Od vremena poslaničke grupe.
Pa, vidim da pojedine kolege moraju još nešto da nauče o ekonomiji. Ja sam tu, na raspolaganju sam im 24 sata dnevno. Možda se nekima i spava.
Ne donosimo mi ove propise zbog direktive EU, nego da uredimo svoj fiskalni sistem. U jeste, zato što i da umesto što dobacujete, što ne kažete odakle se isplaćuju plate profesorima i učiteljima. Što ne kažete odakle se isplaćuj sredstva za lekare. Što ne kažete odakle nam putevi. Što ne kažete odakle nam škole. Ne dobacujte, nego se javite. Odakle mislite da se to održava. Odakle mislite da ti zaposleni dobijaju plate nego od poreskih davanja.
Ove zakone donosimo i ovaj Zakon o akcizi član 25. koji reguliše kako će da se naplaćuje akciza donosimo zbog nas. I ako neko misli da zato što ćemo da uvedemo strožije propise, ne propisi, nego strožiji način kontrole izvršenja zakona, kafa da poskupi, očigled je u velikom problemu. Zato što ta razlika koja se ostvaruje na sivom tržištu ne utiče na visinu cene, nego na one koji su prerađivači da više zarade. E, sada ako više volite prerađivače da više zarade nego naše doktore, profesore, učitelje, naše puteve, naše škole, naše predškolske ustanove, vi napadajte ovaj zakon. Nadam se da ste nešto naučili.

Replika, gospodine predsedavajući.
(Srđan Nogo, s mesta: Na osnovu čega?)
Na osnovu imena SNS.
Da pokušam da objasnim kolegi. Znači, ne menja se stopa akcize koja se naplaćuje na kafu, ne menja se, ostaje ista. Ista je akciza i za uvoznike pržene kafe, ista je akciza za one koji prerađuju kafu u Srbiji. Danas je tako.
Mi ovim zakonom regulišemo način obračuna već postojeće akcize na način da će zloupotrebe i siva ekonomija da budu svedeni na manju meru. E, sad, znači kolega se slaže da treba da pustimo da se švercuje sve u Srbiji, on odmahuje glavom. Pa upravo o tome pričam. Znači, nije se promenila stopa, i dalje se plaća ista akciza, samo drugačiji način obračun akcize.
Ne razumem kakve to veze ima sa EU? Uhvatio se toga. Aman ljudi. Znači, hoćemo da se naplati akciza na kafu, a ne da onaj nenaplaćeni deo završi kod onih koji prže, prerađuju i distribuiraju kafu. To je siva ekonomija. To je utaja poreza. Vi se za to zalažete, da se utaji porez.
(Srđan Nogo, s mesta: Nije tačno.)
Kako nije tačno? Upravo to stalno pričate. Uhvatili ste se i pod izgovorom da usklađivanje propisa sa propisima EU favorizuje uvoznike iz EU. Nije tačno. Ne favorizuje. Postoji akciza, znači, ona se već plaća, ljudi. Znači, ne izmišljamo ništa novo, samo se na drugačiji način obračunava i iskazuje. U prevodu bi to bilo kao neka akciza na dodatu vrednost. Ima pravo i na refakciju, kao i porez na dodatu vrednost.
Nemojte sada da, bukvalno zbog politikanstva, iznosite neistine. Znači, ako je tako, znači, to što pričate, kažite posledice. Posledice - dozvoljavamo da se i dalje švercuje. To je posledica. To je posledica vaših diskusija.
Ja govorim istinu ili vi ne znate šta govorite. Ja jako dobro znam. Znači, do sad se plaćala akciza, sada se plaća akciza na kafu koja se prvo uveze, pa se isprži, pa se spakuje i prilikom stavljanja u promet plaća se akciza. Jel tako? Jel moguće da jedan deo kafe nestane između granice pržionice, odnosno pakovanja? I te kako je moguće i radi se to. Nemoj da se pravite ludi da se ne radi. I vi njih štitite koji to rade.
E, sad se plaća akciza na granici i u celom procesu proizvodnje do konačnog stavljanja u promet se posebno obračunava akciza, s tim da onaj ko je već platio akcizu na nabavljenu kafu obračunava ponovo i traži refakciju na prethodno uplaćenu akcizu. Šta je tu sporno? Jel treba da crtam na tabli? Izgleda mi da treba. Ili algoritme, šta? Ne razumem.

Molim vas, dva minuta, pravo na repliku, zbog pominjanja imena i svega ostalog.
Diskusija se svodi na sledeće kod mojih kolega prekoputa i koleginice. Nemojte da verujete svojim očima, nego verujete meni, pa cela Srbija je videla šta se dešavalo u RIK, cela Srbija. Znači treba vama da verujem na reč, da ne verujem šta je radio vaš šef predsedničkog kluba? Nemojte tako.
Sada, ovde se opet, da kažem, na neki način dezavuiše ono što govorim. Jeste, imaće pravo na refakciju ili vraćanje akciza, zato što će da je zaračuna ponovo, taj mali zaračunaće je ponovo. Imaće pravo onaj prethodni i uvek će prethodni da ima pravo kada proda, ne poslednjem, krajnjem potrošaču, nego u nizu, da li prerađivača, da li pržionicima da ima pravo na povraćaj više uplaćene akcize. To se sada radi i sa porezom na dodatnu vrednost. Nije to ništa novo.
(Marija Janjušević, s mesta: Plaća potrošač.)
Pa, i sada plaća potrošač, pa i sada plaća potrošač. Vi očigledno nećete da ukapirate. Znači i sada plaća potrošač, s tim da jedan deo kafe neće da nestane između granice i krajnjeg potrošača, neće nestati. Vi tvrdite da taj nestali deo razvija mali biznis, a ja vam kažem da je to zločin prema onima koji plaćaju porez. Zločin prema onima koji redovno plaćaju porez. Vi štitite one koji ne plaćaju porez. Ja to ne mogu da razumem. Za vas je, znači pod izgovorom socijalne politike …

Završavam.
… kakva je vođena devedesetih godina. Dozvoljavate šverc i na taj način upropašćujete onaj zdrav deo privrede.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljaju se sad neka pitanja i sada ja postavljam jedno pitanje – kada su u pitanju nelegalne pržionice kafe, kome se uplaćuju porezi i doprinosi za zaposlene, a oni rade? Nikome.
Sada da vam objasnim kako to izgleda u realnom životu. Znate da može da se uveze pet tona kafe. Recimo da prilikom prženja gubi 30%. To je tri i po tone, proda se pet tona, opet. Ne znate. Ubace se pšenica ili ječam. To rade. Zato donosimo ovaj zakon da više ne bi mogli da oštećuju ni državu, ni potrošača i da prave ekstra profit.
(Marko Đurišić, s mesta: Pšenicu?)
Da, da. Stavlja se. I sad ovi koji zastupaju tezu da ovaj zakon ne treba da se donese u stvari brane švercere i lopuže. Koji im je interes? Možda su dobri sa njima.

Očigledno je da se u Srbiji samo jedna stvar ne prašta – makar i uspeh koji garantuje čoveku ne bogat, nego nezavistan život. I to je u stanju da se zameri. Pazite, ne bogat, ne vile i avione, nego da čovek ima jednu porodičnu kuću, jedan automobil, da može da školuje decu, da može da ode na godišnji odmor. To je nezavistan život kome težimo svi. I ko to uspe pre nas, mi ćemo da ga mrzimo. U ovom slučaju Batu Gašića.
Nisam ja od takvih, ljudi. I nikada ne iznosim nešto protiv nekog čoveka za koga nisam siguran da je nešto zgrešio ili uradio kako ne treba, a ne samo zato što ima određen uspeh da ga optužim da je zbog toga kriminalac i švercer. To nikad nisam radio. Zamolio bih i kolege da se uzdrže od svega toga, pogotovo što je gospodin Gašić bio član Srpske napredne stranke kad je bila u opoziciji. Vi mislite da je stvarno mogao neko da krši zakon, da bude član Srpske napredne stranke pre nego što je ona došla na vlast? Nema šanse. Odmah bi ga zatvorili. Nemojte takve stvari.
Druga stvar – možete mnogo toga i da prebacujete, ali gospodin Gašić, ako je nešto uradio, našu namensku industriju je vratio na noge. Obezbedio je na hiljade radnih mesta. Obezbedio je izvozne aranžmane za državu. Počeo je da reformiše vojsku i modernizuje vojsku. I nijedan ministar odbrane nije bio bolji od njega. Ako je to isto greh, ja ne znam šta onda treba čovek da uradi, da li da bude neuspešan, da li da ide i da spava ispod mostova, da bi ga neko voleo? Ja to ne mogu da razumem.

Dame i gospodo narodni poslanici, neki ljudi imaju obraz debeo kao đon, a neki ljudi nemaju uopšte obraz. Iznose ovde laži, iako znaju, ne može neko da kaže da ne zna šta govori, jako dobro zna šta govori, iznose laži. U narodu ima jedna izreka – slaže, a ne trepne. E, to sam sada video, sada sam video to prvi put. Znači, spominje „Asumakum“, svi znamo da je to rešeno, znamo i ko su odgovorni, pohapšeni su, nema nikakve veze sa bratom premijera, ali ne, bitno je da se spomene.
Pazite sada ovo, tu utakmicu mogu da izdrže najmoćniji, plaća se više puta akciza, pa kako izdrže PDV, kako to plaćaju?
Još jedna velika neistina, država nikome ništa ne duguje po pitanju refakcije poreza na dodatu vrednost, ali je najlakše da se kaže – duguje, najlakše je da se optuži bez ikakvih argumenata. Šta ga samo štiti? Ustavna odredba da narodni poslanik ne može krivično da odgovara za izraženo mišljenje ili davanje glasa u Narodnoj skupštini. Neka izađe sa mnom na konferenciju to neka kaže, da vidim da li sme.

Znate šta, dame i gospodo, nije ova Vlada utvrdila da se hrana za bebe oporezuje po opštoj stopi. To je još od 2005. godine je tako. Što sada toliko nas napadate? Što to niste uradili dok ste bili na vlasti tada? Mi smo sada društveno neodgovorni, a vi ste društveno odgovorni i ako to niste uradili kada ste imali priliku. Jako čudan način razmišljanja. Ali, dobro.
E, sada da objasnim i ova kontradiktornost oko toga da će ovo poresko smanjenje da poveća zaposlenost. Pa, hoće, jer je cilj da se sa mineralnih goriva pređe na obnovljive izvore energije. Znate? Dolazim iz Požarevca to je jedan od gradova koji ima skoro najjeftinijih grejanja u Srbiji, ako ne i najjeftinije. Ali, i dan danas kada je nizak vazdušni pritisak ne možete da izađete napolje, a da se ne zakašljete od dima koji nastaje eksploatacijom lignita u individualnim kotlarnicama, a to ste gorivo gospodine ministre oporezujete sa 10%, koje zagađuje čovekovu okolinu.
Kako će da se uveća zaposlenost? Pa, biće više peletarnica, biće zanimljivije, interesantnije gorivo i jeftinije za građane, čistije na prvom mestu. To je čista ekonomska računica. Nema tu ništa nikakve više matematike i svemirske tehnologije.

Populaciona politika je nešto drugo, ali populistička politika, to smo sad imali priliku da vidimo.
Znači, stalno se govori kako se ukida refakcija poreza na dodatu vrednost za bebi hranu, opremu itd. Ali, niko ne kaže kad se ukida. Kad se donese novi zakon.
Još nešto. Po novom zakonu, sve porodice s decom dobijaće pomoć države, bez obzira na njihov socijalni i ekonomski status.
(Srđan Nogo, s mesta: Kako vi to znate?)
Pa, ja vas ne razumem. Vi kažete građanima – više nemate pravo na refakciju, bacite račune. Imaju pravo. Imaju pravo dokle god ne donesemo novi zakon. Tako piše u članu 14. stav 2. Znači, ništa se ukida. Predviđeno je ukidanje, ali je uslovljeno novim zakonom. I kad novi zakon bude bio u primeni, tada nastupa ova okolnost. Ali, treba da pročitate ceo zakon. Najlakše je da kažete – eto, Vlada ništa ne valja, ne vodi nikakvu politiku itd.
Ovde kaže jedan poslanik – 2009. godine je donet zakon, sada je situacija mnogo dramatičnija. Ma, i 2009. godine je slična bila otprilike kao i sad i zakon je bio loš, i 2012. godine. To je jedino što smo mogli u tom trenutku da ponudimo građanima Srbije.
Hajde da se vratimo na 2014. godinu, šta nas je zadesilo. Ne možemo da se ponašamo tako što ćemo glavu da zabijemo u pesak i da se pravimo da se oko nas ništa ne dešava, da bismo mogli da pričamo svoju priču. Ja ne mogu čisto zarad političkih poena da prihvatim da neko hoće da napravi štetu svom narodu. To je populizam, kad kažete – obrisali su vam zakon, više ne važi…

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ne bih da mešam babe i žabe kao što se to maločas radilo. Društveni kapital je društveni kapital ko je u stečaju i restrukturiranju, upravo je bio nabrajan i ne može da se poredi sa državnim kapitalom. E, sad za elektronsku industriju u Nišu, krivite one koji su zaista za to i odgovorni, koji su tako vodili i privatizaciju i stečaj i sve ostalo. Sve važi i za IMT i IMR i sve ostalo.
Dalje, hajde malo da razmislimo. Kad se govori od tih 105 miliona evra, da li mi to dajemo nekom preduzeću koje ne radi ili koji je gubitaš? Ili mu dajemo vazduha da izmirivanjem ovih obaveza započne ciklus investicija? Znači, neće biti neki problem, za manje od mesec dana imaćemo tačne bilanse „Petrohemije“, a šta ćemo ako ti bilansi pokažu da ima 50 ili 60 milijardi dobiti u 2016. godini? Koliko? Šest milijardi, ja se izvinjavam. To je opet, izračunajte koliko je to u evrima. Znači, ostvaruje dobit. Zašto se preuzima dug? Da bi mogla da započne „Petrohemija“ svoje cikluse, investicije i da poveća proizvodnju i da poveća tu istu dobit. Ništa drugo nije u pitanju. Da li država to poklanja?
Ne poklanja zato što piše da taj dug mora da se vrati državi. Znači, ne otima se ništa od penzionera, ali najjlakše, najjlepše otimamo od građana, otimamo od ovog, otimamo od onog, pa eto „Sartid“ smo upropastili. Ja sam uvek govorio, ta demagogija govori samo o jednome kad neko kaže upropastili ste „Sartid“ tamo rade radnici, za njih su radnici samo broj. Ništa više. Nemaju ime i prezime. Nemaju porodice. Nemaju ništa, ne postoje. Osim kao broj koji se koristi isključivo u političke svrhe. Isključivo u političke.
Ako neko misli da je lako posle 12, 13 godina totalnog razaranja kome su pre toga prethodile sankcije i ratni sukobi da sve privredne subjekte može da pokrene za dve, tri, četiri, pet godina, taj živi u nekoj utopiji u nekoj bajci. Nije to ni lak posao, nije jednostavno. Pa, neki ne mogu nijednu fabriku da pokrenu za deset godina, a ovamo dobacujete pa mnogo je pet godina, pa probajte. Hajde kako ćete? Hajde da vidim. Hajde da vidim, lako je da se kaže – napraviće fabriku, a sačuvaće fabriku koja ima dugove, pa prvo mora da isplati te dugove, pa da sačuvate fabriku. Znači tako nemojte ono što ne piše u zakonu, nemojte da predstavljate građanima i da ih plašite. Pogotovo …
Nemojte da se nervirate. Nema potrebe.
Ma, možete da se krstite rukama i nogama.

Od vremena poslaničke grupe.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja moram da se složim u jednom delu diskusije sa podnosiocem amandmana. Potpuno je u pravu, ova Vlada rešava probleme. Rešava probleme, pa neka rešava i leks specijalisom, za razliku od drugih prethodnih Vlada do 2012. godine koje su pravile probleme, pa smo te probleme nasledili i treba da ih rešavamo.
Znate li koliko koga briga ako može da sačuva radno mesto i egzistenciju svoje porodice da li je to leks specijalis ili drugi, opšti zakon, baš ga mnogo briga.
Prema tome, ovaj amandman treba da se odbije. Zakon treba da se podrži. Sačuvaće radna mesta, sačuvaće još jednu fabriku i na kraju, neće biti oštećen ni budžet, ni građani, za razliku od ranijih vlada šta se sve dešavalo.

Evo, sačekali ste. Meni se jako sviđaju neke diskusije, znate. Raspale oni po EU, te prepisujete zakone, te ovo, te ono, a svi žele da imamo standard, pa čak i oni kao što je standard u razvijenim zemljama EU. Sad, još neka mi neko kaže da su zemlje EU pravno neuređene, a voleo bih da mi to neko kaže. Može i da kaže ali neka mi dokaže. Znači stoji da su to uređene zemlje. E, sad, znači valjda i Srbija treba da bude uređena zemlja. To da li ćemo ući u EU ili ne, ostavite to pregovaračkom timu koji taj postupak vodi ali zakone koji su dobri i koji garantuju pravnu sigurnost svim građanima i svima onima koji žele da učestvuju u nekom poslu u Srbiji, ne vidim šta vam smetaju. Ili želite da budemo u haosu, anarhiji, da nemamo državu, to me čudi, pogotovo što takve diskusije ima pravnik. Definica prava je zašto se zakoni donose, pa da se urede neke oblasti i da se ljudi ne svađaju. Valjda je to cilj ove Skupštine, a ne šta god se nađe, te loš prevod, te ovo, te ono, te na Guglu, i to još pravnici govore.
Znači, mi našu državu uređujemo po jednom modelu ne da bismo bili članovi EU nego na prvom mestu zato što je o dobro za naše građane i za našu državu. Znači, da imamo određenu pravnu sigurnost i doslednost svega onoga što se ovde dešava. Samo na taj način možemo da omogućimo da se Srbija ekonomski razvija, a da građani imaju zaštitu države i to svi podjednaku, a ne kao što je do sada bilo da su samo oni koji su imali novca imali zaštitu države, a oni koji ga nisu imali bili su laka meta za one koji reše da se dočepaju neke njihove imovine, kao što je to bilo u privatizacijama od 2001. do 1012. godine.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije kriv Carinski zakon što sada imamo veliki uvoz iz zemalja EU već je kriv jedan gospodin koji je bio ministar u Vladi Vojislava Koštunice koji se zvao, čini mi se Predrag Bubalo. Taj gospodin je sve fabrike zatvorio i onda je jednostavno zakon ponude i potražnje kada nemate fabrike negde morate da nabavite neku robu.
Kada je neko tako veliki patriota, šta on traži sa političkom strankom koja je upropastila sve fabrike u Srbiji. Znači, apsolutno sve. Privatizaciju je radio gospodin Bubalo, a pre njega Vlahović. Tako je, pa šta ćete onda s njima. Kako niste s njima? Nemojte tako, nemojte da krivite Carinski zakon što su fabrike zatvorene, krivite DSS sa kojom ste izašli na izbore.
Ja uvek kažem, s kim si takav si. Znači ne vidim razliku i oni su se predstavljali za najveće patriote ali su zato upropastili SRJ, pa su upropastili državnu zajednicu Srbije i Crne Gore i na kraju je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost sve pod njihovom vlašću. I vi sa njima, a zovete se patriotski blok, molim vas, nemojte.

Vidite sada ovu zamenu teza. Ajmo sada redom. Nabroja čovek imena, pa Zakon o privatizaciji predložila su dva mangupa - Vlahović i Bubalo, i upropastili su sva preduzeća zato što je vrednost kapitala cenjena na osnovu knjigovodstvene vrednosti imovine. Jel tako? E, sada, kakve veze sa tim ima Agencija za privatizaciju? Ona sprovodi zakon. Bitno je ko zakon donosi i ko ga predlaže.
Sada, to što ste vi sada na listi sa poslanikom koji je učestvovao u donošenju tog zakona, postavite sebi pitanje šta tražite sa takvim čovekom. Sada, to što ste na listi sa poslanikom koji je išao kod Miškovića, verovatno da popije kafu, sa vaše liste, taj isti koji na međunarodnim skupovima napada državu da je korumpirana, to se ne radi. To može ovde, ali ne može na međunarodnim skupovima, i u ovom mandatu itd.
Vaš cilj je bio da uđete u parlament, potpuno legitimno, ali ne može da važi cilj opravdava sredstvo. Znači, vi ste jednostavno bili spremni da se udružite i sa đavolom da biste ušli ovde, a mogu da zamislim s kim bi ste bili spremni da se udružite da bi vladali Srbijom. A, to s kim se sada družite samo nas vraćate u period da ponovo neki drugi Bubalo i neki drugi Vlahović, rasprodaju ovo malo državne imovine što je ostalo.

Pravo na repliku, više puta spomenut.
Vidite to i jeste problem Srbije i ovih što stalno pričaju kako nama stranim investitori ne trebaju. Potencijali Srbije su mnogo veće nego što su njene potrebe za tom robom i uslugama koje se proizvode. Problem jeste što su proizvodne celine i lanci pokidani. Nešto za vreme sankcija, a najveći deo za vreme privatizacija do 2012. godine, tako da smo ostali ne bez proizvoda, nego nemamo potencijal da plasiramo ono što se napravi. I, onda je krenulo jedno potpuno urušavanje i zato su i nama potrebni oni koji imaju tržišta i koji bi hteli da investiraju u Srbiju da bi, naravno, ostvarili svoj ekonomski interes, a i mi ostvarujemo svoj ekonomski interes kroz upošljavanje naših kapaciteta i resursa koje imamo.
Nemam ništa protiv i nisam gadljiv ni na jedan vid kapitala koji dolazi iz bilo koje zemlje. Samo mogu da kažem da se, recimo, u Kostolcu koji je na nekih 11 ili 12 kilometara od Požarevca, koji pripada teritoriji grada Požarevca, pravi jedan potpuno novi blok i jedna termoelektrana koja je kineske tehnologije, sa kineskim kreditom, koji je jako povoljan, a mogu da kažem da će Srbija sa izgradnjom te termoelektrane imati najmoderniju termoelektranu u čitavoj Evropi.
Znači, mi želimo da sarađujemo sa svima. To je naše pravo. Nećemo da određujemo ili da blokiramo ničiji kapital. Naš je interes da sarađujemo sa svima. Problem jeste samo da stvorimo uslove u državi, da možemo da privučemo što više investitore i zato i donosimo ove zakone.
Kada se napadaju te priče oko puteva, završavam kolega Marinkoviću, samo malo, kada nemate put, nemate saobraćajnu infrastrukturu, niko ne želi kod vas da dođe ni da ulaže, čak i oni ljudi koji su se rodili u nekim naseljima koji nemaju asfaltni put, napuštaju ta naselja, a zamislite da dovedete nekog sa strane a nemate put, prugu ili luku.