Evo, peti put. Član 106. Poslovnika – niko ne može da prekida govornika, niti da ga opominje, osim predsednika Narodne skupštine u slučaju predviđenim ovim Poslovnikom, vezano za prethodni stav. Prethodni stav, da vam pročitam i to, govornik može da govori samo o tački dnevnog reda. Zato ste prekinuti.

Kolega Šaroviću, nisam ni na jednoj pročitanoj listi kandidat, nisam tema dnevnog reda. Da li želite da nastavite diskusiju?

Kolega Šaroviću, molim vas, o tačkama dnevnog reda, zaista vas molim.

Znači, u pitanju su kandidati za predsednika Komisije za zaštitu konkurencije, lista kandidata za tri člana Saveta Komisije za zaštitu konkurencije, Predlog odluke o izboru člana Komisije za hartije od vrednosti. To su kandidati, a ne Veroljub Arsić, ni Nemanja Šarović.

Molim vas, počnite da pričate o temi dnevnog reda.

Kolega Šaroviću, opet moram da vas prekinem. Oko vašeg poslovničkog prava, nedostaje vam još jedan deo iskustva. Sad ću da vam kažem. Ranije sam morao za minut i 27 sekundi, kao narodni poslanik, da govorim o tačkama dnevnog reda ili tački dnevnog reda. Kada vi budete to savladali, neće vam uvod trajati 10 minuta. Molim vas da govorite o raspravi koja je na dnevnom redu, a ne o čemu god vi hoćete.

Reč ima narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović, po Poslovniku. Izvolite.

Hoćete da kažete da koleginica Gojković ne poštuje Poslovnika?

Molim vas, koleginice Jovanović.

O svim članovima o kojima ste govorili da sam prekršio, prekršio bi ih da nisam reagovao.

Molim vas da kada govorite o kolegama bez obzira da li su oni iz neke druge poslaničke grupe, da li su iz bivšeg režima itd. da govorite s uvažavanjem.

(Nataša Sp. Jovanović dobacuje.)

Druga stvar, kada ste već kod toga i dobacujete, samo da vam kažem da nisam pitao da li zna, nego sam mu ponudio pomoć.

Da li želite da se Narodna skupština u Danu za glasanje izjasni? (Da.)

U redu.

(Nataša Sp. Jovanović: Po Poslovniku.)

Po Poslovniku ponovo?

Kako sam mogao da prekršim Poslovnik sada?

Izvolite.

Koleginice Jovanović, zaista mi je žao što vi smatrate da sam vas uvredio kada sam vam obrazlagao zašto smatram da nisam prekršio Poslovnik. Nije mi to bila namera.

Da li želite da se Narodna skupština izjasni o povredi Poslovnika? (Da.)

(Nemanja Šarović: Po Poslovniku.)

Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Po Poslovniku.

Izvolite.

Kolega Šaroviću, sve ovo što ste sada pobrojali kao povrede Poslovnika može da učini samo narodni poslanik koji učestvuje u debati. Ja sam trenutno samo predsedavajući.

Kao što vi smatrate da ja ne mogu da uvredim vas, ni vi ne možete da uvredite mene. To vam sada kažem.

Još nešto, kolega Šaroviću, da se razumemo, jesam za široko tumačenje Poslovnika i primenu Poslovnika i velike slobode da imaju narodni poslanici, ali vi ste šest minuta, ne odmah u prvoj rečenici vas niko nije prekinuo, govorili o ljudima koji nisu uopšte predmet ove rasprave, i to može da se razume, ali ste govorili ste i o kolegama narodnim poslanicima.

Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o povredi Poslovnika?

Da li želite da nastavite svoju diskusiju?

(Nemanja Šarović: Povreda Poslovnika.)

Ponovo po Poslovniku?

Evo, kolega Šaroviću, otrpeo sam sve što god ste izrekli, mnogo toga može da bude i uvreda i kao što vidite nisam reagovao.

Kada počnete da citirate odredbe Poslovnika, i kada hoćete da se pridržavate Poslovnika, taj isti član, bar poštujte. Evo, to vas molim. Pričali ste pet minuta, nisam hteo da vas prekinem, a po tom istom Poslovniku stav 4. kaže, taj član koji ste vi rekli da sam prekršio, taj stav kaže, da vaša diskusija o povredi Poslovnika, može da traje najduže do dva minuta.

Pa, sve ono što ste rekli o meni, pokušajte malo da pogledate iz drugog ugla, da razmislite malo o sebi, a nemam ja taj problem da siđem, ovde dole među poslanike, da sa vama repliciram, svaki put ste se loše proveli, čak i kada ne pročitate zakon.

Da li želite da se Narodna skupština, u danu za glasanje izjasni o povredi Poslovnika?

Zahvaljujem.
Da li želite da nastavite svoju diskusiju?
(Nemanja Šarović: Po Poslovniku.)
Sada, u sladu sa članom 112. određujem pauzu, u trajanju od pet minuta.
(Posle pauze)

Poštovani kolega Milićeviću, da kažemo da je pokušaj bio da se prekrši član 114. Poslovnika Narodne skupštine.

Narodni poslanik kome je izrečena opomena, kažnjava se novčanom kaznom u visini od 10% osnovne plate narodnog poslanika.

Vidite, kolega Milićeviću, mnogo puta sam bio kažnjavan u ovoj Skupštini. Nikada još nisam tražio da se opomena koja mi je izrečena povuče, niti mi pada napamet. Bio sam kažnjavan čak i kao predsednik poslaničke grupe SNS kada je bila najveća politička stranka, kao i sada, u ovoj Narodnoj skupštini i kada je tada podržavala Vladu Republike Srbije. Ni tada nisam tražio da mi se povuče opomena, nikada. Nije u pitanju tih 10%, u pitanju je to da li stojim iza onoga što sam rekao ili ne.

Pošto je ovde još bilo jako teških reči na moj račun kako sam ja nesposoban, evo sada mogu da kažem da smo kolega Šarović i ja radnopravni ili kako on to kaže, ravnopravni ili kako već. To je ono kada ne čitamo zakone, to je ono kada ne znamo o čemu je tema dnevnog reda, to je ono kada mislimo da u ovoj Skupštini možemo da radimo šta hoćemo i kako hoćemo. Onda je predsedavajući kriv zato što nam je bilo teško da pročitamo zakon. To je bahatost.

Ne mora ni zakon da pročita, pa neka pročita bar naziv zakona. Ne mora sve ni da priča dok govore po toj tački dnevnog reda, ali u deset minuta makar jedan minut neka govori o temi dnevnog reda. To je valjda kada poštujete Narodnu skupštinu, kada poštujete i svoje predlagače. Nama su sad predlagači, ne Vlada, ne ministri, nego skupštinski odbori, naša radna tela. Ako ne umemo da povežemo predlog odluke našeg radnog tela sa Sašom Jankovićem, Nenadom Čankom, Rodoljubom Šabićem, Sašom Radulovićem ili sa kim već hoćemo, onda ne trebamo ni da se bavimo tim poslom. Ne treba da se bavimo tim poslom, tako sam rekao, ne treba i ne trebamo, isto je.

To, kakav je ko poslanik? Znate šta? Ne može meni da kaže kolega, da me pita kakva je bila tada predsednik Narodne skupštine Nataša Mićić, jer on tada nije ni znao gde se nalazi Narodna skupština, nije ni sanjao da će u njoj da bude narodni poslanik. Samim tim ne može ni da me uvredi kada me poistovećuje sa njom. Trebalo je to osetiti na svojoj koži, a ovako njemu na čast sve što je rekao.

Član 107. stav 2, kolega Milićeviću.

Mnogo je stvari izrečeno prema meni, neću na sve da odgovaram, na sve besmislice, ne pada mi na pamet.

Samo sam hteo da napravim jednu veliku razliku između mene i mog cenjenog kolege Nemanje Šarovića. Bio sam kažnjavan u ovoj Narodnoj skupštini za svoju reč koju sam izgovarao sa ove govornice i nikada nisam tražio niti molio, niti ću, da se opomena koja mi je izrečena povuče, jer moj politički stav i moje političko mišljenje ne koštaju 10% poslaničke plate, a upravo je to kolega Šarović tražio od vas, 10% poslaničke plate. Ne pada mi na pamet.

Moj politički stav je moj politički stav, ako treba da budem kažnjen – biću, ako treba da mi bude oduzeta reč, neka mi bude oduzeta, ali ću da ga iznosim i nikad neću da molim da mi se to oprosti, niti ako sam već kažnjen da tu kaznu u celosti ne snosim. Koliko ko košta ne znam, ali 10.000 tolika je nekima ovde cena. Meni nikad neće biti, jer nemam cenu.