Moram da se složim sa konstatacijom da rad parlamenta može biti efikasniji ako se spajaju tačke dnevnog reda, ali postoji jedan efikasniji način, a to je da od ove skupštinske većine koja broji 131 poslanika u 10,00 sati ujutru bude bar 84 u sali i da počnemo u 10,00 sati, a ne u 11,30. Kada se završi popodnevna pauza koja traje do 15,00 časova, bar opet od tih 131 da sedi u ovoj sali 84 i da to počne na vreme, znači, u 15,00, a ne u 16,30 i onda možemo da tvrdimo da je parlament efikasan i nema potrebe da rasprave spajamo. Sve što je brzo to je i kuso, po onoj narodnoj.
Dame i gospodo poslanici, što se tiče ovog amandmana, predlagač je odbio ovaj amandman. Pitanje je zašto, zato što amandman u suštini ne menja zakon, već bliže određuje šta su to primanja na koje treba da se plati porez na dohodak građana. Sada smo opet u jednoj situaciji da će posle nekoliko meseci, verovatno, ovaj amandman koji je podnet u ime SRS-a da se nađe u nekim predlozima o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana.
Amandman je da se u stavu 1. tačka 2) posle reči "korišćenje stambenih zgrada i stanova" doda tekst koji glasi - bez naknade ili po ceni znatno nižoj od tržišne. Reč je o stanovima koji su u vlasništvu poslodavca ili sa njim raspolaže poslodavac, i ti stanovi se daju radnicima ili nekim drugim korisnicima po osnovu nekih primanja na osnovu kojih treba da se plati porez.
Već kada smo uveli to da se plaća porez i na topli obrok i da to ulazi u penzijsku osnovicu nekog radnika, bili bi u redu da ako neki radnik ostvaruje to pravo poslodavca i zato mu je manja plata, da bar taj poslodavac izmiri one obaveze koje mu pripadaju po pravu penzijskog osiguranja, a samim tim da izmiri i one obaveze koje se tiču poreza na dohodak građana.
A da ovaj amandman samo bliže uređuje ovu materiju u članu 7, odnosno članu 14a, vidi se u obrazloženju Vlade za pojedine članove predloga izmena i dopuna zakona.
Korišćenje stambenih zgrada i stanova obračunava se po iznosu zakupnine prema tržišnim cenama u kojima se oni nalaze, bez obzira da li je to prikazano u nekom ugovoru o zakupu i da li je to cena znatno niža od tržišne ili besplatna.
Znači, siguran sam da će ovaj amandman da se nađe već prihvaćen već u nekoj od sledećih tačaka dnevnog reda koje bi se zvale izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana.

Dame i gospodo poslanici, ne mogu da se složim s ministrom da je ovaj budžet, kako to on voli da kaže, "konzervativan". Pre bih rekao da je budžet za ovu vladu previše optimistički, zato što se uzimaju dva parametra prilikom prihodne strane ovog budžeta, a to je inflacija od 9,1% i rast bruto proizvoda od 4,5%.
Smatram da je to nerealno, jer i ove godine, bez uvođenja poreza na dodatu vrednost, mi već imamo inflaciju koja je veća od 9,1%, samo zato što je ministar tvrdoglavo i upravo hteo da poveća akcize za naftu i naftne derivate, pa se to nekako poklopilo sa porastom cena sirove nafte na svetskom tržištu, pa su prilične muke bile i da se ta inflacija, koja je već dvocifrena, obuzda i ne krene ka onoj mnogo goroj od tri cifre.
Nemam poverenja ni u to da će rast bruto proizvoda da bude 4,5% u toku iduće godine, zato što je za ovu godinu, kako je ministar rekao, 8,5% bio samo iz jednog razloga: jedino pravo povećanje proizvodnje jeste bilo u poljoprivredi. Ova vlada je imala sreće da ova godina bude rodna, a ne znači da će i iduća da bude.
Dalje, kako gospodin ministar misli da tih 4,5% rasta proizvodnje bude u poljoprivredi, jer samo na nju može da se osloni, ako 1. januara stupa Zakon o porezu na dodatnu vrednost i ako je dosadašnji repromaterijal u poljoprivredi bio potpuno oslobođen poreza, a sada se na njega uvodi stopa od 5%, a za neke proizvode i repromaterijal u poljoprivredi 18%.
Kako on misli da poljoprivrednici, koji su iovako iznureni i rade na ivici rentabilnosti, mogu da ulažu u porez na dodatnu vrednost? Da bude još veći licemer, kaže - mogu da traže povraćaj više uplaćenog poreza, odnosno više obračunatog i plaćenog poreza, ali pod jednim uslovom - da se poljoprivredni proizvođači registruju kao preduzetnici, pa će morati da vode i poslovne knjige, a 75% ili 80% individualnih poljoprivrednih proizvođača u Srbiji ima 5-7 hektara obradive zemlje. Baš bih voleo da vidim to poljoprivredno domaćinstvo koje sa tako malo zemlje može da plaća i knjigovođu koji će da vodi knjige i da traži povraćaj više uplaćenog i obračunatog poreza.
Kada je u pitanju inflacija od 9,1%, nije mi jasno kako to može da izvede ministar i ova vlada, bazirajući samo to da je sadašnja opšta poreska stopa 20%, a u porezu na dodatu vrednost će biti 18%. Gospodine ministre, ona razlika od 2% biće pojedena prilikom obračuna trgovačkih i drugih marži, tako da sigurno deflacije neće biti zbog poreza na dodatu vrednost, ali ćete zato sa 8% početi da oporezujete proizvode koji nikada do sada nisu bili oporezivani: meso, hleb, mleko, jaja i još neke druge životne namirnice koje, u suštini, sačinjavaju ukupan promet gotovih proizvoda reda veličine oko 75%.
Jedino što će možda da pojeftini biće automobili, ali će to pojeftinjenje biti toliko beznačajno, računajući kakva je finansijska i kupovna moć građanina.
Ima još nelogičnosti u ovom predlogu budžeta. Budžet Republike Srbije za 2005. godinu je u deficitu, a gospodin ministar izdvaja preko dve milijarde kao budžetsku rezervu. Svaki budžet koji je u deficitu ne bi trebalo da ima budžetsku rezervu.
Povećanje izvoza, ne znam kako to gospodin ministar misli da izvede, jer nigde nisam našao, možda sam i pogrešio, ali nigde nisam pronašao da li uopšte postoje subvencije za preduzeća koja se bave izvozom i koja domaću robu plasiraju na strano tržište. Samo tako možete da povećate izvoz, gospodine ministre, a ne samo nekim pričama. Kada je rashodna strana budžeta u pitanju, popričaćemo malo više pri raspravi u pojedinostima.

Dame i gospodo poslanici, i ovaj amandman je dobar, kao i prethodni, koje su podneli moje kolege poslanici u ime poslaničke grupe SRS.
Cilj ovih amandmana je da se taj deficit, koji je sporan u ovom budžetu, tačno definiše šta taj deficit čini i iz kojih će izvora da se taj finansira. Sam predlagač ovde nije dovoljno jasan, osim u delu koji kaže da će jedan deo sredstava, u iznosu od osam miliona dinara, biti od privatizacije. Međutim, već u tački 3) tog istog stava se kaže – "neto domaćeg finansiranja od 6.793.000.000", pa će i tih 6.793.000.000 da se popunjava iz neke nove privatizacije.
Ono što ne uspe da se popuni iz neke nove privatizacije, računajući i onih osam milijardi dinara, pokriće se izdavanjem hartija od vrednosti koje emituje Republika Srbija i kreditom od poslovnih banaka. Ovde se postavlja pitanje, kao i u onom prethodnom amandmanu - koliko će biti ti krediti? Prethodni amandman se odnosio na donacije i kredite.
Gospodin potpredsednik Vlade Miroljub Labus i gospodin Dinkić su u predizbornoj kampanji, u drugom krugu predsedničkih izbora, pričali da, ukoliko pobedi gospodin Tadić, da će biti donacija na sve strane. Ne vidim više donacija, vidim samo jedan izvor sredstava koji se zove kredit, verovatno da bi se popunjavao neki vozni park i zapošljavali vozači koji će da rade tu, a najverovatnije su iz DS.
Dalje, ono što je sporno, to je i taj iznos donacija koji se ovde ne prikazuje. Izgleda da su presušile. Od ovih tri milijarde i trista miliona dolara, koliko je bilo reči, čini mi se da je pola završilo sa DS na Maršalskim ostrvima, a neka druga polovina je završila na Sejšelskim ostrvima. Postavlja se pitanje ko je upleten u sve te mahinacije. Znamo da su to bili Janjušević, Kolesar itd.
Kada su u pitanju naše, domaće čuvene poslovne banke, moram da kažem da i ako pokušate da ostvarite neki prihod koji vama država duguje po osnovu nekog zakona, kao što je npr. roditeljski dodatak za drugo, treće i četvrto dete, onda u onom obrascu, gde piše šta sve treba na nabavite od dokumentacije, pa poslednja stavka, gospodine ministre, da znate kako to izgleda, piše da mora da ponese fotokopiju štedne knjižice ili čekovne kartice izdate od Nacionalne štedionice, to vaši državni organi rade, Komercijalne banke, Delta banke i Poštanske štedionice, doduše, jedine državne banke koja je još ostala, a i nju ste hteli da zatvorite, pa vam je neko rekao da malo spustite loptu, jer je tu vlasnik i Vlada Republike Srbije.
Gospodine ministre, kada budete konačno definisali ko će da daje te kredite poslovnih banaka, može i neko poverenje da se stekne u vas. Nije sporno to što ste vi rekli da hartije od vrednosti emituje svaka zemlja. To znamo, samo tamo postoje određeni zakonski propisi koji, ako se prekrše, neko mora da ide na robiju. Čini mi se da se ovde previše zakoni krše, a niko za to ne odgovara i stalno se na neki način taj koji krši zakon na ovaj ili ona način nađe ponovo na vlasti.

Gospodine Dinkiću, nisam ni mislio da ste vi to radili od kada ste ministar finansija. Međutim, vi ste na ovaj ili onaj način bili na vlasti, doduše, imali ste mali prekid od 22. juna 2003. do marta 2004. godine. Pokušali ste da zatvorite Poštansku štedionicu dok ste bili guverner Narodne banke, tada Jugoslavije, kada ste zatvarali i ostale velike banke.
Međutim, niste mi odgovorili na pitanje zašto novac iz budžeta, koji se usmerava građanima Republike Srbije po osnovu roditeljskog dodatka za drugo, treće i četvrto dete, mora da ide preko tekućih računa Poštanske štedionice, Nacionalne štedionice, Komercijalne banke ili Delta banke? Znači, i ove ostale banke imaju pravo da žive. Što određujete građanima gde će da imaju tekuće računa? To vaš državni organ izdaje.
Još nešto, kad smo već kod tih poslovnih banaka. Zatvaranje velikih društvenih banaka nekako se poklapa sa pokušajima prelaska platnog prometa iz Zavoda za obračun i plaćanje u poslovne banke. Vi možete da tvrdite šta hoćete i da sada kažete ovde - ukidamo porez na finansijske transakcije tako da neće biti bankarske provizije.
Gospodine ministre, bankarska provizija postoji i to nije porez na finansijske transakcije. U vreme ZOP-a bankarska provizija je bila 0,22-0,25%. Sada se kreće, u najboljim slučajevima, kada su velike isplate, po jednom nalogu od 0,7-1,2%. To je samo zato što su ostale na tržištu ili stranke banke ili domaće privatne banke koje imaju monopol na platni promet u Republici Srbiji, a u svakom slučaju vi za to snosite odgovornost.

Kada neko pogleda ovaj član 4. prvo mora da se zapita odakle ovo u budžetu Republike Srbije.
Sve je počelo da se dešava negde od januara meseca 2002. godine i u onom periodu neposredno pre toga, kada je gospodin Kasa tražio da se u ovoj skupštini donese omnibus zakon o AP Vojvodine, kada je Nenad Čanak cvileo, gde su naši novci, pa su ucenama uspeli da donesu taj zakon o AP Vojvodine, da bi sada zajedno sa DS-om i Borisom Tadićem ti isti separatisti napravili koaliciju u Pokrajinskoj skupštini.
Da pogledamo koji su to prihodi koji treba iz budžeta da se daju AP Vojvodini.
Kaže se, deo prihoda poreza na dohodak građana, poreza na zarade u visini od 18%, deo prihoda od poreza na dobit preduzeća u visini od 42%, transfernih sredstava prenetih iz budžeta u iznosu od 13 milijardi i 484 miliona i ostalih prihoda ostvarenih na teritoriji AP Vojvodine.
Sada se postavlja pitanje koji su to ostali prihodi, u kom su oni iznosu, da li su predmet budžeta Republike Srbije, na šta će taj novac da se troši. Izvorni prihodi ili fiskalni prihodi koji postoje u skladu sa zakonima su prihodi od carine. AP Vojvodine nema pravo na te prihode, osim ako mi to budžetom ne dozvolimo. Akcize, to je republički vid prihoda i na to AP nema pravo.
Porezi, to je isto fiskalni republički prihod i na to AP nema pravo. Postoje još takse republičke ili lokalne, ali mi nije jasno odakle će ta separatistička grupa, na čelu sa Borisom Tadićem, u AP Vojvodine, a iza njega su Kasa i Nenad Čanak, da ubire ostale prihode AP Vojvodine.
Samo bih hteo da kažem da se ovde stalno priča oko toga šta su to realni izvori budžeta, pa se kaže da su to oni prihodi koji ne stvaraju inflaciju. Mislim da u tome grešite, pogotovo potpredsednik Vlade, jer i porez ne može da napravi inflaciju. Dokazali ste to izmenama akciza na nafte i naftne derivate, a to koliko će inflacija da bude zbog poreza, videćete od 1. januara.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman koji je podneo Milovan Radovanović, narodni poslanik iz SRS, dobar je zato što će da obezbedi onu drugu polovinu 13. penzije, koju je ministar obećao ako uspe u privatizaciji. Sredstva koja treba da se iskoriste za tu drugu polovinu 13. penzije jesu sredstva koja su prema Predlogu zakona o budžetu bila na stavkama - specijalizovane usluge.
Gospodin ministar je pokušao da odgovori šta su to specijalizovane usluge, ali se čini da je u tom svom pokušaju uveo i da su političke stranke podvedene pod stavkom - specijalizovane usluge.
Ekonomska klasifikacija za specijalizovane usluge je 424 i ona je bila za prihod iz budžeta šest milijardi 807 miliona, a klasifikacija za političke stranke, znači ili vaš ministar ne zna budžet ili ne govori istinu za ovom govornicom, jeste klasifikacija 481, u razdelu 7, i kaže se - dotacije nevladinim organizacijama - ova aproprijacija predviđena je za finansiranje redovnog rada političkih stranaka čiji su kandidati izabrani za poslanike u Narodnu skupštinu. Nema nekakve veze sa ekonomskom klasifikacijom 424.
Dalje, sredstva u iznosu od 82 miliona namenjena su za finansiranje izborne kampanje za poslanike u Skupštinu Srbije i Crne Gore, sredstva za rad Saveza rezervnih vojnih starešina u iznosu od tri miliona dinara i sredstva od 45 miliona dinara na ime finansiranja nacionalnih saveta nacionalnih manjina.
Znači, specijalizovane usluge, kako je to gospodin ministar hteo da kaže, ne pripadaju pod finansiranje političkih stranaka.
Jedini cilj specijalizovanih usluga jeste specijalizovano pranje novca. Takav način pranja novca počeo je Božidar Đelić, kasnije Boris Tadić, sada nastavlja Mlađan Dinkić, jer se postavlja pitanje zašto se i te naknade za naučne radnike isplaćuje pod stavkom - specijalizovane usluge, kada pod ekonomskom klasifikacijom 423 stoji - usluge po ugovoru.
Znači, neki novac koji mora da se potroši, a da za to postoji dobar razlog, kao što je ugovor.
Specijalizovane usluge su jednostavno projekti nekih imaginarnih potreba, koje možda nikada neće da se ostvare, ali zato oni koji pružaju tu specijalizovanu uslugu to i te kako debelo naplate, a da ne pričam da su to ljudi koji su bili bliski DOS-ovoj prethodnoj vladi i ovoj novoj DOS-ovoj vladi.

Dame i gospodo poslanici, ovaj amandman je dobar i trebalo bi ova skupština da ga prihvati. Prvo, nije logično da budžet koji je u deficitu ima budžetsku rezervu, pa još da se deficit nadoknađuje kreditima domaćih i stranih banaka, da bi neko na nekom kontu u budžetu Republike Srbije čuvao novac.
Ovim amandmanom je predviđeno da taj deficit u iznosu od dve milijarde dinara bude prebačen pod EK 621, a to je u Fond za razvoj malih i srednjih preduzeća i kreditiranje izvoza. Naime, pored ovakve ekonomske situacije i tehnološke, u kakvoj je naša privreda, postoji određen broj preduzeća koja mogu svojim proizvodima i svojim uslugama da steknu mesto na stranom tržištu, ali imaju jedan hroničan problem, a to je nedostatak novca da bilo koji projekat ili bilo koji posao otpočnu.
Čak i Vlada Republike Srbije i nadležno ministarstvo ne pomažu određena preduzeća, gde je potrebno da Vlada Republike Srbije da garanciju da će neko naše preduzeće, renomirano, dokazano u svom ranijem radu i postojanju, da izvrši neki posao.
U budžetu Republike Srbije imamo sredstva koja možemo za to da iskoristimo, a ne kao što su to neki ovde tražili da Nebojši Čoviću, i pored 2.250.000.000 koje će da dobije njegov Koordinacioni centar, damo još 2.000.000.000 iz budžetskih rezervi, da čovek plaća, pod izgovorom da plaća hotelski smeštaj poslanicima Koalicije "Povratak", koji imaju plate po 10 hiljada evra, jer rade u parlamentu koji je pod okupatorskom vlašću na Kosovu i Metohiji.
Njima građani Srbije da plaćaju hotelski i drugi smeštaj ili da plaćaju igračima FMP na njihovim proputovanjima, a ne da taj novac bude namenjen, kao što je i trebalo da se troši, da se Srbi koji su raseljeni sa Kosova i Metohije vrate. Da taj novac nije namenski trošen, govori i činjenica da je Nebojša Čović na Kosovu i Metohiji potrošio oko 10.000.000.000 dinara, a da nije uspeo da vrati ni 10 Srba.

Dame i gospodo, amandman bi trebalo prihvatiti, jer ovim amandmanom možemo...
(Predsedavajući: Molim vas da utišate oduševljenje.)
... delimično da ispunimo obećanja predsednika Republike Srbije, Borisa Tadića, koji je dao građanima Srbije u toku izborne kampanje.
Naime, ovim amandmanom je predviđeno da sredstva od 35 miliona dinara namenjena za putovanja, a to znači nešto malo manje od 100 hiljada dnevno, gospodin predsednik Republike Srbije treba da troši na svoja putovanja, smanjimo za 25 miliona, i to 15 miliona da se prebaci u Fond za poljoprivredne penzije, jer je u izbornoj kampanji i obećao da će poljoprivredne penzije da budu redovnije i veće, a 10 miliona dinara da prebacimo...

A 10 miliona da se prebaci u Fond za razvoj Republike Srbije, jer će tamo taj novac da bude upotrebljen za otvaranje novih radnih mesta, jer je jedno od predizbornih obećanja gospodina predsednika Republike Srbije, Borisa Tadića, i bilo - smanjenje broja nezaposlenih.        
Sada se postavlja pitanje - i šta će njemu 35 miliona dinara, jer predsednik Republike Srbije treba da deli sudbinu građana Republike Srbije. Šta će građanima Republike Srbije bele šengen vize kada nemaju pare, a onda ni predsednik Republike Srbije, koji im je obećao bele šengen vize, pa su nam i Bugari i Rumuni uveli vize, ne treba da putuje toliko. Šta će i narodu novac, po toj njegovoj logici, kada ne može da dobije bele šengen vize, i tako se vrtimo ukrug, a nema ni belih šengen viza, a gospodin Boris Tadić diplomatski pasoš, pa u beli svet.
Pa da tamo u belom svetu bar nešto pametno uradi za Republiku Srbiju i njene građane, nego brlja li brlja. Ode čovek za SAD, vidi se sa predsednikom Bušom, tamo dobije od neke pete sekretarice šta treba da radi, naljuti se gospodin predsednik Boris Tadić i da podršku Džonu Keriju u predizbornoj kampanji. A, onda pobedi Džordž Buš mlađi. Šta mislite vi sada kada je ta toliko otvorena podrška bila od strane gospodina predsednika Borisa Tadića Džonu Keriju, kakvu će sada politiku da vodi američka administracija prema Republici Srbiji.
To je možda gospodin predsednik Republike uradio zato što od SAD nije dobio tako otvorenu podršku od Džordža Buša, kada je išao u drugi krug sa Tomislavom Nikolićem, i od američke administracije, pa je iz osvete da Džordž Buš izgubi izbore podržao Džona Kerija. Ponižavao je i građane Republike Srbije u Španiji, kada sportistima Republike Srbije nisu dozvoljavali da, zato što neki igrač ima istetoviranog Dražu Mihajlovića na ruci, igra u Hrvatskoj, a od Real Madrida prima počasni dres sa brojem 12.
A, nije čak ni ono osnovno, najmanje što predsednik Republike Srbije može da uradi, a jeste da u ime Republike Srbije, jer po Ustavu Republiku Srbiju predstavlja njen predsednik, Hrvatskoj uputi protest.
E, prema tome, gospodin Tadić bi trebalo da sedi kući, da troši ovih deset miliona dinara tako što će sa radnicima koji su ostali bez posla da ih uposli obarajući ruke sa njima. Hvala lepo.

Dame i gospodo poslanici, i ovaj amandman je u skladu sa onim prethodnim, koji se odnosio na član 6. Sada se ovde definitivno, kroz amandman Igora Bečića, sredstva koja su bila namenjena za specijalizovane usluge prebacuju kao subvencija penzijskom fondu, sa 63 milijarde 132 miliona i 500 hiljada dinara da porastu na 69 milijardi 132 miliona 500 hiljada dinara, i to bi bila ta druga polovina trinaeste penzije, koju možemo u budžetu za 2005. godinu da isplatimo građanima Republike Srbije.
Isto tako, ovim amandmanom je traženo da se povećaju penzije za zemljoradnike sa iznosa 4 milijarde 34 miliona na 4 milijarde 841 milion 766 hiljada. Znači isto iz dela budžeta Republike Srbije koji je bio namenjen za specijalizovane usluge.
Već je rečeno da su specijalizovane usluge izuzetno sumnjiv način trošenja budžetskog novca. Gospodin ministar je rekao da je novac za te usluge planiran za nevladine organizacije, za finansiranje političkih stranaka.
U svakom slučaju to je - specijalizovane usluge, ekonomska klasifikacija 424, a ekonomska klasifikacija koja se odnosi na političke stranke, na finansiranje izbora je 481 u razdelu 7, ekonomska klasifikacija 481, funkcija 160, gde se kaže, dotacije nevladinim organizacijama, ova aproprijacija predviđena je za finansiranje redovnog rada političkih stranaka čiji su kandidati izabrani za poslanike u Narodnu skupštinu.
Znači, nije 424, kako vi tvrdite - specijalizovane usluge. Za to je predviđeno 330 miliona dinara. Dalje, 82 miliona za sprovođenje nekih saveznih izbora za parlament državne zajednice. Zatim, predviđeno je 3 miliona za rad Saveza rezervnih vojnih starešina i još 45 miliona dinara za finansiranje nacionalnog saveta nacionalnih manjina.
Gospodine ministre, ako hoćete da branite vaš budžet, stavke vašeg budžeta, onda ga bar naučite.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije SRS protiv toga da se građanima na jugu Srbije i Srbima koji žive na Kosovu i Metohiji pomaže finansijski i na svaki drugi način. Problem je u tome što taj novac troši Nebojša Čović. Problem je u tome što se taj novac nenamenski troši. Problem je u tome što je to čist izvor prihoda da se neki privatni poslovi završe.
Zato je SRS podnela jedan ovakav amandman, da sredstva u iznosu od dve milijarde 250 miliona budu subvencije u poljoprivredi, pogotovo što su predlogom budžeta za 2005. godinu subvencije za otkup pšenice sa milijardu 650 miliona smanjene na milijardu. Da se ne vraćamo sada na onu priču o porezu na dodatu vrednost od 5% tog poreza na repromaterijal u poljoprivredi itd.
Međutim, imajući u vidu kakva je ekonomska situacija među građanima Srbije i da se ovaj novac u protekle četiri godine nenamenski trošio, nemamo ništa protiv čak i da otvorite ministarstvo za Kosovo i Metohiju i jug Srbije, koje bi sprovodilo određene radnje na tom delu teritorije u ime Vlade Republike Srbije.
Nemamo ništa protiv da to rade nadležna ministarstva, ali je problem u tome što dve milijarde i 250 miliona treba da potroši Nebojša Čović, koji je do sada, prema izveštaju koji nije usvojen od Vlade za 2003. godinu, taj novac trošio nenamenski. Trošio ga je na nekakve telefonske račune, na hotelski smeštaj poslanika Srba u kosovskom parlamentu, koji imaju platu po pet ili šest hiljada evra, a jedino što su uradili za srpski narod u toku svog mandata je bilo da oklopnim transporterima UNMIK-a dolaze na sahrane ubijenim Srbima.
Nije lepo da se novac građana Srbije troši na takve stvari. Rezultati trošenja su katastrofalni. Za četiri godine i sa desetak milijardi dinara Nebojša Čović nije uspeo da vrati na Kosovo i Metohiju desetoro Srba.

Dame i gospodo poslanici, ovim amandmanom se regulišu subvencije, odnosno isplate premija za otkup pšenice. U članu 16. data je mogućnost da ministar nadležan za poslove poljoprivrede može, uz saglasnost Vlade, preneti ministru nadležnom za poslove trgovine ovlašćenje za raspolaganje delom sredstava itd, subvencijama javnim, nefinansijskim preduzećima i organizacijama namenjenim za kupovinu i premiju pšenice u iznosu od milijardu dinara.
To je onaj iznos koji se tiče tih dinar i po ili dva, koliko je bilo sporenje između Vlade Republike Srbije i poljoprivrednih proizvođača. SRS je podnela amandman da se taj iznos sa milijardu poveća na dve milijarde i 900 miliona, imajući u vidu da će poljoprivredni proizvođači od 1. januara iduće godine imati i veće troškove u proizvodnji. Iovako su poljoprivredni proizvođači, sa ovim sadašnjim cenama repromaterijala, semenske robe, sredstava za prehranjivanje i zaštitu bilja, cenama goriva, mehanizacije i rezervnih delova, na ivici rentabilnosti, pa čak i kada su u pitanju neke kulture. Uzgoj tih kultura je negativan. Da se više u njih ulaže nego što može sa nekim tržišnim cenama, da se to nadoknadi.
Moramo biti svesni činjenice da većina naših poljoprivrednih proizvođača nema velika imanja i radi se o tome da je to red veličina od pet do sedam hektara obradive površine, da je samim tim i skuplja proizvodnja i rad na takvim imanjima, i da država mora da uzme tu specifičnost naših poljoprivrednih proizvođača i da im raznim subvencijama pomogne da stanu na noge, dok se taj program ukrupnjavanja poljoprivrednih gazdinstava prvo otpočne, a kasnije i završi.
Cene, odnosno sredstva koja će morati da se ulažu od 1. januara su i veća. Prvo su veća za 5% kada je u pitanju osnovni repromaterijal, znači semenska roba i sredstva za prehranjivanje, jer po prvi put sada od kada postoji Srbija i parlamentarizam u Srbiji zaračunava se porez na repromaterijal za poljoprivredu.
To će, svakako, dosta da optereti poljoprivredne proizvođače, prvo, kada je u pitanju ulaganje sredstava. Znači, manje će moći da ulažu i, samim tim, kroz ta sredstva i prinosi će biti slabiji, i njihova zarada i nada za opstanak manja. Ovim amandmanom je predviđeno da se sredstva za otkup pšenice sa milijardu dinara povećaju na 2.900.000.000. Mislim da bi Skupština trebalo ovaj amandman da prihvati.

Dame i gospodo poslanici, ja sam od ovog zakona, odnosno predlagača ovog Predloga zakona o privrednim društvima očekivao više.
Činjenica jeste da je trenutno neuređena oblast u našem privrednom sistemu, da su dosadašnja privredna društva organizovana u skladu sa više zakona i više zakonskih propisa i to je trebalo, znači, jednim zakonskim propisom konačno definisati i odrediti kako ona funkcionišu i kako treba da obavljaju svoju delatnost.
Međutim, po onoj narodnoj "tresla se gora rodio se miš", oni najveći problemi koji su se do sada dešavali u privredi u vezi sa poslovanjem ovih preduzeća ovim predlogom zakona nisu uopšte rešeni. Možda je samo u jednom delu to rešeno, i to kada je u pitanju član 40, individualna tužba nekog vlasnika ili akcionara.
Naime, tu je reč o tome da onaj ko ima vlasništvo nad 5% akcija ili upravljačka prava, odnosno 5%, može da pokrene individualnu tužbu za odgovorno lice za poslovanje u tom preduzeću. Te odredbe zakona, u svakom slučaju, mogu da se primene konačno na predsednika Republike Srbije Borisa Tadića i njegovog ortaka Bogoljuba Karića u vezi sa "Mobtelom", koji već godinama ne iskazuje dobit. To je jedino preduzeće koje se bavi mobilnom telefonijom u svetu u kome je iskazana dobit nula, a na štetu državnog kapitala koji se nalazi u "Mobtelu", odnosno Javnog preduzeća PTT.
Dobro je što se u jednom delu rešava i sukob interesa članova upravnog odbora, nadzornog odbora nekog pravnog lica, međutim kroz te odredbe je ipak trebalo definisati na koja se to pravna lica odnosi. Jer, sasvim je izvesno da tamo gde su osnivači, odnosno vlasnici preduzeća ili akcija privatna lica, fizička lica većinski vlasnik nikako i nikada ne bi dozvolio nikakav sukob interesa u svom preduzeću, pogotovo ne da neki njegov član upravnog odbora može biti u upravnom odboru neke konkurentske firme. To je moguće samo ako je vlasnik država ili ako je jedan od vlasnika društveni kapital.
Kada smo već kod društvenog kapitala, još uvek nije nigde rešen status tog društvenog kapitala, koji i te kako učestvuje u privredi Republike Srbije i ima određene vrednosti i upravljačka prava u privrednim društvima.
Ne može da se zaobiđe činjenica da naš Ustav, kakav-takav, predviđa tri oblika svojine, a to su: državna, društvena i privatna svojina. Kada je podela na pravna lica, na deoničarska društva ili lica sa ograničenom odgovornošću, ovo može da se primenjuje, međutim, šta ćemo sa mešovitim deoničarskim društvima koja još uvek postoje, gde pored državnog kapitala učestvuje i društveni kapital, pa čak imamo i primere da neka preduzeća funkcionišu kao mešovita deoničarska društva, gde je odnos kapitala u korist društvenog kapitala.
Znači, većinski vlasnik je nekakav društveni imaginarni kapital, i ako to već nije moglo da se reši Ustavom, trebalo je da se reguliše ovim zakonom koja su ovlašćenja tog društvenog kapitala, koji i te kako učestvuje u privrednom životu.
Najveća zamerka koju bih imao u vezi sa ovim zakonom jeste odgovornost lica koja su vlasnici ili osnivači nekog pravnog lica. U svim dosadašnjim odredbama ovog zakona čak i privatni preduzetnici odgovaraju svojom imovinom pred poveriocima koje neki privredni preduzetnik preuzme ili po pitanju onih obaveza koje ima prema nekom trećem licu.
Međutim, sada smo ovde u situaciji da se ponovo dozvoljava jedan vid zloupotrebe koji već godinama prati privredna dešavanja u Republici Srbiji, konkretno negde od 1997. godine, kada je jednim zakonskim propisom izbrisana mogućnost da postoje pravna lica sa potpunom odgovornošću. Potpunu odgovornost imaju čak preduzetnici koji moraju da registruju posebnu delatnost i samo u okviru te delatnosti da rade, a pravna lica koja mogu da imaju samo osnovnu delatnost, koju u kasnijim svojim dozvolama i dopunama dozvola mogu da proširuju, imaju delimičnu odgovornost.
Delimična odgovornost, za razliku od potpune, jeste ta što delimično odgovorno pravno lice odgovara pred poveriocima samo svojom imovinom, a potpuna odgovornost je da odgovaraju i vlasnici i akcionari svojom privatnom imovinom, pogotovo ako je slučaj da je vlasnik i osnivač jedno isto lice.
Te dosadašnje odredbe zakona koji je stupio na snagu 1996. ili 1997. godine, primenjuje se od 1.1.1998. godine, dale su za pravo raznim špekulantima, malverzantima, vlasnicima preduzeća po pitanju mašna-tašna preduzeća, koja nemaju nikakvu imovinu, da sve druge privredne subjekte u državi pljačkaju, pa čak i samu državu.
Ovim zakonom trebalo je da se predvidi da ne mogu da postoje delimično odgovorna lica, i to pravna, već samo lica sa potpunom odgovornošću. Čim dozvolite da jedan deo pravnih subjekata, odnosno privrednih subjekata pravi određene manipulacije pred poveriocima, sve one negativne pojave koje su se dešavale ovih godina sjuriće se jednostavno u delimično odgovorna lica, gde bi poverioci i država bili stavljeni u jedan izuzetno težak položaj. Morali bi godinama da dokazuju da su oni vlasnici, da pišu krivične prijave za zloupotrebu službenog položaja, da izmiruju poreske obaveze koje su nastale na osnovu poslovanja sa tim pravnim licima koja faktički ne postoje, imaju duplu štetu, i da eventualno pokušaju, prema zakonima o porezu na dohodak građana i o porezu na dobit preduzeća, da pred sudom, uz ogromne troškove, dokažu to svoje potraživanje.
Gospodine ministre, takvim predlogom zakona i ovom mogućnošću dozvolili ste pljačku svih drugih pravnih subjekata od strane delimično odgovornih lica, odnosno ako su osnivači i vlasnici tih lica najobičniji malverzanti, špekulanti po principu mašna-tašna.

Dame i gospodo poslanici, podneo sam amandman na član 7. i tražio sam da se stav 5. ovog člana briše. Smatram da je stav 5. suvišan deo ovog člana, jer se već u stavu 1. definiše kako se osnivaju privredna društva. U stavu 1. piše: "Privredna društva osnivaju se osnivačkim aktom koji ima formu ugovora o osnivanju ako ga osniva više osnivača ili odluke o osnivanju ako ga osniva jedan osnivač."
To piše u stavu 1. U stavu 5: "Pored osnivačkog akta", tog ugovora koji već postoji, "ortačko i komanditno društvo mogu imati i ugovor ortaka društva, društvo sa ograničenom odgovornošću i ugovor članova društva, a akcionarsko društvo i statut."
Ovo su već akti koji ne mogu da budu deo osnivanja jednog preduzeća, nekog privrednog lica itd, jer je već definisano i sasvim je dovoljno u članu 1. Šta to kasnije neko može imati, to neka uređuje sam, u skladu sa zakonom. Nisu potrebne neke posebne odredbe da se samo u vezi sa ovim zakonom to reguliše.
Znači, mogli smo slobodno i u članu 5. da dodamo da može da ima pravilnik o radu, pravilnik o nagrađivanju. To nije predmet osnivanja. Kasnije mogu, kroz taj rad, da se donose određeni akti o funkcionisanju tog preduzeća. Iz tih razloga smatram da je stav 5. člana 7. suvišan i da treba da bude brisan.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na članove 136 - 152, koji je više u svrhu pravno-tehničke redakcije ovog zakona.
Znači, ovde se spominje da je jedan od organa preduzeća ili društva skupština članova društva, tako da me u najmanju ruku čudi što je predlagač nastojao da se ovaj deo teksta ne menja, jer sam tražio da to bude skupština društva, a ne skupština članova društva.
Da sam u pravu vidi se iz samog člana 136. tačka 3), gde se kaže: "Član društva sa ograničenom odgovornošću iz stava 2. ovog člana po donošenju odluka iz nadležnosti skupštine društva sa ograničenom odgovornošću sastavlja i potpisuje zapisnik i donete odluke upisuje u knjigu odluka." Znači, u ovom članu 136. već postoje, prihvaćene su od samog predlagača ove odredbe, da bi u članu 138. tačka 1) bilo: "Sednica skupštine članova društva sa ograničenom odgovornošću...", i tako se sve provlači do člana 152.
Suludo je da se ovo naziva skupština članova društva, kao što to i piše u obrazloženju za ovaj amandman, zato što bi se Narodna skupština Republike Srbije zvala narodna skupština narodnih poslanika Republike Srbije, ukoliko ovaj amandman ne prihvatite.