Dame i gospodo narodni poslanici, voleo bih da je ministar ostao u sali jer najlakše ne argumentovano reći da neko ne govori istinu, da neko ne zna šta priča, najlakše da dobacuju neki, a pri tom zaboravljaju da se nalaze u Narodnoj skupštini, pred narodnim poslanicima, a ne na političkoj tribini ili na sednici Vlade, gde mogu ministri međusobno tako da razgovaraju. Dobro, ne zameram to njima, baš nešto mnogo, više mu zameram što nije sada ovde sa nama.

Ove izmene i dopune zakona o lokalnim izborima trebale su da reše određene nedorečenosti i zloupotrebe koje su davale za pravo da ministarstvo tumači zakon kad mu je i kako volja. U tome i jeste problem i taj problem je nastao u onoj spornoj opštini Golubac, jer po članu 46. zakona – mandat odborniku prestaje podnošenjem ostavke, donošenjem odluke o raspuštanju skupštine jedinice lokalne samouprave, ako je odbornik pravosnažno osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju dužem od šest meseci. Ako je pravosnažnom sudskom odlukom lišen poslovne sposobnosti.

Preuzimanje poslova, odnosno funkcije koje su u skladu sa zakonom nespojive sa funkcijom odbornika. Ako mu prestane prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave gubljenjem državljanstva iako nastupi smrt odbornika.

U sledećem stavu se kaže odbornik može podneti ostavku usmeno na sednici skupštine jedinice lokalne samouprave, a između dve sednice podnosi u formi overene pisane izjave. Posle podnošenja usmene ostavke odbornika, skupština bez odlaganja na istoj sednici utvrđuje da mu je prestao mandat. O ostavci koju je odbornik podneo između dve sednice, skupština je dužna da odluči a ne utvrdi, a utvrđivanje je u stvari konstatacija, a donošenje odluke je glasanje na prvoj narednoj sednici.

Dame i gospodo narodni poslanici, tačkama od 2. do 8. člana 46. stav 1. Zakona o lokalnim izborima mandat odbornika prestaje nezavisno od volje odbornika kao pojedinca i od volje skupštine, zato što su jasno definisani uslovi pod kojima odborniku prestaje mandat. Znači bez volje skupštine. Ovo su dva mišljenja ministarstva. Jedno od 29. jula 2010. godine, potpisao ga je ministar Milan Marković, a drugo od 2. avgusta 2010. godine, gde gospodin Marković u svom mišljenju tvrdi da odbornik koji je promenio mesto prebivališta može da učestvuje u radu skupštine. U tome je problem. Znači, kaže da se glasa o prestanku mandata. Zakon koji je on ovde branio kaže – utvrđuje se prestanak mandata, a kad se podnosi ostavka između dve sednice odlučuje se o prestanku mandata. Hoće li skupština da odlučuje da li je neko pravosnažno osuđen na kaznu zatvora u trajanju dužem od šest meseci, ili da li je izgubio poslovnu sposobnost, ili da li je nastupila smrt odbornika? Na to ste sveli zakon, da možete da tumačite kako vam se god svidi.

O samom Zakonu o lokalnoj samoupravi sve odluke koje donosi lokalna samouprava objavljuju u "Službenom glasniku jedinica lokalne samouprave". To je jedini zakonom predviđeno glasilo i jedino su te odluke koje donese jedinica lokalne samouprave i objavi u "Službenom glasniku" važeće. Gospodin, ministar je svojim aktom stavio pečat opštine pozivajući se na član 13. Zakona o pečatu državnih i drugih organa, u kome se kaže – pečat koji je postao neodgovarajući zbog istrošenosti, nije slučaj, oštećenja – nije slučaj, promene, uređenja državnih i drugih organa – nije slučaj, promena naziva sedišta itd, odnosno prestanka vršenja javnih ovlašćenja – nije slučaj jer jedinica lokalne samouprave nastavlja da vrši svoja javna ovlašćenja, stavlja se van upotrebe i mora se uništiti.

Na ovaj član ste se pozvali kad ste uvodili nasilno Zorana Pajkića i gospodina Purunovića na vlast, tako da sa zadovoljstvom prihvatam ponudu gospodina ministra da vidimo ko će od nas dvojice da podnese ostavku, s tim da to ne bude komisija od političara nego da bude od nezavisnih upravnih pravnika, pa da vidimo šta znači odlučuje, šta znači utvrđuje, šta je voljom skupštine prestaje kad mandat, a kad prestaje mandat po sili zakona bez volje skupštine. Ako se već proglašavate legalistima, onda na prvom mestu treba da poštujete Ustav. Evo koliko muka imamo zbog dvojice, trojice kolega koji su gradonačelnici, predsednici opština. Kaže, mi smo izabrani pre nego što je zakon o agenciji donet, jeste ali Ustav je donet pre nego što su izabrani. Tumačite kako je vama volja, pa vam zato posle Ustavni sud te vaše odluke poništava. Ceo Zakon o lokalnim izborima, najvažniji njegovi delovi, član 43. član 47. član 48, da je predlagač baš Milan Marković, ministar, su oglašeni neustavnim.

Treba li više reći o kompetentnosti ministra. Ako hoće da bude lice, ministar koji se pridržava zakona i Ustava, onda neka radi svoj posao kako treba. Ako

će da bude ministar, kome će zakoni da padaju na Ustavnom sudu, a da on viče nisam ja za to kriv, nemoj ni da se bavi ovim poslom. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, ova tema oko majki, žena preduzetnika se već nekoliko meseci vrti po medijima i konačno imamo jedan pokušaj da predlagač zakona želi da ovo reguliše zakonom, samo što to, čini mi se, radi na dosta pogrešan način.

Zakone pišu političari, zakone pišu i stručni ljudi a zakone pišu i oni koji ne žele da prihvate svoju grešku, a nažalost, nemaju ni jedan jedini radni dan van posla koji su radili kao neki stručni saradnik ili savetnik u državnom organu, pa i ne znaju šta je život, ne znaju kako se zarađuje novac, ne znaju kako se pravi nova vrednost. Onda oni mogu ovakve zakone da pišu i može im se da ne žele da prihvate svoju grešku.

Poslanička grupa SNS tražila je svojim amandmanom da se sledeći deo teksta izbrišete. To je u članu 4. da lice koje je preduzetnik, koji ostvaruje naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i odsustva sa radi radi posebne nege deteta a delatnost nastavlja da obavlja preko ovlašćenog poslovođe, da se oslobodi plaćanja poreza doprinosa na socijalno osiguranje.

Dobili smo jedno obrazloženje Vlade u kome se kaže – osnovica doprinosa za socijalno osiguranje za lica koja samostalno obavljaju delatnost i oporeziva dobit. To je tačno. Znači, lice koje nastavlja da obavlja delatnost preko drugog lica ostvaruje neki prihod i na osnovu tog prihoda plaća porez.

Kako za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa radi posebne nege deteta kada se obavljanje delatnosti nastavlja preko ovlašćenog poslovođe, lice koje je preduzetnik ostvaruje u skladu sa zakonom naknadu zarade upravo po osnovu toga što mu pravo za naknadu za vreme navedenog odsustva pripada kao licu koje obavlja samostalnu delatnost, te stoga smatramo da nema osnova da se ovaj prihod izuzme od plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, imajući u vidu da se navedena naknada smatra prihodom po osnovu obavljanja samostalne delatnosti. Ali, šta je sa bolovanjem? To ne postoji.

Da bi jedan preduzetnik ostvario neki prihod nemojte da poistovećujete fizičko lice koje je vlasnik neke samostalne trgovinske radnje ili uslužne radnje sa uslužnom radnjom, njegovim statusom preduzetnika. On ne može svoju zaradu da podigne sa tekućeg računa, osim ako ne uplati doprinose i poreze.

Tu je stvar čista. Znači, njegova samostalna trgovinska radnja, ili ugostiteljska radnja, ili šta god da bude, ostvaruje prihod koji ostaje njoj samoj, a ne vlasniku, odnosno fizičkom licu. Na osnovu toga plaća porez. Taj porez nema nikakve veze sa doprinosima.

Ovako, sa ovakvim načinom razmišljanja, možete samo da postignete sledeće stvari. Prvo, kao što je to već rečeno već u raspravi u načelu, možete da izazovete da se takve samostalne trgovinske radnje zatvaraju. Šta ste onda postigli? Em ste ostali bez radnika, em je preduzetnik stavio svoju firmicu, da kažemo tako, u stanje mirovanja i sada imate obavezu da mu isplaćujete sve one doprinose koje biste mu isplaćivali da je nastavio da radi, da je nastavio da ima radnike, da je nastavio da uplaćuje poreze, da je nastavio da uplaćuje doprinose za zaposlene i poreze za zaposlene. To vam je efekat.

Da li ste rešili problem? Možda jeste, ali na pogrešan način. Nema ušteda u budžetu. Imate samo još tri-četiri, pet ili šest radnika koji su ostali bez posla, po jednom preduzetniku. Nemojte da smatrate, nego počnite da učite šta je život.

Ili, šta ako je odsustvo iz nekog drugog razloga, bolesti preduzetnika - preneo je upravljačka prava na drugog i ta bolest traje duže od 30 dana, šta ćete onda? Onda morate da mu uplatite sve po onome što mu sleduje. Ne, vama je cilj, znači, uočili ste neku po vama anomaliju, po meni sasvim prirodnu stvar, da žena koja je rodila ima pravo na porodiljsko odsustvo i da bude oslobođena plaćanja doprinosa i da prima naknade iz budžeta Republike Srbije kao svaka druga žena koja je rodila dete, a u radnom je odnosu. U tome je vaš problem.

Ili, možete za posledicu da imate sledeće – da preduzetnik prenese svoja upravljačka prava na treće lice, a onda se zaposli kao običan radnik u svojoj radnji. Šta ćete onda? Preneo upravljačka prava, ovamo prima platu preko platnog spiska. Zakonom nije zabranjeno. Ostvariće opet ono pravo.

Zašto terate ljude da traže rupe u zakonu, da bi nekome, da izvinete, ćati u vašem ministarstvu, koji je rešio da istera nešto na silu, da bi dokazao da je u pravu, maltretira sada i Narodnu skupštinu, poslanike i javnost da bi isterao neki svoj hir? Bez ikakvog efekta, u smislu da će efekti biti pozitivni, već pravimo sebi sami bruku, da ne radimo u korist nataliteta, sami teramo svoje građane koji nam pune budžet, da traže rupe u zakonu da bi se zaštitili od takvih koji ne znaju šta je život i ne znaju kako se novac stvara i zarađuje.

Lepo je raditi u državnoj upravi. Svako jutro dođete na posao, radite ili ne radite, sve zavisi od vašeg šefa neposrednog, zavisi od vaše savesti i znate da ćete petog i 20. da dobijete platu. Ali da malo zamenite uloge, da se malo odreknete državnih jasli, da krenete nešto sami da uradite, da sami stvorite, da sami zaradite na zakonit način i videćete koja je to muka. Videćete kolika je to robija. Videćete koji su to problemi. Pa, kada vam upadne neka inspekcija, pa namerno obara cene, da bi pisali prijavu, pa radnike na pauzi juri zašto ne nose radne uniforme, pa vam se traži dlaka u jajetu da bi vam se napisala prijava.

Imate čak i situacije, da je osoba na bolovanju i da je prenela svoja ovlašćenja na drugo lice, ali se piše prijava zato što tu nije napravljena službena zabeleška u "APR", a u zakonu nigde ne piše da mora da bude. Onda vas neko natera da se žalite Ministarstvu. Naravno, Ministarstvo će podržati svog inspektora. Onda se ide na sud, pa dok dokaže da je ispravan, potrošiće i živce, i vreme, i novac i navući će druge inspekcije dok sve to radi.

Danas tako izgleda biti samostalni preduzetnik. Da ne pričamo o svim drugim stvarima kako izgleda, da se čak traže i za robu koja nije prehrambena, ako ga zaustavi saobraćajna policija, ne možeš u privatnom automobilu da prevoziš robu. On nema šta drugo, vozi "Zastavu" staru 15 godina, da bi nešto zaradio. Izađite iz tih vaših rashlađenih kancelarija i službenih automobila. Krenite malo, da vidite kako to izgleda. Onda možemo da pričamo da li ovo ima zakonskog osnova ili ne. Zakonski, vi ćete uvek da nađete osnovu. Ali, sa one druge strane, koliko je to štetno? Ne znam da li će ovakvi koji pišu ovakve izmene i dopune zakona, ikada moći da shvate. Zbog svega ovoga, SNS u danu za glasanje neće glasati za izmene i dopune Zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto su slični članovi 8. i 9. i 10. govoriću kao o jednom amandmanu. Znači, ovde je reč o tome da postoje određena poreska oslobođenja, ali uplate doprinosa u nekom određenom vremenskom periodu za lica koja su mlađa od 30 godina, za lica koja su invalidi i za lica koja su navršila 53 godine života, pa radi stimulisanja zapošljavanja takvih lica 2006. godine date su određene olakšice da bi poslodavci, bez obzira da li su to preduzetnici, da li su to pravna lica, zapošljavali ove grupe radnika.
Možda je kao ideja bilo dobro, ali zbog sveukupne ekonomske situacije u državi nije dao neke određene rezultate i mi umesto da imamo smanjenje broja nezaposlenih, imamo povećanje i ne možemo tu da krivimo samo svetsku ekonomsku krizu, možemo da krivimo bankarski sektor, možemo da krivimo nelojalnu konkurenciju, monopolski položaj, možemo da krivimo Vladu koja je odgovorna za sve one makroekonomske situacije koje se javljaju da su mnoga preduzeća u stečaju, mnogi preduzetnici su odjavili svoje radnje, imamo povećanje broja nezaposlenih. Možda bi to bilo i u redu što se spominje u samom zakonu, da poslodavac koji za određeno lice koristi ili su koristili oslobođenje plaćanja doprinosa po drugom pravnom osnovu u skladu sa odgovarajućim propisom, ne mogu za isto lice ostvarivati oslobođenje plaćanja doprinosa iz ovog člana, to je u članu 8. i 9. i 10.
Međutim, imali smo pre neki dan izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana, ista ovakva odredba. Još uvek ne znamo koji je to drugi pravni osnov. U zvaničnoj zakonskoj regulativi tog drugog pravnog osnova nema. Koji su to drugi zakoni? Ne postoje, koliko je meni poznato. Da li postoji neki drugi pravni osnov koji nije zakon? Iako postoji, onda mi bi to kao narodni poslanici trebali da znamo, ako je to, na primer, neka uredba ili ako je to neka poreska olakšica.
Pričali smo o tome da ova Vlada, umesto da stimuliše izvoz i kroz stimulaciju izvoza nova radna mesta, ona stimuliše strana preduzeća, bez obzira da li su ona izvozno orjentisana ili će raditi isključivo na domaćem tržištu. Znamo da se neka radna mesta plaćaju tri, pet, deset hiljada evra za određene poslodavce, uz uslove da to bude strano lice, da ima neki brend, kako vi to volite da kažete, i objavljivali ste da se to plaća, pa je čak bilo i sukoba između, čini mi se Kraljeva, Zaječara, gde će da se otvara "Gorenje"? Ko je dao bolje uslove? Zašto je ministar, tadašnji ministar Mlađan Dinkić poništio ugovor, čini mi se u Kraljevu, nisam siguran i prebacio ga u Zaječar? Zato što njega podržava Boško Mićić itd, i 10.000 evra po zaposlenom.
Više puta sam pitao narodne poslanike, svoje kolege koje će da glasaju za ovaj zakon, da li neko zna da otvori fabriku ako mu date 10.000 evra po zaposlenom? Znaće svako. Ako ne zna narodni poslanik, ne treba ni da se bavi ovim poslom. To je ono što je javno. Znamo da su dobili besplatno građevinsko zemljište, besplatne priključke na komunalnu infrastrukturu, na elektrifikaciju, samo me još interesuje da li ih je možda Vlada nekom uredbom ili nekim drugim aktom oslobodila plaćanja poreza i doprinosa za zaposlene u trajanju od dve godine? To bi bilo stvarno suviše.
Dali smo im sve besplatno, em smo im platili za svakog radnika, em da im još oslobodimo i plaćanja doprinosa. Pa dajte da ih oslobodimo i plaćanja poreza i carine i svega. Neka budu potpuno povlašćeni na tržištu. Ne može niko da me ubedi da je to jedna normalna i zdrava politika koju Vlada treba da vodi. To je samo politika zbog kratkih, sitnih političkih poena. Ograničena na jednu malu sredinu ili teritoriju, ili nazovite kako god hoćete.
Koji su efekti - mi to ne znamo. Kao što i ne znamo koji su efekti ovog osnovnog zakona kada je data ova i poreska olakšica i ova olakšica na doprinose za zdravstveno osiguranje. Ne znam, ali je bitno da izgleda da se mnogo što šta radi, a da Narodna skupština ne zna, da narodni poslanici ne znaju, zato što jedan bivši ministar koji kaže: "Ja više nisam u Vladi", ali njegova stranka jeste, a on je predsednik te stranke. Zarad svojih političkih ambicija i opstanka na političkoj sceni posle narednih izbora, mora čitava država, svi građani da budu žrtve njegovih političkih težnji i ambicija i izbegavanja odgovornosti pred zakonom.
Ako su izmene i dopune ovog zakona kroz članove 8, 9. i 10. samo jedan mali pokušaj otklanjanja posledica jednog takvog štetodžije, onda je ova vlada osuđena na propast. Zato me baš briga, nego je problem što je čitava država osuđena na propast. Ne bih da sad ulazim u sve to kroz šta se taj gospodin petljao, mešao i sve upropastio. To bi bila druga priča i sumnjam da bi mogla danas da se ispriča.
Kažite već jednom koji su to drugi pravni osnovi, na osnovu kojih ste oslobađali određene preduzetnike i poslodavce plaćanja poreza na dohodak građana i plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, da znamo, da znaju i oni koji će da glasaju za izmene i dopune ovog zakona, a da znamo i mi, između ostalih i mi iz SNS zašto ćemo da glasamo protiv izmena i dopuna ovakvog zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, kad malo pročitam ovo obrazloženje, čini mi se da malo vređa ljudsku inteligenciju i kao da poslanici često ne znaju šta rade. Ja tvrdim da ovde izgleda da je neko malo pomešao lončiće, poklopčiće, babe i žabe i da se upleo u jednu materiju i traži neki izlaz, bilo kakav, da se ne obruka.

Mogu da kažem da je i ovaj vid obrazloženja koji smo dobili na član 11, na koji smo i mi podneli amandman SNS, da je samo obrazloženje prilično uvredljivo. Ne bih čitao celo obrazloženje, ali, reč je o porodiljskom odsustvu i odsustvu radi nege deteta za žene preduzetnike. Kaže se: "Kada se nastavlja obavljanje delatnosti preko ovlašćenog poslovođe, lice koje je preduzetnik ostvaruje u skladu sa zakonom naknadu zarade upravo po osnovu toga što mu pravo na naknadu za vreme navedenog odsustva pripada kao licu koje obavlja samostalnu delatnost, odnosno ta navedena naknada smatra se prihodom po osnovu obavljanja samostalne delatnosti, iz čega proizilazi pravo na naknadu zarade saglasno odredbi člana 10. Zakona o finansijskoj podršci porodici s decom". Znači, zaradu, iako je na bolovanju, privatni preduzetnik na porodiljskom bolovanju, privatna preduzetnica, kako god hoćete, isplaćuje sam sebi.

Voleo bih da onaj ko je napisao ovo obrazloženje da mi da odgovor da li u pravnom licu kada jedan radnik ode na porodiljsko bolovanje ili na bolovanje radi nege deteta i to preduzeće zaposli drugog radnika na određeno vreme, da li to pravno lice nastavlja da izmiruje odnosno da isplaćuje zaradu radniku koji je na porodiljskom bolovanju ili se to radi iz budžeta Republike Srbije? Radi se iz budžeta. U tome i jeste problem. To je ono što vi nećete da prihvatite. Znači, pred zakonom su svi jednaki, po Ustavu. Nema prava na ovakvu diskriminaciju.

Znači, prosvetni radnik ode na porodiljsko bolovanje, hoće li deca da ne dolaze u školu godinu dana, da bi iz budžeta dobijao platu a ne iz ustanove? O tome se radi. Vi ste potpuno pobrkali neke stvari i nećete to da prihvatite, nego uporno terate svoju priču. Da je to tako, vidi se i u samom obrazloženju. Onaj koji je napisao zakon, dovodimo u pitanje i njegovu stručnost. Kaže se: "da obračun i uplatu doprinosa po osnovu navedenog primanja u ime i za korist preduzetnika vrši lice koje saglasno zakonu obavlja poslove ovlašćenog poslovođe". Sad mi objasnite tehnički kako to izgleda? Kako će to da radi ovlašćeni poslovođa? Potpisaće virmanski nalog i izvršiti obračun.

Sa čijeg računa će da plati? Sa računa preduzetnika. Pa jeste li priznali sada konačno da preduzetnik i fizičko lice nisu isto. Upravo to ste uradili. Ili, ne mora čak ni da prenese, ne mora čak ni da uradi ovlašćeni poslovođa, može on i sam da uradi preduzetnik, bez obzira na to što je preneo svoje upravljačka prava na drugo lice. To nema nikakve veze. To ga ne sprečava, ali konačno ste dokazali sa ovim članom 11. da vam zakon ništa ne valja, da ova izmena i dopuna, što se tiče porodiljskog odsustva, da tu potpuno niste u pravu.

Znači, preduzetnik je jedna stvar i to ostavite po strani. On odmah nastavlja da obavlja svoju delatnost, da ostvaruje neki prihod i po osnovu tog prihoda da izmiruje poreske obaveze. Zarada je nešto sasvim drugo. To je ono što vlasnik preduzetnika ima u džepu, da bi to dobio mora da uplati poreze i doprinos, a ako je na porodiljskom bolovanju ili na bolovanju radi nege deteta, on mora da zaposli poslovođu koji će sada da radi umesto njega, da mu isplaćuje doprinose, da mu isplaćuje zaradu i zato treba da bude oslobođen, odnosno da zaradu on ostvaruje, kao i svaki drugi radnik koji nije preduzetnik.

Očigledno je da ste se o svemu ovome i te kako upleli, da ne znate kako ćete da izađete, a kao što rekoh reč je o jednom vrlo nepopularnom zakonu, voleo bih, neko će sigurno da pokrene postupak pred Ustavnim sudom. Nemojte posle da čupate kosu, da ne znate šta ćete da radite, jer ako se ova odredba oglasi neustavnom, onda ćete sa svim onim kamatama morati da vratite novac preduzetnicima.

Bolje povucite ovaj zakon ili prihvatite amandmane dok možete, ili vas je baš briga, u smislu, dok Ustavni sud donese odluku više i nećete da budete na vlasti, pa će te neke krive Drine i ove gluposti koje ste često iznosili, u samom zakonu morati neko drugi da ispravlja.

Dame i gospodo narodni poslanici, tačno je da je ovo usklađivanje zakona, odnosno da je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima obaveznog socijalnog osiguranja, u stvari usklađivanje zakona sa Zakonom o volontiranju, jednim delom je i usklađivanje sa Zakonom o porezu na dohodak građana, a na jedan način i usklađivanje jednog naopakog, pogrešnog, zloupotrebljenog i prilično sebičnog nastupa Vlade Republike Srbije, Ministarstva finansija i republičkih organa poreske uprave.
Osim, ovih čuvenih izmena i dopuna, da ukoliko neko zaposli lica koje je navršilo preko 50 godina života, ne može po nekom drugom osnovu ili po ovom, odnosno po dva različita osnova ostvarivati isto pravo. O tome ćemo malo u pojedinostima. Međutim, svi su deklarativno u ovoj vladi o političkom životu za povećanje nataliteta, za to da smo ugroženi sa belom kugom i svi se zalažemo, navodno, da se to stanje popravi. Međutim, u životu se često jedno priča, a drugo radi. Ova vlada radi sasvim suprotno.
Član 4. Predloga izmena i dopuna kaže – odredbe iz stava 1-3 ne odnose se i na preduzetnika koji ostvaruje naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva rade nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, a delatnost nastavlja da obavlja preko ovlašćenog poslovođe.
To bi u prevodu značilo da porodilja koja ima neku samostalnu trgovinsku radnju, ugostiteljsku ili na bilo koji način pruža neku vrstu usluge ili ostvaruje neko dobro, nema pravo da bude oslobođeno doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Pod uslovom da, njeno, taj njen preduzetnički staž poveri nekom drugom.
Čini mi se da oni koji pišu zakone, ne poznaju dovoljno život i ne poznaju dovoljno pravu situaciju kako nam je u privredi, kako rade mala preduzeća, kako rade preduzetnici, pod kakvim uslovima i na koje se sve načine dobijaju da ostvare bilo kakav prihod i obezbede posao i prihod i za sebe i za još po neko lice koje radi za njih. Postavlja se pitanje koje regulisano Ustavom, da li ovaj zakon ispunjava ustavnu obavezu a to je da su svi pred zakonom jednaki i da svi imaju ista prava i obaveze pred zakonom. U ovom zakonu, znači, porodilja koje su istovremeno i poslodavci ne oslobađate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, dok su svi drugi poslodavci od toga oslobođeni.
Da razjasnimo, nastavak rada delatnosti ne podrazumeva da je taj koji je vlasnik tog preduzetnika nastavlja da radi. Malo razdvojte fizičko lice od preduzetnika. Fizičko lice je porodilja, preduzetnik je onaj koji obavlja delatnost i u tome jeste problem kada donosite ovakve zakone i nećete da shvatite ono što je činjenica i što je istina. I na koji način vi mislite da popraviti priliv sredstva u budžet, jer ste već u nekom od sledećih članova, članom 11. kad preduzetnik ostvaruje naknadu zarade za vreme trajanja porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta delatnost nastavlja da obavlja preko ovlašćenog poslovođe, obračune i uplate doprinosa posle navedenog primanja, u ime i za korist preduzetnika vrši lice koje saglasno zakonu obavlja poslove ovlašćenog poslovođe.
Znate šta, dame i gospodo, taj koji bude prihvatio da vodi, zastupa, predstavlja i na koga se prenesu upravljačka prava neće to da radi za mali novac. On će i te kako da ispostavlja račune tom preduzetniku koga zastupa. Šta imate kao za posledicu? Za posledicu imaćete ne povećanje sredstava u budžetu, nego smanjenje. Privatni preduzetnici biće prinuđeni odnosno preduzetnice da odjavljuju svoja preduzeća, da kažem tako. Da otpuštaju radnike, da prestaju da obavljaju delatnost, da ne bi i dalje bili pod pritiskom poreske uprave za novac koji ne mogu da zarade radi nege deteta. To će biti posledica.
Ne mogu da shvatim, toliku želju predlagača zakona Republičke poreske uprave, Ministarstva finansija da ovo na ovaj način regulišu iako je to regulisano posebnim zakonima, kao što je Zakon o radu, kao što je Zakon o porodici sa decom i koji su zakoni sada u koliziji sa ovim zakonom.
Znači, u zakonu lepo piše da su porodilje oslobođenje da naknade za vreme porodiljskog odsustva snosi država. Zašto to pravo ne važi za sve i za preduzetnice, pa čak i za one seljanke koje motikom idu na njivu, pa dok gaje decu ne mogu to da rade a imaju prijavljeno domaćinstvo. Zašto ne i za njih? Ne, bitno je napuniti budžet. Bitno je kupiti automobile. Vama, dame i gospodo iz vlasti, vaši šoferi bez vas divljaju po ulicama. Zaticao sam ih nedeljom ispred hiper-marketa, službenim automobilima, možda i nekog od vas, ženu i decu nedeljom uveče na naplatnim rampama, ministre sa ženom i decom u službenim automobilima na graničnim prelazima prema Grčkoj. Da li zato treba da plaćaju poreze trudnice? Zato treba da se štedi u budžetu? Zato treba da se izmisli još neko poresko davanje?
Da stvar bude još gora, krećete sad sa još jednom drugom i pričom, ograničavate pravo preduzetnika kome će da prenese svoje ovlašćene. Da biste to još više iskomplikovali i načinili skupljim. Prenos prava da neko raspolaže nekom imovinom pripada isključivo vlasniku imovine. On je taj koji će da odredi lice. To može da bude neko od članove njegove porodice, može da bude čak i radnik koji radi u toj preduzetničkoj radnji. Ne znam, da smo mi kada je jedan ministar bio na porodiljskom odsustvu, doduše brzo se vratila na posao. To je za svaku pohvalu, možda i zbog deteta za osudu, ali ne sećam se da je Skupština zbog toga menjala ministra i da li je samo preneo ministar prava na određena pitanja koja se tiču zaposlenih u ministarstvu ili na sva ili su morali šoferi svako jutro da donese akta koje ministar, koji je bio na porodiljskom odsustvu potpisivao. Nemam ništa protiv i da je tako bilo jer onaj koji odgovara ima pravo i da odlučuje i ministar odlučuje. Onaj čija je imovina ima pravo da odlučuje kome će da prenese svoja upravljačka prava i nemojte to zakonom da ograničavate jer ovde ne postoji sukob interesa i ne postoji mogućnost zloupotrebe.
U svakom slučaju, šta god da taj, na koga se prava prenesu, zloupotrebe odgovara i on pred zakonom, ali odgovara i preduzetnik koji mu je poverio ta ovlašćenja i njegova preduzetnička radnja. Zašto radite takve stvari? Znači, ovde je cilj da ona poreska rešenja koja nisu bila u skladu sa dosadašnjim zakonodavstvom konačno ozvaničite, pa one zloupotrebe koje ste vršili niko ne snosi bilo kakve odgovornosti ni moralno ni krivično i da ako je moguće ostvarite još koji prihod u budžet Republike Srbije. Tvrdim vam, prihoda u budžet Republike Srbije nećete povećati po ovom osnovu i da li uopšte neko zna, ko piše ovakve zakone, kako se ostvaruje ta refakcija na osnovu porodiljskog odsustva.
Poslodavac je dužan da uplati zaposlenom, bez obzira da li je na bolovanju ili porodiljskom ili bilo kakvom drugo, sve doprinose, a na osnovu doznaka sa bolovanja traži refakciju uplaćenih sredstava od nadležnog državnog organa. Ne vidim zašto to ne može i za trudnice koje su preduzetnici. Ne vidim u obrazloženju zakona koji su efekti zakona. Koliko ćete vi to da povećate priliv u budžet? Koliko ćete da nanesete štetu porodiljama i koliko ćete da ih demotivišete da više rađaju decu? Danas živimo u teškim vremenima, teško ljudi spajaju kraj sa krajem, bez obzira da li su preduzetnici ili rade negde. Na koji ćete način da ih stimulišete i da nastave da rade i da zapošljavaju ljude i da rađaju decu? Na ovaj način sigurno nećete. Zbog svega ovoga, poslanička grupa SNS u Danu za glasanje neće glasati za izmene i dopune ovog zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, kad se pročita obrazloženje Vlade zašto ne prihvata amandman, stiče se neki utisak da je, eto zakon koji je donet 2006. godine koji je do sada bio u primeni, jednostavno, samo se pomalo usklađuje, dorađuje, popravlja itd.
Inače zakon je donet da bi se navodno, odnosno to je bio samo jedan pokušaj da se poveća broj zaposlenih, odnosno smanji broj nezaposlenih lica pa su čak i određivane kategorije, koja su to lica koja treba da uživaju određene subvencije, odnosno pogodnosti prilikom zapošljavanja kao i njihovi poslodavci, pa je tim članom 4. odnosno članom 21v, kaže se – poslodavac koji je zaposlen na neodređeno vreme, lice koje je na dan zaključenja ugovora o radu mlađi od 30 godina i koje je prijavljeno kao nezaposleno lice kod Nacionalne službe za zapošljavanje, najmanje tri meseca bez prekida, pre zasnivanja radnog odnosa oslobađa se od plaćanja obaveza obračunatog i obustavljenog poreza na zarade novozaposlenog lica za period od dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa. I to je sasvim u redu.
Jeste, to bio jedan pokušaj, ne kažem da je možda trebalo i proširiti tu listu kada su u pitanju subvencije i za godišnje, itd.
Međutim, uopšte ne znamo koji su efekti tog zakona, već skoro pet godina u primeni i koliko je to uticalo na smanjenje broja nezaposlenih na teritoriji Republike Srbije i koliko je poslodavaca oslobodilo sebe plaćanja poreza za dohodak građana i koja je to šteta po budžet Republike Srbije.
Međutim, sad se dodaje novi stav u tom članu, poslodavci koji za određeno lice koriste ili su koristili olakšicu kod plaćanja poreza na zarade po drugom pravnom osnovu, u skladu sa odgovarajućim propisom, ne mogu za ista lica ostvarivati poresku olakšicu iz ovog člana. I to je u redu, ali sam tražio da se ovaj deo briše zato što mi nije poznato na osnovu kog drugog propisa.
Da li može po ovom istom zakonu da budu dva poreska oslobođenja? Pa, moguće je teoretski, ali ne mogu u isto vreme, jer neko ko je mlađi od 30 godina ne može biti stariji od 45 i neko ko je invalid, sigurno neće koristiti subvenciju za lica mlađa od 30 godina jer ta subvencija koju on ima, daleko pogodnija i lice starije od 45 godina, zato što je takođe daleko pogodnija nego ova za ove dve kategorije.
Postavlja se pitanje, znači, u kom smislu idu te subvencije koje su sa drugim propisima a poznato je da ova vlada sve ono što ne sme da stavi pred Skupštinu rešava posebnim odlukama i posebnim uredbama, pa smo imali čak i onaj čuveni slučaj da se po Zakonu o porezu na dohodak građana, Zakonom za zdravstvenu zaštitu plaća porez čak i za lica koja su na porodiljskom odsustvu, iako su po drugim posebnim zakonima toga oslobođeni.
Ali, to je bilo rešeno podazakonskim aktom, jednom uredbom i posle tri, četiri godine žestokih kritika čujem da je Vlada konačno tu uredbu promenila.
Međutim, još uvek ne znam koji je to drugi pravni osnov, a mogu samo da pretpostavljam da su u pitanju osnovi za novozaposlena lica i one subvencije koje Vlada RS, plaća za strana preduzeća koje otvaraju određene proizvodne pogone u RS.
To je jedini drugi propis u našem zakonodavstvu, pošto je to rešeno poslednjim ugovorima, sporazumima i uredbama, ova Narodna skupština za to ne zna. Sad, ako gledamo to je potpuno u redu, ne treba nikog poreski oslobađati kome ste platili za zaposlenog 10 hiljada evra.
Kome ste dali besplatnu lokaciju, kome ste dali besplatne priključke za struju, vodu, kanalizaciju, napravili mu puteve, ne treba tu više nikakve olakšice da mu date. Ali, samo postavljam pitanje od svih ljudi ovde, da li neko ima ko ne zna da otvori fabriku ako mu da država 10 hiljada evra po radniku? Nema ili jedino neko koga to ne interesuje uopšte.
Subvencije kada dajete, dajte na nešto što je ostvarljivo, a to je što je ostvarljivo je novostvorena vrednost, nije novo radno mesto novostvorena vrednost, nego proizvod. Ono što se proizvede, što se napravi.
Zašto ta preduzeća koja dolaze da otvore pogon u Srbiji ne nagradite sa onim izvezu iz Srbije? Tu im dajte subvencije. Tu ih motivišite da izvoze, da donose devize, da otvaraju radna mesta, da zapošljavaju ljude.
Evo, vidim to je sad ispred Vlade RS, ministar poljoprivrede, drago mi je da je tu. Zašto se Vlada RS ne odrekne plaćanja subvencija poljoprivrednim proizvođačima na obradivu površinu?
Dajte za napravljen proizvod, nek je i sirovina, ne da neko dobija subvenciju ne obrađuje zemlju, ne da neko maltene besplatno zakupljuje od države zemljište da bi ga izdavao u zakup i opet naplaćuje subvencije. O čemu se to radi? Ili zakupljuje od drugih poljoprivrednih proizvođača, da bi opet došao do određene subvencije, čak što se ne ugledate na zemlje u okruženju?
Pogledajte Hrvatsku, daje subvenciju za svaku konzervu sardine koju izveze, država se odriče, ali zato nemaju problema da napune taj deo budžeta jer imaju zaposlene koji rade u toj industriji.
Šta je sa našom poljoprivrednom industrijom kada o tome pričamo? PIK, Požarevac, deseti u staroj Jugoslaviji, šesti u Srbiji, šta je ostalo od njega? "Voće produkt" u stečaju, MIP u stečaju, fabrika stočne hrane ne radi, "Bambi" privatizovan, šta je ostalo od PIK-a?
Samo zato što svi ti pogoni koji su mogli da se privatizuju i mogli čak iz stečaja da rade, prestali su da rade jer nisu imali pomoć države.
Sve je to pravljeno sa izvoznom orijentacijom. Odreknite se više subvencija za nova radna mesta. Donesite subvencije u poljoprivredi i u privredi, za ovo što se proizvede, za ono što se napravi i za ono što se izveze. Ovako bukvalno plaćate nekome da ne radi ništa.
Još nešto, kad biste imali takve subvencije, svako ko se bavi bilo kakvom proizvodnjom, i poljoprivrednom i industrijskom, imao bi razlog da radi više, da proizvede više, da zaposli više ljudi, da bi više zaradio i više napunio vaš budžet.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 6, slična je situacija kao u članovima 4. i 5. zato sam i preskočio javljanje na jedan od ovih amandmana, s tim da je u članu 6. predviđeno da lica koja ne plaćaju porez, odnosno poslodavac ne plaća porez za lica koja su novozaposlena, a navršila su 45 godina života, pa opet imamo ono isto ograničenje, ukoliko je koristio jednu pogodnost itd. nismo utvrdili po kom drugom pravnom aktu, nego po ovom zakonu, došli smo do zaključka da je to po ovom zakonu nemoguće, za jedno isto lice po dva puta izvršiti istu subvenciju, odnosno poresku olakšicu.
Međutim, ono što u celoj ovoj priči pomalo i smeta jeste - lica sa navršenih 45 godina života koja su ostala bez posla su popularno u narodnu prozvani – gubitnici tranzicije. Znate, ostali su bez posla zbog preduzeća koja su privatizovana, koja su otišla u stečaj. Mnogima je ostalo malo do penzije, pa eto, da uspeju da ostvare bilo kakv radni odnos da bi ostvarili to pravo na penziju.
Sa druge strane, država vrši jednu izuzetno represivnu politiku po pitanju i zapošljavanja, ali bogami i odlaska u penziju. Sada imamo situaciju, kada je u pitanju odlazak u penziju, da lice koje ima 40 godina staža ne može da ode u penziju ako ima manje od 59 godina života, pa smo čak išli i na, ova Skupština je donosila zakon i povećavala tu starosnu granicu da bi se, eto, popunile rupe u budžetu, da ne odlaze radnici u penziju. Koji su to profili zanimanja gde neko može da ima 40 godina radnog staža i manje od 59 godina života. Najčešće su to najteža zanimanja i to su najčešće rudari.
Imate jednu sličnu situaciju - da lice koje je radilo u rudniku, površinskom kopu ili bilo čemu, već posle 20 godina efektivnog rada ima razoreno zdravlje, već je težak bolesnik. Nije lako raditi sa isparenjima sumpora, žive u jednom prašnjavom, prljavom okruženju i sačuvati zdravlje. Već posle 30-ak godina radnog staža, oni već imaju uslov za penziju od 40 godina radnog staža sa beneficijama, ali ne može, nema 59 godina života. Onda naša privredna društva, veliki sistemi, kao što su "Kolubara", "Kostolac" i slično, ne mogu te radnike da drže više na radnim mestima i u proizvodnji, a sa druge strane ne mogu da zaposle nove koji će da ih zamene. Jednostavno, umesto da vršite stimulisanje zapošljavanja, imate situaciju da vršite stimulisanje ne zapošljavanja u onim proizvodnjama, gde je vlasnik država i gde radnici nisu trošak, neko zarađuju novac za državu.
Imate sada situaciju da bi se obezbedio kontinuitet proizvodnje, da se angažuju omladinske zadruge. Ko tu najviše koristi ima? Vlasnik omladinske zadruge. Znate li koliko ima radnika preko omladinskih zadruga? Ja imam 42 godine, a neki koji rade preko omladinske zadruge stariji su od mene. Samo zato što idemo sa pooštravanjem zakonskih propisa, a ne gledamo bukvalno sve posledice koje će da se dese. Znači, nema subvencija osim u vojsci, policiji i u rudarstvu, koja može bez 59 godina ili 57 godina života da navrši 40 godina radnog staža. Ali, bitna je priča, kada se donosi takav zakon da se okrećemo ka štednji, a sa druge strane uvećavamo državnu upravu i otvaramo paralelne državne organe. O čemu se tu radi?
Mislim da Vlada neće sa ovim izmenama i dopunama zakona da obezbedi nešto veći priliv sredstava u budžet Republike Srbije. U raspravi u načelu sam rekao da svaki radnik ne puni samo budžet iz poreze koje plaća, puni budžet i kad kupuje dobra, puni budžet i kad koristi usluge, puni budžet kada plaća struju, vodu, komunalije, grejanje i svaka politika gde se zaposleni odnosno gde stimuliše zapošljavanje ili neka želja da se za neki sitan, mali novac ostvari neka ušteda u budžetu, naprotiv, samo smanjuje priliv novca u budžet i ništa više.
Zato sam maločas i kritikovao i ministra i Vladu. Ne može Srbija da se razvija zato što nemamo strategiju. Ne možemo da se razvijamo zato što naši ministri trče po Srbiji kao guske u magli i ne znaju šta će da rade. Nema ozbiljne strategije, hoćemo li da budemo poljoprivredna zemlja i da razvijamo poljoprivrednu industriju i prateću industriju uz nju ili da budemo industrijska zemlja, koja nikad nismo bili u svojoj istoriji. Voleo bih da možemo da budemo, ali zasad nismo niti ćemo u bliskoj budućnosti moći. Onda da se okrenemo onim stvarima koje donose boljitak građanima Republike Srbije a ne praznim pričama o boljem životu, koji sa ovakvom vlašću ko zna kada će da bude.
Iz svega ovoga poslanička grupa SNS u danu za glasanje neće glasati za izmene i dopune ovog zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 33. Predloga izmena i dopuna Zakona o republičkim taksama reguliše da se uvode nove tarife, i to tarifa u Tarifnom broju 69 – za rešenje po zahtevu za izdavanje rešenja za stavljanje u promet sredstava za zaštitu bilja u iznosu od 80.000 i za rešenje o upisu sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta u registar sredstava za ishranu bilja, oplemenjivača zemljišta 45.000. U obrazloženju piše da se amandman ne prihvata zato što je resorno ministarstvo predložilo ove naknade radi obavljanja određenih stručnih delatnosti da bi izdalo odgovarajuće rešenje itd, itd.
Međutim, gospodine ministre, ne plaća to onaj ko je podneo zahtev. Plaća onaj koji koristi uslugu, onaj koji kupuje ta sredstva, onaj koji koristi ta sredstva. To je poljoprivredni proizvođač. Vi to dobro znate.
Ovi što brane ovu vladu i ne shvataju obrazloženje amandmana, nemam ja ništa protiv, ja ne shvatam obrazloženje zašto se neki zakoni donose, zašto se neke stvari u državi rade pogrešno. Raščistili smo, znači, da je Srbija u svojoj istoriji bila poljoprivredna, agrarna zemlja. Raščistili smo da nemamo više poljoprivrednu industriju ili da je ona zanemarljivo mala. Zaključili smo da izvoza pravih poljoprivrednih gotovih proizvoda skoro i da nema. Izvozi se pšenica ili brašno, izvozi se kukuruz, izvozi se sveže meso. To su sve sirovine ili polusirovine, ali pravog proizvoda nema.
Sećam se fabrika koje su vodile četvrtu smenu da bi mogle da opravdaju svoje izvozne aranžmane. Nisu imale ekonomsku računicu da izvoze po onoj ceni koju im je plaćao izvoznik, ali su imali računicu, zbog subvencija koje je davala država za svaki njihov proizvod. Takva je situacija bila i sa mesnom industrijom Požarevac, takva je situacija bila i sa voće produktom Požarevac.
Neko će da kaže, verujem da je puno bilo takvih - pa znam, ali zašto mi da plaćamo nekom vlasniku, ako se njemu ne isplati da izvozi? To može da kaže neko ko se ne razume u neke oblasti. Da se razumemo, nemam ja ništa protiv da Srbija proizvodi frižidere i zamrzivače i električne šporete i televizore i automobile, ali ako će neko da mi kaže da, recimo, klanica koja se bavi izvozom zapošljava samo 200 radnika, mogu da mu kažem da nema pojma o čemu govori. Ne zapošljava 200, zapošljava pet hiljada ljudi. Svaki traktor sa vlasnikom koji hoće da radi biće na njivi. Svaka štala imaće računa da tovi stoku, bez obzira da li krupnu ili sitnu. Svaki seljak koji nema štale imaće računa da seje kukuruz i pšenicu zato što će biti potražnja za tom hranom, ne samo za ljudsku ishranu i izvoz, nego i za proizvodnju tovne stoke, da bi se konačno proizvelo nešto i izvezlo iz zemlje.
Mi ne možemo da budemo sami sebi dovoljni. Moramo da povećamo broj zaposlenih, da smanjimo pritisak na budžet, da se smanje krediti kod banaka. Nemamo mi neku veliku finansijsku podršku, imamo sami sebe i da se okrenemo onome što može da nam da u što je god mogućem roku određen profit, a deset godina se radi da se sve to uništi.
Evo, gospodine ministre, dolazite iz grada u kojem su se proizvodila ta sredstva, pa se proizvode sad. Da li se proizvode sredstva za prehranjivanje bilja? Da li neko više u Srbiji to proizvodi? Da li postoje azotare u Srbiji? Nema ih više. Zatvorene su, prodate. U čemu je problem? Rekli ste – biće jeftinije iz uvoza. Toga se odlično sećam. Da, hoće, ali ne sme da bude monopola. Ne sme da bude uslov 100.000 tona, primera radi, veštačkog đubriva jedne vrste da bi dobio dozvolu da se bavi uvozom te robe, jer to mogu četiri ili pet, mora da obezbedi skladišne kapacitete. Ako može četiri ili pet, jel to nije monopol? Napravite liberalizaciju. Pustite makar šleper – šleper, pustite ga neka uđe. Ne, smetaće mi Koletu i ekipi oko njih, možda Miškoviću, ne znam kome.
Ali, očigledno je da kada izvršite liberalizaciju uvoza sredstava za zaštitu i prehranjivanje bilja, potpuno sam siguran da će biti mnogo jeftinija poljoprivredna proizvodnja, što daje za nadu da će naš proizvod i na tržištu van zemlje da bude konkurentan i da može da se proda. Ovako, kako mislite da bude najjeftiniji, kada smo i za običan D2 uveli akcizu od 37 dinara? Ne za one automobile koji idu po putu, pa kažemo habaju puteve, nego i za traktore koji su na njivama. Ima li država ozbiljnu strategiju kako da stimulišu poljoprivrednu proizvodnju, u smislu da pre nego što baci prvo zrno pšenice zna kolika će cena da mu bude, za koju cenu će država da garantuje. Pre nego što krene da pravi farmu i da se zadužuje sa kreditima, da zna koja će cena da mu bude kada bude prodavao stoku.
Postoje minimumi ispod kojih ne može i čak najjače poljoprivredne zemlje vode računa o tome da ako poljoprivredni proizvođač ne može da ima zaradu, ne sme da ima gubitke. Ako se država samo malo drzne u tome, kod njih su blokade puteva mnogo žešće, za mnogo manje para nego u Srbiji. Setite se samo Francuske i krize sa mlekom tamo. Zato što svaka ozbiljna država vodi računa o svojim strateškim interesima, bez obzira je li u EU ili na bilo kom drugom kraju sveta.
Evo, Rusija. Nisu imali dovoljno pšenice za sebe, zaustavili izvoz, napravili cirkus na svetskom tržištu. Srbija prodala jeftino, pa posle uvozili, posle te blokade, mi uvozili pšenicu, zato što nemamo strategiju. Nama treba strategija za subvencije, ne po hektaru, nego po proizvodu, po kilogramu pšenice, po kilogramu kukuruza, po komadu izvezene robe i sve u ovom nizu mora da se optereti i raznih monopola i raznih fiskalnih davanja, da bismo mogli da zaposlimo ljude. Kad zaposlite ljude, onda se ne sekirajte za takse, imaće ko da ih plati.

Dame i gospodo narodni poslanici, pokušao sam gospodina potpredsednika, koji je ovlašćen po ovim tačkama dnevnog reda, bar kada je pričao o porezu na dohodak građana i o republičkim administrativnim taksama, što je god moguće bolje razumem, ali stvarno je to bilo teško. Čini mi se da se gospodin Đelić nije pripremio za ovu sednicu, a smatram da, ako neko predstavlja Vladu, mora da bude dobro pripremljen, da zna šta piše u Predlogu zakona, da bi znao na koji način i kako da diskutuje sa narodnim poslanicima. Ovako, mi sada imamo ovde jednog predstavnika Vlade koji se podsetio šta piše u zakonu, a trebao je da bude pripremljen da o njemu vodi polemiku sa poslanicima.
Ne mogu da kažem da je sve u ovim predlozima zakona loše, ali ima i mnogo stvari koje su nedorečene i za koje nisam čuo razumno objašnjenje od gospodina potpredsednika Vlade. Da li je on to nešto hteo da sakrije ili je jednostavno zaboravio? Recimo, u izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana postoje određene poreske olakšice, pa je recimo poslodavac koji je zaposlen na neodređeno vreme lice koje je na dan zaključenja ugovora o radu mlađi od 30 godina i koje je primljeno kao nezaposleno lice kod Nacionalne službe itd, ne plaća porez na dohodak. Onda se sada dodaje novi stav koji glasi – poslodavci koji su za određeno lice koristili olakšicu kod plaćanja poreza na zarade, po drugom pravnom osnovu, u skladu sa odgovarajućim propisom, ne mogu za isto lice ostvarivati poresku olakšicu iz ovog člana.
Znate, kada je ovaj zakon donošen i kad su se uvodile ove poreske olakšice, to je bilo najavljivano kao nešto epohalno, koje će da reši problem nezaposlenih u Srbiji. Međutim, ne samo da niste rešili problem nezaposlenih u Srbiji, već za ove tri i po godine, koliko traje ova vlada, broj nezaposlenih se povećao. Imamo još takvih poreskih olakšica. Recimo, za lica sa invaliditetom, koji je u skladu sa zakonom koji uređuje sprečavanje diskriminacije, ne plaća se porez. Onda, opet, u sada novom stavu, koji se dodaje, poslodavci koji su za određeno lice koristili poresku olakšicu kod plaćanja poreza na zarade, po drugom osnovu, da ne čitam sve iz početka, ne mogu biti oslobođeni poreza. Na kraju su, naravno, to sada kod nas postaje popularan naziv, gubitnici tranzicije, da lica koja su navršila 45 godina života i koja su starija od toga, takođe su, kada su u pitanju njihove zarade i porezi, oslobođeni plaćanja poreza na dohodak od strane poslodavca i ovim novim stavom takođe se tu navodno neka poreska olakšica menja.
Sada, očigledno da je cilj da se, koliko god je to moguće, popune rupe u budžetu za jednu preveliku i preglomaznu administraciju i neko je došao na veliko otkriće da, ukoliko ukine ove poreske olakšice, će bolje da se puni budžet. Međutim, dok gospodin potpredsednik vodi polemiku sa predsednikom Skupštine i krši naš poslovnik, mogu da kažem da je to jedna velika zabluda, jer kroz smanjivanje subvencija za zaposlene i za zapošljavanje jedino što imate kao rezultat jeste višak nezaposlenih. Jedna plata ili jedan deo plate na koji se plaća porez nije samo jedan deo priliva u budžet. Znate, kada neko radi, onda će moći da plati i gas i struju, pa nećemo morati da podižemo kredite. Moći će da kupi neko dobro za svoju porodicu i na to dobro će da se naplati porez. Verovatno će da konzumira i neku uslugu i pružalac usluge će takođe da plati porez i obezbediće platu za svog radnika i tako u krug. To je tako kada neko ozbiljno razmišlja o budžetu.
Sa druge strane, ako je ovde reč o onim famoznim subvencija za zapošljavanje, koje su izmišljene samo za određen broj privilegovanih poslodavaca, onda jesmo da jedna ovakva odredba stoji u zakonu. Ali, nažalost ne možemo iz diskusije gospodina Đelića to da znamo. Problem kod zapošljavanja koji vodi ova vlada jeste taj da se ponaša kao guske u magli. Nema ozbiljnu strategiju zapošljavanja. Ako vi mislite da ćete da platite nekom dve, tri, pet ili deset hiljada evra, stranom preduzeću, da otvori neko radno mesto, i da ćete na taj način da rešite problem nezaposlenih u Srbiji, onda se grdno varate. Šta imate kao posledicu? Prvo, o tome Skupština nikada nije raspravljala, a mi ne znamo, kao narodni poslanici koji dajemo saglasnost na budžet Republike Srbije, odnosno usvajamo zakon o budžetu, ne znamo koji su efekti takvih subvencija. Ne znamo ni u kom vremenu, u kom vremenskom periodu ne sme da otpušta lica ako je dobilo subvenciju. Ne znamo koja je svrha takve jedne subvencije. Znate, potpuno sam siguran da gospodin Đelić može da otvori fabriku ako mu država da 10 hiljada evra po zaposlenom radniku. Ne znam da li ima ovde u ovoj sali ljudi koji to ne bi znali da urade. Šta je problem? Što mi nemamo one prave i suštinske subvencije? Ne na nešto što je baš prava magla, nego na ono što se proizvede i na ono što se izveze. Ako neko misli da će Srbija da živi bolje zato što će da izvozi frižidere ili da proizvodi frižidere, onda se grdno vara. Od toga nema ništa.
Znači, ono što je na granici, što je domaći proizvod treba subvencionisati, a ne nekakve fatamorgane. Došao "Beneton", jedna od prve tri firme u Italiji, mi mu plaćamo po zaposlenom. Koliko je to iskreno i koliko je ovaj zakon o porezu na dohodak iskren, veliko epohalno otkriće, oslobađate poljoprivredne proizvođače od poreza na katastarski prihod, koliko ste u tome iskreni, dovoljno je samo da pogledamo sledeći zakon. Evo, ja ću samo neke odredbe da pročitam, onoga što vi uvodite kao nove takse koje će na kraju poljoprivredni proizvođač da plati. U članu 33. za rešenje po zahtevu za izdavanje rešenja za stavljanje u promet sredstava za zaštitu bilja - 80 hiljada dinara. Za rešenje o upisu sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta u registar sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta – 45 hiljada dinara. Znači, svi će morati, čak i oni koji se bave direktnom maloprodajom, da plate ove takse.
Da li vi stvarno mislite da to plaća lice koje prodaje, pruža uslugu kada su u pitanju sredstva za zaštitu bilja i sredstva za prehranjivanje bilja? Ne, gospodo, platiće onaj gospodin koji zaore njivu, jer, toliko trpe od vas, da više ne možemo ni da ih zovemo seljaci, koji nešto napravi u ovoj državi i koji od države dobija vrlo malo ili ništa, a koja mu kožu skida sa leđa. Zato ste i dobili nadimak dok ste bili ministar finansija. Od naroda ste dobili, ja sam samo preneo narodno mišljenje.
Da vidimo sledeće. Kako to izgleda kad Božidar Đelić brine o poljoprivredi? Za zahtev za dodeljivanja prava oplemenjivača biljne sorte 3.000 dinara; za zahtev za upis u registar prenesenih prava oplemenjivača 2.200 dinara. Sve sitni iznosi, ali i jedan apsurd. Za zahtev za upis u registar ugovora i licenci 2.200 dinara, zahtev za izdavanje obavezne licence 15.000 dinara, a onda za zahtev za produžetak trajanja obavezne licence 18.000 dinara. Onda je bolje da traži novu licencu. Nemojte da produžava staru. Niste znali zakon da napišete. Brkate kolone i brojeve. Toliko o tome kada brinete o poljoprivredi.
Ima još puno toga da se čita iz ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o taksama. Vidim i neke nove tarife, kao što je, recimo, tarifa za dozvolu za uvoz neopasnog otpada radi tretmana. Hoće li to Srbija da postane spalionica otpada? To hoćete? Onda ima i sledeće, za dozvolu za pojedine vrste opasnog otpada koji se mogu uvoziti kao sekundarne sirovine. Ili sledeći zakon, zakon o izmenama i dopuni Zakona o upravljanju otpadom. Znate, Srbija je mnogo što šta prošla u svojoj istoriji, kako i u onoj daljoj, tako i u ovoj bliskoj.
Pored svega toga, još uvek smo ekološki dosta zdrava zemlja i ne zaslužuje Srbija da bude nečije đubrište, jer sve zemlje gledaju da taj problem reše i da ne ugroze svoje teritorije. Čak i ove u okruženju. Mi, evo, već uvodimo takse, uvodimo to na mala vrata.
Kada su u pitanju poljoprivredni proizvođači, imali ste sada i ove takse i koliko im vraćate? Imali ste sada skoro blokade puteva. Niko nije postavio pitanje kako da reši ovaj problem na pravi način. Niko, jednostavno, to i ne želi. Što? Pisali ste subvencije za poljoprivrednike ne zbog onih malih, malobrojnih, najsiromašnijih, kojima najviše treba da ulože po jednom hektaru, nego ste pisali za velike, koji su jeftino kupovali zemlju po Srbiji. Sada imate problem. Što ne iskoristite te velike da osim što ubiru subvencije po cenu da ništa ne zaseju na njivama i da ih izdaju u zakup drugima? Što ne napravite subvencije, recimo na poljoprivredni proizvod? Da li se to subvencioniše, da onaj koji se bavi poljoprivrednom proizvodnjom ima računicu da proizvede više, da proizvede bolje? Onda ste i rešili problem koji postavlja gospodin pravnik, ministar poljoprivrede, jer on vidi problem, samo ne zna da ga reši. Tako je bilo najlakše, obećaćemo jedno, daćemo drugo i ko preživi, pričaće.
Povedite jednu ozbiljnu politiku kada je u pitanju država, njena ekonomija i poljoprivreda. Odlučite već jednom šta hoćete sa državom, napravite strategiju i pridržavajte se toga, a ne da trčite sa kraja na kraj Srbije, bez nekog plana, da biste pokazali kako otvarate neku fabriku, došao je tamo neki "Beneton", protiv koga nemam stvarno ništa, kome ste vi izgradili fabriku. Protiv toga imam.
Za poljoprivredne proizvođače, ono što proizvedu; za strane firme, ono što izvezu. Napravite taj plan, pa možda u Srbiji bude bolje. Ovako, ne ugledamo se na komšije, ne ugledamo se na zemlje u okruženju, teramo neku svoju politiku, mislimo da izmišljamo vruću vodu, ono što su drugi već odavno izmislili i isprobali i za mnoge stvari uspeli. Ne, mi ćemo da učimo ispočetka, jer je tako neko rešio.
Zbog svega ovoga, zato što su zakoni i nedorečeni, a ozbiljnije pojedinačne primedbe daćemo kada bude bilo rasprave u pojedinostima, poslanička grupa SNS u danu za glasanje neće glasati za izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak i izmene i dopune Zakona o republičkim administrativnim taksama.

Predsedavajuća, da li ima reč kao jedan od podnosilaca amandmana ili koristim vreme poslaničke grupe?

Niste mu uračunali ta dva minuta, odnosno niste mu oduzeli. Govorio je malo više od šest minuta, a rekli ste da je to od vremena poslaničke grupe.

Dame i gospodo narodni poslanici, od bivšeg višestrukog ministra sam više očekivao, bar kada je ovaj član 2. u pitanju. Ne mogu da dovedem u vezu iznos firmarine sa tim da li će lokalne samouprave da privlače investitore, preduzetnike i privredu na svojoj teritoriji.
Prvo, uopšte kada su u pitanju te firmarine i to plaćanje taksi, to je, po meni, jedan čudan metod oporezivanja, jer se oporezuje već nešto što je drugi izgradio, stvorio i onda je rešio da se bavi nekom delatnošću i rešio da zaposli radnike, ostvari neki prihod i onda na samu registraciju preduzeća ili samostalne radnje mora da plati nekakvu firmarinu.
Svojim amandmanom smo predvideli gornju granicu. Lokalna samouprava može da odredi donju granicu. To je ta velika razlika između vašeg amandmana na ovaj zakon i našeg amandmana, s jedne strane.
S druge strane, gospodine ovlašćeni predlagaču, ne znam na koje se zarade ovo odnosi, da li na bruto ili neto, da li na 55.000 u ovom trenutku ili na nekih 34.000 – 35.000? Ne znamo ni mi kakav ste zakon napisali, a vidim da i vi sada vidite problem u vezi toga.
Gospodine bivši višestruki ministre, nisu te takse koje utiču na privredu. One jesu opterećenje. Treba da se plaćaju srazmerno ekonomskoj moći poreskog obveznika. Ne može da bude ista firmarina za jednu multinacionalnu kompaniju i za jednu samostalnu trgovinsku radnju.
Da raščistimo, investitore privlače komunalna infrastruktura, da li je uređeno gradsko građevinsko zemljište, da li ima priključke na vodovod i kanalizaciju, da li ima izgrađenu putnu infrastrukturu, da li ima toplifikaciju, da li ima gasifikaciju, koliko je daleko od auto-puta, koliko je daleko od plovnih reka, koliko je daleko od železnice. O tome ste trebali da vodite računa dok ste bili ministar, sada kada ste poslanik odakle vam ta naknadna pamet?
Znači, kada hoćemo o nečemu da pričamo i o interesima lokalne samouprave, možemo o tome da pričamo danima, jer svi zakoni koji su iz oblasti lokalne samouprave donošeni, bili su vaša ideja. Lokalnim samoupravama ste na jedan prilično pokvaren način preneli kao izvorni prihod porez na imovinu građana koji žive na teritoriji opština. U to vreme ste bili ministar finansija, a naš kolega koji je sada ovde poslanik, Vlade Ilić, bio je direktor Poreske uprave. Preneli ste lokalnim samoupravama porez koji je bilo najteže naplatiti. Pričali ste da je to u interesu lokalnih samouprava, sa jedne strane. Sa druge stane, većina filijala republičkih poreskih uprava nije imala baze podataka o imovini građana da ih prenese lokalnim samoupravama. Drugo, čitavo vreme ste pokušavali kao ministar da ograničite broj zaposlenih u organima lokalne samouprave, ne mogu da kažem da je to neispravno, a sa druge strane ste uvodili poresku upravu u lokalnu samoupravu koja mora da ima svog direktora, koja mora da ima svoje zaposlene, koja mora da ima svoje izvršioce. To je ta demagogija kojom se čitavo vreme ovde služimo od kada je ova rasprava oko finansiranja lokalne samouprave.
Čudi me za sve ove godine dok ste bili ministar da ne treba da subvencionišete radna mesta nego treba da se subvencioniše ono što se proizvede i, ako je u pitanju izvoz, ono što se izveze, a ovako subvencionišemo vazduh sa rizikom da nikada od njega nećemo da ostvarimo prihod u budžet Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, voleo bih da je predstavnik predlagača tu, zato što je često koristio i neke primere iz života lokalnih samouprava, iz domaćeg zakonodavstva, spominjući reči motivacija, oko koje ću malo kasnije da se vratim. Spominjao je i grad Požarevac. Jeste, u Požarevcu postoji jedan paradoks da republički put prolazi kroz centar grada, ne samo jedna ulica, nego više njih. Drugi paradoks je da Požarevac ima obilaznicu koja spaja republičke puteve i ta obilaznica se nalazi u nadležnosti lokalne samouprave, a centar grada se nalazi u nadležnosti Republike Srbije, odnosno Republičke direkcije za puteve. Imamo drugi paradoks, da bi lokalna samouprava u Požarevcu uredila ulice koje su u republičkoj nadležnosti, mora da traži saglasnost Republičke direkcije, da ne bi građani vozili automobile po rupama, po kraterima i da ne nabrajam dalje.
Međutim, verujem da je to jedan od retkih primera, obzirom da su naše opštine u Srbiji daleko siromašnije, većina njih, nego Požarevac. Naveo bih primer Golupca, koji ima 24 naselja, negde oko 9.000 birača, oko 6.000 ljudi koji žive tu, da nema ljudi puno koji rade ni u javnom ni u privatnom sektoru i da im uvodimo nekakve poreske uprave, poreske inspekcije, pod izgovorom da ukoliko lokalna samouprava bude ubirala 80% poreza na plate, da će to da pripadne lokalnoj samoupravi.
Prvo, voleo bih da je gospodin predlagač, dok je bio ministar, i naučio zakone koje je on sam napisao i u čijem je donošenju učestvovao. Porez na zarade je republički porez. Apsolutno nikakve nadležnosti nema lokalna poreska inspekcija za porez na zarade. Niti ona uopšte postoji ili bilo kakva zakonska mogućnost u poreskom postupku, u poreskoj administraciji da ona kontroliše privredne subjekte da li plaćaju porez na zarade. Jedan od poreza koji može da kontroliše lokalna poreska inspekcija su lokalni porezi koji se smatraju izvornim prihodima lokalnih samouprava. Rekli smo da je tu jedan do poreza i porez na imovinu. Ima tu još nekoliko poreza, ali porez na zarade nije izvorni prihod lokalne samouprave i lokalna samouprava preko svojih poreskih organa ne može da kontroliše naplatu tog poreza. Organ koji je za to nadležan je Republička inspekcija rada, s jedne strane, a s druge strane Republička poreska uprava.
Jedan od kolega je rekao – ako do sad nisu bili motivisani da naplaćuju 60% poreza, kako ćemo motivisati republički organ da naplaćuje samo 20% od jednog poreza? Da je ovo čist marketing, ne kažem da ovaj zakon i nema dobrih odredbi, ali u pitanju je samo jedan politički marketing, nalazim i u tvrdnji ovlašćenog predstavnika da će snižavanjem taksi, firmarina, itd, svako ko bude raspisivao te takse, tu pritom mislim na lokalne samouprave, da vodi računa koliki će oni da budu jer polaže račune građanima na izborima. To je mogao čovek da kaže koji nikad nije bio u privredi i koji nikad nije bio među biračkim telom, a da ga nije pratila gomila obezbeđenja ili da nije bio okružen članovima svoje stranke.
Firmarine plaćaju vlasnici i preduzetnici čiji je uticaj na biračko telo izuzetno mali. Mogu oni da se žale, mogu da kukaju, mogu da glasaju za koga god hoće drugog, ipak je njih mnogo manje nego onih koji znaju zašto moraju skuplje da plate bilo koji proizvod ili za bilo koju uslugu kod nekog preduzetnika ili pravnog lica.
Zbog svega ovoga i jednog pristupa čitavom ovom problemu, poslanička grupa SNS neće glasati za izmene i dopune Zakona o finansiranju lokalne samouprave.
Isto tako, smatramo i da taj iznos koji bi kao osnovica trebalo da bude od 1,7% ostvarenog BDP-a na teritoriji Republike je prilično zastareo i tu je možda i mogao ovlašćeni, odnosno predlagač zakona, da uradi jednu određenu izmenu jer ono što je realno, ono što je opipljivo, ono što ne zavisi od republičkog organa za statistiku jeste prihodna strana budžeta Republike Srbije koja se finansira iz realnih osnova, a to je, znači, iz fiskalne politike, iz poreza i doprinosa, iz akciza i iz carina. Samo na taj način mi možemo da imamo pravu osnovicu na koji način i koja sredstva će da budu opredeljivana lokalnim samoupravama.
Pošto je ovde ipak reč i o tvorcu starog zakona, mogu samo da kažem da baš po tom starom zakonu su lokalne samouprave bile prinuđene da se obraćaju Republici Srbiji za pomoć po pitanju određenih infrastrukturnih objekata, komunalne infrastrukture i putne privrede. Tu se išlo toliko daleko da smo čak i u Zakonu o budžetu predviđali da mesne zajednice mogu da konkurišu kod NIP-a za određene projekte da dobiju sredstva i da se ti projekti izvrše.
Desile su se dve praktično stvari, da je NIP često prosleđivao sredstva direktno mesnim zajednicama koje nisu ni po zakonu, ni po svojoj stručnosti, ni po infrastrukturi u stanju da sprovedu postupak javne nabavke. Imali smo i situaciju da se u nekom selu u opštini Kučevo radi kanalizacija koja je toliko dobro urađena, da je lokalna samouprava morala iz svojih sredstava da otklanja posledice rađenja te kanalizacione mreže. Da ne pričam koliko je to bilo preplaćeno.
Ili, dešavalo se da lokalne samouprave dobiju određena sredstva od NIP-a za izradu nekih projekata, da se ta sredstva ne prebacuju lokalnoj samoupravi, nego da idu opet preko ministarstva koje drži G17 Plus, znači preko Ministarstva za NIP, direktno uplaćuju izvođačima. Dešavalo se da su radovi koje je Ministarstvo za NIP plaćalo po dva i više puta skuplji nego što je ta jedinica lokalne samouprave sa istim izvođačem radova već imala ugovor. Ako je zbog nečega dobro, dobro je samo zbog toga jer čini mi se da više niko, bar će manje, u stvari, ljudi iz G17 koji učestvuju u u svemu ovome moći da uzimaju provizije i marže. To je jedina dobra strana ovog zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da je taj član 18. i stav 2, na koji je SNS podnela amandman, u praksi, ako ostane u ovom obliku kako je predloženo, skoro je nemoguć. Stavom 2. je predviđeno da računi preko kojih će grupa građana da vrši sav promet, budu regulisani ugovorom o obrazovanju tih političkih subjekata.

Kada je u pitanju grupa građana, možda bi bilo ozbiljno govoriti na lokalnom nivou, zato što tamo i imaju nekakve šanse da prođu cenzus. Na republičkom nivou imaju samo hipotetičku šansu, pa je, samim tim, skoro nemoguće da ugovorom otvore račune, a onda ne prođu cenzus. I šta onda?

Jednostavno, SNS je svojim amandmanom planirala da grupa građana ima status pravnog lica dok obavlja svoju političku aktivnost. Koliko je to važno videćete već u sledećem članu, članu 19, na koji smo, takođe, podneli amandman.

Kako bi predlagač mogao da objasni da sredstva iz budžeta koja nisu donacija, nego izvorni prihod od neke delatnosti koju obavlja neki politički subjekat, primaju kao fizička lica. To znači, na ime i na prezime, nekom Peri Periću. To je nemoguće.

Kako vršiti kontrolu tih utroška sredstava? I to je, takođe, nemoguće. Fizička lica ne podležu zakonskim propisima o radu privrednih subjekata. To znači, nemaju završni račun, nemaju izveštaj. Kako će da podnesu? To su problemi koje, čini mi se, predlagač nije ni uzimao u obzir.

Ovo je jedna od najozbiljnijih zamerki u ovom zakonu. Naći ćemo se u jednom veoma velikom problemu ukoliko ne prihvatimo ovaj amandman, već u prvoj primeni ovog zakona. Videćete već i u sledećem članu 19. o čemu govorim.

Došli smo do tog člana 19. koji se odnosi na grupe građana. Kaže se: ''Sredstva za finansiranje redovnog rada političkog subjekta koriste se za funkcionisanje i propagiranje ideje političkog subjekta i podrazumevaju: rad sa biračima i članstvom.'' Ovo prvo kod grupe građana je i moguće. Sa ''članstvom'', ne znam da li grupe građana imaju članove, inače bi bile političke stranke. ''Troškove promocije'', u redu. ''Reklamnog materijala'' i to je u redu. ''Publikacija, troškove istraživanja javnog mnjenja, obuke, međunarodnu saradnju, troškove zarada i naknada zaposlenih.''

Kako će grupa građana, fizičko lice da isplaćuje naknade zaposlenima? Kako će uopšte da ga prijavi u skladu sa Zakonom o radu? Kako će da mu uplaćuje doprinose u skladu sa Zakonom o radu?

U stavu 2. kaže ''Sredstva dobijena iz javnih izvora u iznosu od najmanje 5% ukupnih sredstava'' moraju da se upotrebljavaju za ''međunarodnu saradnju''. Kako će ta međunarodna saradnja da se ostvaruje?

Svojim amandmanom smo predvideli: ''Sredstva za redovan rad prikupljena iz privatnih i sopstvenih izvora politički subjekt može koristiti i u dobrotvorne svrhe…'' Vlada je to odbila. Podsetiću vas da je SNS imala jednu ozbiljnu aktivnost prilikom pružanja pomoći.

Predsedavajuća, zamolio bih vas da sumnjivo lice opomenete. Ovde nije reč o receptu protiv zatvora, svastikinom butu i slično.

Dakle, SNS je samo pre nekoliko meseci od svojih članova prikupljala sredstva za pružanje pomoći licima koja su nastradala prilikom zemljotresa u Kraljevu.

(Predsedavajuća: Dva minuta.)

Prema tome, želite i jednu takvu humanitarnu akciju, jednim ovakvim zakonom da sprečite. Tehnički gledano, to nije …