Zahvaljujem.
Replika, Vladimir Đukanović. Izvolite.

Hvala, kolega Đukanoviću.
(Saša Radulović, s mesta: Replika.)
Pošto smo daleko otišli od teme i od amandmana, idemo dalje.
(Saša Radulović, s mesta: Replika.)
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić.
(Saša Radulović, s mesta: Replika.)

Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, neću citirati NJegoša nego ću jednu narodnu poslovicu da kažem – Pamet čovek se uči na tuđim greškama, a neko drugi na svojim.
Nije prvi put da se preti Srpskoj naprednoj stranci stečajem. Pretili su to i neki drugi ovde, i to od 2009. do 2012. godine. I znate kako se to završilo? Morali su da čekaju četiri godine da njihova lista prođe cenzus i ponovo da budu u Narodnoj skupštini.
Ja sam potpuno uveren da ako neko želi da se proglasi stečajnim upravnikom Srpske napredne stranke, prvo, mora da je pobedi na izborima, a da vodi računa kad se izbori raspišu, da posle izbora još četiri godine ne čeka da uđe u Narodnu skupštinu.

Iskoristio bih pravo na repliku, gospodine predsedavajući zbog gomile.

Zbog gomile neistina koje su iznete ovde.
Znači, najlakše je da kažete, premijer je zvao ovoga sudiju i utiče na ovog sudiju, utiče na ovog sudiju. Od laži teško se braniti. Teško se brani od laži, teško se brani od neistina. Možda sam ja, kako uvaženi kolega kaže, nevaspitan, možda sam i neznalica. Evo, najveća neznalica na svetu sam, najveća neznalica, ali sve što sam rekao za ovom govornicom je bila istina, a to što vi govorite su najobičnije laži.

Dame i gospodo narodni poslanici, sada smo upravo došli do toga ko govori istinu, a ko ne govori istinu.
Spomenuta je afera „Asumakum“. Pa jel nisu pohapšeni ti koji su celu tu aferu napravili, koji su u crno zavili mnoga preduzeća? Kakve veze oni imaju sa Andrejom Vučićem? Nikakve?
Najlakše je da se izađe i kaže – evo, brat premijer je to uradio, iako svi znaju, krivci postoje. Imaju imena, prezimena, dokaz.
Znate, u sudskom postupku sudija ima diskreciono pravo da poveri poverenje nekom svedoku više, ali materijalnom dokazu mora da poveri apsolutno poverenje, jer je materijalni dokaz materijalni dokaz, nešto što ne možete da promenite.
Kolega Martinović reče – uz čiju pomoć su ušli ovde veliki zastupnici Srbije, građana Srbije, Srba. Tačno, uz pomoć američkog ambasadora. Tačna je i ta priča ko je stvarao pokret koji se sada predstavlja za veliku patriotsku snagu u Srbiji.
Nemojte da me vučete za jezik da govorim šta je bilo pored stadiona „Čukaričkog“, ko je sa kim sedeo, ko je kakve koverte delio i kome je davao. Nemojte da me vučete za jezik. Nemojte da me vučete za jezik, neće da vam bude dobro.

Dame i gospodo narodni poslanici, mene ne čudi što se ovoliko ovaj amandman, da brani od nekih poslanika. Postoji više vrsta hartija od vrednosti, imate dužničke hartije od vrednosti, imate vlasničke hartije od vrednosti, ali oni su uopšte protiv hartija od vrednosti. Znate, imate primarnu emisiju hartija od vrednosti, imate sekundarnu emisiju hartija od vrednosti, odnosno trgovinu na tržištu hartija od vrednosti sekundarnu. Oni bi hteli da bude sve primarno, da Topčider radi punom parom i da kada građani dobiju platu odmah trče u banku i iz banke kod dilera, da kupuju na ulicama evre. Koliko? Od jedne plate dva, tri evra. To je njihov plan i takvu nama oni Srbiju obećavaju.

Pa, evo, znate šta, predsedavajuća, one stvari koje su proverljive dokazuju nam da li neko govori istinu ili ne. A ja sam upravo optužen da nisam bio u sali dok je kolega govori, a sedeo sam ovde, nisam se mrdnuo. Prema tome, neka građani sami procene ko govori istinu, a ko ne.

Po Poslovniku.
Hteo sam da reklamiram član 283. Poslovnika. Narodni poslanik je dužan da učestvuje u radu Narodne skupštine. Zašto to? Zato što pojedini poslanici iz poslaničke grupe DS i Dosta je bilo, stalno se podsmevaju premijeru Aleksandru Vučiću, koji često izjavljuje da radi i po 12 i više sati.
Mi radimo tek nepunih devet sati, oni su već napustili Skupštinu. Ako ne mogu da izdrže osam i više sati da rade kao narodni poslanici, pitam se kako bi tek vodili državu.
Ne tražim da se Skupština izjasni o tome.

Dame i gospodo narodni poslanici, vidim da se mnoge kolege čude, kao da je ovaj problem od juče. Neko kaže pet godina, a ne ume da sabira, odnosno da oduzima 16 manje 12 je četiri. Ali, nema to veze.
Na kraju, čudi me da i kolega koji je pravnik kaže da treba da narušimo nezavisnost i samostalnost lokalne samouprave koja je garantovana Ustavom. Koji su to problemi koji se tiču upisa nepokretnosti, znači upisa u javnoj svojini?
Kao što smo čuli i od ministra, prvo reč je o tome da ovaj posao decenijama nije urađen i neko očekuje da jedan nerad koji je bio decenijama, da reši za nekoliko meseci. Ako je makar jedan predmet, neko ko ovo kritikuje, uzeo u obradu da radi, da pregleda, evo ne može da radi, nema kapaciteta, mogao bi da se upozna sa svom problematikom koja nastaje još od 1944. ili 1945. godine, kada je prvo bilo oduzimanje imovine, pa onda deljenje lokalnim samoupravama, pa kasnije društvenim preduzećima, pa su društvena preduzeća to davala svojim sindikatima, pa sindikati radnicima, pa radnici prodavali opštinama itd.
Ono što je u celoj toj priči najčudnije jeste, da se niko nije knjižio, nije postojao zemljoknjižni vlasnik, a imao je uredne ugovore i odluke da je vlasnik. Sada to treba sve jedna lokalna samouprava da resetuje četrdeset i više godina unazad, da bi mogla da završi ovaj posao. Tako da kritike, one ozbiljne prihvatam naravno, ali neozbiljne kritike, kao što je jedan kolega sad to rekao, koji inače pravnik po struci, ne mogu da prihvatim, verovatno su produkt njegov ne znanja.

Od vremena poslaničke grupe.
Mogu da kažem, nemam pridev kojim bih opisao ovakvo izlaganje kada se brani jedan ovakav amandman. Znači, ekonomski totalno nepismeno. Ne razumeju ni šta piše u zakonu, a nisu ni pročitali obrazloženja i objašnjenja pojedinosti zakona i odredbi koje se menjaju ili dopunjuju.
Nekima je to možda smešno, ali bitno je da se izađe sa pričom kako se štite domaći proizvođači, kako oni štite, a mi favorizujemo uvoznike itd. Do sada je bila politika poreska i akcizna, da kada je kafa bila u pitanju da se akciza na kafu plaća prilikom njenog stavljanja u promet, ako to rade domaći prerađivači kafe. Mi domaće proizvođače kafe nemamo. Znači, imamo prerađivače. To bi predlagač amandmana trebao da zna.
Sa druge strane, onaj koji uvozi prženu kafu plaća akcizu odmah na granici, odnosno na samoj carini. Izmenama ovog zakona predviđeno je da se i na sirovu kafu plaća akciza, pa šta hoćete? Šta hoćete da mi kažete, da je proizvodnja kafe velika prerađivačka delatnost? Jel me u to ubeđujete? Ili da pričamo ko sve prerađuje kafu, pa koga branite? Jel to želite? Vama je to smešno.
Sada, ekonomski nepismen ne zna da se plaća samo na sirovu kafu. U svakoj fazi obrade, doplaćuje se akciza. Nešto slično kao PDV. Na taj način se štite svi učesnici u tržištu, da budu ravnopravni, što je možda sekundarna posledica. Primarna posledica je da ako neko obavlja neku delatnost mora da plati porez. Svako i nema veze da li prži kafu, da li ima mesnu industriju, da li bilo koju vrstu prerade ima.
Ne možete vi da gledate samo na jednu preradu, pa ovi iz uvoza ne mogu da švercuju, a ovi što prže kafu mogu. Ne, moraju svi, i oni koji se ne bave kafom, a bave se nekom delatnošću, moraju da plate porez i akcizu. Samo ekonomski nepismen čovek može jedan ovakav amandman da napiše.

Dame i gospodo narodni poslanici, čujete vi njega. Da li, kaže, hapsite one švercere koji su bliski SNS?
Pa, ne mogu mogu da odolim da ne kažem, ma pravi Ilija Čvorović, pravi balkanski špijun. U svemu vidi zaveru, samo je on pošten. Samo je orao pao, to je problem.

Od vremena poslaničke grupe.
Vidite, ja kao neznalica i nevaspitan, znam da se akciza na kafu plaća i bez ovog zakona. Ovi ne znaju. Oni pričaju da bi pričali. Ovde se ne uvodi akciza na kafu, nego se reguliše način obračuna akcize na kafu. I nije u pitanju da Evropska unija hoće tržište u Srbiji, grešite. To neznalica ne zna i ne zna ni da pročita šta piše, što je najstrašnije.
Znači, kada se skinu administrativne barijere na proizvode od kafe, naša kafa zbog lošeg načina obračuna akcize može da bude švercovana na teritoriji Evropske unije. Jel biste vi to dozvolili? Ne bi.
(Srđan Nogo, s mesta: Propašće EU.)
Vidite sa Milom Đukanovićem, on će to najbolje da vam objasni.
Znači, i ti naši domaći proizvođači kafe, zbog regulisane akcizne politike i načina obračuna, mogu da učestvuju i na njihovom tržištu, inače ne bi mogli. To piše u zakonu. Ništa više. A vi pročitajte bar zakon kako treba.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam nepismen, ali sam počeo da radim sa 20 godina. I to baš u privredi, ne u politici, u privatnom biznisu. Ali, to vi ne znate. Da znate, da ste zaista radili, znali biste da čitate zakon. Tako da sam ja ovo naučio iz realnog života, iz onoga što je u privredi. Učio sam i dok sam tri godine volontirao ovde kao narodni poslanik.
(Marija Janjušević dobacuje.)
Učio sam. Jeste. Pa je vreme da vi počnete da učite. Kad u nešto nisam bio siguran, gluposti nisam pričao, nego sam ćutao.
Molim predlagače amandmana da, osim što napišu – briše se, što je potpuno legitimno, hoće da govori dva minuta, barem ta dva minuta koja ima upotrebi na pravi način, a ne da iznosi neistine, izmišljotine i pokazuje kolika je neznalica.