Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ja nisam još video većeg poštovaoca lika i dela Aleksandra Vučića od Aleksandra Šešelja. Nisam video. Znači, citira, proučava, odaje priznanje rezultatima koje ima Aleksandar Vučić. Jedino još da nauči da pravo na penziju i iznos penzije nije isto. To kada nauči, onda će u potpunosti da shvati Aleksandra Vučića.

Dalje, presude Evrpskog suda za ljudska prava u Strazburu su izvor prava za naredne presude u istoj pravnoj stvari. Zašto pozivate građane da tuže državu kada je ishod postupka poznat i da će izgubiti? Ako ih pozivate, javno dajte sada ovde obećanje da ćete vi da snosite troškove i onda pozivajte građane da tuže svoju državu. Lako je sada ovako.

Dalje, da li u Srbiji treba da stane život? To pitanje postavljam – da li u Srbiji treba da stane život da bismo zadovoljili jednu grupu građana u Republici Srbiji? Mislim da ne treba. Ne znam zašto stalno to postavljate? Sve investicije koje dolaze od strane Vlade Republike Srbije predstavljate kao trošak i da se nešto otima od tih penzionera. Šta se otima? Kažite mi šta? Mi sada iz budžeta dodajemo 170 milijardi, 157 će iduće godine da bude. Iz budžeta, od poreza, da penzije budu ovakve kakve jesu.

Razumeo bih vašu brigu da država uzima od penzionog fonda, pa onda da kažete da im otimamo. Ne, dajemo im. Još kažete kako otimamo imovinu penzionog fonda. Kako otimamo kada im punimo fond, iz budžeta primaju sredstva. Nisu likvidni.

Naučite se jedanput nekim stvarima. Ne možete paušalno da dajete ocene i da na osnovu toga, zarad političkih poena, iznosite stvari koje ne mogu da se ostvare.

Dame i gospodo narodni poslanici, ni jednom nisam spomenuo Tomislava Nikolića, a kolege iz opozicije ne mogu jednu stvar nikako da oproste Tomislavu Nikoliću. Ne mogu da oproste Tomislavu Nikoliću što je pobedio Borisa Tadića i skinuo DS sa vlasti. To ne mogu da mu oproste nikako. Plus, oni su smatrali da će to oni da urade, nisu bili sposobni, možda nisu ni hteli. Neću sad u to da ulazim, ali činjenica da to nikad neće da mu oproste.

Međutim, ja sam neke stvari naučio i od Aleksandra Vučića i od Tomislava Nikolića i od Vojislava Šešelja, a to je uvek ovde govorim istinu. Za razliku od onoga što se dešava sada, ja svoje kolege iz opozicije ne mogu da poznam.

Znači, po njima, oni znaju koliko košta autoput, najbolji su građevinci u Srbiji. Znaju da li je nešto ustavno ili nije, oni su sudije Ustavnog suda. Znaju da li će nešto da presudi Sud za ljudska prava u Strazburu i sudije su Međunarodnog suda za ljudska prava u Strazburu. Sve su oni. Samo ima jedan problem, odrekli ste se onoga što sam ja naučio dok sam bio u vašoj stranci, to je da govorim istinu. Zato vam više niko ne veruje.

Prvo, da raščistimo odmah, pismo o namerama ili memorandum, kako neko nazove neki dokument, je papir koji nikome ništa ne garantuje. Nikome ništa ne garantuje. Znači, neko je napisao neki memorandum, predložio da ga potpišemo, gde je rekao – mi ćemo da damo ponudu. Nigde ne piše da moramo da prihvatimo ponudu. Nigde. Pozvali smo i druge da daju svoje ponude. Zašto nisu? Pitajte njih, ostavite nas više na miru. Ostavite nas na miru što se toga tiče.

Dalje, nemojte više da govorite da vi znate koliko košta Moravski koridor. Ne znate. Na osnovu čega? Proizvoljno, onako, odokativnom metodom?

(Milorad Mirčić: Imamo ponudu.)

Imate ponudu? Dajte tu ponudu.

Još nešto, kada više govorite o tome da smo nešto otimali od građana, to se desilo 2014. godine i 2016. godine smo imali izbore, niste imali toliko glasova koliko je bilo penzionera koji su osetili mere fiskalne konsolidacije. Znači, niste imali toliko glasova, ako ćemo o tajnom glasanju, pošto je to neko spominjao.

Imali smo izbore za predsednika Republike Srbije 2017. godine. Niste imali toliko glasova, vaš kandidat koliko je bilo penzionera koji su bili pod udarom mera fiskalne konsolidacije.

Sada jedno pitanje logično – zašto plačete na tuđem grobu? I ti koji su osetili mere fiskalne konsolidacije vam ne veruju. Džabe se borite za njihove glasove – nećete ih dobiti. Nećete, ne veruju vam više. Nema toga više.

Republika Srbija ima sada sigurnu budućnost, stabilne javne finansije, oseća se boljitak, biće svakog dana malo bolje nego juče, a malo gore nego sutra. Ako to zamerate Aleksandru Vučiću što vodi Srbiju tim putem, ja znam onda da li zaista volite svoju državu.

Sad ispade da naši ambasadori koji se nalaze svuda po svetu ne smeju da lobiraju da naša preduzeća u tim zemljama gde se oni nalaze dobiju posao, jer ako to zabranimo američkom ambasadoru, svako ima pravo i nama da zabrani bilo gde u svetu.

Sad, ispade u ovoj diskusiji da su kineske kompanije manje sposobne od američkih kompanija jer, kako kaže moj uvaženi kolega, samo je „Behtel“ mogao da ispuni uslove koje je propisalo ministarstvo. Znači, ispade da su kineske kompanije lošije od američkih, odnosno manje sposobne. To ste upravo rekli, ja nisam to rekao.

Samo postavljam pitanje – gde su njihove ponude kada je bio objavljen javni poziv? Ispunjavali su uslov da učestvuju u postupku. Evo, ja vam kažem, isto su dobri kao i Amerikanci, ako ne i bolji, ali njihove ponude nema, nisu se pojavili. Sad očekujete, valjda, da Srbija stane, da ne treba ništa da se radi više, dok neko ne proceni da je u njegovom ekonomskom interesu da prihvati poziv Vlade Republike Srbije. Nemojte tako. To je nemoguće.

Još nešto, kada pričate kada se nešto pokralo, to se pokralo do 2012. godine. Pa, nemojte tako. Vi ste osudili Tomislava Nikolića što je pobedio te koji su krali do 2012. godine, pa to ne možete da mu oprostite. Njemu ne možete to da oprostite što je skinuo žute. Aleksandru Vučiću nećete nikad da oprostite što ne možete da ga pobedite. Ne možete da se vratite sa žutima na vlast, kako ćete onda? Onda ćemo da pričamo o tome da Srbija treba da stane, da je sve nešto pokradeno, da je sve nešto zloupotrebljeno, da ništa ne valja itd. Samo u to morate da ubedite građane Republike Srbije.

Gospodine predsedavajući, radi očuvanja dostojanstva Narodne skupštine, molim vas da reagujete sledeći put kada neko Srbiju bude nazvao polukolonijalnom zemljom ili da nema nikakav suverenitet ili delimičan suverenitet.

Tvrdi se da nama naš suverenitet ugrožavaju zapadne Zemlje, dok je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić na radnom sastanku sa predsednikom Ruske Federacije Putinom. Toliko o tome kako oni znaju i gledaju politiku.

Mi hoćemo da sarađujemo sa svima i da čuvamo svoj ekonomski interes i svoja ekonomska prava. Samo tako možemo da opstanemo. Ako neko misli da možemo drugačije, neka mi pokaže kako, voleo bih da mi to nekako objasni.

Dalje, nemojte da iznosite neistine. Srpska napredna stranka nije u koaliciji sa DS u Petrovcu na Mlavi. Nije. Tamo DS nema čak ni odbornike. Napustili su odbornički klub i podržali politiku SNS.

Još nešto, nikada se velika reka ne uliva u malu, nego obrnuto, mala reka u veliku. Tako da Nenad Čanak u Novom Sadu mora da podržava program SNS. Mora, ako hoće da bude tu. Mora da podržava program svaka druga politička opcija…

(Vjerica Radeta: Koji su danas biseri sve.)

Jesmo, biserni smo, jer sprovodimo mere.

Znači, svako je došao u koaliciju sa SNS ako poštuje program SNS. Mi se ne plašimo da ako neko otkaže i nemamo većinu više u Narodnoj skupštini, da raspišemo izbore za razliku od nekih, ali isto tako ja imam pravo da pitam, da li SRS kao manjinski partner na Starom gradu podržava Marka Bastaća? Jer, kada ste manjinski onda podržavate onoga ko ima više odbornika.

Ja zaista, postavim jedno pitanje i ne dobije odgovor, nego nešto drugo. Godine 2014. je SNS imala 156 ili 157 poslanika. Pozvali smo sve koji žele dobro Republici Srbiji, a to je načelo našeg programa, prvo da mogu da participiraju u vlasti sa SNS. Ovde na republičkom nivou, ti koji su tome pristupili, poštovali su sve dogovore i programske ciljeve SNS.

E sada, je li Nenad Čanak u koaliciji na republičkom nivou sa SNS, a pitanje autonomije Vojvodine je pitanje, republičko pitanje, problemi vezano za našu južnu pokrajinu KiM su politička pitanja na nivou Republike. Jeste ili nije? Nije, nema ga ovde, ne podržava Vladu Republike Srbije, ne podržava Aleksandra Vučića.

To da li ćemo da raščistimo prvo svoje redove. Mi svoje redove raščišćavamo. Bilo je ovde poslanika, pa su im skidani imuniteti po određenim pitanjima. Ali, ja moram da postavim jedno pitanje, razumem da neki politički interes natera političku stranku da možda uradi nešto što inače ne bi, to razumem kada je u pitanju Stari grad. Ali, ima nešto preko čega ne može da se pređe. Ne može da se pređe da podržavamo predsednika opštine koji je siledžija, svi građani Republike Srbije su to videli, da maltretira građane Beograda, da maltretira sve koji ne misle isto kao on, da stavlja ljudima kese na glavu. To kaže njegov kum. Šta ćete sa takvim čovekom? Drugo su politički stavovi, ovo je jedna najobičnija lopuža i siledžija i ništa više. Vi ga podržavate da prima dve plate, jednu kao predsednik Skupštine, a drugu kao član opštinskog veća. Pri tom još dajete podršku da tuče građane, da im otima novac za nelegalnu gradnju i da maltretira ljude koji prolaze Trgom Republike, vi to podržavate.

Evo, da objasnim.

Rast zarada u javnom sektoru omogućava jednim delom i rast penzija. Evo, odmah da kažem, omogućava rast penzija zato što i od kolege Mirčića 100 dinara koje bude dobio od plate, od 100 dinara 36 ide u PIO fond. Ako dobije 110 dinara, ići će 40 dinara.

E sad, znači ako krenemo tom jednom demagogijom, onda moramo da budemo svesni da ćemo imati veće opterećenje na budžet da bi dotirali na iznos penzija u PIO fond. Postoji razlika jedna. Svaki zaposleni u javnoj upravi ima neto i bruto učešća u budžetu. Bruto je sa svim doprinosima. Neto se umanjuje za doprinose koji idu u budžet i PIO fond.

Znači, ako ste protiv povećanja zarada u javnom sektoru, ne samo da ste protiv toga da oni koji rade u javnom sektoru imaju bolji životni standard, već ste i protiv povećanja penzija. To raspravite konačno jedanput sami sa sobom. Znači, ne možete napadati jedno, a to jedno uzrokuje ono drugo koje branite. Ne možete.

Znači, morate da znate šta je bruto a šta je neto vezano za penzije i punjenje budžeta.

Ja neću da tumačim ničije snove, ja samo želim da govorim o činjenicama, a činjenica jeste da su penzije od 2016. godine jednim delom bile povećavane, odnosno da su smanjivana bila opterećenja koja imaju penzioneri u merama fiskalne konsolidacije.

Do 2019. godine u javnom sektoru su povećavane plate samo u policiji, vojsci, jednim delom u obrazovanju i jednim delom u zdravstvenoj zaštiti. Znači, punih pet godina javni sektor nije imao skoro nikakvo povećanje. Zbog tih pet godina što nisu imali povećanje, danas imaju 8,8% i izjednačavaju se sa svima drugima koji su imali povećanja, računajući i penzionere. Evo, to je, znači, i niko to ne može da ospori.

Znači, sad smo doveli na onu meru koja je bila sa svim povećanjima od 2014. godine, koje su imali, da kažem olakšice, ne povećanja, koje su imali penzioneri, jedan veliki broj, između milion i 200 i milion i 300 hiljada povećavane su penzije, njima nije bilo smanjivano.

Valjda očekujete da ti koji rade u javnom sektoru imaju pravo. Najviše su pogođeni mladi ljudi, koji su na početku svoje karijere. Pa, šta mislite da diplomirani pravnik i ekonomista, koji počne da radi u javnoj upravi, znate koliko ima platu, 35-36 hiljada, a on treba, osim što će da dolazi na posao, da zasnuje porodicu, da izrađa decu, da školuje tu decu. Pa, valjda su ta deca budućnost? Pa, valjda su zbog te dece, koja se rađaju i koja će da se rode, penzioneri podržali mere fiskalne konsolidacije. Podržali su, velika većina, i to ne možete da osporite.

Zaboravite više tu priču. Na penzijama nećete više dobiti glasove, niko neće dobiti glasove, niko iz opozicije i bivšeg režima neće dobiti te glasove, jer penzioneri danas em što žive bolje nego što su živeli pre 2014. godine, em znaju da će svake godine da im bude bolje nego prethodne. E, zato nećete više dobijati glasove zbog penzija.

Možemo da pričamo i o procentima i procentnim iznosima i o svemu možemo da pričamo, ali samo jedan podatak sve igre brojeva demantuje i postavlja kako treba.

Penzioni fond za 2020. godinu veći je za 200 milijardi dinara nego za 2014. godinu. O čemu pričate? Dvesta milijardi dinara više će da se uplati penzionerima. Možete vi da računate procente, osnovice, da okrećete naglavačke, neće ništa da ispadne osim 200 milijardi dinara više za naše penzionere. E, sad, da li je to manje ili više, ja ne znam, ali 200 milijardi je mnogo novca, novca koji je zarađen, koji su zaradili naši radnici, nisu svemirci, i to su ih zaradili u domaćem sektoru i kod stranih investitora, to su oni zli koji pljačkaju Srbiju, kojima plaćamo radna mesta. Pa, ko radi na tim radnim mestima, čak i ako je subvencionisano neko? Pa, naš građanin. Pa, šta će nam novac bez naših građana? Sad vam to smeta.

Suficit, pa nema suficita. Hajde da izračunamo kolike su kamate na sadašnji javni dug. Pa, milijardu evra. Ako postepeno smanjujemo javni dug, svaki dinar ušteđen od tih kamata ide i zaposlenima u javnom sektoru, ide za našu infrastrukturu, ide i za penzionere.

Da li to hoćete? To je loše? Ne znamo da planiramo budžet? Pokazali smo da znamo. Pet godina unazad smo pokazivali da znamo. Sada to što neko hoće ono što je vidljivo, opipljivo da zažmuri i da kaže da toga nema, to je njegov problem. Samo kada se osvesti, kada progleda, obično bude kasno i obično se to zove naknadna pamet, kako vi to kažete, kolega Mirčiću.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Na član 40. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Da.)

Zahvaljujem.
Na član 41. amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 42. amandman je podnela Vlada.
Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva prihvatio je amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 42. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres o amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na sledeću tačku dnevnog reda.
Primili ste amandman koji je na Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kao i mišljenje Vlade o podnetom amandmanu.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Da.)

Pošto smo završili pretres o amandmanu, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na sledeću tačku dnevnog reda.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu dobit pravnih lica podneli narodni poslanici.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kao i mišljenje Vlade o podnetom amandmanu.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Vukadinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Da.)

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Ružica Nikolić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Vukadinović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite, kolega Rističeviću.

Zahvaljujem.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite.