Dame i gospodo poslanici, amandmanom koji je narodni poslanik Zoran Krasić podneo u ime poslaničke grupe SRS traženo je da se kao rashod u članu 7a priznaju u tački 5) kamate zbog neblagovremeno plaćenih poreza, doprinosa i drugih javnih dažbina i u tački 6) novčane kazne i penali.
Već više puta do sada je bilo priče oko toga kakva nam je privreda, u kakvoj situaciji su nam poreski obveznici i pod kakvim teškim uslovima oni posluju. Više puta je spominjano kako je ta kaznena politika regulisana u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, pa ću sada na osnovu člana 187. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji da pokažem narodnim poslanicima kako to izgleda kada nekoga poreska uprava kažnjava.
U članu 187. u stavu 4. kaže se - poreski obveznik koji podnese poresku prijavu po isteku roka propisanog poreskim zakonom, znači, ne ako je ne podnese, nego ako zakasni u podnošenju, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u visini od dvostrukog do desetostrukog iznosa poreza koji je u skladu sa poreskim zakonom bio dužan da utvrdi u poreskoj prijavi i plati, a najmanje u iznosu od 2.000 dinara. Ako neko zakasni u podnošenju poreske prijave, rizikuje da najmanje bude kažnjen dva puta više nego što je bilo previđeno tom poreskom prijavom da plati porez, do 10 puta.
Da bi priča bila potpuna, to se još reguliše i članom 83. šta su to troškovi koji isto tako ne mogu da se prikažu u završnom računu kao rashod, pa kaže - poreska obaveza uvećava se za posebnu jednokratnu taksu na prinudnu naplatu poreza u visini od 5% od iznosa dospelih, a neplaćenih poreza, koja se obračunava i pripisuje glavnom dugu na dan početka postupka prinudne naplate.
U stavu 2. stoji da troškovi prinudne naplate padaju na teret dužnika. Visinu troškova prinudne naplate iz stava 2. ovog zakona propisuje Vlada na predlog ministra. Ako poreski obveznik plati obavezu pre početog postupka prinudne naplate, ne oslobađa se naplate jednokratne takse. Znači, čak i ako uplati da bi izbegao neprijatnost da dođe do toga da mu taksa bude prinudno naplaćivana, moraće da plati troškove postupka iako taj postupak nije vođen u vezi prinudne naplate.
Troškove prekršajnog postupka određuje poreska uprava u visini od 5% od iznosa izrečene novčane kazne. To je sada onaj deo od dva do deset puta. Ako niste prijavili 1.000 dinara u nekoj poreskoj prijavi, bićete kažnjeni 10.000 dinara i kažnjeni za to još 500 dinara, znači 50% od onog iznosa koji niste prijavili.
Kada je reč o kamatama zbog neblagovremeno plaćenih poreza, doprinosa i drugih javnih dažbina, još uvek poreska uprava primenjuje kamatnu politiku od 0,2% dnevno za svaki dan prijavljenih, a neizmirenih poreskih obaveza. Ta kamatna stopa je prilično velika, mnogo je veća nego bilo koja kamata koju može neka banka, a i te kamate su prilično visoke, da ostvari.
A poreski obveznik u slučaju pretplate, koja čak i greškom može da se desi, nema pravo na poreski kredit, odnosno da povraćaj tog novca koji je poreski inspektor naložio da se uplati ili poreski obveznik greškom uplatio traje do 45 dana i nema pravo ni na kakvu kamatu. Smatram da ovaj amandman i predlagač i skupštinska većina treba da prihvate.

Dame i gospodo poslanici, ne mogu da se otmem utisku što je gospodin ministar rekao sada u svojoj završnoj reči u načelu. Reče da poljoprivrednici dobijaju 5% poreza na dodatu vrednost, a nije tačno, jer oni samo treba da ga proslede državi, gospodine ministre, i vi to dobro znate, ali nećete da kažete za ovom govornicom.
Kada su u pitanju stanovi i kada je u pitanju porez na dodatu vrednost, njih navodno ne možete da oslobodite, zato što bi rashod budžetski bio veliki, a ni to vam nije tačno, gospodine ministre, jer pravna lica koja se bave stambenom izgradnjom i izdaju poresku izjavu da to služi u svrhu reprodukcije, odnosno dalje prodaje, oslobođeni su poreza na promet.
U ovom slučaju, dobijate novi vid oporezivanja, novi budžetski prihod koji do sada niste imali i ne bi bio nikakav problem da ga se odreknete. Takav je ministar koji čak i u zakonu za sebe želi određena prava, kao što je u članu 4. stav 4. napisao: "Sa prometom dobara uz naknadu izjednačava se: 3) iskazani rashod (kalo, rastur, kvar i lom) iznad količine utvrđene aktom koji donosi Vlada Republike Srbije".
Tu je želja predlagača, odnosno ministra, gospodina Dinkića, da kaže da taj posao neće da radi on, nego Vlada. Međutim, u poslednjem stavu ovog člana Predloga zakona kaže se: "Ministar nadležan za poslove finansija bliže uređuje šta se smatra novoizgrađenim građevinskim objektima iz stava 3. tačka 7) ovog člana, kao i šta se smatra uzimanjem dobara koja su deo poslovne imovine poreskog obveznika, kao i svaki drugi promet bez naknade iz stava 4. ovog člana."
Narodni poslanik Gordana Pop-Lazić je u svom amandmanu tražila da se pojedine odredbe ovog člana brišu, odnosno menjaju i da ova materija bude regulisana zakonom. Dakle, da gospodin ministar ne može da određuje ili da predlaže Vladi, a to Vlada da radi u njegovo ime, koliki će da bude kvar, rastur i lom. Moramo da budemo svesni činjenice da ne možemo tu da koristimo tablice koje postoje u zemljama Evropske unije, a koje imaju mnogo stabilniju privredu, mnogo kvalitetniju tehnologiju i mnogo manji rastur, kvar i lom.
Otkud ministar ili neki član Vlade znaju koliki su ovi troškovi u jednoj proizvodnji za svaku granu posebno. Dakle, koliki su rastur, kvar i lom u uslužnoj delatnosti, kao što su prevoz, koliki je u velikoprodaji, koliki je u maloprodaji.
Šta znači to, da li se to odnosi na sve moguće proizvode koji su namenjeni za široku potrošnju, od hemije koja ima rok trajanja godinu, pa bez roka trajanja, beskonačno, do hrane koja ima rok trajanja do pet dana, a najviše do 60 dana.
Kako će ministar to jednim pojedinačnim aktom, kako sebi daje za pravo da ovakvu materiju reguliše.
Zato je stav SRS da se o tome donese zakon, da se stavi pred poslanike i da oni budu ti koji će o tome da odlučuju, jer oni odgovaraju građanima koji su ih birali.

Moj prethodni govornik izgleda da nije dobro protumačio šta sam hteo da kažem.
To je da poreska osnovica koju individualni poljoprivredni proizvođač ima i na koju se zaračunava porez od 5 posto jeste u najvećem delu, za mala individualna poljoprivredna domaćinstva ili neka druga koja su možda prešla u neki određeni drugačiji vid proizvodnje, ne može nikako da znači poresku olakšicu, jer jedini dohodak koji poljoprivredni proizvođač može da ima jeste dohodak iz njegovog rada.
Tu, u svakom slučaju, ta poreska razlika od 3 posto neće nadoknaditi taj deo da on ima neki povraćaj, već nastaje poreski obveznik koji će da prosleđuje svoju poresku obavezu državi. Da li je samo repromaterijal koji se koristi u toku proizvodnje jedina sirovina koju poljoprivredni proizvođač koristi, da li će on sam da zaračunava na svoju pšenicu 5 posto poreza na dodatu vrednost, kojom će da hrani stoku, ili na kukuruz, ili na neku drugu kulturu koju on sam privređuje za ishranu, iz primarne poljoprivredne proizvodnje u sekundarnu.
To jeste taj problem koji izgleda mi neko posmatra samo sa one strane nekog višeg oblika poljoprivredne proizvodnje, gde vi sve kupujete da biste napravili neki određeni poljoprivredni proizvod. Međutim, naši individualni poljoprivredni proizvođači moraju da se bave, kako primarnom poljoprivrednom proizvodnjom, tako i sekundarnom, a najčešće je u pitanju to prosto stočarstvo, gde ne može sve da prikaže kroz PDV, ali stvara poresku obavezu od 5 posto na koju sigurno mora da uplati deo državi.

Dame i gospodo poslanici, ministar ima naviku da jednostavno zakonom želi sam sebi da da prevelika ovlašćenja, pa sada u članu 5. stav 4. kaže: "Sa prometom usluga uz naknadu izjednačava se: 1) upotreba dobara koja su deo poslovne imovine poreskog obveznika za lične potrebe osnivača, zaposlenih ili drugih lica."
Dok u poslednjem stavu člana 5. piše: "Ministar bliže uređuje šta se smatra upotrebom dobara koja su deo poslovne imovine poreskog obveznika za lične potrebe osnivača, zaposlenih ili drugih lica i pružanjem usluga koje je poreski obveznik izvršio bez naknade za lične potrebe osnivača, zaposlenih ili drugih lica iz stava 4. ovog zakona."
Stav SRS i podnosioca amandmana Zorana Krasića je da i ova materija mora da bude regulisana zakonom. Njegov prethodnik na ministarskom mestu Božidar Đelić je želeo da se plaća porez čak i ako neko ode nekom da pomogne da okopa njivu ili da očisti sneg, ili da pomogne u domaćinstvu. Čak je i na to želeo da se plaća porez na promet.
Sada ministar ovde za sebe želi ovlašćenje da on određuje da dobra koja su u vlasništvu poreskog obveznika, najčešće pravnog lica, određuje šta će biti njihovo lično korišćenje, a šta će biti njihovo poslovno korišćenje.
Pretpostavljam da ovde ministar najviše želi da odredi kada su u pitanju možda automobili koji su u vlasništvu nekog privatnog preduzeća, pa će on da određuje da li vlasnik tog preduzeća putuje službeno i ne mora da plati porez na dodatu vrednost, ili putuje privatno, pa je to usluga koju njegovo sopstveno preduzeće vrši prema njemu samom, pa će na to morati da plati porez na dodatu vrednost.
Ovo je suština ovog člana 5. Smatramo da su moguće zloupotrebe po ovom pitanju i od strane poreskih obveznika, ali isto tako od strane ministra, ali zato je opet, kao što rekoh i za prethodni amandman, najbolje da se izađe sa kompletnim predlogom zakona gde će i ova materija da bude regulisana i da o tome ipak odlučuju narodni poslanici, a ne organi izvršne vlasti.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 6. podnosilac amandmana u ime SRS, narodni poslanik Vjerica Radeta, tražila je da se stav 3. ovog člana briše, a najviše se tiče tačke 3) u stavu 1. ovog predloga zakona, koja glasi: "Prometom dobara i usluga, u smislu ovog zakona, ne smatra se: 3) besplatno davanje poslovnih uzoraka u uobičajenim količinama za tu namenu kupcima ili budućim kupcima". Amandman traži da se briše: "Ministar bliže uređuje šta se smatra uobičajeni količinama poslovnih uzoraka i poklonom manje vrednosti iz stava 1. tačke 3) i 4) ovog člana."
Sada se postavlja pitanje kakve će to kriterijume gospodin ministar da ima kada odlučuje šta će da bude poklon, koja mu je vrednost, šta će da bude reprezentacija određenog poslovnog aranžmana ili određenog proizvoda. Da li će to da radi na osnovu broja kupaca, da li će to da radi na osnovu novih kupaca, da li će da radi na osnovu prometa koji pojedino preduzeće ima ili na neki drugi samo njemu poznat način?
Da li su tu moguće zloupotrebe? Jesu, jer onda ministar može nekome da bude majka, nekome maćeha, neka grana delatnosti u kojoj rade njihovi prijatelji, mentori i sponzori, može da dobije velika podzakonska ovlašćenja, da troši neku robu, čak je i prodaje, a to zavodi kao troškove reprezentacije, u smislu troškova, davanja novim ili starim kupcima reklame određenog proizvoda itd. i onima koji nisu njegovi miljenici, pa to ograničava na neke vrlo male, skromne količine i na određen način stavlja privredne subjekte u različit položaj.
Smatramo, kao i za sve ove prethodne amandmane koji su slični ovome, da treba izaći sa kompletnim zakonom pred poslanike Skupštine Srbije, da oni odluče o tome šta su pokloni manje vrednosti, šta je reklama određenog proizvoda, šta je reprezentacija za određeni proizvod.
Skupština tu odluku da donese i da po toj odluci postupa Vlada i svi drugi niži organi izvršne vlasti.

Možda bi ovo imalo nekog smisla da je samo proizvodnja jedina grana privrede gde će neki određen proizvod da dođe do potrošača.
Osim proizvodnje, postoje i uslužne delatnosti i, na kraju, trgovina. Kako će to sada da funkcioniše? Hoće li davati krajnjem potrošaču ili će davati velikoprodaji koja će to da prosleđuje maloprodajama, a koja će to da poklanja kupcima? U kom delu će to nekim podzakonskim aktom da bude regulisano?
Najbolje je da to bude regulisano zakonom i da se napiše lepo u zakonu – za proizvodne delatnosti 1%, 2% ili 3%, za uslužne delatnosti 1%, 2% ili 3% ili za maloprodaju 1%, 2% ili 3%. Onda nema dileme da li su u pitanju pet guma, da li je u pitanju 10.000 litara. Ipak, morate da priznate da je ta količina od 10.000 litara velika, ne znam ko kaže da je to normalno. Nije normalno. To su često i mesečne proizvodnje nekog proizvodnog pogona, da bi to bilo oslobođeno PDV.
U svakom slučaju, čak je i prethodni ministar, koji je trpeo kritike zbog ovakvih stvari u Skupštini Republike Srbije, u kasnijim izmenama i dopunama poreza na promet proizvoda to stavljao u procente.
Mislim da nije sporno da se nešto uradi i u ovom zakonu. Međutim, izgleda da ministar tera neku svoju priču, neku svoju igru. Videćemo zašto.

Dame i gospodo narodni poslanici, iz diskusije mog prethodnika vidi se da je traženo da se oblast poljoprivredne proizvodnje oslobodi plaćanja poreza na dodatu vrednost.
Da ne bi neko izašao i rekao "pa, znam, poljoprivrednici neće moći onda da dobiju povraćaj sredstava, koja su već uložena u porez na dodatu vrednost prilikom nabavke repromaterijala", samo bih skrenuo pažnju narodnim poslanicima da je SRS podnela amandmane imajući to u vidu, znači da se kompletan reprodukcioni poljoprivredni materijal oslobodi poreza na dodatu vrednost.
Naša poljoprivredna proizvodnja je u veoma teškoj situaciji. Naši poljoprivrednici jedino što mogu da ulože jeste njihov sopstveni rad. Treba prihvatiti ovaj amandman radi smanjenja troškova u poljoprivrednoj proizvodnji. Ni do sada se nisu plaćali porezi na reprodukcioni poljoprivredni materijal.
Od 5. oktobra gospodin Đelić je uveo tu obavezu da se plaća i na veštačko đubrivo, na semensku robu, na sredstva za prehranjivanje, za zaštitu bilja itd. Međutim, da li u neke svoje političke svrhe, pre svega marketinške, kasnije je prepisivao amandmane SRS, to nazivao izmenama i dopunama zakona i to oslobađao poreza na promet.
E, sada, vi ponovo uvodite jedan vid oporezivanja. Zovete ga porez na dodatu vrednost u oblasti poljoprivrede, i samim tim, u startu, povećavate troškove ulaganja individualnih poljoprivrednih proizvođača. To, u svakom slučaju, može i odraziće se i na cenu poljoprivrednih proizvoda, a sa druge strane, zbog skromnih finansijskih mogućnosti naših poljoprivrednika, smanjivanjem tih ulaganja smanjiće se i prinosi. Samim tim i još više reprodukovati troškovi poljoprivredne proizvodnje.
Budimo svesni da jedino što još u Srbiji radi je u određenom vidu poljoprivreda. Da li u oblasti zemljoradnje, stočarstva ili poljoprivredno-industrijske proizvodnje, u vidu mesnih industrija i mlinsko-pekarskih, to je jedino što još u Srbiji radi.
Uvođenjem poreza na dodatu vrednost na sirovinu koju poljoprivrednici koriste, u svakom slučaju, nanosite štetu poljoprivrednicima.
I, sada me još interesuje samo onaj deo kada je u pitanju sadni materijal, jer obično poljoprivrednici, da bi koliko-toliko smanjili troškove proizvodnje, jednom nabavljaju sadni materijal iz instituta, a drugi put, kao drugu reprodukciju, koriste svoj sadni materijal, koji su dobili iz prethodne žetve. Sada me interesuje da li je predlagač, koji nažalost nije tu, predvideo da poljoprivrednici sami zaračunavaju porez na dodatu vrednost na svoju pšenicu koju su sami posejali, sami požnjeli, kada ponovo hoće da je poseju.
To su nelogičnosti kod ovog poreskog zakona. Jednostavno, Vlada Republike Srbije i ministar finansija nemaju sluha za situaciju u kojoj se nalazi i poljoprivreda i svi privredni faktori i subjekti u Srbiji.

Dame i gospodo poslanici, amandman koji je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović u ime SRS, traži da se u članu 11. posle tačke 4. doda nova tačka koja glasi: "5) voda, električna energija, gas i toplotna energija za domaćinstva oslobođeni su poreza na dodatu vrednost".
Želja podnosioca amandmana je bila da se smanje troškovi, osnovni životni troškovi kada su u pitanju određene usluge koje pružaju komunalna ili određena javna preduzeća, a imajući u vidu određene inflatorne tokove koji će da se dese prilikom uvođenja ovog zakona.
Čak je i prethodna Vlada, koja je uvela porez na električnu energiju, porez na telefonske usluge, porez na vodu, u svojim kasnijim izmenama i dopunama htela je da smanji ove poreze ili da na određene stvari te poreze ukine. Sada se nastavlja sa tom politikom da se i osnovno sredstvo za život, posle vazduha to je voda, oporezuje. Sada se postavlja pitanje, kada će nekome pasti na pamet da se uvede i porez na vazduh, jer još jedino vazduh i sunce nisu oporezovani ovim predlogom zakona.
Čak i diplomatsko-konzularna predstavništva su oslobođeni ovakvih stvari, samo građani Republike Srbije na ona osnovna životna sredstva moraju da plaćaju porez, pa čak i na one osnovne tekovine civilizacije mora da se plaća porez na dodatu vrednost. Tu na prvom mestu mislim na električnu energiju, koja je ponovo poskupela, jer ste ponovo vršili neki rebalans, imate tu zone plave, zelene, crvene, došlo je do povećanja električne energije.
Svi smo svesni one afere koja se dešavala i koja je tresla Srbiju u proteklom periodu, da jedino opravdanje, proisteklo iz tih afera da je cena struje bila povećana zbog velikih troškova proizvodnje, nije tačno, već da bi se određeni finansijski, bankarski, uvozni i izvozni lobiji bogatili na račun građana Srbije, derući im kožu sa leđa.
Sada dolazi finale svega toga, povećali ste cenu električne energije i kao finale svega toga sada uvodite još i porez na dodatu vrednost za električnu energiju, na vodu iz česme, na gas, jer već se uveliko priča kako će kroz celu Srbiju će biti provučene gasne instalacije.
Čini mi se da država u ovom slučaju jedino brine o samoj sebi, da joj nije cilj da brine o građanima, a država baš postoji zbog toga da bi uredila sistem u kome građani, privreda i sve ostale tekovine civilizacije mogu normalno da funkcionišu. Hvala vam.

Ne bih da kršim Poslovnik.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako se malo bolje pogleda šta je, u stvari, predlagač tražio u stavu 3. člana 23, slobodno može ovaj amandman koji je podneo u ime poslaničke grupe SRS narodni poslanik Nemanja Šarović da se prihvati.
Pazite šta po stavu 3. gospodin ministar bliže uređuje. Po stavu 3. ministar bliže uređuje šta se u smislu ovog zakona smatra dobrima i uslugama iz stava 2. tačka 1) i 4) – 12) ovog zakona. U stavu 2. tačka 1) ministar treba da nam odredi šta je to hleb, mleko, brašno, šećer, jestivo ulje od suncokreta, kukuruza, uljane repice, soje i masline, šta je jestiva masnoća životinjskog i biljnog porekla. Mislim da je već i samim predlogom zakona to jasno rečeno i da je stav 3, bar kad je tačka 1) u pitanju, potpuno suvišan. U tački 4) ministar treba da određuje šta su to dobra, koja se nazivaju ortotička i protetička sredstva, kao i medicinska sredstva – proizvodi koji se hirurški ugrađuju u organizam.
Ministar finansija izgleda sebe smatra univerzalnim ekspertom, pa se on potpuno razume i u poljoprivredu, i u medicinu, i u ekonomiju, i u bankarstvo, u sve moguće oblike i zanimanja koja postoje na ovom svetu.
On je čak taj koji je merodavan da određuje šta su to dobra koja se nazivaju ortotička i protetička sredstva, kao i medicinska sredstva – proizvodi koji se hirurški ugrađuju u organizam.
U najmanju ruku ovo bi trebalo da bude posao Ministarstva zdravlja. Izgleda mi da gospodin ministar Dinkić sebe smatra kvalifikovanijim iz te oblasti nego što je to njegov kolega iz Vlade i stranke Tomica Milosavljević.
Kao vrhunac svega još određuje ministar koje su to komunalne usluge na koje treba po Predlogu ovog zakona da se plaća porez na dodatu vrednost. Zato je stav SRS da je već samim članom 23. stav 2. tač. od 1) do 12) precizno rečeno šta se oporezuje po nižoj poreskoj stopi od 8 posto i da je sasvim nepotrebno da se ministar meša u taj deo posla.
Jedino ako ne želi da kasnije, sada ovde zarad priče, a kasnije kada zakon stupi na snagu, kaže da ovde u tački 1) ne piše hleb nego nešto drugo, ne piše mleko, nego nešto drugo, ne piše brašno, nego nešto drugo, šećer, jestivo ulje itd, i da na to uvede porez po opštoj stopi od 18 posto.

Dame i gospodo poslanici, u ovom članu 23. Predloga zakona, na koji je u ime poslaničke grupe SRS narodni poslanik Igor Mirović podneo amandman, vidi se uzaludnost priče sa jučerašnjeg zasedanja, kada je pričao gospodin ministar da ne treba neke stvari oslobađati poreza na dodatu vrednost, zato što će kasnije, sve se povezuje, proizvođač, zahvaljujući nižim i opštim poreskim stopama, da dobije određen povraćaj uplaćenog poreza.
Kao primer za to je gospodin ministar naveo hleb i, navodno, sirovine za hleb se oporezuju sa 18%, ali će zato on da uvede porez na hleb od 8% i onda će proizvođač imati povraćaj neke razlike, 8% ili 7%, sve zavisi kolika je novostvorena vrednost.
Izgleda da ministar, kada je to obrazlagao, nije znao da se hleb pravi od brašna ili nije znao da je porez, prema njegovom Predlogu zakona, na brašno 8%. Možda nije znao da je potrebna i voda. Voda se često navodi kao komunalna usluga, a ovde u tački 12) člana 23. piše da se na komunalne usluge plaća 8%. Nije znao da je so sirovina za pravljenje hleba i da se isto po ovom članu 23. na so plaća porez od 8%. Samo bih da podsetim gospodina ministra da osim vode, na koju je i stari ministar naplaćivao porez, sve ostale sirovine su bile oslobođene poreza na promet na osnovu poreske izjave, i struja, gospodine ministre, jeste.
Sada neka gospodin ministar izađe i neka mi objasni kako je to moguće da 108 dinara bude manje od 100 dinara. To je taj problem koji vuče porez na dodatu vrednost i to je ova demagogija koja je do sada bila za ovom govornicom i koja je pričana, da će uvođenjem poreza na dodatu vrednost određene namirnice, koje možemo slobodno ubrojati u životne namirnice, možda pojeftiniti, a u najgorem slučaju zadržaće postojeći nivo cena. Šta to sve gospodin ministar stavlja u nižu poresku stopu?
Hleb, mleko, brašno, šećer, jestivo ulje od suncokreta, kukuruza, uljane repice, soje i masline, jestive masnoće životinjskog i biljnog porekla. Sve ovo je do sada, gospodine ministre, i kao sirovina i kao proizvod široke potrošnje, u prodavnicama bilo oslobođeno poreza na promet, a vi sada uvodite na te proizvode porez na dodatu vrednost.
Dalje, sveže i rashlađeno voće, povrće, meso, ribe i jaja.
Izmenama i dopunama Zakona o porezu na promet, na osnovu amandmana SRS, slobodno mogu da kažem da ih je Đelić prepisao, ti proizvodi su bili oslobođeni poreza na promet. Dalje, lekovi, koji su navedeni u listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava za zdravstveno osiguranje u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju. Na to gospodin ministar uvodi poresku stopu od 8% i to je do sada bilo oslobođeno poreza na promet.
Ortotička i protetička sredstva, kao i medicinska sredstva – proizvodi koji se hirurški ugrađuju u organizam, i to je bilo oslobođeno poreza na promet, a sada gospodin ministar kao predstavnik predlagača uvodi na to porez na dodatu vrednost.
Dalje, đubriva, sredstva za zaštitu bilja, semena za reprodukciju, sadni materijal i priplodna stoka, i to je do sada bilo oslobođeno poreza na promet, a sada ministar uvodi porez na dodatu vrednost.
Udžbenici i nastavna sredstva, i to je bilo oslobođeno poreza na promet, a sada se plaća po ovom predlogu porez na dodatu vrednost.
Dalje, ogrevno drvo, tu je spustio sa 20% na 8%, i komunalne usluge, na koje se do sada plaćalo 20%, smanjio je na 8%, neću da grešim dušu.
Jedan moj kolega reče da iz protekle decenije učešće ličnog dohotka koji su građani primali ili kako vi to volite da kažete, zarada...
(Predsednik: Vreme.)
...do sada sam citirao, gospodine predsedavajući, odredbe zakona, tako da sigurno ima bar još minut i po... da su građani Srbije trošili oko 40% do 45% svojih ličnih primanja ili zarada na nabavku hrane. Od 5. oktobra nominalno možda jesu plate porasle, ali činjenica da građani Srbije sada troše oko 60 do 65% svojih ličnih primanja na nabavku hrane i osnovnih životnih namirnica.
Još izađe jedan vaš kolega, gospodine ministre, iz Vlade Republike Srbije i kaže - znate šta, inflacija u ovom mesecu je ispod 1%, ali je nažalost poskupela potrošačka korpa za 4,5%. Ono što određuje ...
(Predsednik: Šest minuta, gospodine Arsiću, molim završite.)
Gospodine predsedavajući, molim vas da mi odbijete vreme koje sam uzeo dok sam čitao zakon, jer po Poslovniku o radu Skupštine Srbije, citati i čitanje zakona ne ulaze u vreme.

Da završim, gospodine predsedavajući.  Vrlo je malo, kako kažete, 4,5% skuplja potrošačka korpa, ali i inflacija nešto ispod 1%. Najveći deo sredstava koje građani zarade koristi se baš za tu potrošačku korpu. Nemojte da pričate kako ste uspeli da zaštitite životni standard građana Srbije.

 Gospodo poslanici, iznenađuju me kolege koje kažu da su porez na dodatu vrednost i preneti porez slične kategorije, jer u osnovi, preneti porez je porez na promet robe ili gotovih proizvoda.
Porez na dodatu vrednost je porez na dobra. Znači, na sirovinu i poreska osnovica nastaje sama stvaranjem određenog dobra.
Na član 24. u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman i tražio sam da se proširi lista proizvoda i dobara koji su oslobođeni poreza na dodatu vrednost. Tražio sam da se u članu 24. u stavu 1. posle tačke 16) doda nova tačka, da se porez na dodatu vrednost ne plaća na "17) vodu za domaćinstva" (znači, za vodu iz česme za koju građani sada plaćaju porez na promet).
Zatim, na "flaširanu vodu za piće domaćeg porekla", jer me je jednom ministar napao, i celu poslaničku grupu SRS, da mi želimo da oslobodimo uvozne sokove akciza, i na taj način ugrožavamo domaću poljoprivrednu proizvodnju, pa smo ovim amandmanom hteli da kažemo, da zaštitimo nešto što nam niko u svetu ne može osporiti, taj kvalitet, a to je flaširana voda, i da zaštitimo industriju koja se tim poslom bavi.
Dalje, "električnu energiju za domaćinstva, toplotnu energiju za domaćinstva, gas za domaćinstva, ogrev za domaćinstva, hleb, mleko, brašno, šećer, jestiva ulja, jestive masnoće biljnog i životinjskog porekla, sveže i rashlađeno voće domaćeg porekla, povrće domaćeg porekla, meso domaćeg porekla, ribe domaćeg porekla, jaja domaćeg porekla..."
Znači, da se pozitivnom poreskom politikom, tj. kada uvodimo novi porez zaštitimo domaću industriju, domaću privredu, koja i sa ovim uslovima poreza na promet robe i proizvoda kako-tako uspeva da se nosi sa uvozničkim lobijem, koji uvozi robu i koji zbog niskih carinskih stopa pravi nelojalnu konkurenciju.
Uvođenjem poreza na dodatu vrednost, čak i tamo gde imate oslobođenje u slučaju izvoza, troškovi koji su prouzrokovani proizvodom na dodatu vrednost ostaju ukalkulisani u cenu proizvoda, bez obzira da li je na domaćem tržištu, da li se izvozi.
Dalje, na lekove koji su navedeni u listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava za zdravstveno osiguranje, u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju. Za ovaj poslednji deo, izvinjavam se svojim kolegama poslanicima lekarima, jer nisam znao da postoje lekovi koji služe za lečenje jedne iste bolesti, neki se nalaze na listi, a neki ne, a ja sam mislio da su na negativnoj listi aspirini, dijetalni lekovi, lekovi protiv, odnosno za odvikavanje od pušenja i tako dalje.
Međutim, nisam znao da postoji takav lobi ovde u državi, i da se on bavi time koji će proizvođač ili uvoznik da bude, i njihovi proizvodi, na listi lekova socijalnog osiguranja.
Dalje, ortotička i protetička sredstva, kao i medicinska sredstva. Videvši one prethodne diskusije, vidi se i besmislenost, gospodine ministre, člana 23. stav 4, gde ste tražili da vi određujete koja će to biti medicinska i protetička sredstva.
Ministre, vama se lično obraćam. Proizvodi koji se hirurški ugrađuju u organizam, materijal za dijalizu, đubriva, sredstva za zaštitu bilja, semena za reprodukciju, sadni materijal, priplodna stoka, sredstva za prehranjivanje odojčadi, dečje pelene, igračke za decu, pomagala za bebe, udžbenike, nastavna sredstva i komunalne usluge – to sam tražio da se ovim amandmanom, koji sam podneo u ime poslaničke grupe SRS, oslobodi poreza na dodatu vrednost. Preko 90% ovih proizvoda su danas oslobođeni poreza na promet. Ne vidim kako će to, ministre, ovome sadašnjem budžetu, koji je i sada previše raskošan i sada previše opterećuje građane i privredu, da naškodi.
Prihvatanjem ovog amandmana sprečili biste nešto što je u svakom slučaju jedina prednost poreza na dodatu vrednost, krije se u njegovom samom imenu, koje vešto prikriva neminovno nastajanje inflacije, a taj porast cena se kreće u prvom periodu od 5 do 22%, sa nekim periodom od 16 do 18%...
(Predsedavajući: Prekoračili ste vreme.)
... nastupaju druge negativne posledice jednog ovakvog vida oporezivanja.

Dame i gospodo poslanici, ovaj amandman na član 26. treba prihvatiti, jer u svakom slučaju njegovim prihvatanjem ne može neka velika šteta nekom da se nanese, a neprihvatanjem postoji opasnost da se odredbe ovog člana 26. zloupotrebe, što je bio čest slučaj ovde, pogotovo kada je  u pitanju šverc cigareta, nafte i naftnih derivata.
Roba je ulazila u Srbiju, negde je skladištena pod navodno carinskim nadzorom i fiktivno je izlazila, a završavala je najvećim delom na domaćem tržištu. To je taj primer koji jedan kolega ovde reče za prerađevine duvana, kada je u pitanju niška industrija, kada ste na tržištu imali da kupite isključivo proizvode domaće duvanske industrije, sa akciznim markicama koje su bile namenjene izvozu. Roba je fiktivno napuštala teritoriju Srbije, oslobođena je i završavala na crnom tržištu na teritorije Republike Srbije.
Ovakvim zakonskim predlogom, gde se ne uplaćuje nikakav depozit na robu koja je pod nekakvim carinskim nadzorom, a taj carinski nadzor je vrlo sumnjiv, jer imao sam prilike da vidim carinske fakture, da su recimo, farmerke bile ocarinjene sa 1,2 evra, da je ulazna vrednost tih pantalona bila 1,2 evra, ili rukavice da su koštale oko 70 para. Tako vidite koliko možete da imate poverenja u carinsku službu.
Bilo je primera da su čak i carinski inspektori (gospodine ministre, imate svog pomoćnika pa pričajte s njim u kabinetu, ovde ste u Skupštini) pokušali da izvrše naknadnu kontrolu carinskog postupka, da robe nije bilo, a da pravni subjekat, odnosno pravno ili fizičko lice koje je uvezlo robu, za koje postoji rešenje za rad, postoji matični broj, postoji poreski identifikacioni broj, uopšte ne može da se pronađe. Verujem da će biti takvih slučajeva i sa ovom robom koja je u članu 26. i uslovima koji su pobrojani po tačkama 2), 3), 4) i 6).
Ono što isto iznenađuje, a to je vaš deo posla, da niste, pošto vaši carinski inspektori nisu mogli da izvrše naknadnu kontrolu, o tome obavestili MUP da pronađe vlasnike i osnivače tih pravnih lica i da se taj posao završi.
Zato smatram da biste ovaj amandman trebalo da prihvatite. Ovo je jedan od retkih amandmana koje podnosi SRS, a traži da vaš predlog zakona bude stroži.

Dame i gospodo poslanici, predlagač je u ovom članu odredio da poreski obveznici koji smatraju da neće ispuniti uslov od 2 miliona dinara prometa, na početku kalendarske godine, a u kasnijem poslovanju smatraju da mogu da ostvare i veći u nekom zakonskom roku, treba to da prijave nadležnom poreskom organu i da počnu da obračunavaju PDV na osnovu ovog zakona.
Međutim, ono što je sporno u ovom delu jeste to da ta kasnija obaveza poreskog obveznika traje najmanje dve godine od trenutka obračunavanja i vođenja evidencije o PDV. Smatramo da je to previše dugačak rok i predložili smo ovim amandmanom da to bude rok od godinu dana, jer je to sasvim primeren rok.
Situacija na tržištu je takva da je teško predvideti koliki promet će imati određeni poreski obveznik, ako se ima u vidu da još uvek nismo u stanju da sagledamo posledice koje će imati PDV kada počne da se primenjuje u privredi, koliko će biti prometa, koliko će biti pad prometa u određenim delatnostima, pogotovo kada su u pitanju mala i srednja preduzeća, i pogotovo kada su u pitanju zanatske radnje, i pogotovo kada su u pitanju samostalni individualni proizvođači, čija vrednost dobara često zavisi od vremenskih prilika, a ne samo od uslova koje im stvori država i trenutnih uslova ponude i potražnje njihovih proizvoda.
Smatram da bi ovaj amandman predlagač trebalo da prihvati. To je jedna mala tehnička korekcija njegovog zakona. Ne može se imati nikakva šteta prihvatanjem njegovog amandmana. A neprihvatanjem ćemo da uslovimo određene privredne subjekte da dve godine vode evidenciju i plaćaju jedan relativno skup porez ili, ako to nisu u stanju, da zatvaraju svoja preduzeća, svoje zanatske radnje, i samim tim, em što neko ostaje bez egzistencije, em država ostaje bez svojih obveznika.