije, u kome skoro nema nikakve kontrole, potpuno sve otvorimo i liberalizujemo.
Kada je bila priča oko prodaje "Telekoma", predsednik Vlade nam reče da država nije poslodavac i ona može da ima zaposlene samo u organizacijama u kojima se vrše javna ovlašćenja, na tri mesta u budžetu RS. Vi imate dokapitalizaciju "Fijata", potrošićete od 12 do 15 milijardi za zajedničko preduzeće. Voleo bih, gospodine predsedniče, da nam kažete za taj projekat koji je nastao dok ste još bili ministar finansija u prethodnoj vladi, sada ste na završetku ovog mandata, taj projekat još nije zaživeo, još ne vidimo rezultate, potrošili smo preko dve milijarde evra, da nam odgovorite da li ta rupa ima konačno dno ili po inerciji da spašavamo šta se spasiti može?
U samom predlogu ima još jedan član koji pomalo zbunjuje, a to je da u ovoj godini javna preduzeća koja imaju sredstva mogu da isplate jubilarne nagrade za 2008, 2009. i 2010. godinu, znači, retroaktivno i u nazad. Meni to, gospodine predsedniče, liči na grčki sindrom, jedno takvo ponašanje. Liči mi zato što su tamo dobijali premije ako dolaze na posao na vreme. Dobijali su premije ako mašinovođa održava ruke čistim, kuriri su dobijali posao ako su dostavljali poštu na vreme, a u ovoj skupštini sekretarice su dobijale po dva miliona dinara za RIK zato što su se javljale na telefon. Ne znam šta je sve u tim organima državne uprave i šta se sve tamo dešava po javnim preduzećima, a siguran sam da je neka slična situacija, neki sličan scenario.
Ovde je Administrativni odbor doneo odluku da se za uštede koje su narodni poslanici ostvarili odredi određena povišica za zaposlene u Skupštini. Tada je rečeno da ne može, ne da nam to MMF, nećemo dobiti kredit. Šta je sad ovo? Možemo mi da raspravljamo o Konstantinovićevoj odluci, da li je to linearno za sve zaposlene, itd, ali to je neka druga priča.
Pošto predsednik Vlade izađe, prenesite mu u Predlogu Zakona o budžetu govori se o kreditu iz predostrožnosti. Znači, kredit koji treba da se koristi samo ukoliko prihodna strana budžeta Republike Srbije ne bude očekivana, odnosno dovede se u pitanje funkcionisanje čitavog finansijskog sistema po pitanju poreske politike i rashoda.
Kredit iznosi milijardu evra. Milijardu evra je po sadašnjem kursu negde oko 101, 102 milijarde dinara. Ako pogledamo budžet videćemo da su gospoda iz Vlade i gospodin predsednik Vlade Mirko Cvetković ovim rebalansom potrošili 130 miliona evra tog kredita iz predostrožnosti, i da nam je budžetski deficit u odnosu na osnovni Zakon o budžetu izmene i dopune veći taman za tih 130 miliona evra ili da prevedem u dinare negde oko 13 milijardi dinara. I sad postavlja se samo još jedno pitanje, hoće li ovaj ostatak od 870 miliona evra, odnosno 88 milijardi dinara, gospodin Cvetković da potroši u izbornoj kampanji. Ovo je samo jedan mali deo razloga koje smo za ovih 20 minuta mogli da obrazložimo pred narodnim poslanicima i Srpskoj javnosti zašto SNS u danu za glasanje neće podržati ovakav budžet Republike Srbije.