Poštovani predsedavajući, član 106. Poslovnika, evo, neka ga ja prekršim dok sam predsedavao sednicom Narodne skupštine, ali da bih pokazao razliku između mene i spominjanih kolega poslanika Nataše Mićić, Gordane Čomić, evo ja ću da povučem opomenu izrečenu narodnom poslaniku Nemanji Šaroviću. Evo, pokazao sam jednu razliku, a sad ću da pokažem i drugu razliku.

Meni nije zaista stalo kada su meni izricane opomene, za tih 7.000 dinara, da zbog toga blokiram rad Skupštine i idem u neprestanu povredu Poslovnika, dok predsedavajući ne povuče opomenu. To je razlika između mene i kolege Šarovića. On je bio spreman da blokira rad Narodne skupštine dok mu se opomena ne povuče.

Kolega Milićeviću, molim da iskoristite poziciju predsedavajućeg, da kažete generalnom sekretaru da mi služba Narodne skupštine pripremi akt koji ću da potpišem i kojim povlačim opomenu izrečenu Nemanji Šaroviću, zato što nisam dozvolio da se krši Poslovnik, član 106.

Poštovani predsedavajući, član 107. stav 2 - na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku.

Evo, moj cenjeni kolega, ne koleginica, ne možete ni da izbrojite koliko je uvreda izneo na moj račun.

(Nemanja Šarović: Nije uvreda ako je istina.)

Pre nego što sam zamolio generalnog sekretara da mi stručna služba Narodne skupštine pripremi potrebnu dokumentaciju da bih povukao tu famoznu opomenu, dao sam izvinjenje svim narodnim poslanicima što ću povlačenjem opomene koju sam izrekao kolegi Šaroviću da prekršim član 106. stav 1. Poslovnika i član 109. Poslovnika.

Svim poslanicima sam se izvinio, da bi na kraju bilo rečeno da ovde ulazi predsednik Narodne skupštine, gospođa Maja Gojković da zavede red na sednici Narodne skupštine zato što dolaze stranci pred kojima mi drhtimo, a gospođa Gojković je samo htela da se primenjuje striktno odredba člana 107, da je svaki narodni poslanik, pa i onaj koji govori, dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine i da bi bilo jako ružno da uđe strana delegacija ovde u Narodnu skupštinu, vidi jednog cirkusanta, pa pomisli da je Narodna skupština cirkus.

Ne želim da se u danu za glasanje izjašnjavamo o ovoj povredi Poslovnika.

Zahvaljujem, kolega Marinkoviću.

Imao pred nama jedan predlog Odbora za finansije, tiče se izborne nadležnosti Narodne skupštine na predlog nadležnog radnog tela Skupštine Srbije, Narodne skupštine Republike Srbije zaduženog za poslove finansija, reč je o izboru jednog člana Saveta NBS. Uvek kada se postavi pitanje oko same NBS pravi se jedna, mogu da kažem, misterija oko toga šta u svari radi NBS.

Najveći broj naših građana smatra da NBS jedinu nadležnost koju ima jeste da određuje kurs dinara. Međutim, ja se sa tim ne bi nikako mogao složiti. Nadležnosti NBS i njen značaj u ekonomskom sistemu Republike Srbije u skladu sa našim Ustavom i drugim zakonima mnogo je značajniji i bitniji.

Sam posao Saveta, između ostalog, sad dolazimo i do nadležnosti samoga Saveta, utvrđuje režim kursa dinara na predlog izvršnog odbora uz saglasnost Vlade. Mi smo se odlučili da nemamo fiksni kurs dinara, već da imamo tzv. plivajući ili fruktualni kurs, što se pokazalo u proteklih nekoliko godina kao jako dobro za našu privredu. Donosi strategiju upravljanja deviznim rezervama na predlog izvršnog odbora. Takođe, jako je bitno gde NBS drži svoje devizne rezerve, koje uslove moraju da ispunjavaju banke kod kojih se deponuju naše devizne rezerve i kakav je način aktiviranja tih deviznih rezervi, ukoliko NBS proceni da su nam potrebne, odlučuje o članstvu međunarodne i finansijske organizacije ili instituciji, donosi finansijski plan NBS, usvaja godišnji finansijski izveštaj NBS, o tome čak i mi na Odboru za finansije raspravljamo.

Odbor za finansije doneo je odluku da predloži, odnosno da obnovi mandat gospodinu Nikoli Martinoviću. Jedan od razloga jeste i što je NBS u proteklih nekoliko godina imala jako dobre rezultate.

Prvo moram da skrenem pažnju da sve one mere fiskalne konsolidacije koje je sprovodila Vlada Republike Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem, bile bi znatno otežane da nije bilo Centralne banke, odnosno NBS koja je na određen način podržavala mere fiskalne konsolidacije koje je Vlada Republike Srbije sprovodila i to u nekoliko pravaca. Jedan od pravaca je kontrola finansijskog tržišta, određivanje vrednosti kapitala na finansijskom tržištu, procene NBS kakva će biti inflacija i naravno ono što najviše interesuje naše građane i privredu, kakav bi bio kurs dinara.

Narodna banka je zajedno sa Vladom Republike Srbije pronašla tu, mogu da kažem, jednu meru kako treba da se ponaša u tim okolnostima i na taj način je podržala i skratila na određen način same mere fiskalne konsolidacije i sada imamo jednu situaciju da možemo da kažemo da Republike Srbija svoje tekuće troškove pokriva iz realnih prihoda, onih koji su ostvarivi, ne od kredita na međunarodnom ili domaćem tržištu, i svakako da Narodna banka i njen Savet imaju zaslugu u tome pa je to bio razlog i odlučujući razlog zašto je Odbor za finansije doneo odluku da predloži Narodnoj skupštini starog, odnosno kandidata Nikolu Martinovića za člana Saveta, odnosno da nastavi da obavlja ovu funkciju.

Imajući sve to u vidu, poslanička grupa SNS u danu za glasanje podržaće ovaj predlog Odbora za finansije zato što onu ekipu i one rezultate koje ima NBS iza sebe ne želimo da zaboravimo, već naprotiv nadamo se još boljim rezultatima u budućnosti i sigurno je da će gospodin Nikola Martinović zajedno sa guvernerom i ostalim članovima Saveta NBS da da svoj doprinos.

Pa, glasali ste da budem predlagač, kolega Mirčiću.

Kolega Mirčiću, 2012. godine bile su izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci. Voleo bih da ste tada bili ovde u Narodnoj skupštini…

(Milorad Mirčić: Nisam zbog tebe bio.)

Da ste prisustvovali donošenju tog zakona, verovatno neke stavove i neka mišljenja koja danas imate, da ste bili prisutni, ne bi ih danas iznosili, verovatno ste sa tim ne bi ni slagali, jer kada je menjan Zakon o Narodnoj banci, prva stvar od ovih iz bivšeg režima bila je da će Republici Srbiji biti uvedene sankcije, a druga stvar je bila da će Narodna banka čim se usvoji Zakon da počne da štampa dinare i napravi hiperinflaciju u Republici Srbiji. To je bilo 2012. godine. Možete to da proverite uvidom u stenografske beleške.

Sada upravo dolazimo do one suštine problema, da vas razuverim u vezi vaših strahova. Imate pravo da brinete gde su devizne rezerve, imate pravo da brinete o svakom dinaru koji građani Republike Srbije daju na raspolaganje Vladi Republike Srbije, ali ajmo da malo izađemo iz oblasti isključive politike, pa nekako da napravimo neku, ako je moguće, simbiozu politike i struke.

Prvo ste spomenuli da je NBS jedno od najprofitabilnijih preduzeća. Bili ste poslanik i tada kada je ovde gomila iz bivšeg režima skakala po klupama zato što je po nekom knjigovodstvenom računu, u skladu sa Zakonom o međunarodnom računovodstvu i standardima, Narodna banka iskazala gubitak.

Kad kažem knjigovodstveni gubitak, to znači da su obračunske jedinice kojima raspolaže Narodna banka isključivo dinarske i da se devizne rezerve kojima raspolaže Naroda banka prilikom sastavljanja završnog računa menjaju u dinare, pa ako ste imali 13, 14 milijardi evra deviznih rezervi, pa evro u odnosu na dinar padne samo jedan dinar, vi automatski imate 13, 14 milijardi dinara gubitka.

Oni su tada skakutali tu, radujući se tome zato što Narodna banka, eto, ima gubitak. A da li znate kako bi bila pozitivna? Da evro skoči u odnosu na dinar, dinar ili dva po jednom evru, pa imate od 13 do 26 milijardi evra pozitivan račun Narodne banke. E takve su rezultate oni pravili do 2012. godine.

Narodna banka ne zarađuje na kursu dinara, to odmah da raščistimo. Ona ima svoje prihode koji su utvrđeni Zakonom o Narodnoj banci, baš po ovom istom zakonu po kome i biramo člana Saveta i postoji više prihoda. Jedan je i taj što pruža bankama određene usluge po pitanju platnog prometa, deponovanjem sredstava banaka, zaduženje domaćih banaka kod NBS. To je ta čuvena referentna kamatna stopa itd. Dakle, sve su to prihodi Narodne banke, ali u jednom moramo da se složimo – Narodna banka nije korisnik budžeta Republike Srbije i budžetskih sredstava Republike Srbije i tu se potpuno slažem i ne bi bilo dobro da jeste.

Ali, da biste znali šta su ovi iz bivšeg režima radili do 2012. godine dok smo se mi bavili sami sobom kao opozicija, sećate se tog perioda, u to sam potpuno siguran, oni su štampali novac na dva načina i to je taj Savet guvernera odobravao. Na sličan način bira Narodna skupština i ovaj Savet guvernera, samo sada nije 2008, 2009, 2010, 2011. godina, sada je 2019. godina.

Šta su napravili tada kao situaciju? Napravili su jedan svojevrstan „perpetum mobile“ sa poslovnim bankama, to su sve ove i domaće i strane. Možemo da ih nazovemo „zlim bankama“. Sećate se najobičnijeg dinarskog kredita koji je koštao između 35 i 45% na godišnjem nivou?

Voleo bih da mi neko od kolega poslanika kaže, nema ovih iz bivšeg režima, evo pitam vas, kolega Mirčiću – gde je završavalo tih 35 do 45% kamate na godišnjem nivou po kojima su se zaduživali privreda i stanovništvo? Mislite da je završavalo u deviznim rezervama? Evo ja tvrdim da nije. Završavalo je po egzotičnim destinacijama, to je sada onaj mali deo što vraća ovaj Bastać, što su ga uhvatili na aerodromu, to je samo mali deo, a devizne rezerve su se smanjivale.

Da vas podsetim ili da vas pitam – slažete li se da je to red veličine oko 4,5 milijarde evra za četiri godine da je prodato deviznih rezervi da bi se stabilizovao kurs dinara, koji je sa 78 dinara avgusta meseca 2008. godine narastao do 5. avgusta 2012. godine na 119,80 dinara? Toliko je narastao.

Ko je za to najviše kriv? Možemo da kažemo poslovne banke, a zašto? Pa, dozvolila im Narodna banka tada, zašto su oni krivi? Da krivimo Narodnu banku? Zašto, bila je samo na politici ovih iz bivšeg režima? Šta smo dobili kao posledicu? Potpuni raspad sistema.

Prvo, stanovništvo više nije moglo da vraća te kredite. Kad stanovništvo ne može da vraća kredite sledeća je privreda. Kad privreda ne može da vraća kredite sledeća je država. E, tim putem su nas vodili.

E sad, ako više nismo na tom putu koji je išao u jednu potpunu propast i kada je Srbija sada, što se tiče njenih i javnih finansija i makroekonomske i monetarne sigurnosti, na daleko zavidnijem nivou, ja vas ubeđujem da vaša briga treba da bude manja nego što je bila 2011, 2012. godine kada ste se bavili Tomislavom Nikolićem i Aleksandrom Vučićem.

(Milorad Mirčić: Jel to važnije, pitam?)

To što dobacujete, u svakom slučaju nije lepo, ali dobro. Time ste se bavili a sadašnji guverner se bavi ovim problemima koji je čekao Republiku Srbiju ili SNS, kada dođe na vlast. Još uvek postoji jedna velika nepoznanica, gde su završavali tako enormni iznosi koji su poslovne banke naplaćivale po osnovu raznih kredita? Imali ste sledeću situaciju da možete da uzmete i devizni kredit sa nešto nižom kamatom, ali onda nekako Narodna banka naštampa dovoljno dinara da padne kurs dinara u odnosu na evro, pa vratite više.

Ja pričam sve o činjenicama, samo podsećam građane kako je to izgledalo do 2012. godine, pa u jednom danu nacionalna valuta je gubila dinar i po-dva od svoje vrednosti, pa su prodavane devizne rezerve i tad nije bilo pitanje gde su deponovane devizne rezerve, nego da li ih imamo dovoljno da izdržimo špekulacije koje je doneo bivši režim, sada već na čelu sa Draganom Đilasom, a tada se švrćkao po celom svetu opet od tih istih deviza Vuk Jeremić plaćao najskuplje hotele, a u međuvremenu je blizu 400.000 ljudi ostalo bez posla.

Ja i volim da se dotaknemo oko te priče kako se to naše devizne rezerve uvećavaju i koliko je učešće doznaka u njima. Priznajem, kreće se iz godine u godinu od tri i po do četiri i po milijarde evra, ali kolega Mirčiću, pa to je bilo i 2010. godine i 2011. godine. Zašto tada kurs dinara nije bio stabilan? Zašto je tada bila inflacija veća, ja mislim sedam ili osam puta veća nego danas? Zato što se nije rukovodilo državom na odgovoran način. To je bio problem.

Možemo i oko toga da polemišemo šta je naš bruto uvoz, šta je naš bruto izvoz ili neto, sve jedno mi je, možemo da polemišemo, ali ono što je činjenica jeste da se u nominalnom smislu razlika između izvoza i uvoza smanjuje iz godine u godinu zato što kao i svaka odgovorna vlast znamo da te devizne rezerve dobijene po osnovu doznaka neće večito da traju. Hoćemo da zasnivamo poslovanje svoje države na ekonomskim, tačnim politikama i na duge staze.

E sad, možemo i oko toga da polemišemo šta su to naši, da kažem, strani investitori koji eto poboljšavaju stanje u našim deviznim rezervama zato što dolaze ovde, kupuju opremu u inostranstvu, pa tu istu opremu uvoze u Srbiju, pa otpočinju neku delatnost, pa zar ti strani investitori nisu bili zli do pre nekih par sati? Sada od jednom su dobri.

E sad, ako kupuju opremu, pa to je ranije bio zločin. Sada kada kupuju, dovoze u Srbiju, znate to su rezultati koji uopšte ne treba da se pripišu ni Vladi Republike Srbije, ni predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću, ni NBS. To su, eto, slučajno napravljene sve te okolnosti na osnovu kojih imamo jednu danas ovakvu ekonomsku situaciju koju imamo.

Ja ne mogu da se složim sa tim i samo pokazuje koliko je vođenje države, vođenje ekonomske politike države, vođenje politike koja ima i nadležnosti koje ima Centralna banka su jako značajni, jako komplikovani. Oni koji o tome nemaju pojma, oni se bave sledećim stvarima – bave se kakva je frizura guverneru, kolika mu je plata, kako je ovo, kako je ono. Niko neće da pogleda istini u oči koji su rezultati tih organa.

Znate šta? Narod je već pokazao i na izborima i 2014, 2016, 2017. godine, pokazaće i 2020. godine da njih briga oko frizure za njih nije bitna, briga oko plate drugih nije bitna. Njima je bitno da vide da se u Republici Srbiji danas živi malo bolje nego juče i znaju da će sutra malo bolje da se živi nego danas.

Oni koji na to zatvaraju oči, imaju veliki problem zato što će proći vreme dok konačno shvate da sve ovo što radi i Aleksandar Vučić, Jorgovanka Tabaković i Ana Brnabić u krajnjem slučaju je dobro i za njih i za njihove porodice.

Kolega Marinkoviću, koristio bih svoje vreme kao predlagač.

Prvo, kolega Mirčiću, nemojte više, ja vas molim, oko te priče da je kapital bio jeftiniji 2009. i 2010. godine nego, odnosno da je bio skuplji 2009. i 2010. godine na svetskom tržištu nego što je danas. Nije.

Znači, pred izbijanje svetske ekonomske krize, to je, znači, pričamo o kasnom letu 2008. godine, euribor se kretao negde oko 3,45%, kada je izbila svetska ekonomska kriza pao je negde na oko 1,25%, sa izbijanjem grčke krize bio je oko 0,5%, 0,25%. To je bilo 2010 godine. Danas je toliko.

Ne pričam ja o tome. Nemojte da pričamo da su cene zaduživanja na svetskom tržištu bile opravdanje da se banke ovde u Srbiji ponašaju na način kao što su se ponašale, a da je Narodna banka na sve to klimala glavom i ne samo to, nego im je još i pomagala. U tome i jeste problem.

Pričamo o 35%, 45% na godišnjem nivou kamate. Pa, toliko se naše stanovništvo zaduživalo. Sada zamislite sa referentnom kamatnom stopom, pa znate kolika je bila referentna kamatna stopa tada? Od 14% do 16%. Danas je ispod 3%. A, referentna kamatna stopa određuje kolike će kamate da budu za stanovništvo i privredu, znači, referentna kamatna stopa uvećana za maržu kod banaka.

Pa, samo to što su smanjene kamatne stope tri, četiri, pa i više puta, pa gde završava taj novac od razlike? Završava kod naših građana, ne ide više na reket kod banke. To im je poboljšalo životni standard. Pa, i naša preduzeća, samim tim, imaju više sredstava za investicije, za nova radna mesta. Sve su to upropašćavali do perioda 2012. godine, jer je bilo bitno da jedan sektor samo živi.

Nisam siguran da su to radili baš džabe, apsolutno ne, samo izgleda mi. Pa, setite se kako je Šoškić došao da bude guverner. Pa nije samo bez veze. On je jedini koji je podržao ovu Danicu Popović, i on i onaj Milojko Arsić, zato što ih je ona učila da valjda treba da štampaju dinare kad je kriza. Pa, nema veza, to će najviše da nastradaju oni koji su se zadužili u kreditima koji su indeksirani u stranim valutama, ali to će da poboljša naš izvoz. Ma, pazi bogati. A koji su imputi za izvoz, ulazni?

Spominjali ste vi sami cenu energenata. Mi naftinih derivata u Srbiji, odnosno sirove nafte nemamo dovoljno, moramo da uvozimo.

Ja se ne slažem s tim da cena energenata ne utiče na inflaciju, odmah da raščistimo. Utiče, još kako utiče. Sad, zamislite, ako štampate dinare, obarate svoju nacionalnu valutu, poskupljuje vam energent. Hoće li vaš izvoz da bude skuplji? Pa, naravno da hoće. Pa, svaka sirovina koja se koristi za izvoz, a uvozi se, takođe, poskupljuje. To su priče šarlatana koju Danica Popović piše. Ali, ona je učila Milojka Arsića i Šoškića. Ona ih je učila. Vidite i sami da je to pogrešno radila. Bilo je tu i majstora, nećemo da grešimo dušu. Recimo, spominjali ste i vi sami tog Labusa. Znali su oni dobro da urade. Onaj Jelašić, što je bio guverner, i on je, pa je na kraju pobegao u „Hipo-alpe Adria banku“ itd. Da ne spominjem sve šta su radili.

Sad imate, s druge strane, odgovornije rukovodstvo u Narodnoj banci, odgovornije rukovodstvo u Republici Srbiji. Nemojte toliko da brinete.

Kritikujte, budite spremni. Na svaki naš loš potez, uvek smo spremni da trpimo kritiku itd. Ali, opustite se malo. Lepša vremena idu za Srbiju, lepša vremena idu za svakog člana naše porodice, otkad su ovi otišli sa vlasti i otkad se Republika Srbija vodi na odgovoran način, a to je prvi imao hrabrosti da započne i da dokaže da je to moguće Aleksandar Vučić.

Odmah da raščistimo, Mlađan Dinkić nije vodio monetarnu politiku od kada je SNS na vlasti, to da raščistimo, prva stvar.

Druga stvar, kakav je bio ministar, toliko je i dugo bio u toj Vladi, i to da raščistimo. Mislim da nije sastavio dve godine, ma kakvi dve godine, godinu dana, 12, 13, meseci. Toliko je sastavio Dinkić, što se njega tiče.

Što se tiče Šoškića, znate, govorili smo o rezultatima, mene rezultati interesuju. Dok je Šoškić bio guverner Narodne banke prodavane su devizne rezerve i kurs evra je u odnosu na dinar rastao. Znači, to je nešto što meni daje za pravo da on, osim teoretskog znanja ekonomije, ništa drugo nije znao, a ako je znao i dozvolio da se to dešava, onda je to ozbiljan problem sa moralne strane. Znači, pomažete drugima da kradu da biste stavili recku u svojoj karijeri bio guverner, a to što je upropastio sedam, osam miliona ljudi, to nema veze. To se ne računa, bitno je da je on bio guverner, pa je posle podnosio ostavku. Zbog čega? Što nije kontrolisao, recimo, Agrobanku kako treba, pa je isti taj Savet usvojio Izveštaj o likvidnosti bankarskog sektora, između ostalog i reviziju poslovanja Agrobanke za 2011. godinu. Pazite ovo, mangupi, kako izgleda kada se igraju, od negativnog izveštaja pretvore ga u pozitivan, a onda, da ne bi ispala još veća bruka zbog izborne kampanje, emituju državne hartije od vrednosti sa kamatom od 22% da pokriju gubitak koji je napravila Agrobanka. Izvinite, stvarno je dobar stručnjak. Svako na taj način može da bude dobar stručnjak, i on i svi oni koji su bili u tom trenutku oko njega.

Zašto treba pričati o tome šta su radili ovi pre, ovaj bivši režim na čelu sa Draganom Đilasom, Bastaćem, Vukom Jeremićem, Borisom Tadićem, koji nije ni znao da je predsednik Republike? Mislio sam da je Koštunica neobavešten, ali ispada da je Boris ipak najneobavešteniji. Zato što građani trebaju da imaju nešto što će da porede kada se odlučuju kome će da daju poverenje za sledeće četiri godine ili neki period na koji se bira neki novi skupštinski saziv, odnosno neka nova Vlada.

Zašto imam pravo da budem optimista? Bez uvrede vam kažem da se opustite. Godine 2012. inflacija je bila preko 14, 15%. Danas je ona u planiranim okvirima oko 2%. Da li je to dobar rezultat? Jeste. Da li je kurs dinara skoro identičan onom istom kursu dinara koji je bio 5. avgusta 2012. godine, čak nešto malo bolji? Da li je 2012. godine bilo 27% nezaposlenih građana Republike Srbije? Bilo je. Da li je danas oko 10%? Jeste. Da li je konačno završen Koridor 10? Jeste. Da li ćemo da pričamo koliko puta su ga započinjali još od vremena Miloševića, pa smo sada započeli nove koridore, pa se završava jedan deo obilaznice oko Beograda itd?

Kolega Mirčiću, znate, Narodna banka podnosi izveštaj o svom finansijskom poslovanju Odboru za finansije, podnosi izveštaj i guverner, ali to je da bismo mi samo utvrdili zakonitosti u trošenju, raspolaganju novca i ekonomskim pravilima kako su vodili Narodnu banku. Ako hoćete da Republika Srbija izgubi bonitet koji danas ima, možete slobodno da aktivirate devizne rezerve, bilo za javne radove, bilo za kredite, bilo za podsticajna sredstva, videćete, kreditni bonitet ili rejting Republike Srbije će značajno da propadne, zato što uopšte za zaduženja koja mi imamo jednim delom garantuju devizne rezerve, garantuju, a mora da vrati Vlada iz budžeta ili onaj ko podiže kredit, da ne određujemo sad kakva namena tih kredita može da bude.

Nemojte da se igrate sa… To je moglo, zaista je moglo u vreme Saveza komunista. Malo smo se šalili na ta vremena, ali to je bilo vreme kada podignete kredit i kada dođe vreme posle dve ili tri godine da ga vratite, ne iznosi vam taj kredit koliko i jedna kafa koju ćete da platite na poslu. Ta vremena više ne mogu da se vrate. Izađimo konačno iz tih vremena. Devizne rezerve imaju svoju namenu, budžet Republike Srbije ima svoju namenu, a što se tiče privrede, izneo sam samo nekoliko podataka. Trebaće mi mnogo više vremena kada bih samo malo detaljnije pričao o rezultatima koje Republika Srbija ima od kada Republiku Srbiju predvodi Aleksandar Vučić i SNS.

Zaista ne znam šta zajedničko imaju Matija Bećković i Ivo Andrić. To će moj kolega Atlagić da objasni, pretpostavljam.

Kolega Mirčić bi trebao da zna da je NR Kina u svom ekonomskom razvoju pravila i greške. Oni to priznaju. Probali su da imaju oni sovjetski model, nije im išlo najbolje. Kasnije su probali neki sličan model koji je bio ovde u SFRJ, ni to im baš nije išlo kolega Mirčiću. Onda su napravili svoj model koji njima odgovara. Pokazali su da su sposobniji u mnogim stvarima od zapadne civilizacije i napravili su jednu uspešnu ekonomiju, ali su se učili na svojim greškama.

Zato, ako ništa drugo, ajde da mi malo iskopiramo Kinu, pa i mi da ne ponavljamo greške koje smo imali za vreme, recimo te famozne SFRJ. Spomenuli ste inflaciju, evo otkad znam za sebe, stalno sam živeo u nekoj inflaciji, pa setite se kolega Mirčiću, osamdesetih godina, čini mi se da je bilo zamrzavanje cena, pa administrativno pokušavano da se zaustavi inflacija.

Setite se onda, pred raspad te iste velike Jugoslavije, Ante Marković, pa nije on bio jedini koji je fiksirao kurs dinara, setite se, 1994. godine, pre njega je to radio Ante Marković, bio je jedan šiling jedan dinar, ako se ne varam. Tako nešto. Pa su bile zamrznute i plate. To su sve bile administrativne mere kada se država meša u ekonomiju i pokazalo se da to nije dobro. Država treba da bude regulator, a ne taj koji će da vodi ekonomiju.

Amerikanci su imali svoje mišljenje pa su napravili finansijsku krizu 2008. godine, pa se i tamo pokazalo da FED mora da bude neki regulator između banaka i svega ostalog.

Tako da nemojte da ulazimo u neka iskustva koja nisu tako daleka da ih se ne sećamo i njihovih posledica, ali da kažete da je povećanje deviznih rezervi jako opasno za Republiku Srbiju i da ne treba time da se hvalimo, prvo ne vidim ništa opasno. Opasno je bilo kada su ovi Tadići, Đilasovci, Bastaći i svi ostali štampali novac i prodavali devizne rezerve. To je opasno, a nije opasno kada kupujete devize sa tržišta.

U jednom trenutku ste rekli da novac od doznaka, kako sam razumeo i od uvoza opreme, završava u deviznim rezervama, čini mi se da ste to rekli. Moram da vam kažem da to nije tačno, ne završava direktno.

Prvo, jedan deo, dobar deo opreme koji se uvozi u Srbiju uopšte se ne plaća iz Srbije, nego onaj ko je investitor kupuje po svojim cenama u zemlji odakle dolazi, ali Narodna banka Republike Srbije ne radi više menjačke poslove. Narodna banka ne radi više menjačke poslove, to rade menjačnice i rade poslovne banke.

Kako Narodna banka dolazi do deviznih rezervi? Pa, kada poslovnim bankama nedostaje dinara, a procene da nije dobro da podižu kredit od Narodne banke, devize koje imaju prodaju Narodnoj banci. Danas to tako funkcioniše.

Nisu to baš osamdesete i devedesete godine kada je stajao po neko iza svakog ćoška, često i po više njih, i vikali - devize, devize. To vreme je prošlo. Dvadeset i prvi vek je.

Znači, Narodna banka se ne bavi menjačkim poslovima, to rade menjačnice i poslovne banke. Poslovna banka kada nema dovoljno dinara prodaje svoje devizne rezerve Narodnoj banci i te devizne rezerve su naše. Ako ta ista banka hoće svoje devize nazad, moraće nama da vrati naše dinare, onda nema skoka, nema gubitka vrednosti nacionalne valute. To su neka pravila, hajde da ih usvojimo.

Nemojte više, molim vas, ne možemo mi da se poredimo sa zemljama u okruženju. Nijedna od tih zemalja u okruženju, pa čak ste spomenuli i tu Makedoniju, nije imala najstrašnije ekonomske sankcije koje je doživela Srbija. Nisu doživeli zločinačku agresiju na Republiku Srbiju 1999. godine od strane NATO-a i ne možemo da se poredimo sa njima.

Znate li koliko je veliki uspeh kada i pored toga što smo imali sankcije, što smo imali bombardovanje, imamo bolje rezultate od njih. Dajte malo pogledajte istini u oči, Srbija je danas lepše mesto i biće još lepše mesto na kome treba da ostanemo da živimo.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ne znam šta je to kratkoročna stabilnost, da li je to što evo već osma godina Srbija nema ozbiljnih poremećaja na deviznom tržištu? Ne znam koliko to treba da protekne vremena da bi možda neko rekao – ljudi, hajde da vidimo da li ste vi to uradili kako treba i na pravi način ili unapred da osuđujemo?

Imajući u vidu sva ona vremena koja su bila u prošlosti, za godinu ili dve se vide određeni rezultati, a kamoli za period koji već traje više od sedam godina i uvek će kad god se spomene Narodna banka, prvo da se napadnu ugovori koji su naši građani, a i deo privrede zaključili sa poslovnim bankama sa deviznom klauzulom u švajcarskim francima i tu svi očekuju pomoć od Narodne banke, kao da je Narodna banka Narodna skupština, a povremeno i sud. Pa, ne može Narodna banka da ulazi u obligacione odnose do te mere da oglašava neki ugovor nezakonitim. Naš zakon o deviznom poslovanju tretira da se ugovori sa deviznom klauzulom mogući.

E sad, što je bio jedan drugi nedostatak zakonske regulative gde su vrlo široko tumačena ovlašćenja po Zakonu o bankama i Zakonu o deviznom poslovanju, nekoliko puta je zbog toga i menjan Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga.

I tada smo konačno postavili banke u onoj meri u kojoj je to bilo moguće da Narodna banka može da funkcioniše. Ali, samo sud može neki ugovor da oglasi ne važećim.

Druga stvar je, da li će to možda biti urađeno nekim opštim aktom, kao što su iskustva nekih drugih država, pogotovo iz našeg okruženja? Pa i to je moguće, ali tad rizikujemo da završimo na međunarodnim sudovima i da bankama platimo svu nastalu štetu. Da li bi neko smeo da prihvati odgovornost da napravi jedan takav korak?

Treća stvar, kada su u pitanju ti famozni krediti u švajcarskim francima, treba napraviti jednakost između korisnika koji su podigli te kredite i korisnika koji su podigli kredite indeksirane u evrima. Ne možete reći da su jedni krediti nezakoniti, a drugi krediti zakoniti samo zato što je indeksacija valute urađena na drugačiji način.

To je probao Vrhovni kasacioni sud, mogu da kažem vrlo nemušto, vrlo neuspešno i ostavio opet mogućnost zloupotreba i onda je kao rezultat svega toga zbog jedne jako loše urađene zakonske regulative iz perioda 2006, 2007, 2008, 2009, pa čak i 2010. godine, usledio Zakon o konverziji kredita, ali taj zakon su pre svega morala da prihvate Udruženje banaka, jer bez njihove saglasnosti opet Republika Srbija duguje, Republici Srbiji preti opasnost da na međunarodnim sudovima izgubi te sporove.

I tu se u stvari pokazala kao odlučujuća uloga predsednika države, koji je svojim autoritetom koji ima i među građanima jednostavno inicirao donošenje jednog takvog zakona koji bi zaštitio interese i banaka, ali i građana koji su podigli te kredite i u tome ja ne vidim ništa loše.

Međutim, kada se govori o nadzoru nad bankama imate više vrsta nadzora i zaštite. Samo jedan nemate i to je primarna uloga Centralne banke, odnosno Narodne banke Srbije. Građani u svim bankama, bez obzira ko je osnivač i odakle im je poreklo, deponuje određen novac. Sada možete da zamislite ako ne postoji nadzorna uloga Centralne banke da ti vlasnici budu neodgovorni, a skloni su raznim finansijskim špekulacijama i transakcijama, plasiraju novac naših građana i domaće privrede u nesigurne kredite sa njima povezanim licima. Onda izazovu stečaj banaka gde bi država morala da vrati svaki depozit do 50.000 evra, naravno, odakle, nego iz budžeta Republike Srbije, a to smo, nažalost, imali priliku da vidimo ne sa stranim bankama nego sa domaćim bankama.

Samo da podsetim kada je u pitanju čuvena afera oko „Agrobanke“ i nenaplativih kredita koje je izdavala. E, tu je primarna uloga Centralne banke, da svojim nadzorom omogući nesmetano funkcionisanje finansijskog tržišta na teritoriji Republike Srbije i da prati poslovanje banaka u smislu da ostanu likvidne i da budu u situaciji da vrate novac svojim deponentima.

Ja mislim da je tu naša Narodna banka u ovom periodu od 2012. godine funkcionisala besprekorno. Mi nismo imali više ni jedno pokretanje ni jednog postupka likvidacije banke ili oduzimanja dozvole za rad zbog okolnosti koje su nastale posle 2012. godine, a to se pre svega uspelo zbog toga što je Narodna banka svojom politikom i svojim nadzorom smanjila procenat NLP ili nenaplativih potraživanja kod poslovnih banaka, bez obzira odakle je poreklo. Sad, zamislite da samo jedna banka u Republici Srbiji može da napravi takve poremećaje na tržištu da sve ono što je urađeno pozitivno bude dovedeno u pitanje.

Ja volim malo da pričam o stvarima koje su se dešavale u prošlosti i koje su opipljive. Setite se da je samo jedno preduzeće u doba neke mnogo ekonomski moćnije zemlje nego što je to danas Srbija, izdavalo menice bez pokrića i dovelo u pitanje funkcionisanje čitave države. Sad, zamislite da to uradi banka. Narodna banka je ta koja će da određuje depozite koje poslovne banke moraju da uplate Narodnoj banci radi plasiranja rizičnih ili neobezbeđenih kredita i svake godine da vrši reviziju poslovanja svake banke. To je primarna uloga Centralne banke kada je u pitanju finansijsko tržište.

Sad možemo da pričamo o tome kakva je inflacija, da li je ona realna ili nije itd, ali činjenica jeste da je situacija ekonomski mnogo bolja nego što je to bila pre sedam ili osam godina.

Još nešto, kada spominjete akciznu illi poresku politiku, prvo Republika Srbija kroz poreze ništa ne uzima, ništa ne otima od građana kao što to neki vole da prikažu, jer bez naplate poreskih potraživanja ne bi bilo ni zdravstvene zaštite, ne bi funkcionisao ni jedan deo penzionog fonda, ne bi bilo Ministarstva odbrane, ne bi bilo MUP, ne bi bilo pravosudnih organa, ništa od svega toga ne bi bilo.

Još nešto, pošto volimo da se hvalimo kakvu akciznu politiku imaju zemlje u okruženju, ja mogu da kažem da su akcize poslednji put menjane 2010. ili 2011. godine. Od tad nisu više ni jednom. Isto tako moram da pitam, da li se u nekoj zemlji u okruženju, koja, evo, pristajem da bude i članica EU, izgradilo toliko puteva, rekonstruisalo toliko pruga, rekonstruisalo toliko regionalnih i lokalnih puteva, rekonstruisalo toliko bolnica, rekonstruisalo toliko škola? Kažite mi jednu zemlju u okruženju. Ja bih voleo da ima takvih. Nema. Odakle taj novac? Od poreza i akciza. Nemojte stalno da menjamo teze.

Još nešto, bez saobraćajne infrastrukture nema ni razvoja. Dok ne izgradimo puteve, rekonstruišemo sve naše pruge, napravimo i nove, nećemo imati u punom obimu ekonomske reforme onako kako bi smo želeli, a to opet moramo da finansiramo isključivo ili velikim delom iz naših prihoda koje opet imamo iz poreza i akciza. Nemojte da menjamo te teze, nije to baš tako. Bilo je političkih stranaka koje su rekle – kad dođemo na vlast ukinućemo porez; pa znamo kako su prošli na izborima. Narodna banka je u skladu sa zakonom, Ustavom vršila maksimalno svoja ovlašćenja.

Još nešto da vam kažem. Kada god pročitate u novinama neki članak da je napadnuta Narodna banka, guverner, član Saveta ili neko ko je visoko pozicioniran u narodnoj banci, da znate da je Narodna banka neku od poslovnih banaka zbog nezakonitog poslovanja jako dobro nagazila. Onda imate kao reakciju da se prikaže nešto ili napadne pojedinac ili državni organ kako ne radi svoj posao kako treba. Da znate da to uvek budu poslovne banke, zato što one mogu da finansiraju čitave novine, čitave tiraže pojedinih novina i na taj način da pokušaju da ostvare svoj ekonomski interes koji apsolutno nema nikakve veze sa politikom ni Vlade, ni Narodne banke, ni Narodne skupštine.

E sad, ako želi neko da se tome pridruži, neka mu se pridruži od kolega narodnih poslanika, ja u tome ne želim da učestvujem i zato ne vidim ni jedan razlog da dovedemo rezultate Narodne banke pod znak pitanja.

Pa, hajde, ne znam više kako da objasnim. Evo, ovako.

Znači, sadašnji guverner Narodne banke, gospođa Tabaković, kriva je za kredite koji su građani podizali 2006, 2007, 2008, 2009, 2010, 2011. godine.

(Nataša Sp. Jovanović: Ona je imala takav stav.)

Pa, to je bio njen privatan stav, nije bila guverner.

(Nataša Sp. Jovanović: Nema veze.)

Pa, ima veze.

E sad, jedno pitanje. Ako neko kaže, odnosno Narodna banka kaže da nije vršila svoju nadzornu ulogu kako treba, ko će da plati odštetu građanima? Pa, Narodna banka. Nemojte da se igramo sad, da izmišljamo stvari i događaje da bismo našli neki bilo kakav osnov da nekog napadnemo.

Da li banka ima pravo da zaračunava troškove obrade kredita? Evo, i sudovi su rekli da ima, ali mora da ih dokaže. Mora da ih dokaže. U obračunu mora tačno da bude navedeno šta, koliko koji trošak iznosi. Možda je angažovao nekog svog procenitelja koji će da proceni vrednost nekretnine koja treba da bude predmet kupovine.

(Nataša Sp. Jovanović: Pa, sve zakonske odredbe Narodna banka mora da kontroliše.)

Narodna banka nije sud. Počnite jednom, izađite iz tog jednopartijskog sistema. Znači, sudovi imaju svoju funkciju, Narodna banka ima svoju funkciju, Narodna skupština ima svoju funkciju, Vlada ima svoju funkciju i svoje nadležnosti.

Sad, kad već napadate te kredite, jel neko od vas probao da napravi simulaciju kredita koji je u istoj vrednosti bio indeksiran u evrima i indeksiran u švajcarskom franku? Jel probao neko da napravi? Ali, pod onim uslovima koji su bili tada na tržištu.

Da biste neke podatke iznosili, morate prvo da uradite određene simulacije nečega što se dešava. Evo, sad vam kažem da je po građane ovaj zakon koji je donet o konverziji stambenih kredita bio daleko povoljniji nego što bi izašlo po toj simulaciji. Jedina prednost koju su imali građani koji su podizali kredite u evrima jeste da kako se menjala kamatna politika banke, da su mogli te ugovore da preoročavaju i menjaju aneksima, što ovima u švajcarskom franku nije bilo moguće zato što bi samim tim prihvatili veći deo glavnice nego što su podigli zaista kredit. I to je na određen način ovim zakonom izjednačeno, otprilike u dinar, možda nešto malo više vratiće onaj ko je podigao kredit u švajcarskom franku nego onaj što je podigao u evrima. Znači, zakon je išao do tih detalja.

E, sad, da li je Narodna banka mogla da natera poslovne banke da se odreknu svoje dobiti? Pa, nije, nije mogla. Nesrazmeru u zaradi, promenu tržišnih uslova itd. ne utvrđuje Narodna banka, nego sudovi, gde je svaki slučaj pojedinačan. Ne možete opštim aktom da rešavate pojedinačne slučajeve, ne možete. Možete da dobacujete, ali to je samo odraz ili neznanja ili nedostatka političke argumentacije, ali zaista jeste tako.

Znači, mogli smo da probamo neke druge modele, ali znate šta, rizikujemo da izgubimo sporove pred međunarodnim sudovima i da opet štetu platimo tim bankama.

Nije baš sve tako crno belo i nije baš sve tako kako bismo mi svaki put hteli. Postoje razna ograničenja kojima mi ne doprinosimo.

Još nešto. Kad je ovde bila priča oko španskog metoda itd, da li neko uopšte može da mi kaže zašto danas imamo stabilnu situaciju, ekonomsku, zašto krediti koji su u dinarima imaju još uvek veću kamatu nego krediti koji su indeksirani u evrima, a da znate da je marža banaka ista? Ako uspete taj matematički obrazac da mi pokažete, ja vam priznajem, a zaista je tako.

Ali, morate malo više da uđete u monetarnu politiku šta su to referentne kamatne stope centralnih banaka, šta su bankarske marže, koji je način

zaduživanja banaka na međubankarskom tržištu, koji je način zaduživanja banaka kod centralne banke, pa onda možemo nešto malo ozbiljnije da pričamo o Narodnoj banci. Ovako, moram da priznam, meni neke priče oko jednog jako ozbiljnog državnog organa više liče na političke nego na stručne.

Hvala na toj podršci, kolega Periću, ali, za sad, guverner, gospođa Jorgovanka Tabaković, odlično radi svoj posao. Ali ste zaista u kratkom vremenskom periodu uspeli… Znači, uspeo sam vrlo brzo da popunim ovaj papirić, da pokušam da zabeležim šta ste sve rekli.

Prvo ste rekli da je Narodna banka uplatila nekih sedam-osam miliona evra na ime kazni koje je izrekla poslovnim bankama i drugim privrednim finansijskim subjektima. Evo, ovako.

Ukupno je 70% dobiti Narodne banke koja iznosi 13 milijardi i 240 miliona dinara, devet milijardi i 270 miliona uplaćeno u budžet Republike Srbije. Uzmite digitron pa izračunajte, nije to sedam-osam miliona, to je malo više, jedno desetak puta više. Ali, dobro, tu se i Milan Brkić zbuni oko nula.

Dobit je iskazana iz operativnog poslovanja, a upravo sam u svojoj diskusiji rekao da Narodna banka nema osnovni prihod zbog menjačkih poslova nego što daje tehničku podršku bankama u vezi platnog prometa, ima i nekih drugih stvari, itd, itd, da ne ponavljam tu priču. Odakle tih 13 milijardi dinara dobiti, od kojih je devet milijardi i 270 miliona uplaćeno u budžet Republike Srbije? Ništa nisam izmislio, to sve možete da pročitate na sajtu Narodne banke.

Poreklo za 200 evra? Znate šta, Narodna banka ne kontroliše novac u smislu finansiranja terorizma i sprečavanje pranja. To radi poseban državni organ i zove se Agencija za sprečavanje pranja para i finansiranje terorizma. Iznos koji se kontroliše, evo, i to ću da vam otkrijem, je iznos preko 15 hiljada evra, a ne 200 evra. E, sad, ako vama neko uplaćuje iz inostranstva, a bilo je situacija, čak jedan premijer je zbog toga mogao da nastrada, bivši, iz vremena vlasti Srpske radikalne stranke, da budemo jasni, može da vam neko uplati novac na tekući račun iz inostranstva i da budete u grdnim problemima ovde sa zakonom, zato što ne znate ni da vam je novac uplaćen. E, zato je potrebno da potpišete saglasnost da je taj novac zaista vama uplaćen. I to jeste propis koji je donela Narodna banka. Odmah to da raščistimo. Mislim da su Mirku Marjanoviću to uradili u Švajcarskoj, koliko se ja sećam.

Idemo dalje. Sudski izvršitelji. Pazite sad, Jorgovanka Tabaković treba da raspusti sudske izvršitelje. Mi smo ih ustanovili zakonom, Skupština, nekad. Nije čak ni ovaj saziv. Pokušavamo već duži vremenski period da ih ukolotečimo u neki normalan način funkcionisanja. A sad ja postavljam pitanje - ako se građani zadužuju kod banaka, a te iste banke se zadužuju kod građana kad građanin položi novac na štednju ili ga ima, po tekućoj potrošnji, privreda isto tako, pa sad, ako taj neki drugi građanin ne vrati kredit koji je podigao od banke, posredno, to je novac drugog građanina ili privrednog subjekta u Srbiji. Šta ćemo onda? Ko će da vrati te pare onda? Poslovna banka koja ne može da naplati svoje potraživanje, zato što nemamo dobar sistem naplate potraživanja, a novac potiče od naših građana i naše privrede?

Hajde sad, kako god se okrenemo, leđa pozadi. Uvek bilo i biće. Šta je sad tu problem? Znači, vidite kako sad populistički možemo da zamenimo odmah teze. Banke vrlo malo rade sa svojim novcem. Uglavnom rade sa depozitima po viđenju ili kreditima koji su povučeni od investicionih fondova. Idemo dalje.

Krediti u francima. Evo, ovde sa nama su kolege, ja ni u jednom trenutku nisam rekao da je Zakon o konverziji kredita u švajcarskim francima zasluga Narodne banke, nego sam rekao da je zasluga Aleksandra Vučića kao predsednika Republike Srbije i njegovog autoriteta. Provirite u stenogramu. Raščlaniću svaki deo vaše diskusije.

Snishodljivo prema guverneru Šoškiću - jesam vas lepo razumeo? Odlično. Sa ovog mesta ovde, između ovog prolaza, tu je sedela Jorgovanka Tabaković kada je napadala Šoškića.

Nećete mi valjda reći gde sam sedeo? Neko kuca na vrata, možda Alchajmer?

Evo, u ovoj sali, sadašnji guverner je kritikovao Šoškića prilikom njegovog izbora, zato što ne postoji knjiga vođenje evidencija izdatih državnih hartija od vrednosti, jer su emitovali Vlada, Ministarstvo finansija i Narodna banka. Pa smo imali nekih 11 milijardi evra u nekim kreditima koji su bili na tzv. rolovanju, dinarski ali u evrima. Kakva je to snishodljivost? Idemo dalje.

Međunarodni monetarni fond. On ima svoj interes. Ja ga ne sporim. Možda to da kredite koje je podizala Republika Srbija ili čak Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija budu vraćeni, ali, ljudi, to je njihovo pravo, to je njihov novac. Ne znam šta očekujete? Nema besplatnog novca više, nigde na svetu nema. Nema. Naš interes je bio da dobijemo pozitivne ocene za sprovođenje naših ekonomskih reformi, da bismo privukli investitore, i domaće, koji su pobegli glavom bez obzira iz Srbije do 2012. i strane, da je Srbija sigurna i pogodna zemlja za investicije. Nama je ta ocena trebala, nisu oni nama govorili šta da radimo. Idemo dalje.

Devizne rezerve. Nisam to rekao - ako se nama smanjuju devizne rezerve, rekao sam nešto drugo: "ako devizne rezerve počnemo da trošimo kao tekuću budžetsku potrošnju". To se nigde u svetu ne radi. Eto, toliko sam uspeo, za kratko vreme.

Čini mi se da je još bilo diskusije, nisam zapisao, gospodine Periću, možete da me podsetite, ali nema veze. Mislim da je ovo bilo dovoljno.

Znači, nije sistem kontrole finansijskog tržišta, makroekonomske, monetarne sigurnosti i svega čega se dotiče Narodna banka tako jednostavan da bismo to mogli da stavimo u jednu političku diskusiju, pet ili 10 minuta. Narodna banka ima svoje rezultate.

Da, zaboravih da spomenem, ima tu i odliv radne snage. I zato je kriva Jorgovanka Tabaković? Kao da se on ne dešava još od 1960, 1970. godine. Od tad se to dešava. Od tad nama ljudi odlaze. Ali je činjenica da se sada neki i vraćaju, ne baš tako mali broj. Znate, ima uvek, dolazi, vraća se, fluktuiše. Radimo na tome da se to zaustavi. Ali, nađite mi čaroban štapić i formulu. Jedino da građanima uzmemo pasoše. Jel to rešenje? Ja mislim da nije. Ljudi, živimo u 21. veku. Administrativno zadržavamo naše građane.

Danas je tako. Mi radimo na tome da Srbija bude mnogo bolje mesto za život nego što je bila, nego što je sada. Radimo da bude. I to će biti motiv da se naši ljudi vrate. Možda neki drugi i dođu. Ali, pravimo takvo društvo. Ako mislite da to može preko noći, ja zaista s tim ne mogu da se složim, pa čak i onaj koga mnogi ovde veličaju, Josip Broz, pa i njemu je trebalo 30 godina da napravi kakvu-takvu državu. A posle ovih dosmanlija, bivšeg režima, verujte, opustošenija je država nego što su je opustošili sankcije i ratovi.

Prvo, kolega Periću, kada idete da deponujete novac u banku postoji više vrsta deponovanja. Jedan način deponovanja je po viđenju. Znači, možete da ga podignete kad god želite. Banka može, ali ne mora da vam da kamatu. Drugi je oročena štednja. Koliko znam, tad se potpisuje ugovor. Baš tako, ugovor se potpisuje sa bankom. Tad vi kreditirate banku. Baš tako. Znate valjda, to rade ljudi, to ne mogu ja da izmislim. Znači, vi kreditirate banku. Nego šta drugo?

Dali ste novac na štednju, zbog čega? Da dobijete kamatu. Pa jel to kredit koji banka uzima od vas? Jeste. Hoćete li vi to svakoj banci da date? Nećete. Ako se ozbiljno bavite biznisom, vi ćete da proverite kreditni bonitet te banke. Gde? Na sajtu Narodne banke, nigde više. Tako da, dolazimo do toga polako da nije to baš tako jednostavno.

Idemo dalje. Krediti, recimo, sredstva po viđenju, ranije su to bili blagajnički zapisi. Imate preduzeće koje obavlja svoje poslovanje preko neke banke i na računu mu se zatekne, primera radi, 100.000 dinara na kraju radnog dana, odnosno platnog prometa, Narodna banka oduzme dozvolu za rad toj banci. Šta je sa vaših 100.000 dinara? Ko će da vam vrati vaš novac? Biće vraćen iz budžeta ili iz Agencije za osiguranje depozita, koja se takođe puni iz budžeta. Ali banka je potrošila vaš novac. Zato je svrha Narodne banke, da vodi računa da banka kad plasira novac ti krediti budu naplativi, da ne bi bili na udaru štediše i deponenti banke i u krajnjem slučaju država, koja garantuje za uloge do 50.000 evra, jer je dala toj banci dozvolu da radi. Tako funkcioniše bankarski sistem, ne samo kod nas, nego svuda u svetu.

Znate, postoji više načina da se opozicija ometa u svom radu. Uvek sam bio protiv toga. Kad god bilo ko od kolega poslanika dođe ovde i požali se da mu je toplo ili hladno, gledamo da mu regulišemo temperaturu koja mu najviše odgovara, jer to je verovatno i svim ostalima najpribližnija, odgovarajuća temperatura, a jedan od načina je bio da se opozicija onemogući taj da se ova sala rashladi. Tada vama nije do diskusije, jer morate da sedite satima dok vam je hladno. Ako je to snishodljivo prilikom izbora Šoškića, ja zaista nemam šta drugo da zamerim.

Prvo, depoziti, da idemo redom. Do 2008. godine država je garantovala za depozite do 10.000 evra. Godine 2008. kada je izbila svetska ekonomska kriza, u novembru ili decembru 2008. godine, mi smo podigli taj iznos na 50.000 evra. Zašto? Da građani ne bi povlačili svoja sredstva iz banaka i da se ne bi dovela u pitanje likvidnost čitavog sektora. Zato je država prihvatila da garantuje za veći ulog. Nijedan drugi razlog nije bio.

E, sada koja je uloga Narodne banke? Da vrši nadzor nad poslovnom bankom da ne proćerda taj novac koji pripada građanima i privredi preko nenaplativih kredita. To je jedna od osnovnih uloga Narodne banke kada je u pitanju kontrola finansijskog tržišta. To, znači, da kontroliše banke da ne plasiraju novac u nesigurne kredite.

Kolega Periću, mislim da ste vi pravnik, je li tako? Znam da jeste. Narodna banka ne može, niti ima kapacitet, niti zakonska ovlašćenja da svaki ugovor koji je zaključen ulazi u njegove detalje koji su zasnovani na osnovu Zakona o obligacionim odnosima. Da li su promenjene okolnosti? Ne ceni Narodna banka, ona može da da svoje mišljenje sudovima, koje oni opet, pa ne moraju da prihvate kao obavezujuće. Sudovi su ti koji cene promenjene okolnosti i za svaki ugovor pojedinačno, svaku pojedinačnu okolnost moraju da mere, zato što nije isto za ugovore koji su potpisani 2006, nije isto za 2007, 2008. pa čak i 2009. godine. Znači, ne može to Narodna banka da radi, to rade sudovi. Prihvatite to jednom.

Ono što je meni u celoj ovoj priči, najviše me čudi, jeste da nešto što je opipljivo, što je vidljivo, što građani osećaju pokušavate da ih ubedite da se ne dešava, e to je za mene nešto slično što je Mirko Cvetković izjavio 2011. godine, statistički mi smo izašli iz krize a građani to ne osećaju.

Sada znamo da nije inflacija velika, znamo da građani imaju više novca, znamo da je nacionalna valuta stabilna, vidimo da se u čitavoj Srbiji gradi, da se nešto poboljšava i kažemo – ne, to nije dobro, to se slučajno desilo. Da, zaboravih da kažem, pogledajte cenu kapitala na svetskom tržištu određuju referentne kamatne stope centralnih banaka. Pogledajte referentnu kamatnu stopu Evropske centralne banke u Frankfurtu 2010. godine, pogledajte danas, pa ćete da vidite da je vrlo slična. Tako da cena kapitala na međunarodnom tržištu 2010. godine i danas je takođe vrlo slična, nego imamo neke rezultate zbog kojih možemo da dođemo do jeftinijih sredstava, da otplaćujemo skupe kredite i da izgrađujemo Srbiju. Pogledajte, to su statistički podaci, nemojte napamet više da pričate, ja sam to jednog vašeg kolegu opomenuo. Nemojte napamet da iznosite podatke.

Zahvaljujem.
Pitam – da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite.

Zahvaljujem kolega.
Reč ima narodni poslanik Miodrag Linta.
Izvolite.