Dame i gospodo narodni poslanici, ulazimo u završnicu svega što je rečeno. Znači, sve ovo do sada, svi zakonski predlozi bili su radi usaglašavanja Predloga zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje.
Znači, i zakon o agenciji za osiguranje depozita i izmene i dopune Zakona o osiguranju bili su samo prethodnica ovog zakona koji jeste suština svih ovih rasprava od strane poslanika SRS. Znači, nije u pitanju nikakvo uređivanje materije, prilagođavanje zakonskim propisima, već isključivo želja jedne političke stranke, jedne političke organizacije, par ljudi koji vode tu stranku i tu političku organizaciju da kontrolišu sve finansijske tokove u državi.
U članu 1, na koji se odnosi ovaj amandman i čije sam brisanje tražio, kaže se: ″Ovim zakonom uređuju se uslovi i postupak stečaja i likvidacije banaka i društava za osiguranje, kao i uslovi i postupak likvidacije drugih finansijskih organizacija.″ Znači, za svaki slučaj, ukoliko su nešto zaboravili ovim prethodnim izmenama i dopunama zakona da obuhvate, po ovom članu 1. bilo koja finansijska organizacija može doći pod udar ta dva čoveka.
Ne treba da se priča kako je do sada bilo i kako su do sada vođeni postupci, prvo, oduzimanja dozvola za rad bankama, kako je 29 banaka zatvoreno, kako se nad 29 banaka vodi stečaj, kako ni za jednu od tih 29 banaka stečaj nije završen. Postavlja se pitanje da li je stvarno trebalo da te banke idu u stečaj ili ne, šta je sa tim bankama, šta je sa poslovnim prostorom tih banaka, šta su te banke zgrešile da im tadašnji guverner, a sadašnji ministar finansija oduzme dozvolu za rad.
Mnogo pitanja, vrlo malo odgovora, jer oni samo mogu da se naslute – da je neko želeo da na jedan način koji je, u najmanju ruku, kriminalan te banke ukloni sa tržišta i dozvoli nekim privilegovanim novoosnovanim bankama, koje su ušle u taj poslovni prostor banaka koje su u stečaju, da jednostavno ostvare profit i, ako je moguće, da koriste tu imovinu banaka koje su u stečaju i likvidaciji.
Sada su na redu osiguravajuća društva. Već je bilo govora i o tome, drugi po snazi finansijski učesnici su osiguravajuća društva. Imaju određeni monopol, zahvaljujući nasleđu; taj monopol treba da se iskoristi, da opet nekolicina privilegovanih uđe u sistem osiguranja i beleži vanredne profite.
Postoje dva načina: kroz privatizaciju banaka gde je osnivač ili većinski vlasnik država, odnosno društveni kapital, a isto važi i za osiguravajuća društva, ili stečaj.
Ono što ne može ili što bi bilo previše očigledno ili što bi za privilegovane bilo previše skupo da urade u privatizaciji, sada će to uraditi u stečaju. Sama ta politička organizacija kaže da su najveće zloupotrebe u privatizaciji bile baš kod privatizacija koje se vrše u stečaju.
Da se podsetimo prethodnih zakona, stečaj nad društvima za osiguranje i bankama vodi Agencija. Dakle, Agencija koja je produžena ruka Vlade, i slažem se, ali u ovom slučaju produžena ruka i jednog ministarstva, jedne političke stranke i par ljudi.
Agencija će da radi ne u interesu banaka koje su u stečaju i likvidaciji, ne u interesu osiguravajućih društava koja bi bila u ovom slučaju u stečaju, već isključivo u interesu ta dva čoveka i njima bliskih ljudi, a određena osiguravajuća društva i određene banke bi trebalo u postupku likvidacije i stečaja da preuzmu.
Ako bi to bilo previše očigledno, jednostavno da ih zatvore, jednostavno da se ponovo u tom poslovnom prostoru koje imaju kroz svoje razne filijale iskoriste ili privatna osiguravajuća društva i privatne banke koje nisu bliske toj dvojici ljudi jednostavno uklone sa tržišta. Da uklonimo suvišnu konkurenciju. U početku je to malo skupo, neko pretrpi i neku političku štetu, ali je kasnije korist ogromna.
To su razlozi svih onih ranijih diskusija, to je razlog zašto i sada Narodna skupština ima ispred sebe predlog zakona o stečaju i likvidaciji banaka i drugih finansijskih organizacija. Samo se postavlja pitanje mehanizma. To treba ovaj zakon da reguliše.
Postavlja se pitanje šta će nama Zakon o likvidaciji i stečaju, kada su subjekti ovih likvidacija izuzeti iz tog zakona, samo se pojedine odredbe Zakona o likvidaciji i stečaju primenjuju.
Ova materija se reguliše posebnim zakonom, i to zakonom gde dozvolu za rad oduzima Narodna banka Republike Srbije, a Agenciju, članove upravnog odbora, direktora Agencije imenuje, na predlog nadležnog ministra, Vlada Republike Srbije, Ministarstvo finansija, a Agencija vodi postupak likvidacije, stečaja, pa čak i privatizacije.
To je suština svega ovoga, jer gde god da se spomene novac, gde god da se spomene zloupotreba, nekako se uvek na tom mestu nađu i Mlađan Dinkić i Miroljub Labus.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 5. se odnosi na rešenje koje NBS daje o pokretanju stečajnog postupka nad nekom bankom i nekim osiguravajućim društvom ili nekom drugom finansijskom organizacijom.
Prvo, u članu 4. u poslednjem stavu se kaže: "Rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka je konačno. Rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka izvršno je momentom dostavljanja nadležnom sudu". Znači, akcionari, većinski vlasnici nemaju pravo žalbe u upravnom sporu. Jedino što mogu da urade i što im preostaje jeste da to pokušaju da ostvare preko nadležnog suda.
Tu materiju reguliše član 5. koji kaže: "Protiv rešenja NBS o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka može se pokrenuti upravni spor. Nadležni sud je dužan da odluku u sporu pokrenutom u smislu stava 1. ovog člana donese u roku od 60 dana od dana prijema tužbe."
Sada se postavlja pitanje da li je taj rok mogao da bude kraći, imajući u vidu da trgovinski sudovi često i mnogo efikasnije rešavaju pojedine sporove. Postavlja se pitanje zašto je to baš 60 dana.
Znači, NBS može nekoj banci da oduzme dozvolu za rad, može da preko agencije postavi svog stečajnog upravnika, da se otpočne sa postupkom stečaja i likvidacije, da se već nanese šteta banci i u roku od 60 dana mora da reaguje trgovinski sud.
Šta se dalje dešava ukoliko trgovinski sud odbaci rešenje NBS, odnosno poništi ga? Već smo videli nekoliko puta da NBS jednostavno nije poštovala odluke nadležnih sudova. To je do sada bilo protivzakonito.
Ovim predlogom zakona neke protivzakonite radnje treba da postanu potpuno zakonite i da NBS ima pravo da se meša u posao svuda. Svi se slažemo ovde i svi ističu, pa čak i vladajuća većina, da sud treba da bude nezavisan u odlučivanju.
Sada ćemo da vidimo kako to izgleda u stavu 3. člana 5. Predloga zakona: "Ako je rešenje NBS poništeno u upravnom sporu", znači da je većinski vlasnik bio u pravu i da nema osnova za pokretanje stečajnog i likvidacionog postupka, "pa u ponovnom postupku NBS donese novo rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka", sada banka poništava odluku nadležnog suda, "pravne posledice pokretanja stečajnog postupka nastaju danom isticanja prvog oglasa o otvaranju stečajnog postupka na oglasnoj tabli nadležnog suda". Nadležni sud je dužan da odmah reaguje po prijavi Narodne banke, još po članu 4. koji reguliše ovu materiju.
Ukoliko sud donese rešenje da nema osnova za pokretanje stečajnog postupka, NBS će doneti novo rešenje kojim potvrđuje svoje prethodno rešenje, kao da nikada nije ni bilo poništenja rešenja NBS od strane nadležnog suda. Kako to drugačije možete da zovete, nego mešanje u posao sudske vlasti? Valjda je sud institucija koja poslednja ima reč kada je u pitanju neki upravni spor, kada je u pitanju bilo šta kada se krši zakon.
Bez obzira što ste i zakone napisali po vašoj meri, po vašim standardima, prilagodili ih vašim potrebama, prilagodili ih vašim nezakonitim radnjama koje su vršene u proteklih četiri ili pet godina, sada pokušavate da kroz jedan zakon na mala vrata uvedete da imate pravo da poništavate rešenja nadležnih sudova. Ne možemo da se otmemo utisku da je čitav ovaj set zakona koji je donet, donet u korist jedne grupice ljudi koja kontroliše sve finansijske tokove u državi.

Sad imam priliku da nastavim svoje izlaganje baš zbog člana 6. Znači: "Rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka dostavlja se banci, odnosno društvu za osiguranje, agenciji za osiguranje depozita, osnovanoj posebnim zakonom, kao i nadležnom sudu, koji je dužan da najkasnije prvog narednog radnog dana od dana prijema ovog rešenja donese rešenje o pokretanju stečajnog postupka nad bankom, odnosno društvom za osiguranje".
Član 6. jednostavno poništava član 5. u stavu 1. i 2. Znači, obavezuje se sud da donese rešenje o pokretanju stečajnog postupka, u ovom slučaju nad bankom ili nekim osiguravajućim društvom. Onda neko iz te banke ili osiguravajućeg društva ima pravo da pokrene upravni spor pred tim istim nadležnim sudom. Taj isti nadležni sud sad ima određenu slobodu da proceni da li je rešenje NBS dobro ili nije, da li je u skladu sa zakonom ili nije, da li uopšte ima uslova za pokretanje stečajnog postupka; zaključi i donese rešenje da NBS nije u pravu, da nema uslova za pokretanje stečajnog i likvidacionog postupka, da nema kršenja zakona od strane banke. Onda nas agencija, odnosno NBS čekaju u stavu 3. člana 5. i u članu 6. Znači, nadležni sud mora da postupi odmah, a po članu 5. NBS ima pravo, na jedan određen način, na mala vrata da poništi presudu nadležnog suda.
Sada ovi koji izlaze za ovu govornicu i brane šifrovanu političku stranku neka se zapitaju da li uopšte ima osnova braniti nekog ko pokušava da kroz zakonske predloge menja rešenja i presude sudova.
Po važećem Ustavu postoji podela vlasti: postoji zakonodavna vlast, a to je Narodna skupština Republike Srbije, postoji izvršna vlast i sudska vlast, svaka je za sebe. Svaka ima određenu nezavisnost, osim izvršne vlasti koja je pod kontrolom Narodne skupštine.
Ali, ovde je sve drugačije, ovde izvršna vlast kontroliše i Narodnu skupštinu preko skupštinske većine i poslanici trpe poniženje od izvršne vlasti. Sada je i to malo, sada će izvršna vlast da utiče i na rad pravosudnih organa. Ne samo da utiče, nego i da menja rešenja. U tome jeste poenta, kako mislite da je set ovih zakona nečija dobra volja koja treba da bude sprovedena u interesu građana Srbije.
Pre bi se reklo ovako kako se zakoni donose, ko ih predlaže, kako se sazivaju sednice, gospodo poslanici, kako trpimo poniženja od te iste vlade, bez obzira da li je vi podržavate ili ne, jer nemamo sada ovde ni ovlašćenog predstavnika predlagača, ministra u Vladi, koji treba da brani ovaj zakon, koji treba da kaže – vaš amandman je dobar ili loš. Nemamo ga. To je opet poniženje Narodne skupštine. U tome jeste poenta.
Onda recite da su ovi zakoni, za koje ćete da glasate u danu za glasanje i da ih usvajate kao da su u interesu građana, u interesu jedne male grupe ljudi koja potpuno kontroliše sve finansijske tokove u državi, ne iz želje da kontrola tih finansijskih tokova bude u interesu građana Republike Srbije, nego isključivo u njihovom ličnom interesu. Sve političke poteze koje su do sada i dok su vršili vlast povlačili, povlačili su isključivo u svom ličnom interesu, pod maskom da to rade za interes građana Srbije.
Pričate o nekoj velikoj štednji po bankama, a što ne pričate koliko od 5. oktobra ima više nezaposlenih? Zašto ne pričate koliki nam je deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni? Što ne pričate da je poljoprivreda uništena, što su prinosi manji, što o tome ne pričate? Pričate o tome kako vršite uspešnu reformu banaka, tako što ste zatvorili 29 banaka, ostavili ste nekolicinu, uklonili ste suvišnu konkurenciju.
Sad planirate da tih nekoliko banaka koje su ostale i osiguravajućih društava koja imaju kakvu-takvu imovinu i kakav-takav posao i prihod preuzmete, stavite pod kontrolu i opljačkate. To nije ništa drugo nego baš to. Svi ovi zakoni vuku u tom pravcu. Nema tu interesa građana. Isključivo interes dva čoveka koji vuku kompletne konce upravljanja državom.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 10. navodi se da agencija, u roku od 20 dana od dana pokretanja postupka stečaja, putem javnog tendera, oglašava prenos celog ili dela portfelja osiguranja itd.
Svrha agencije jeste da isključivo bude i radi u interesu Vlade, tako to bar neko pokušava da nam kaže, jer stečaj nad bankom i osiguravajućim društvom sprovodi sama agencija, tako se kaže u članu 7. Predloga zakona, pa se kaže: "Organi stečajnog postupka su stečajno veće, stečajni upravnik i odbor poverilaca".
Kaže se: "Agencija vrši funkciju stečajnog upravnika u skladu sa ovim zakonom". Još da bude kao šlag na tortu: ″Na predlog Agencije stečajno veće bira članove odbora poverilaca, vodeći računa o veličini njihovih potraživanja.″ Znači, Agencija odlučuje ko će i poverioca da zastupa.
Ko zastupa Agenciju? Agenciju zastupa upravni odbor i direktor Agencije, a kako dolazimo do upravnog odbora? Upravni odbor ima sedam članova, uključujući i predsednika upravnog odbora. U stavu 2. kaže se – članove upravnog odbora imenuje i razrešava Vlada, a u sledećem stavu – članovi upravnog odbora po funkciji koju obavljaju jesu ministar nadležan za poslove finansija...
Mlađan Dinkić će da bude član upravnog odbora i sam sebe će da bira kao član Vlade u taj upravni odbor. Dalje – ministar nadležan za poslove privrede, pa dalje, viceguverner NBS zadužen za poslove kontrole banke. A ko kontroliše Narodnu banku, ko postavlja viceguvernera NBS? Opet Mlađan Dinkić.
Sada opet ostale članove upravnog odbora imenuje Vlada, jednog člana na predlog NBS. I, zar više nema viceguvernera kao predstavnika NBS, zašto jednog člana predlaže NBS, jednog člana na predlog reprezentativnog udruženja banaka, čitaj dalje – Nacionalne štedionice i Komercijalne banke.
To su članovi upravnog odbora. Sada hoćete da kažete, vi koji branite Predlog ovog zakona, da ovde nema vlasti jedne političke stranke, da se ovo radi isključivo u interesu građana. Ako neko počne da čita zakon, videće da sve što se donosi u ovom setu zakona odgovara jednoj političkoj stranci, jednom ili dvojici ljudi.
Nemojte da optužujete poslanike koji podnose amandmane da su lenji, jer u obrazloženju ovog amandmana, sada ću da pročitam obrazloženje, lepo piše da je Narodna skupština u funkciji Vlade Republike Srbije, pa se sednice Skupštine zakazuju tri dana pre održavanja da bi se narodnim poslanicima onemogućilo da podnose amandmane, tako da bi se Narodnoj skupštini poturala ovakva nebulozna zakonska rešenja kojima se omogućava dalje pljačkanje naroda i države.
Ovim predloženim zakonskim rešenjem samo se legalizuje pljačka i uništavanje domaćeg bankarskog sistema i priprema rasprodaja velikih domaćih osiguravajućih društava. Prilično dobro obrazloženje za nekoga koga hoćete da optužite da je lenj.

Dame i gospodo narodni poslanici, već se u raspravi u načelu dotaklo pitanje, zašto je nama potreban zakon o osiguranju depozita. Navodno, da bi se zaštitili građani u slučaju da banka izgubi dozvolu za rad, odnosno  da neka banka ode u stečaj, tako da član 1. na koji se odnosi ovaj zakon, glasi: "Ovim zakonom uređuje se obavezno osiguranje depozita fizičkih lica kod banaka, radi zaštite depozita tih lica u slučaju stečaja banke."
Kada čovek ovako to pogleda, pročita, ne razmisli dobro, rekao bi – ovo je sasvim u redu. Vidimo kako država brine o građanima, (reč je o fizičkim licima) u slučaju da neka banka ne posluje dobro, da postoji neki depozit koji će biti u nekim rezervama, u slučaju da banka izgubi dozvolu za rad. Pre nego što se završi stečaj ili likvidacija banke, građani će moći da povrate taj svoj novac, koji su bili stavili na štednju ili po nekom drugom osnovu u tu banku.
Gledajući sa te strane sve izgleda da je u redu. Međutim, imajući u vidu ko vodi politiku, pogotovu kada su u pitanju banke, javlja se jedan određen, ne baš tako mali, tračak sumnje. Znači, po dosadašnjem načinu obeštećenja fizičkih lica, bila je zadužena Republika Srbija. Dakle, država. Država je izdavala dozvolu za rad poslovnim bankama i drugim bankama, država je garantovala za uloge građana kod tih banaka. U slučaju da država oduzme pravo banci da dalje obavlja svoju delatnost, (odnosno da li će da izgubi dozvolu, da li će da ode u stečaj, u likvidaciju) država bi bila ta, koja bi iz svog budžeta morala da namiri građane. Tako je bilo do sada i to je bio veliki problem u ovoj vlasti.
Zašto bi država namirivala sredstva koje građani izgube kod neke banke? Zar to nije lakše da rade same banke, odnosno građani? Taj novac, taj procenat koji će biti deponovan u nekom depozitu, moraće odnekud da se nadoknadi u poslovanju banaka. Odakle će se nadoknaditi? Nadoknadiće se od kredite koje građani uzimaju od te iste poslovne banke.
Koji je efekat? Nikakav. Građani će kroz kredite i sve ostale dažbine koje se daju bankama prilikom nekog dužničko-poverilačkog odnosa namiriti taj depozit. Ni to ne bi bilo strašno, da ovde trenutno ne vlada jedna klima, da vladajuća koalicija koja vodi resor finansija, bankarskog sektora, jednostavno ima jednu tendenciju uništavanja domaćeg bankarskog sistema, bez obzira da li su to privatne banke ili banke koje su u društvenoj svojini. Ono što potvrđuje takvu jednu teoriju jeste događaj od pre nekoliko meseci, da ne kažem skoro godinu dana, kada je Narodna banka propisivala uslove kako će poslovne banke da daju kredite.
Izgleda da kod nas na tržištu novca postoje dve vrste banaka. Banke koje su bliske vlasti i banke koje imaju izuzetno stroge uslove za davanje kredita, uz visoke kamate i druge banke koje se nalaze na tržištu, a žele da posluju po tržišnim principima.
Imali smo situaciju da se kod nekih banaka, (pre otprilike godinu dana) moglo podizati sa nekom kamatom devet ili deset posto na godišnjem nivou, kod drugih 14, 15 i 16%. Kod banaka gde je kamata bila niža mogli ste da podižete i bez žiranata, kod ovih drugih gde je kamata bila visoka, zato ste morali da imate žirante.
Da li 30% od ukupnog primanja treba da iznosi rata. To je obično bilo kod ovih banaka koje su bile nepovoljnije sa žirantima, sa visokom kamatnom stopom, sa ograničenjem do 30% i kod drugih banaka gde je bilo 50% od plate. Šta se to dešava? Onda se pojavljuje Narodna banka koja propisuje uslove kako neki građanin može da podigne kredit kod banke. Zašto? Zašto banke ne posluju po tržišnom principu? Znači, imate višak novca, plasirate ga, a ako ga ima mnogo više, njegova vrednost je niža, znači, kamata je niža i kredit je jeftiniji. Ako ima manjak novca, samim tim je kamata veća.
Koji su razlozi? Izgleda da su razlozi ti, da poslovne banke koje su poslovale pod nepovoljnijim uslovima za građane imaju, jednostavno, zaštitu, države, guvernera Narodne banke Srbije i ministra. Jer ne vidim zašto bi neko napravio jedan takav potez koji jedino šteti građanima.
Jednim takvim potezom, banke su primorane da traže žirante od građana, da akumuliraju razna sredstva kao sredstva od rizika. Koliki troškovi mogu da budu kod poslovne banke. Do sada je bio običaj da se ti troškovi ograničavaju u gornjoj granici, a sada je donja granica ograničena. Ne može ispod 1,5% ili 2%.
Koje su banke kojima jedan takav politički, neekonomski, i profiterski postupak guvernera Narodne banke i Ministarstva finansija odgovara? To su Nacionalna štedionica, Komercijalna banka, njima je najviše odgovaralo. Njihovi krediti su bili najnepovoljniji na tržištu i sve one uslove koje su oni tražili za davanje kredita Narodna banka je prisilila sve druge banke da traže iste uslove i malte ne izjednačila kamatne stope koje su bile kod drugih banaka sa onim kamatnim stopama koje daje Nacionalna štedionica i Komercijalna banka.
Možda su se neke banke i otele kontroli, možda neke banke žele da posluju, možda neke banke bolje posluju ili su konkurencija koja smeta ovim dvema bankama, Nacionalnoj štedionici i Komercionalnoj banci. Zašto onda, da guverner razbija glavu šta će da se desi kada oduzme banci dozvolu za rad? Zašto Ministarstvo finansija i Vlada Republike Srbije da razbijaju glavu odakle će da obezbede sredstva da obeštete građane koji su imali novac na štednji kod tih banaka?
Jednostavno, da bi rešili taj problem, daje se novi zakon u skupštinsku proceduru koji glasi Zakon o osiguranju depozita. Sada će svaka banka određena sredstva koji svaki građanin ostavi kod nje morati da uplati kao osiguranje depozita. Iz meseca u mesec.
Kažu 0,1% – nije mnogo. Nije mnogo na mesečnom nivou, ali na godišnjem nivou to je 1,2%. Kuda novac ide? Da li se neko, uopšte, zapita šta banke rade sa novcem koji građani ostave na štednji? Plasiraju kroz druge kredite. Ko te kredite koristi? Oni drugi građani koji nemaju novca da sebi obezbede neko dobro. Sada će ti građani posredno da vraćaju novac licima koja su ostavila novac kod banaka koje su otišle ili u likvidaciju ili u stečaj. Znači, nema ovde brige za građane.
Ovde je jedina briga kako manipulisati sa bankama, kako banke otvarati ili zatvarati, kako praviti krug privilegovanih banaka, da to ne košta mnogo državu pod izgovorom da je to u korist građana, a isključivu štetu imaju sami građani.
To su pravi razlozi a ne kako to kaže u članu 1.– da se ovim zakonom uređuje obavezno osiguranje depozita fizičkih lica kod banaka radi zaštite depozita tih lica u slučaju stečaja banke. Građani će u svakom slučaju svaki stečaj svake banke da plate svojim novcem i te kako debelo.

Dame i gospodo narodni poslanici, da vidimo šta se reguliše ovim članom 2. šta su to pojmovi u smislu ovog zakona, pogotovo, koja su to fizička lica, kako to kaže ovaj zakon.
Dakle, u stavu 1. tački 1) – "depozit je dinarsko ili devizno novčano potraživanje prema banci koje proizilazi iz novčanog depozita, uloga na štednju, bankarskog tekućeg računa ili drugog novčanog računa i na osnovu kog nastaje zakonska ili ugovorna obaveza banke na povraćaj sredstava".
Postavlja se pitanje šta banka radi sa tim novcem, da li je u depozitu, da li je u depozitu po viđenju? Sasvim je normalno da banka ta sredstva plasira dalje na tržištu, ne prima ona novac na štednju od građana, a da nema svoj interes.
Sada na svaki dinar koji se bude nalazio na štednji, deo prihoda mora da ide u Agenciju za osiguranje depozita, koja će da raspolaže tim novcem.
Šta se onda dešava kada banka reši da novac pusti na tržište sa određenim interesom. Prvo će morati da izračuna koliki je rizik, (a to joj propisuje NBS) pa će onda morati da odredi troškove, (a donju granicu je već propisala NBS) pa će onda morati da obezbedi sredstva kojima će da pokrije ovaj depozit, pa će tek onda da kalkuliše sa svojom zaradom. Ko će da koristi kreditno-poslovne banke kod banaka?
Kredit će da koriste građani koji nemaju puno novca, koji žele da dođu do najobičnijeg dobra. Najčešće se građani zadužuju za veš mašine, za štednjake, da naprave ili rekonstruišu neki deo kuće ili stana, zato se podižu krediti. Retko ko podiže kredit da bi kupio nešto što je stvarno vredno, što predstavlja neki luksuz, statusni simbol ili slično.
Za njih nema problema, krediti im nisu potrebni, a ako im treba, to je da bi premostili za mesec ili dva, dok ne obezbede novac sa neke druge strane. Znači, ko će ovu šalu guvernera NBS, Agencije za osiguranje depozita i Ministarstva finansija, (a sve je to objedinjeno u političkoj stranci koja se zove G17) da plaća? Plaćaće građani. I da stvar bude još gora, plaćaće što su svoj novac uzeli na kredit, posredno ili neposredno.
U tački 2) – "osigurani depozit je depozit fizičkog lica koji osigurava agencija iz člana 3. stav 1. ovog zakona, a koji ne obuhvata depozite". Pazite sada, "fizičkog lica koje delatnost obavlja radi sticanja dobiti", (podtačka (1) glasi). To je već pojam poslovne banke. Sada se postavlja pitanje zašto i njihov novac da ne osiguravate?
Naterali ste da svi koji obavljaju bilo kakav platni promet rade kod poslovnih banaka, a do sada je to radila NBS, a sada obavljaju poslovne banke. Dali ste im ta ovlašćenja.
Sada ne garantujete za ta sredstva koja poslovne banke imaju, lica koja obavljaju neku određenu delatnost imaju kod poslovnih banaka i koja služe za obavljanje te delatnosti. Ko će te ljude da obešteti? Tu je akumulacija novca velika. Tu će neko da nastrada i to ozbiljno.
Ukoliko neka od velikih banaka uđe u jedan ovakav postupak likvidacije ili stečaja koja ima mnogo deponenata koji koriste svoje račune za obavljanje poslovanja, da naprave nesagledive štete na tržištu.
Na taj način možete da kontrolišete sve bitnije institucije u državi, pa i budžete lokalnih samouprava, koji su najčešće deponovani kod poslovnih banaka. Znači, ukoliko guverner kaže, ova banka gubi dozvolu za rad, budžet neke lokalne samouprave i Republički budžet, mogu na ovaj način da budu oštećeni.
Dalje, ne obuhvata depozite direktora, člana upravnog ili nadzornog odbora banke. Postavlja se pitanje, zar oni nisu građani?
Doduše, direktor, član upravnog ili nadzornog odbora često zbog politike banke ne mogu da budu birani, ukoliko nemaju svoju zaradu, odnosne ne primaju platu na tekuće račune kod tih poslovnih banaka kojim upravljaju. Valjda i to neko osiguranje za njih, da ako novac drže kod svoje poslovne banke ili druge banke, jednostavno je i to garancija drugim građanima da mogu da novac stavljaju na štednju ili kako vi to volite da kažete, deponovanje.
Dakle, akcionar banke, znači, nije onaj koji je nekim čudom, a to su najčešće građani koji su kroz neku privatizaciju neke banke, ali biće sada i toga, znači, nemaju pravo da svoje depozite traže nazad od Agencije za osiguranje depozita, ali će u svakom slučaju Agencija, za njihov novac koji se nalazi na štednji kod te banke, uzimati proviziju od 0,1% mesečno.
Članovi porodica lica iz podtačke (2), (3), i (4), što znači da ni članovi porodice nemaju pravo da budu obeštećeni u ovom slučaju. Ovde još dolazi podtačka (7) tačke 2) koja je izuzetno zanimljiva, a koja glasi: "koji su nastali kao posledica pranja novca u smislu zakona kojim se uređuje sprečavanje pranja novca".
Sada se postavlja pitanje da li vi stvarno znate ko u ovoj državi pere novac, koji su to ljudi, zašto jednostavno čekate da banka preko koje to rade bude zatvorena, pa vi uzmete novac. Zar nije jednostavnije da ih lepo pohapsite, tu dokumentaciju koja postoji upotrebite kao dokazni materijal.
Novac, u svakom slučaju, koji se zarađuje nelegalnim i nezakonitim radnjama pripada državi i potpuno "mirna Bačka", sve je potpuno u redu. Kako se koji god član ovog zakona pročita uvek ostavlja sumnju da neko ovakvim radnjama jednostavno unapred želi da određene banke stavi u privilegovan položaj.

Već u članu 3. ovog zakona tačno se vidi koja je namera predlagača bila. U stavu 1. kaže se: Banka je dužna da depozite fizičkih lica osigura kod agencije za osiguranje depozita osnovane posebnim zakonom  (u daljem tekstu: Agencija).
Da se za trenutak vratimo na član 1. Predloga zakona koji kaže: "Ovim zakonom uređuje se obavezno osiguranje depozita fizičkih lica kod banaka, radi zaštite depozita tih lica u slučaju stečaja banke".
Imamo agenciju za osiguranje depozita. Novac koji se dobije od osiguranja daje se toj agenciji. To nekome ne izgleda čudno, ali ima jedan mali problem. Ta agencija je zadužena za likvidaciju i stečaj banaka i tu je sada problem. Znači, osigurava se kod agencije za osiguranje depozita, a ta ista agencija vodi likvidaciju i stečaj banaka koje izgube dozvolu za rad.
Ako se utvrdi, a utvrđeno je da je guverner Narodne banke Srbije iz G17, da je ministar finansija iz G17, da će novi direktor agencije za osiguranje depozita da bude iz G17 – evo kompletne kontrole bankarskog sistema, a preko kontrole bankarskog sistema možete da kontrolišete bukvalno sve u državi, Ministarstvo odbrane, pa vam Davinić i ne treba.
Ne treba vam Davinić da uništava vojsku, dovoljan je Dinkić. Ne da pare vojsci i gotovo. Ministarstvo unutrašnjih poslova nema novca, ministar ne da – i završen posao. Lokalnim samoupravama, zatvaraćete banke koje ne osiguravaju, koje ne otvaraju depozite na budžetska sredstva kod određenih poslovnih banaka, nego kojima ste vi naklonjeni, kojima omogućavate prihod.
Ukoliko se pokuša neki ozbiljniji depozit kod neke druge banke, ta banka ide u stečaj, likvidaciju. Ukoliko se dogovore oko toga kako će da podele tržište sa povlašćenim poslovnim bankama možda iz stečaja izađe a da ne bude likvidiran.
U stavu 2. – "Filijale strane banke na teritoriji Republike Srbije dužna je da depozite fizičkih lica osigura kod Agencije na osnovu odluke Narodne banke Srbije – ako u zemlji sedišta te banke ne postoji sistem osiguranja depozita ili ona nije uključena u taj sistem".
Da li uopšte ijedna banka koju predstavljate kao stranu banku, da li je stvarno osnivač te banke neka banka iz inostranstva? Da li ona stvarno stoji iza neke poslovne banke koja posluje pod nekim stranim imenom? Koji je interes te banke? Čak i tekuće račune koji su otvarani u inostranstvu ove banke ne žele, banke koje posluju na domaćem tržištu pod istim nazivom ne žele da isplaćuju i obrnuto, ne žele da priznaju jedna drugu. Zašto? Zato što su ovde na prvom mestu nesigurni u vas, skloni ste raznim malverzacijama, skloni ste da zatvarate čak i svetske banke samo da sebi obezbedite neki određen profit, neku određenu dobit, da nešto smuljate, kako bi to naš narod rekao.
Znači, jednostavno banka koja je strana, posluje ovde, uzima novac od naših građana, ne mora da bude osigurana kod agencije za osiguranje depozita. Šta ako baš toj banci oduzmete dozvolu za rad? Kakvu imovinu ima ta banka? Nikakvu. Ima neka sredstva rezerve koja se daju Narodnoj banci, depoziti, 15 ili 20 posto od osnivačkog uloga ili kapitala banke.
To je sve što imate. Nisu plaćali agenciju, domaće banke jesu, njihovi krediti su skuplji. Znači, ona će da uzima novac na štednju građana, plasiraće razne kredite, možda će novac jednostavno da ispumpava iz države, novac građana Srbije, (ne svoj novac, nego naš novac). U jednom trenutku kaže, mi ne možemo građanima da vratimo novac, neka radi to agencija, ali mi nismo u sistemu te agencije, pa će to opet morati da plate građani Srbije.
Dalje, filijala domaće banke u inostranstvu je dužna da na osnovu odluke Narodne banke Srbije depozite fizičkih lica osigura kod agencije u slučaju kada u zemlji u kojoj obavlja delatnost nije osigurala depozit. Šta nas briga šta se dešava sa poslovnim bankama koje posluju u inostranstvu i ko njima izdaje dozvolu za rad.
Nadležni organ tamo, pa neka im on izda i neka on odgovara za njihove depozite. Zašto bi mi odgovarali.
Sada ovde, po meni, jedan član, odnosno tačka koja je suvišna, kada je u zemlji u kojoj obavlja delatnost osigurava depozite, Narodna banka Srbije utvrdi da je taj sistem nepovoljniji za deponente od sistema osiguranja depozita utvrđeno ovim zakonom.
Znate šta, stvarno ne verujem da možete da ubedite nekoga ko je u bankarstvu šta mu je jeftinije, pa ko zna da mu je to skuplje, osim da ga prisilite jednim ovakvim zakonom. Ovaj član je potpuno sulud, jer jednostavno anulira principe tržišnog poslovanja. Normalno je da će neko ko mora da da neka sredstva u određeni depozit i da gleda gde mu je to povoljnije, gde je jeftinije. Zašto bi to bila briga Narodne banke Srbije, da li je to njegov posao.

Dame i gospodo poslanici, sada se sa ovim članom 4. uopšte postavlja pitanje šta će nama ova agencija, šta će nama osiguranje depozita. U stavu 1. člana 4. kaže se: "Agencija osigurava depozite do visine osiguranog iznosa". U stavu 2. istog člana – "Za obaveze iz stava 1. ovog člana jemči Republika Srbija". To znači, ukoliko agencija nema novca, opet će morati da se vraća iz budžeta Republike Srbije.
Sada se postavlja pitanje, zašto ovo uopšte radimo, zašto sada ovo radimo, zašto pravimo neku agenciju za osiguranje depozita u kojoj će, izgleda mi jedino korist da imaju direktor te agencije, ljudi koji budu radili u toj agenciji, članovi upravnog odbora, članovi nadzornog odbora. Ko će to morati da plati? Građani Republike Srbije. Kako? Kroz sada već skuplje kredite kod banaka koje daju krediti, jer će novac morati da se sliva u agenciju za osiguranje depozita.
Ukoliko agencija nema dovoljno novca da ga vrati građanima, a izgleda mi kolike su plate u Narodnoj banci Srbije, odnosno da naš guverner ima platu preko 300.000 dinara, verovatno će i on da drpa od te agencije, znači, moraće to da se uradi iz budžeta Republike Srbije. Znači, dva puta smo opljačkali građane, prvi put kada smo im uzeli novac, uplatili agenciji, deo novca vratili da banka po prvi put opljačka građane koji podižu kredit, a drugi put ukoliko agencija nema sredstava da vrati građanima, onda će morati iz budžeta.
Ko puni budžet? Opet građani Srbije. Nemojte da se zanosite tom pričom da neko drugi plaća poreze i doprinose. Plaćaju građani. Sve što se proda na tržištu, bilo kakva vrednost da se ostvari, bila kakva zarada, po bilo kom osnovu, direktno ili indirektno plaćaju građani. Porez je u svakom slučaju potpuno jedan legalni vid državnog reketa. Onda malo bolje razmišljajte o tome kada derete građanima kožu sa leđa, da li je posao onoga ko raspolaže tim novcem da radi u njihovom interesu ili u svom interesu.
Duže vreme ide cirkularno pismo prema svim lokalnim samoupravama da se broj radnika u lokalnim samoupravama smanji za 10, 15, 20% itd, pod pretnjom da, ukoliko lokalna samouprava to ne uradi, neće dobiti transferna sredstva iz budžeta Republike Srbije.
Šta sada radimo? Izbacićemo ljude na ulicu! Koje? Neke! Verovatno politički nepodobne! Koga ćemo da zaposlimo u agencijama? Nama podobne. Tako razmišlja G17, tako razmišlja ministar Dinkić. Sve što se radi, čini mi se da se radi u tom pravcu. Nema drugog motiva.
Znači, da se obezbedi posao, izvor prihoda za neke naše prijatelje, rođake itd, pod izgovorom da je to u interesu građana. To što će ljudi zbog pritiska koje Ministarstvo finansija vrši na lokalne samouprave, javna preduzeća, organe državne uprave, da smanjuju broj radnika, da ljude otpuštaju sa posla, to nema veze. Ti nisu naši, oni ne treba ni da jedu, ni da piju, ni da imaju decu, ni da ih školuju, ni da idu na more. Njima ništa ne treba. Bolje onda da ih poubijate.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman narodnog poslanika Petra Jojića, koji je podneo taj amandman u ime SRS, odbijen je od predlagača sa istim obrazloženjem. Znači, da obrazloženje koje je navedeno u ovom amandmanu nije dovoljno jasno i da zato predlagač, odnosno Vlada Republike Srbije, ne mogu da prihvate ovaj amandman. Obrazloženje skoro zauzima pola strane. Sasvim se lepo vidi u drugom delu da i te kako odgovara amandmanu koji je podnet u ime SRS.
Čitam obrazloženje, ne zarad vas, jer ga vi imate ispred sebe a ne čitate ga, nego radi građana Srbije. Znači: "Država i NBS garanguju fizičkim licima za sredstva koja se deponuju kod banaka. Imajući u vidu da dozvole za rad bankama daje država, odnosno Narodna banka, sasvim je normalno da oni odgovaraju za deponovanje sredstava fizičkih lica i nije potrebno dodatno opterećivati banke, odnosno povećavati kamate koje poslovne banke daju na depozite fizičkim licima".
Ovakav jedan zakon još više će povećati ionako skupe kredite koje koriste pravna i fizička lica. Znači, smanjuju se kamatna sredstva po viđenju, a povećavaju kamate na kredite. Šta se kaže u članu 6? "Agencija i Narodna banka Srbije razmenjuju informacije u vezi sa osiguranjem depozita". U stavu 2. – ""Narodna banka Srbije blagovremeno obaveštava Agenciju o preduzetim merama u postupku kontrole boniteta i zakonskog poslovanja banaka". Sada kada je u pitanju agencija, njeno prvobitno ime nije bilo agencija za osiguranje depozita. Njeno pravo ime jeste – agencija za saniranje, likvidaciju i stečaj banaka.
Ovo je sada samo neko lepše ime koje se reguliše novim zakonom, a znamo kakve je katastrofalne posledice imao rad te agencije – 29 domaćih banaka je zatvoreno posredstvom te agencije i tadašnjeg guvernera Narodne banke tadašnje Jugoslavije Mlađana Dinkića.
Onda ministar izađe za ovu govornicu i kaže da smo mi imali najbolju reformu bankarskog sistema od svih zemljanja jugoistočne Evrope. Najbolja reforma znači – pouništavati, pozatvarati sve banke, opljačkati njihovu imovinu, dati pod zakup njihov poslovni prostor, određenim, povlašćenim bankama koje će da finansiraju dalji stečaj likvidacije tih banaka, doduše za mali novac, jer se poslovni prostor nalazi u najekskluzivnijim delovima svih gradova na teritoriji Republike. To je posao koji obavlja agencija.
Član 5. kaže: - "Agencija donosi propise za koje je zakonom ovlašćena". Jedine propise koje agencija može da donosi jesu: njihov pravilnik o radu, o nagrađivanju, kakva će im biti sistematizacija radnih mesta, to su odluke koje može da donosi jedna agencija. Ona radi u skladu sa zakonom i ne može da donosi propise kao podzakonske akte. Zato imamo Vladu Republike Srbije koja traba da radi taj posao. Ako su u pitanju zakonska akta, onda treba da radi to ova Narodna skupština, a ne neka tamo agencija, Agencija za osiguranje depozita, odnosno agencija koja je pozatvarala, pouništavala jedan kompletan bankarski sistem.
Zašto? Radi pljačke! Kako je ta pljačka izvršena? Izuzetno se poklapa datum zatvaranja velikih domaćih banaka sa datumom kada počinje zamena zapadnoevropskih valuta za evro. Čak ste u jednom trenutku i napravili pogrešnu procenu. Rekli ste – kod naših građana ima četiri, eventualno pet milijardi maraka, treba taj novac da im uzmemo iz njihovih slamarica, da ga izbacimo iz zemlje, da možemo da uvozimo struju za Vuka Hamovića i Vojina Lazarevića, da možemo da uvozimo ovakvu naftu iz Sirije koju sada ne možemo da prerađujemo bez druge nafte koja je boljeg kvaliteta, pa sada, eto, imamo na tržištu poremećaj nafte i naftinih derivata.
U jednom delu ste se prevarili. Imali su građani malo više novca nego što ste očekivali, ali utoliko za vas bolje. Nastavili ste sa tim poslom i još uvek se ne zna gde su nestale te pare, taj famozni novac koji je bio kod raznih off shore banaka koje su bile na Kipru i tako dalje. Za jedan deo novca se zna, završavao je po nekim raznim ostrvima i pravo je čudo da tamo nije bilo nekog "cunamija", inače biste bili zavijeni već u crno.
Znači, postavlja se pitanje zašto taj posao od osiguranja depozita treba da radi agencija koja se bavi zatvaranjem, odnosno uništavanjem banaka. Da li je to u pitanju da određene banke koje su privilegovane, a koje su izuzetno bliske i prošloj vlasti oličenu u DS i ovoj novoj u G17, da li je to sve što se radi u svrhu političkih prijatelja ove dve političke stranke.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 7. na koji je Srđo Komazec, u ime SRS podneo amandman, odnosi se na način finansiranja te agencije. Znači, u stavu 1. člana 7. – "Radi obezbeđenja sredstava za osiguranje depozita Agencija obrazuje poseban fond sredstava (u daljem tekstu: fond za osiguranje depozita).
Fond za osiguranje depozita obrazuje se od: premija za osiguranje depozita koje plaćaju banke", čitaj dalje građani Republike Srbije, "prihod od ulaganja sredstava fonda za osiguranje depozita", znači agencija treba da bude i profitabilni organ državne uprave, bar je to tako predlagač zamislio i sada ćemo da vidimo kako će to da bude, "sredstava ostvarenih naplatom potraživanja Agencije iz stečajne mase banke po osnovu isplate osiguranih iznosa".
Znači, Narodna banka Srbije oduzme dozvolu za rad nekoj banci, agencija, ukoliko ima para, isplati taj novac i još banci koja se zatvara naplati proviziju. Agencija ni za jedan jedini dinar ne sme da bude oštećena. Ukoliko nema dovoljno sredstava, otkinuće malo od građana onaj deo što treba da im otplati, da ne bi, ne daj bože, direktor ostao bez plate.
Međutim, sledeći način finansiranja postaje već pomalo sumnjiv. Kaže se da agencija može da primi donacije. Od koga donacije? Ko će da daje jednom organu državne uprave donaciju? Da li se agencija bavi humanitarnim radom? Da li deli neku pomoć građanima, pomoć ugroženim licima od poplava, zemljotresa ili drugih elementarnih nepogoda? Ko će dati jednom ovakvom organu donaciju?
Postavlja se pitanje da li će možda ta donacija da se daje u svrhu neke zloupotrebe – da je neće dati neki većinski vlasnik neke konkurentske banke da se banka, koja je, recimo, u stečaju ili likvidaciji potpuno zatvori i uništi. Zašto da ne? Kolika god da mu je donacija kada ima jednog konkurenta manje prihod će mu višestruko biti veći. Šta to smeta? Da li piše negde da je to zabranjeno? Ne piše, što znači da je moguće.
Sledećem stavu kaže – "Sredstva fonda za osiguranje depozita koriste se za isplatu osiguranih iznosa u slučaju stečaja banke za plaćanje administrativnih troškova u vezi sa isplatom tih iznosa", to su te provizije koje agencija naplaćuje, "upravljanjem sredstvima fonda za osiguranje depozita, kao i za povraćaj pozajmljenih sredstava upotrebljenih za namene iz ovog stava.
U stavu 4. kaže – "Izuzetno od stava 3. ovog člana, sredstva fonda za osiguranje depozita se mogu upotrebiti za odobravanje kredita banci, ako u toku postupka likvidacije dođe do kratkoročne nelikvidnosti te banke".
Da li je neko normalan da zatvara banku koja je likvidna. Znači, bilo je nekih koji nisu normalni i koji su zatvarali likvidne banke, ali za svaki slučaj da stavimo mi to da ta materija bude regulisana zakonom, da slučajno, ne daj bože, agencija ne uradi nešto protivzakonito, a nije u interesu građana i drugih učesnika u finansijskoj trci za preživljavanje na ovim prostorima.
"Krediti iz stava 4. ovog člana, odobravaju se pod uslovima utvrđenim opštim aktom koji donosi Upravni odbor agencije".
Znači da u tom grmu ne leži zec. Postoji jedna agencija kod koje je novac od osiguranja depozita. Ta agencija, po nalogu Narodne banke Srbije može da otpočne postupak likvidacije i stečaja neke banke koja može, i pored te odluke Narodne banke Srbije, da bude potpuno likvidna i potpuno sposobna da posluje na tržištu, ali nije u skladu sa politikom koju vodi Narodna banka.
Znači, stavimo je u stečaj ili likvidaciju, za trenutak učinimo nelikvidnom i nateramo da se kod agencije koja sprovodi likvidaciju i stečaj zaduži, pod uslovima koje propisuje upravni odbor agencije. Da li su ti uslovi možda povoljniji nego uslovi na tržištu? Hipotetički je moguće, a znajući vas i praktično. Tako, recimo, godišnja kamata kod neke banke bude 14 ili 15% da bi se ta banka, koja nije po volji nekog ko drži sve finansijske instrumente, upropastila, stavite prvo u stečaj kod agencije, naterate da bude nelikvidna i uzima kredit od agencije koji može da bude 100 posto na godišnjem nivou, jer je to, ne daj bože, doneo upravni odbor agencije.
Da li je to moguće? Da li se to dešavalo? Otkad ste na vlasti, jeste, da li u starom DOS ili novom, ali se dešavalo. Znači, banke su zatvarane, kapital banaka je uništavan. Doduše, sada neće da nestane na Kajmanskim, Sejšelskim, Devičanskim ostrvima, sada će da ostane u agenciji pa će neko i dalje da drpa na druge načine. Ali, u svakom slučaju, kroz član 7. vidi se da je moguće jednu potpuno sposobnu banku da učestvuje na tržištu novca, kako može da se uništi na jedan ovakav način.

Dame i gospodo poslanici, amandman koji je podneo narodni poslanik Božidar Koprivica, u ime SRS, treba prihvatiti. Članom 8, na koji se odnosi amandman, reguliše se kako će agencija za osiguranje depozita, odnosno agencija za likvidaciju i stečaj banaka raspolagati sredstvima koje prikupi po osnovu osiguranja depozita. Kaže se u prvom stavu – "Agencija je dužna da novčana sredstva Fonda za osiguranje depozita drži na posebnom depozitnom računu otvorenom kod Narodne banke Srbije. Agencija može sredstva Fonda za osiguranje depozita na osnovu odluke Upravnog odbora ulagati u dužničke hartije od vrednosti koje izdaje Republika Srbija ili Narodna banka Srbije".
Sada se postavlja pitanje, država želi da novac koji banke ulažu na ime depozita koristi po svojoj slobodnoj volji i proceni. Da li će to biti na osnovu odluke Narodne banke Srbije ili upravnog odbora agencije, potpuno je svejedno. Bitno je da može da se koristi, odnosno da se ulaže u dužničke hartije od vrednosti koje izdaje Republika Srbija ili Narodna banka Srbije.
Uskoro će biti na dnevnom redu i kontragarancije koje ova skupština treba da da po osnovu nekih kredita i zaduženja, već je bilo priče u raspravi u načelu koje su to kontragarancije i na koga se odnosi. Odnosi se na, dobrim delom, oblike i učesnike organizovanog kriminala, na ljude koji su učestvovali u organizaciji atentata na pokojnog premijera, na ljude koji su krali struju od građana Srbije kroz razne finansijske i druge špekulacije.
Znači, država treba da da garanciju za to. Ukoliko država ne može da isplati te garancije onda ćemo da aktiviramo depozite koje su dale poslovne banke za osiguranje fizičkih lica. Šta ako i to ne bude bilo dovoljno, pa neka banka ipak ode u stečaj. Hoćete li onda građanima Srbije dati hartiju od vrednosti Republike Srbije ili Narodne banke Srbije?
Šta se time postiže? Koji je cilj donošenja ovog zakona. Da li je, kako to vi tvrdite, osiguranje građana koji drže deponovana sredstva kod banaka Srbije ili da država na jedan određen, pomalo pokvaren, način dođe do još sredstava i da se nastave špekulacije koje su započete od 5. ili 6. oktobra, a koje traju do dana današnjeg.
Na osnovu odluke upravnog odbora agencije i ugovora zaključenog sa agencijom i po nalogu agencije, Narodna banka Srbije u svoje ime, a za račun agencije, sredstva fonda za osiguranje depozita ulaže u strane hartije od vrednosti ili ih polaže kao depozit kod stranih banaka. Znači, ona prvobitna pljačka koja je počela sa zatvaranjem naših domaćih banaka, sa zamenom zapadnoevropskih valuta u evro, sada se nastavlja i kroz osiguranje depozita.
Predlagač ovog zakona kaže da će dosadašnja sredstva, ukoliko ovaj zakon stupi na snagu, da će sredstva koja bude država, odnosno agencija birala, biti tri puta veća nego do sada, oko 22-23 milijarde dinara na godišnjem nivou. Gde će taj novac da završi?
Znači, opet kod stranih banaka ili ćemo ulagati u druge države, a nama je i ovako i onako i te kako potreban novac da pokrenemo domaću privredu, izvoz, da povećamo broj radnih mesta, da povećamo standard građana.
Jedna moja koleginica je izašla ovde i rekla da poslanici SRS raspravom o ovim amandmanima vrše opstrukciju rada Parlamenta. Gde ćete veću opstrukciju rada Parlamenta, nego baš od vladajuće većine. Kada je zakazana ova skupština? U petak, popodne. Nešto malo više od 72 sata, pre početka. Sa koliko tačaka? Sa 45. Zašto? Da bi se napravila opstrukcija rada narodnih poslanika zbog jednog ovakvog zakona, zbog jednog ovakvog zakonskog predloga koji će da stupi na snagu 1. januara 2006. godine.
Znači, to je opstrukcija. Zašto? Da poslanici ne mogu da prouče, da ne mogu da pregledaju zakone koji se predlažu, da ne mogu da se spreme da rade o njima. To je opstrukcija rada parlamenta, a ne diskusije koje se vode za ovom govornicom.
Koji je cilj jedne takve opstrukcije rada narodnih poslanika? Jeste, da se kroz taj ubrzani tok priprema jedna sednica, u stvari, da se sakriju određene činjenice koje se nalaze u zakonskim predlozima. Između ostalih, jedna ovakva činjenica sadržana je i u članu 8. ovog predloga zakona.

U amandmanu na član 9. koji je kolega Ljubomir Kragović podneo u ime SRS, regulišu se obaveze banaka prema Agenciji. Kaže se u stavu 1. – "Banka je dužna da Agenciji plaća premiju za osiguranje depozita, (u daljem tekstu: premija) na način i u rokovima koje propiše Agencija". Zašto mi to nismo propisali zakonom? Zašto to mora da radi Agencija?

Nema ništa lakše, stavite u zakon, stavite pred narodne poslanike, neki narodni poslanik će možda da se seti i nekog boljeg rešenja, podneće amandmane, raspravljaćemo o njemu, ukoliko je bolje, biće izglasano, ukoliko, normalno, vi niste tvrdoglavi da se držite nečega, pa ćemo kasnije po takvim amandmanima da imamo izmene i dopune određenog zakona.

Dalje se kaže: "Banka je dužna da Agenciji dostavlja mesečni izveštaj o ukupnim i osiguranim depozitima, kao i druge podatke koje Agenciji mogu biti potrebni za obavljanje njenih zakonom utvrđenih poslova na način i u rokovima koje propiše Agencija". Opet je agencija ta koja propisuje određene rokove. Opet je Agencija ta koja će da uslovljava kako će banke da rade. Opet je Agencija ta koja će da određuje poslovnu politiku banaka i kamatne stope na tržištu. Znači, u sve ulazi Agencija.

Mi sada dajemo, jednim ovakvim zakonskim predlogom, puna prava Agenciji da ona u stvari vodi banke, a ne njeni osnivači i vlasnici. U tome i jeste problem svih zakonskih propisa koji dolaze pred ovu skupštinu, a tiču se ove materije. Ako banka ne plati premiju u propisanom roku, koji opet određuje Agencija, Agencija o tome obaveštava Narodnu banku Srbije, koja preduzima odgovarajuće mere u skladu sa zakonom.

Koje su to odgovarajuće mere i sa kojim zakonom u skladu? Je li to zatvaranje banke, ukoliko banka ne uplati premiju? Sve su činjenice da jeste cilj kontrola poslovnih banaka, da se omogući što je moguće da lakše rade određene povlašćene banke, koje su prisutne na našem tržištu.

Ne možemo da verujemo u dobru volju predlagača koji stalno to ističe, a to je, kako piše u članu 1. – radi zaštite depozita fizičkih lica u slučaju stečaja banke, jer dovoljno je da banka zakasni jedan dan ili da dođe do administrativne greške, pa da ta banka bude u stečaju i likvidaciji.

Jedan deo poreskih materija je bio vezan za Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Zato nemamo poverenja u vas, jer se dešava da poreska kontrola utvrdi da je neko obračunao porez na dodatu vrednost za 300 dinara, pa mu naplatite kaznu 100.000.

Kada budu bile izmene i dopune tog Zakona, čitaćemo i ovde, za ovom govornicom, ta rešenja poreske uprave kako se pljačkaju građani Srbije, argumentovano, ne prepričavanjem. Što znači, ukoliko jedna poslovna banka zakasni (da uplati premiju) manje od 24 sata na osnovu zakona, kog, niko ne zna, ali bitno je da agencija nije dobila novac na vreme, jednostavno, ta banka bude stavljena u postupak likvidacije i stečaja.

Znamo kako to može da se radi iz člana 7. iz člana 6. itd – da jedna banka, koja je potpuno sposobna da učestvuje na tržištu, bude, u tom stečaju koji vodi Agencija za osiguranje depozita, jednosatavno, gurnuta u propast i opljačkana, samo radi nekoliko sati zakašnjenja.

Dame i gospodo poslanici, članom 10. koji je kratak, ali može da se kaže da je prilično zanimljiv za diskusiju,  kaže se: "Banka je dužna da plaća premiju od dana upisa u sudski registar do dana donošenja rešenja Narodne banke Srbije o oduzimanju dozvole za rad toj banci".
Znači, ne postoji drugi način, kako to tumači predlagač, nego da se oduzme dozvola za rad nekoj banci, kao da banka mora da se bavi isključivo depozitima građana, odnosno fizičkih lica, kao da ne može da se bavi, primera radi, isključivo platnim prometom ili isključivo poslovanjem sa pravnim licima.
Ovde predlagač ostavlja jedinu mogućnost, odnosno pokazuje svoju želju kako će banka da prestane da plaća depozit, a to je oduzimanjem dozvole, nikako drugačije.
Ovaj zakon i jeste tako koncipiran da se banke koje smetaju određenim finansijskim krugovima u državi, koji su bliski ovoj vlasti, jednostavno, uklone sa tržišta. Na koji način? Evo, jedan od načina je ovaj zakon o osiguranju depozita, sledeći je agencija za osiguranje depozita, koja se do sada zvala Agencija za likvidaciju i stečaj banaka. Kasnije ste dodali u ime "sanaciju", ali ste vrlo loše sanirali. Sve banke koje ste sanirali od dolaska na vlast do dana današnjeg, su zatvorene.
Znači, to je jedini pravi razlog donošenja jednog ovakvog zakona – da se kroz rad ove agencije potpuno stave pod kontrolu banke. Neće više moći da posluju onako kako to tržište predviđa, onako kako je to svuda u svetu, nego će da posluju kako im to naredi agencija, a agencija je produžena ruka Narodne banke, a Narodna banka je produžena ruka Ministarstva finansija, a Ministarstvo finansija je produžena ruka šifrovane političke organizacije.
Znači, apsolutno sve finansijske tokove, pa čak i rad ove skupštine, kontroliše šifrovana politička organizacija. Šifrovana politička organizacija je zakazala sednicu skupštine tri dana pred početak te sednice. Rok za podnošenje amandmana je bio manji od 24 časa, pa zato i lepo piše u obrazloženju za podnošenje amandmana svakog poslanika SRS, da je Narodna skupština Republike Srbije očigledno u funkciji Vlade Republike Srbije, odnosno šifrovane političke organizacije. Zato se sednice Narodne skupštine zakazuju suprotno odredbama Poslovnika, kako bi se narodnim poslanicima onemogućilo da podnose amandmane i da kroz obrazloženje obaveštavaju javnost Srbije kako je, kao i u ovom slučaju, Vlada Republike Srbije jedino odlučna da nastavi dalje pljačkanje građana Srbije.

Dame i gospodo poslanici, ovim članom 11. se određuje kako će to premije da budu plaćene i ne poštuje se jedan osnovni finansijski princip, a to je, da se premija plaća na ono što se u stvari osigurava, a osigurava se depozit.
Postoji redovna premija i hajde da kažemo da je, u neku ruku, ona prihvatljiva u ovom slučaju. Međutim, ima početna premija, tromesečna premija i vanredna premija. Koja je to početna premija?
Početna premija se odnosi na osnivački ulog banke, minimalni, a može da se primenjuje i na ukupan osnivački ulog banke. Sada se postavlja pitanje koje je već i bilo ranije: da li banka koja se registruje mora da se bavi i pitanjem depozita građana, odnosno fizičkih lica? Ne mora. Zašto onda mora da učestvuje u osiguranju depozita.
Možda će banka isključivo, da svoju delatnost bazira na platnom prometu i poslovanju sa fizičkim licima. Zašto bi onda, odnosno u poslovanju sa pravnim licima, ta banka morala da oštećuje svoje komitente za depozite kojima ne raspolaže i sa kojima nema nameru da se bavi.
Zašto onda prisiljavamo, u ovom slučaju, poslovnu banku da plaća premiju za osiguranje depozita?
Da kažemo da je definisano šta je to početna premija, šta je tromesečna, šta je vanredna premija i čemu ona služi. Da li to u zanosu zatvaranja banaka, kada novca nestane u agenciji za osiguranje depozita, pa ćete onda da razrežete po onim drugim bankama, koje su nekim čudom preživele tu vašu euforiju zatvaranja banaka, da isplate nečije političke, neekonomske i pogrešne poteze. Ne, poslovne poteze banaka, nego poteze političke, ove vlasti. Videli smo kako to funkcioniše, ali bi sada išlo u obrnutom smeru. Prvo bi išli šifrovani koji kontrolišu Ministarstvo finansija, Ministarstvo finansija koje kontroliše Narodnu banku Srbije i Narodna banka Srbije koja kontroliše agenciju za osiguranje depozita. Ponavljaću stalno pravo ime, likvidaciju i stečaj banaka.
Znači, ukoliko ta euforija nastane među šifrovanima, pa nestane novca u agenciji, onda ćemo imati vanredne premije. Ko će to da plaća? Opet građani Srbije, ne banke. Zanosite se i pokušavate da objasnite građanima da će to banke da plaćaju. Neće! Građani će dobijati manje kamate na sredstva po viđenju, deponovana sredstva i oročena sredstva kod banaka.. Građani će podizati skuplje kredite kod tih istih banka zato što su opterećeni početnom premijom, tromesečnom premijom i vanrednom premijom. Zašto?
Postavlja se stalno pitanje čemu sve ovo ako se već u jednom od članova ovog zakona kaže da, ukoliko agencija nema sredstava za osiguranje depozita, onda će se depoziti namirivati iz budžeta Republike Srbije, onako kako se to i sada radi.

Dame i gospodo narodni poslanici, opet smo na tim premijama. Znači, u članu 12. stav 1. – "Banka je dužna da početnu premiju plati u roku od 45 dana od dana upisa u sudski registar". U stavu 2. – "Početna premija iznosi 0,3 % novčanog dela minimalnog osnivačkog kapitala banke". Ko propisuje sada minimalni osnivački kapital banke?
Da li će kroz zakon o agenciji za osiguranje depozita, likvidaciju i stečaj banaka ta agencija da propisuje minimalni osnivački kapital banke, ili će to da radi Narodna banka Srbije ili Ministarstvo finansija ili neko drugi. Ko to propisuje?
Opet se vraćamo na priču zašto se ovo odnosi na početni ulog poslovnih banaka. U njemu nema depozita građana, nema onoga što se osigurava Predlogom ovog zakona. Znači, neka banka hoće da se registruje, hoće da obavlja platni promet, hoće da radi kao poslovna banka, isključivo sa pravnim licima i sada mora da uplati 0,3 % svog osnivačkog kapitala agenciji za osiguranje depozita za fizička lica, odnosno građane sa kojima uopšte ne posluje i nema nikakvog kontakta.
Čak ste u članu 2. stav 1. tačka 2) naveli da se depoziti ne odnose na fizička lica koja delatnost obavljaju radi sticanja dobiti. Znači, već se asocira na poslovne banke. Uvek se postavlja jedno pitanje: zašto tražite novac za osiguranje nečega kod određenih banaka koje ne rade sa depozitima fizičkih lica? Znači, jednostavno, obavlja platni promet, od toga ostvaruje određen prihod, ima osnivački kapital, ima svoj kapital stečeni i taj kapital usmerava u privredu. Znači, nema fizičkih lica, nema građana, ali tražite 0,3 % od tog osnivačkog uloga.
Šta će se desiti ako jedna takva banka iskaže određenu dobit u toku poslovanja, a plati ono što dosadašnjim zakonima o porezu važi, pa kasnije taj ulog proglasi kao osnivački ulog, neće dividendu osnivači, većinski vlasnici, hoće da novac koji je ta banka zaradila bude osnivački ulog za dalji rad banke. Hoće li opet morati da plate 0,3 % i tako u nedogled. Svake godine će da se određuje, da se plaća nekakvo osiguranje koje moraju da trpe banke, a ne posluju uopšte sa građanima, odnosno fizičkim licima.
Cilj je ovog predloga zakona da se kroz osiguranje depozita ostavi mogućnost ovoj vladi da hartije od vrednosti, koje niko neće, jer činjenica je da se postepeno gubi poverenje u to što Republika Srbija izdaje kao neku vrednost, baš zbog ove vladajuće većine koja funkcioniše već petu godinu, znači, niko neće da se preko agencije pokriva budžetski deficit.