Kolega Šešelj, zbog dostojanstva Narodne skupštine dužan sam da vas opomenem, da je Narodna skupština donela zakon i ne može Narodna skupština da prekrši zakon.

(Aleksandar Šešelj: Mogu ja da nastavim?)

Čisto radi dostojanstva Narodne skupštine, Narodna skupština ne može da prekrši zakon. Ne postoji način.

Vratiću vam vreme, ne sekirajte se.

(Aleksandar Šešelj: Ako možete da mi vratite 30 sekundi, gospodine Arsiću?)

Izvolite.

Kolega Šešelj, pet puta ste rekli da je prekršen zakon na osnovu zakona. Vi ste to rekli. Koleginica Malušić je imala lapsus. Vi ste ponovili da se krši zakon. Narodna skupština je donela zakon i krši zakon, tako ispada.

Pravo na repliku, narodni poslanik Ljiljana Malušić.

Zahvaljujem.

Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Zahvaljujem.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Kolega Mirčiću, izvolite.

Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Kolega Periću, izvolite.

Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Pravo na repliku, narodni poslanik Sreto Perić.

Pravo na repliku, narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 12. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Da li neko želi reč? (Da)

Izvolite, kolega Šešelj.

Zahvaljujem.
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović.
Da li neko želi reč? (Da)
Kolega Despotoviću, izvolite.

Zahvaljujem.

Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Da li neko želi reč? (Da)

Izvolite, kolega Šešelj.

Zahvaljujem.
Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite, kolega Rističeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, treba dobro razmisliti o amandmanu koji je kolega Marijan Rističević podneo, a to najviše iz razloga što je mnogo neistina bilo rečeno pre njegove diskusije, koja se tiče prava na penzije.

Znate, ovde se građanima, valjda u toj želji i borbi za glasovima, daju im se obećanja koja realno ne mogu da se ispune. Znači, ono obećanje da penzija treba da bude 50% prosečne zarade u Republici Srbiji je isto onoliko štetno, ako ne i štetnije, nego što su bila povećanja penzija 2008. i 2009. godine, kada smo povećavali penzije na osnovu povećanja javnog duga i upropašćavali sve rezultate povećanja penzija, čak šta više, u efektivnom smislu penzije su bile manje.

Druga stvar jeste često spominjanje Ustava i Ustavnog suda. Čak je bilo diskusija da Narodna skupština krši zakon. Penzije su umanjene na osnovu zakona. Ustavnost zakona ceni Ustavni sud. Tako da, molim kolege da samo na osnovu odluka Ustavnog suda ocenjuju je li zakon u skladu sa Ustavom ili nije.

Ako pogledate član 70. Ustava Republike Srbije, garantuje se samo pravo na penziju. Iznos je stvar zakona.

(Milorad Mirčić: Tako je. Gde si, genije?)

Pošto razni dobacuju, a neki su se čak i pozivali na Evropski sud za ljudska prava i na taj način pozivaju građane da tuže Republiku Srbiju, svoju zemlju, imaju pravo, ali što im ne kažu da ih izlažu neverovatnom riziku troškova sa izgledom na dobijanje spora koji je nikakav?

Takvi zaista misle da rade u korist građana. Evo, ja kažem da su prevarili svakoga koga su pozvali da se sudi sa Međunarodnim sudovom u Strazburu. Zašto? Zato što je stav Međunarodnog suda sledeći - ograničenje prava na imovinu koja čine sadržinu drugog od navedenih osnovnih pravila su opravdana, legitimna, ako su zakonita, utvrđena zakonom države potpisnice, jer se na taj način obezbeđuje vladavina prava. Jel Skupština donela zakon? Jeste.

Druga tačka - ako su učenjena radi postizanja legitimnog cilja, tj. u javnom ili opštem interesu. Jel javni, opšti interes da Republika Srbija ima stabilni finansijski sistem? Jel utvrđen? Jel to piše u Ustavu? Znači, i taj uslov je ispunjen.

Ako su proporcionalne, što znači da se pravo pojedinca na mirno uživanje imovine mora odmeriti sa opštim interesom, tj. sa ciljevima koji se moraju ostvariti radi opšteg dobra itd. Pa, kad pozivate građane, pročitajte im i ovo.

Još nešto. Sve ovo što sam pročitao, kaže se sledeće - penzije spadaju u okvir pojma prava na mirno uživanje imovine, pod uslovom da je pravo na penziju stečeno na osnovu prava države potpisnice. Međutim, pravo na penziju određene visine nije garantovano članom 1. protokola, a mi smo potpisali taj protokol, i to je izričito određeno presudama. Pa, jel treba da vam čitam brojeve presuda?

Tako da, kad dajete obećanja, kažite lepo - na 1.700.000 penzionera, hiljadu dinara, izračunajte da se poveća penzija, koliko je to novca iz budžeta, samo za hiljadu dinara. A, vi obećavate da će biti povećane po 10 i 15 hiljada dinara, pa izračunajte na 1.300.000 penzionera, koliko je to, pa prevedite da li to može država da plati.

Pa, da ukinemo sve, ceo državni aparat, i policiju i vojsku i prosvetu i zdravstvenu zaštitu, to država ne može da plati. I ko to obeća, kažem sad da laže. Laže, ne može, ili misli loše svojoj državi. A, takvi koji misle loše, videli smo njihove rezultate do 2012. godine i građani su se konačno naučili da onima koji daju lažna i neostvariva obećanja, više nikad ne daju većinsko poverenje na izborima.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da kažem da uvaženi kolega ne govori istinu. Aleksandar Vučić je rekao da će prava penzionera poslednja da budu kao mera. To je rekao. Kako su to drugi shvatili ili prenosili, to nije moj problem. Kako ko to shvata, takođe nije moj problem.

Dalje, zašto se ne iznose neistine u vezi „Behtela“ i autoputa? Uslove su ispunjavala sva preduzeća koja su konkurisala u tom postupku, koja su otkupila dokumentaciju. Nikome, ni Amerikanci, ni Vlada Republike Srbije, ni nadležno ministarstvo, nisu zabranili da daje ponudu. Jedina ponuda je bila „Behtelova“. Verovatno se svako vodi svojim ekonomskim interesom. Niko nije mogao da spreči nijednu, ni kinesku kompaniju da konkuriše. Zašto nije? To je njihova odluka, potpuno legitimna.

Idemo dalje. Samo govorim o tome da je penzija imovina, iznos nije garantovan. Iznos se utvrđuje zakonom, a ne Ustavom.

Još nešto, Republika Srbija je potpisnica svih međunarodnih protokola po pitanju prava građana i na osnovu tih protokola izričito je određeno da iznos penzije nije garantovan. Zašto pozivate građane da tuže svoju državu i izlažete ih strahovitom trošku zbog gubitka spora?

Još nešto moram da vam kažem. Na milion i 300.000 penzionera sa prosečnom zaradom, kao što kažete da bude minimalna penzija, da bude 250 evra, kako rekoste, izračunajte koliko je to iz budžeta Republike Srbije i može li to Republika Srbija to da plati. Lako je dati obećanje, nego se penzije isplaćuju od onoga što država zaradi. Ako ćemo da se ponašamo neodgovorno, kao 2008. godine, vi se ponašajte, mi nećemo.