Zahvaljujem, predsedavajući.

Danas imamo na dnevnom redu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova. Predlog za izmenu i dopunu ovog zakona je podnela moja uvažena koleginica Rakić i mislim da se ona jako potrudila, nije laka materija, spremila se, vidim da i u raspravi učestvuje dosta kvalifikovano. Inače, ona je naš predsednik skupštinskog Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije. Lepo je da imamo i takve poslanike.

Ovde je bilo reči, mi pristupamo izmenama i dopunama, mnogi će reći vrlo brzo u odnosu na osnovni tekst zakona koji je usvojen, ali mi i jesmo tu da popravljamo zakonsku regulativu, da bi u krajnjem korisnici bili zadovoljni, a na kraju krajeva i sami građani. Suština izmena ovog zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova je da se ubrza postupak upisa, da se pojednostavi i pojeftini postupak upisa i osigura pravna sigurnost vlasnika, odnosno korisnika nepokretnosti.

Poboljšanje se prvenstveno ogleda, ovde je bilo dosta reči, ja se neću previše zadržavati na tom delu, ali moram napomenuti da jednostavno u postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, odnosno da će građani, vlasnici i korisnici nepokretnosti imati mogućnost koristeći e-upravu, prezentaciju Republičkog geodetskog zavoda, stalno dostupnu preko interneta oglasnu tablu, da vrlo brzo dođu do podataka u kom je stepenu njegov predmet ili je to konačno rešenje i deo dokumentacije koje prati upravni postupak.

Ovde je bilo dosta reči, pogotovo od kolege Neđe Jovanovića, oko zabeležbi. Ja mislim da je to bitna stvar i u ovim izmenama i dopunama zakona je precizirano koje vrste zabeležbi se upisuju u katastar i na osnovu kojih isprava. Znači, proširena je mogućnost upisa i brisanja zabeležbi. Ovde je nabrojano 20 zabeležbi decidno i 21. kaže – ostale zabeležbe propisane zakonom. Čini mi se da možda deo odgovora prema kolegi Neđi Jovanoviću stoji u ovoj 21. zabeležbi – ostale zabeležbe propisane zakonom.

Dalje, bilo je ovde reči, samo da kratko kažem, o advokatima, o toj komunikaciji prema Republičkom geodetskom zavodu, odnosno službama za katastar nepokretnosti. Rekao bih, znajući neke odnose sa terena, da tu nema većih problema, a ukoliko ih ima to su pojedinačni itd. Znam da advokati objektivno imaju jedan dobar status što se tiče samog Republičkog geodetskog zavoda i službi na terenu.

Što se tiče definicije upisa nepokretnosti, ona se slaže u jednoj rečenici kratkoj. Kaže – upis podataka o parceli, objektu i posebnom delu objekta. Šta je sad osnov za upis? Što se tiče same parcele, upis u katastar nepokretnosti vrši se na osnovu geodetskog elaborata i isprave za upis. Kada se upisuje objekat, opet je potreban geodetski elaborat, upotrebna i građevinska dozvola. Što se tiče posebnih delova objekata, opet je potreban geodetski elaborat, upotrebna dozvola i građevinska dozvola.

U daljem delu u ovim izmenama i dopunama zakona obrađuju se određeni slučajevi, određene varijacije kada nedostaje određena dokumentacija, prvenstveno kod upisa objekata, jer obično se tu desi da nema upotrebne dozvole, a ima građevinsku, ili ima upotrebnu koja ima nedostataka, nema dovoljno podataka u smislu upisa u katastar nepokretnosti da se može iskoristiti iz upotrebne dozvole. Tu su uvedeni neki novi instituti i meni se to dosta sviđa, zato što prevazilazi određene slučajeve koji se dešavaju na terenu, kao što je uvođenje veštaka građevinske struke. Zašto ovo: „veštak građevinske struke“? Veštaci su obično jako dobri stručnjaci, iskusni, obrazovani i imaju iskustva, pogotovo u tim sudskim postupcima. Kada oni dobiju određenu stvar da izveštače za potrebe upisa objekata u katastru nepokretnosti, na osnovu tih podataka, ostalih podataka, nadležni organ koji izdaje upotrebnu dozvolu pri opštinama i gradovima izdaje određeno uverenje koje služi, pored geodetskog elaborata, za upis te nepokretnosti u katastar nepokretnosti.

Ono što je zajednički imenitelj svih ovih upisa do sada, ja sam namerno potencirao šta je to potrebno da se upiše, uvek je elaborat geodetskih radova, uvek. To nije običan papir koji je napisan na savremenoj mašini, računaru itd, lepo izgleda, nego geodetski elaborat je nešto što se donosi sa terena. To što se donosi sa terena mora se doneti kvalitetno i da može biti upotrebljivo, poštujući određene zakone, propise i podzakonske akte. Geodetski elaborat radi kolega geodeta koji je stručan, odgovoran i sa terena donosi kvalitetan faktički podatak, stvarni podatak o parceli i objektima koji je osnov za upis u katastar.

Tako da, rad na izradi elaborata geodetskih radova traži potrebna znanja, stručnost i još nešto što je obično prisutno kada se prikupljaju određeni podaci na terenu, tad si i sam sa sobom na terenu i određena znanja moraš imati, nema neke velike pomoć. Znači, takav čovek mora da poseduje, da bude pun određenih znanja potrebnih za prikupljanje takvog podatka.

Ima nešto što mislim da ovde do sada nije pomenuto, a to je da Republički geodetski zavod vodi posebnu evidenciju. Ja kažem, to je moja neka definicija, ona nije stručna sigurno, posebnu evidenciju neevidentiranih objekata u katastru. Ovo je jedna od novina koja je skoro uvedena. Tu se prvenstveno prikupljaju podaci na osnovu snimanja iz vazduha, a mogu i na druge načine, ali u najvećoj meri se ti podaci prikupljaju iz vazduha. Današnja tehnika naravno da to omogućava ili lako omogućava. Ti podaci se uglavnom koriste ili služe da se mogu porediti sa zvaničnim podacima u katastru. Znači, može se videti da li ima određenih prekoračenja, da li ima dogradnja određenih objekata itd. Ne mislim samo na građevinske objekte, mislim i na linijske objekte, na puteve, železnice i sve drugo što je moguće vidljivo iz vazduha.

Dalje, služe u postupku ozakonjenja. To je već poznata stvar i ne bih se tu zadržavao. Čak i upisom određenih zabeležbi na njima. Evo, to je određena novina i mislim da je to jako, jako dobra stvar. Nema laži, nema prevare, sve je vidljivo, tehnika je tu.

Ono što se vrlo malo govori ili nikako, iako ovde nije konkretno izmena tog dela zakona, to je katastar vodova. Malo je to poznato. Ja samo hoću kratko da kažem, katastar vodova sadrži prostorne i opisne podatke i podatke o stvarnim pravima na njima. Kao i svi drugi objekti, tako i katastar vodova sadrži te prostorne i opisne podatke, kao i stvarna prava nad njima.

Ja ću navesti neke primere, radi lakšeg shvatanja značaja vodova. Vodovi postoje podzemni i nadzemni. Naravno da su podzemni ovako jedna zagonetka i vrlo često zagonetka, pogotovo kod izvođenja radova, kod masovnog izvođenja radova kod puteva, železnica itd. vrlo često se naleće na takvu vrstu objekata koji se nalaze pod zemljom, a naravno da i svi građani rade vrlo često po terenu, prekopavaju i kopaju itd. i može da dođe do oštećenja takvih objekta.

Pod zemljom se nalaze jako bitni objekti, vrlo često smo mi u prilici da kao korisnici telefona, mobilne telefonije itd, često imamo prekid iz razloga što je neko nepažnjom zakačio optički kabl i prekinuo vezu. A znate kada optički kabl se prekine, onda u današnjim uslovima stajemo da funkcionišemo. Zato je snimanje tih objekata, evidentiranje i upis prava svojine na takvim objektima od jako velikog značaja, jer takvi objekti se snimaju sa x, y i c koordinatom i uvek precizno mogu se vratiti što se tiče mesta gde se oni nalaze i dubine na kojoj se nalaze. Tako da do oštećenja ne bi trebalo da dođe ukoliko vlasnici, odnosno korisnici vodova poštuju proceduru za njihovo snimanje i upis u katastar vodova.

Poslove oko sprovođenja zakona u postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova sprovodi Republički geodetski zavod. Republički geodetski zavod je posebna republička organizacija. Svaka ozbiljna država, a mislim da smo i mi to, hoće da ima sređen i uređen sistem nepokretnosti i vodova, kao i stvarnih prava nad njima, a na te podatke je naslonjena cela država, što daje ozbiljan značaj Republičkom geodetskom zavodu i da se o njemu moramo ozbiljno baviti, u smislu da on dobro i kvalitetno funkcioniše.

Hoću da kažem da je značaj generalno Republičkog geodetskog zavoda, preko svojih prvenstveno jedinica u gradovima i opštinama ili službama za katastar nepokretnosti, jako bitan državni organ, posebna organizacija koja sadrži te geo-prostorne podatke, jako bitne i za sadašnjost i za prošlost, a pogotovo za budućnost. Nijedno planiranje bilo kod vida ne može da ide bez tih podataka.

Ovde je koleginica Rakić govorila o zaposlenima u Republičkom geodetskom zavodu. Ja se neću mnogo upuštati u tu vrstu brojke, samo ću dve brojke reći, da u Republičkom geodetskom zavodu u stalnom radnom odnosu ima 1.744 geodeta, počev od srednje, visoke i više škole, ima 262 pravnika. Osnovni nosioci posla u Republičkom geodetskom zavodu su geodete, naravno da su i pravnici tu koji u finalnom upravnom postupku sprovode upravne poslove i upis prava na nepokretnostima i vodova.

Da li je ovo dovoljan broj ili nije? Nije. Mi ovde u našoj Skupštini vrlo često donosimo zakone koji, hajde da ne preteram, peti, šesti, sedmi zakon po broju uvek dođe nešto da je zadužen Republički geodetski zavod da vrši određenu vrstu posla. Recimo, evo ide nam popis stanovništva, tu smo jako bitni da to uradimo kako treba, da bi popis stanovništva bio urađen na pravi način i da bi se ti podaci popisa stanovništva mogli na pravi način koristiti.

Pojednostavljeno, geodezija je primenjena matematika, a geodeti moraju imati i posebna znanja i podlogu u informatičkom delu. Pravnici, koji su dosta bitni za funkcionisanje Republičkog geodetskog zavoda, takođe moraju dosta da rade na sebi kada dođu u Republički geodetski zavod da bi razumeli tu geodetsko-katastarsku materiju u meri da mogu kvalitetno da rade svoj posao, jer čini mi se da u našem školstvu na visokom nivou nema te vrste učenja da bi pravnici koji treba da dođu u Republički geodetski zavod dobili osnovna znanja iz geodetsko-katastarske oblasti.

Sve ovo mora da prati dobro rukovođenje Republičkim geodetskim zavodom, gde ja mislim da je to dobro. Ovde je koleginica Rakić govorila, ja ne bih da dodajem ili da oduzimam nešto, mislim da je ona dovoljno rekla. Ja bih samo napomenuo da sindikati u Republičkom geodetskom zavodu treba da se uključe, da daju svoj doprinos napretku zavoda, da uz određene korekcije koje oni predlažu, naravno da se ne mogu prihvatiti sve, ali deo toga može, i da dobijemo bolji i Republički geodetski zavod i bolji kvalitet rada u Republičkom geodetskom zavodu.

Lična primanja radnika treba da budu na nivou da ona budu stimulativna, da ti ljudi koji rade budu zadovoljni, jer kada nam je radnik zadovoljan, onda imamo i kvalitetan onaj podatak ili finalni podatak koji dobijamo, koji svi koristimo.

Republički geodetski zavod je dobio dosta i određenih priznanja i nagrada, ja imam i spisak svega toga, mislim da bi ostalo ovde poprilično vremena da se to sve nabroji. Ja ću napomenuti da je samo od 2018. godine od NALED-a dobijeno za reformatora godine 2018. godine.

Mi kao vlasnici, korisnici nepokretnosti treba da damo svoj doprinos da ne može sve preko državnih organa i preko određene stručnosti koje ti državni organi imaju unutra, naravno i preko određene tehnike, da urade sve na nepokretnosti da to bude kako treba. Mislim da postoji tu određeni mali deo nerazumevanja i zato mislim da mi treba da damo svoj doprinos i da budemo odgovorni prema toj nepokretnosti koju mi posedujemo.

Reći ću jedan podatak koji je vrlo čest kod nas u Srbiji i često se dešava, a to je, recimo, rasprava ostavine. Znamo da budemo neodgovorni prema tome, pa da propustimo jednu generaciju, dve generacije i onda kada se vrši rasprava ostavine, prvo, teško se to uradi, treće, odmah dolazi do svađa, dolazi do problema i znači da smo mi neodgovorni koji tu ostavinu nismo uradili na vreme, znači, prvo koleno iza pokojnika. To je jedan od nekih primera koji je vidljiv za sve nas.

Pošto sam se potrudio danas da dobijem izvod iz lista nepokretnosti 1828, to je dobijeno od Republičkog geodetskog zavoda, odnosno od Službe za katastar nepokretnosti Stari grad. Ovaj list nepokretnosti se odnosi na Skupštinu ovu našu u kojoj sedimo. To je jedan dobar primer da mi koji sedimo u njoj, naravno, i odgovorni, vidimo kakav je upis i kakvo je stanje upisa što se tiče same Narodne skupštine.

Tu postoji i kopija plana koja je dostavljena od kolega iz Službe za katastar nepokretnosti Stari Grad i tu se vidi naša Skupština, parcela i sve ostalo, a što se tiče samog upisa u Katastar nepokretnosti, ja ću vam reći zato što taj podatak nije skrivena varijanta.

Mi se nalazimo na parceli 3011. površine 57 ari i 31 kvadrat i to je gradsko građevinsko zemljište na adresi smo Trg Nikole Pašića br. 13. Sve se slaže.

(Predsedavajući: Molim vas da privodite karaju kolega.)

Mislim da je ovo i za vas interesantno da pročitam.

(Predsedavajući: To jeste interesantno, ali ovo je 21 minut, kolega kada bi svakom davao vreme. Izvolite, molim vas privodite kraju.)

Naravno, ali zbog građana, oni treba da čuju kako ima Narodna skupština i da li je upisana u Katastar nepokretnosti kako treba.

(Predsedavajući: Sve se slažem, ali Poslovnik ali upravo to koleginice insistiraju na poštovanju Poslovnika. Izvolite.)

Naravno da ću ispoštovati Poslovnik.

Svojina je Republika Srbije, javna svojina, obim udela jedan prema jedan, i nešto bitno, postoji zabeležba o kojoj je bilo reči u G-listu, zabeležba kaže – svojstvo kulturnog dobra, znači ova Skupština je kulturno dobro i spomenik kulture.

Mislim da je to bilo dosta bitno, hteo sam još po nešto da kažem, ali biće vremena u daljem delu rasprave. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Ovde je u današnjoj raspravi bilo dilema oko upravnog postupka u Republičkom geodetskom zavodu. Mislim da je tu bilo i nerazumevanja i zbog upravnog postupka i zbog određenog broja nerešenih predmeta.

Ja ću prvo reći, što se tiče upravnog postupka – zakon je jasno rešio da postoji dvostepenost upravnog postupka i to prvi stepen rešava Služba, drugi stepen rešava Zavod i tu je potpuno jasno.

Drugo, osnov za upis u Katastar nepokretnosti ili Katastar vodova je rešenje nadležne službe, a osnov za donošenje rešenja nadležne službe je dokumentacija propisana zakonom. Znači, upravni postupak ima svoj redosled i tu ne može da postoji nikakva greška, tu može samo da postoji nepoznavanje.

Sledeće, ograničen je upravni postupak, dok nije ograničen upravni postupak da u drugom stepenu, posle druge žalbe, drugostepeni organ je dužan da odluči, meritorno odluči. Do sada su bile prakse da se žale u nedogled i to ide ciklično, kružno, kružno i sve do večnosti. Međutim, sad to nije moguće.

Znači, upravni postupak, kako sada stoji zakonska forma, da je jednostavno to rešivo u jednom kratkom vremenskom periodu. Broj nerešenih predmeta koji stoji iz ranijeg perioda, jednostavno on se rešava, ali tekući predmeti, tekući priliv i rešavanje tekućih predmeta je praktično ažuran. Znači, u datom momentu, ja ne znam u ovom momentu koji je to broj predmeta i za koliko će to vremena biti rešeno, ali će sigurno biti rešeno u relativno kratkom roku.

Ja sam ovde čuo nešto što mi ne deluje kao nešto što je prihvatljivo. Kaže da su iz katastara izlazili podaci da su određene kladionice od škola udaljene i da je tu… praktično nije dat pravi podatak. Verujte mi, niko u Službi za katastar i geodeti nikad neće slagati u tom podatku. Jedino ako nije tačno procenjeno šta je to udaljenost, definicija udaljenosti, da li je to da se ide ulicom, da li se ide vazdušnom linijom itd. Verujte, ja ne verujem u taj podatak, ako je to tako onda je to za svaku osudu.

Prodaja jedne nepokretnosti na više vlasnika. To je nekad moglo da se radi, sad je to isključeno, sad to više ne može da se uradi. Jednostavno, notar proverava sve podatke i uzima kao startne podatke one podatke iz katastra, ima evidenciju svega toga i praktično nije moguće danas da se jedna nepokretnost proda na više mesta, a nekad je to moglo.

Ovde je bilo prigovora na rukovođenje, odnosno prigovor na direktora RGZ. Ja nemam takve podatke, a ukoliko neko ima podatke da je negde nešto pogrešio, apsolutno nek ih iznese i nek svako snosi posledice za tako nešto. Međutim, činjenica je da RGZ pod ovim rukovođenjem ide ozbiljno napred i to su činjenice. I ako je to tako, rukovođenje u ovom momentu je za podršku, ako se negde greši i tako dalje, treba da ukažemo na te greške. Niko ne beži od svega toga. Ako ima nekih drugih podataka, zna se koji su organi zaduženi za tako nešto.

Ono što je isto jako bitno, to je kolega Sreto Perić govorio, mreža katastara, mislim da je to jako bitno i govori se ovde o novoj sistematizaciji, o bojazni da će pojedine službe ostati bez katastara ili bez radnika koji rade u službama za katastar nepokretnosti. Po mojim informacijama, neće do toga doći. Naravno, da je dobro da i u maloj opštini i u srednjoj, i u gradovima i tako dalje, imamo katastre. Još uvek nismo mi u toj fazi da jednostavno stranka potpuno razume sve šta se radi u katastru i u svakom slučaju treba joj neko da se informiše i dođe do određenog podatka od radnika koji rade u službama za katastar nepokretnosti.

Ono što želim još da kažem, to je nekako zapostavljeno, mada su oni deo tog posla, a to su privatne geodetske radnje. Privatne geodetske radnje dosta toga rade za potrebe stranaka, ali ti podaci u jednom momentu postaju podaci RGZ, odnosno službi, tako da privatne geodetske radnje i kolege koje rade tamo i RGZ su praktično braća blizanci. Tako da to treba tako i shvatiti samo što rade pod različitim uslovima.

Nešto što sam ja govorio u današnjem prepodnevom delu, a to je da, i mi sami moramo da tu našu nepokretnu imovinu, ona traži našu brigu, da se brinemo o njoj, da zajedno sa državom i mi donesemo taj pravni okvir, da to sve dobro funkcioniše, a da je tu RGZ da to uobliči i da svima bude bolje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Danas imamo izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika i lokalnim izborima. Sigurno da u ta dva zakona, dve najveće su promene smanjenje cenzusa sa 5% na 3%.

Ja ću to sagledati iz jednog, malo drugog ugla, odnosno jednog drugog ambijenta, iz opštine, iz koje dolazim, pa ću samo navesti određen broj podataka i da to prikažem i da bude jasno ono što na kraju želim da kažem, a to su izbori 2016, izbori 2017. godine, u mojoj opštini.

Godine 2016, u mojoj opštini, ti izbori su naravno bili, svi izbori sem predsedničkih. Što se tiče parlamentarnih izbora, procenat je bio 76% za SNS. Što se tiče lokalnog dela 80%, ali na izlaznost od 71%.

Godine 2017, kad su bili samo predsednički izbori, u mojoj opštini je glasalo 80% za predsednika, odnosno Aleksandra Vučića, na izlaznost od 79%.

Želim da kažem, da ako se zna da je apsolutna većina, dve trećine ili 67%, a da se ovde radi o izborima koji su bili 2016. godine i 2017. godine i da je procenat uglavnom oko 80%, na veliku izlaznost između 71% i 79%. Znači, da u ovoj opštini SNS ima jedan od najboljih rezultata, ako ne i najboljih.

Dalje, ovo je opština gde je SNS imala prva apsolutnu vlast i nešto što do sada se nije desilo, a to je da imamo na lokalnom nivou 27 odbornika od 31 ili 87%.

Na toj listi, jednostavno ta lista nije bila sastavljena od nekog ko je morao da napusti listu zato što će sutra vršiti neki drugi posao koji je u sukobu interesa i dva mesta su automatski, predsednik i zamenik predsednika morali da siđu sa te liste i dva mesta su odbornička iz nekih drugih razloga jedna je odbornica napustila opštinu, jedno je prirodnim odlivom itd.

Praktično, 31 odbornik je prošao tu listu. Mi ćemo na prvoj narednoj sednici koja će biti ovih dana u opštini Koceljeva, prvi put u skladu sa članom 48, mislim da je, Zakona o lokalnoj samoupravi, izabrati odbornika sa druge liste, zato što je naša lista istrošena i verovatno je to prvi put da se primenjuje u Srbiji.

Kada to pogledamo, kada pogledamo današnji predlog iz ugla takve opštine koja ima takav rezultat u izborima, i mi, znači, ja, naravno, ubedljiva većina naših građana u opštini Koceljeva, podržava ovaj predlog iz razloga što će biti veća zastupljenost svih učesnika u izborima i njihova prohodnost.

Ali, iako je to prag 3% i tih 3% treba zaraditi, ne znam kako se to gleda sa neke druge pozicije, oni koji izlaze na izbore i koji su tu oko cenzusa, jer to treba zaslužiti i 3%.

Dalje, kada osvojite 3% i kada uđete u opštinski ili republički parlament ili pokrajinski, a prvenstveno govorim o ovoj Skupštini ovde, vi imate mogućnost da budete jako vidljivi, da zastupate svoje predloge, da ste medijski prisutni, da kroz rad plenuma, kroz amandmanski deo, kroz rad odbora, kroz prisutnost Vlade, ministara, itd, u ovoj Skupštini, jednostavno budete dovoljno vidljivi da prezentirate svoje predloge i da eventualno sutra osvojite mnogo veći broj glasova nego što je taj prag od 3%.

Ovde kod smanjenja ovog cenzusa, sa 5% na 3%, sigurno je ovde već i bilo reči, SNS najviše gubi, a u okviru SNS najviše gube one lokalne samouprave, kao što je moja opština koje imaju najbolje rezultate u okviru SNS, ali mi podržavamo taj predlog iz već poznatih razloga, a smatramo da je ovo jedan od najvećih doprinosa u izbornim uslovima. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem.

Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u 2021. godini je jedno ozbiljno pitanje i ja bih ovde iz obrazloženja ponovio nešto. Kaže – popis stanovništva je najkompleksnije statističko pitanje. Možda je to kompleksno pitanje i van statistike. Tako da, iz svega ovoga što se radi u popisu tu imamo određene obaveze, ali najbitnije je ono šta dobijamo i šta ćemo dobiti posmatrano i čini mi se da tu postoje dva osnova pitanja, demografsko pitanje, odnosno povećanje novorođene dece i smanjenje iseljavanja iz Srbije.

Da bi se ovo ostvarilo, čini mi se da tu dve stvari moraju da se rade maksimalno. Ova Srbija to radi, treba to pojačati, a to je da pored državnih mera koje se preduzimaju u smislu novog rađanja i ne iseljavanja iz Srbije, to je privredni razvoj, povećanje standarda građana da bi ti ljudi ostajali na ovim prostorima, a kumulativno gledajući, privredni razvoj i povećanje standarda, življenja sa merama stimulativnim koje država predlaže za novo rađanje. Kada to saberemo, to moraju biti mere koje će dati rezultat i povećanje tih novorođenih, male dece koje će sutra nositi sve aktivnosti u ovoj državi.

Popisom ćemo dobiti precizne podatke i oni trebaju da daju projekciju budućih poteza. Kratko ću reći nešto što se tiče poljoprivrede i malih domaćinstava. Pošto dolazim iz tog dela gde su uglavnom ta manja poljoprivredna domaćinstva, jednostavno iz popisa stanovništva ćemo dobiti presek i takvih domaćinstava. Treba naći takva rešenja i projekcije da i ta domaćinstva opstanu na tim prostorima, da dostojno žive, da od svog rada žive i zato je ovaj popis jako bitan. Jedno od rešenje, u mojoj opštini ima dobrih i jakih domaćinstava koja održavaju i ta manja domaćinstva zato što ta manja domaćinstva mogu da se vežu za njih u smislu tih poslova koji se izvršavaju u seoskim uslovima.

U okviru toga, juče je ministar Nedimović dao jedan odgovor ovde, milim da je malo postao nejasan tamo na terenu, ja bih ga zamolio da ponovi. Mislim da nije ni komplikovan ni težak odgovor, a radi se o nabavci traktora. Recimo, ja imam jednog mladog poljoprivrednog proizvođača koji kaže – ja bih da kupim traktor od 80 kilovata, da li može određen povraćaj da se dobije za tako nešto? Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Ja ću da kažem nešto, vezano je za Zakon o planiranju i izgradnji i za jednu grupu članova od 3. do 19. To sam govorio i u ponedeljak.

Ali, nešto što nije rečeno ovde, a to je Zakon o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, za dodatno finansiranje za Projekat unapređenja zemljišne administracije u Srbiji.

To jeste pripalo ministru za finansije, ali, suština tog zakona praktično pripada ovom ministarstvu, pa hoću kroz svetlo Zakona o planiranju i izgradnji da kažem deo tog posla, a vezano je za nešto čime se ja i profesionalno bavim, a to je geodezija i Republički geodetski zavod.

Ovaj sporazum ćemo ratifikovati ovde i on je u iznosu od 21 milion evra. Sredstva su namenjena prvenstveno za procenu vrednosti nepokretnosti i masovnu procenu objekata. Ono što je najbitnije za ovaj zakon, to je uspostavljanje registra objekata, njegovo održavanje i ažuriranje, na osnovu obnove satelitskih snimaka.

To je nešto gde ćemo mi u svakom momentu imati jedno ažurno stanje objekata na teritoriji Republike Srbije i to je nešto što praktično u sprovođenju planiranja, prvenstveno planiranja, znači mnogo.

Dalje - izvršiće se kompletna digitalizacija u zemljišnoj administraciji. To znači da ćemo praktično sve imati u digitalnom obliku, a kad imamo u digitalnom obliku, onda brzina, reagovanje, dolaženje do podataka je takva da se to radi u delu sekunde, da ne kažem u sekundi. Zato je ta digitalizacija i ubrzanje i kvalitet. To što će Republički geodetski zavod uraditi i imati to startno stanje, podlogu, itd, omogućava planerima, arhitektama, ljudima od struke iz te oblasti da jako dobro planiraju, počev od infrastrukture objekata itd, čak i u poljoprivredi.

Ovde nije ništa rečeno ali mislim da je jako bitno, a to je katastar vodova. Katastar vodova je u malom obimu digitalizovan. On će se sad digitalizovati i od njega umnogome zavisi, s obzirom da se on uglavnom, u najvećoj meri, nalazi podzemno, naravno da se deo nalazi i nadzemno, bez dobrog katastra vodova i digitalizacije tih podataka praktično nemamo taj kvalitet za dobru podlogu, za dobro planiranje.

Unapređenje katastra, modernizacija adresnog registra. Adresni registar je nešto gde nam nešto govori da ta nepokretnost ima svoje ime i prezime u smislu vlasnika. Da li je to preduzeće, da li je to fizičko lice, manje je bitno.

Dalje, nešto što je bitno, a to je poboljšanje rada Republičkog geodetskog zavoda u celini i njegovih isturenih jedinica po opštinama i gradovima, odnosno to su službe za katastar nepokretnosti.

Ovaj projekat će sprovoditi Republički geodetski zavod, što govori da Republički geodetski zavod sa svojim jedinicama u opštinama i gradovima je jako bitan za funkcionisanje ukupnog sistema u našoj državi.

Ono što sam ja čuo ovde i juče i prekjuče u raspravi, često deo poslanika, pogotovo iz opozicije, zna da kaže da ne valja katastar, da nešto ne valja, itd. Mislim da je to što se govori iz nerazumevanja. Jer, znate šta, ako svi mi koji smo vlasnici nepokretnosti, sve jedno ko je to, pokažemo jednu punu odgovornost prema toj svojoj nepokretnosti i odradimo svoj posao koji treba da odradimo i dostavimo određene podatke Republičkom geodetskom zavodu i katastru, onda će nam Republički geodetski zavod stvarno izgledati jako dobro, ako smo mi odgovorni prema onome što mi držimo kao vlasništvo ili ono što držimo kao korisništvo. Ta naša puna odgovornost daće jedan pun kvalitet radu Republičkog geodetskog zavoda i katastara. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Ovde se dosta pričalo o jednoj širokoj temi, kao što je planiranje i izgradnja, ali se dosta malo reklo, bar sam ja tako primetio o posebnom postupku radi realizacije izgradnje i rekonstrukcije linijske infrastrukture objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju. Mislim da je to jako bitno što će se tim postupkom ubrzati postupak eksproprijacije i drugi postupci, da nećemo gubiti vreme, da će Republika, zajedno sa lokalnim samoupravama ubrzati izgradnju linijske infrastrukture.

Želim da podsetim koji su to linijski objekti infrastrukture, naravno da ću nešto i propustiti Ima ih više, to su elektro-mreže, nadzemne, podzemne, putna mreža, TT kablovi, kanalizacija, toplovod, gasovod, vodovodna mreža, verovatno sam nešto ispustio.

Sve je to od posebnog značaja za Republiku, a naročito, u svemu ovome je vodosnabdevanje. Ja ću reći o vodosnabdevanju sa akomulacije „Stubo Rovni“, koje se nalazi iznad Valjeva i sa te akomulacije, preko pećine u Valjevu, odnosno gde će se nalaziti fabrika za pročišćavanje vode, snabdevaće se sedam opština, i to Valjevo, Lajkovac, Ub, Mionica, Ljig, Lazarevac i Koceljeva, koja je u ovoj godini ušla kao nova sedma članica tog regionalnog vodovoda od posebnog značaja za Republiku Srbiju.

Naravno da to neće biti tako brzo, ali neće biti ni tako daleko, tako da će se jedna velika teritorija, opština gde postoji nedostojeći deo zdrave, ispravne, pijaće vode, će se snabdeti sa akomulacije „Stubo Rovni“, odnosno preko prečistača vode u Pećini Valjevo.

Naravno da je ovo sjajna vest. Čestitam na donošenju, odnosno, posle glasanja Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, kao i ovog Zakona o posebnim postupcima radi ubrzanja postupka kod infrastrukture.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Ja moram da reagujem, samo da napomenem da Koceljeva, pomenut je netačan podatak, da je kompanija „Rauch“ dobila po radniku 70 i nešto hiljada, što apsolutno nije tačno i mislim da to kad se pusti u javnost, pogotovo sa govornice Skupštine, mislim da to ne ide u prilog nikome od nas, ne samo poslanika, nego bilo kojeg građana ove države. Ako odavde kreću ne proverene informacije, onda ne znam šta će drugi da kažu.

Istina je sasvim jedna druga, da je po radniku kompaniji „Rauch“ sa sedištem u Koceljevi dato 3.000 evra i molim da se barata sa tom cifrom. Oni ljudi koji hoće da mešaju babe i žabe, da ono što je dato za investicije, da pretvori u radnike, itd, jednostavno postoji ugovor, postoji nešto što se može proveriti, na kraju to je vezano sa Ministarstvom za privredu, odnosno Razvojnom agencijom Republike Srbije.

Još jedan kratak detalj. S obzirom, da se pomenula kompanija „Rauch“, „Rauch“ je kompanija koja čini mi se je nešto što je primer jedne dobre privatne kompanije koja posluje po svim pravilima ove države. Iz tih razloga dobro je da imamo takvih kompanija, a ne da na ovaj način ih teramo iz Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

S obzirom da imamo dosta zakona na dnevnom redu i svi su slične materije, fokusiraću se na dva.

To je Zakon o planiranju i izgradnji i mislim da ovde imaju tri ključne izmene. Nisam čuo, čini mi se, da je u raspravi bilo reči o njima, i to se odnosi na članove 6, 7, 8, 12, 13, 14. i 19.

Plan detaljne regulacije praktično nije mogao ni da se donosi zato što su ga kočili planovi višeg reda. Prostorni plan, urbanistički plan itd. Ovog puta se omogućava da se plan detaljne regulacije, čak i sa parcelacijom može doneti samo na osnovu odluke nadležnog organa u lokalnoj samoupravi. To je jedna novina, jedna dobra novina, jedno ubrzanje. To se do sada radilo mesecima, čak i godine su prolazile. Sa ovim smo mi otkočili mnogo toga, otkočili smo život.

Dalje, u članu 19. predviđene su ispravke granica susednih parcela, obrazovanih građevinskih parcela itd, što je do sada, u tehničkom smislu, otežavalo realizaciju toga papirološki. Mislim da je to jako smetalo onima koji to koriste, iako su oni to koristili na terenu, nisu mogli to da realizuju u nadležnim državnim organima, prvenstveno u Republičkom geodetskom zavodu, odnosno u službi za katastar nepokretnosti. Ovog puta se samo na osnovu geodetskog elaborata to može raditi, i to je veliki, veliki pomak, pogotovo za te ljude koji se nalaze u toj situaciji, a i za stručne ljude koji sprovode taj posao.

Nešto što je, čini mi se, najbitnije od svega, a to je član 12. To je Registar investicionih lokacija. To do sada nismo imali na jednom mestu. Ovog puta Zakonom o planiranju i izgradnji planira se da to bude sistem nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka. Znači, na jednom mestu će se naći sve lokacije u ovoj Srbije gde investitori mogu imati uvid, zainteresovani, lakše se opredeljivati za lokacije koje njima odgovaraju. To će odgovarati Srbiji i sredina i opštinama i gradovima za zapošljavanje i jedan ukupan napredak.

Što se tiče Zakona o Registru prostornih jedinica i Adresnom registru, to je novi zakon. Mi ga do sada nismo imali. Do sada je ova materija bila regulisana u tri zakona i jednim podzakonskim aktom. Ovog puta materija Registra prostornih jedinica i Adresnog registra se definišu jednim zakonom, što je jako dobro i do sada je bilo više onih koji su sprovodili ove zakone, a sada postoji samo jedan državni organ, odnosno Republički geodetski zavod sa svojim jedinicama za sprovođenje ovog zakona.

Novim Zakonom o Registru prostornih jedinica i Adresnom registru precizno je, kažem, definisano šta će raditi Republički geodetski zavod preko svojih jedinica u opštinama i gradovima. Ovde bih samo podsetio građane, mada to u članu 8. zakona piše, na vrste prostornih jedinica i posebno bih naglasio jednu.

Prostorne jedinice su: Republika Srbija, autonomna pokrajina, upravni okrug, jedinica lokalne samouprave, gradska opština, katastarski srez, katastarska opština, naseljeno mesto, mesna zajednica, statistički krug, popisni krug i, novo, područje biračkog mesta. To do sada nije bilo kao definicija, nije se nalazilo nigde. Kao takvo, prvi put se pojavljuje područje biračkog mesta, što znači da će u okviru prostornih jedinica i područje biračkog mesta biti predviđeno, tako da će to olakšati svima onima koji su zainteresovani da vide taj prostor gde je biračko mesto, pogotovo gde oni glasaju, da vide granice i, jednostavno, biće dostupno svim građanima da to vide. Ovaj zakon je pisan razumljivim jezikom i jasna je njegova primena i realizacija.

Popis stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine će biti naslonjen na Zakon o Registru prostornih jedinica i Adresnom registru. Ako je on dobar, kao bazni zakon, onda će nam i popis biti kvalitetniji i bolji.

U najvećoj meri ove zakone će sprovoditi Republički geodetski zavod sa svojim jedinicama u lokalnim samoupravama.

Ovo je i povećavanje obima poslova Republičkog geodetskog zavoda, a samim tim treba razmisliti povećanju broja radnih mesta, kvalitetnih radnika, tehničke opremljenosti, uslovima rada i materijalnim primanjima u Republičkom geodetskom zavodu. Svedoci smo ogromnog značaja Republičkog geodetskog zavoda, za građane i funkcionisanje sistema naše države. Pa, iz tih razloga zaslužuje punu podršku svih nas. Moderna i napredna država nije moguća bez modernog i naprednog Republičkog geodetskog zavoda, sa svojim katastrima.

Želim još jedan detalj da kažem i da iskoristim priliku, oko jednog infrastrukturnog objekta, koji ne iziskuje velika sredstva, ali mislim da je jako bitan za moju opštinu, opštinu Koceljeva. Opština Koceljeva se nalazi praktično na udaljenosti po tridesetak kilometara od postojećih auto-puteva, ili budućih auto-puteva. Postojeći auto-put „Miloš Veliki“ je na tridesetak kilometara od Koceljeve. Budući auto-put do Šapca je na tridesetak kilometara, put do Iverka, odnosno do Valjeva je na tridesetak kilometara od Koceljeve. Što se tiče puta Koceljeva – Šabac, Koceljeva – Valjevo, put je izvanredan, državni put, odličan, tako da ćemo imati jako dobru vezu sa ta dva auto-puta.

Međutim, put od Koceljeve do „Miloša Velikog“, traži rekonstrukciju. To je nekih ukupno dvadesetak kilometara. Nešto je tamo rekonstruisano, možda je to i samo petnaestak kilometara i ako bi našli načina i mogućnosti da se izvrši rekonstrukcija tog državnog puta, mislim da bi se opština Koceljeva našla u jako povoljnom položaju, jer i naši auto-putevi služe svojoj svrsi, ukoliko imaju dobre pristupne puteve. Ja bih molio ministarku da to ima u vidu.

Na kraju, ja ću da se pridružim čestitkama građanima, da čestitam današnju slavu Svetog Savu, a posebno školama. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Budžet je ogledalo rada jedne Vlade i ukoliko je budžet sa suficitom, naravno da Vlada sa nadležnim ministarstvima, javnim preduzećima, naravno tu je predsednik države, svi su oni jedan tim koji dobro funkcioniše i budžet dovode do suficita. Isključujući neka ranija zaduženja, mi bi, računajući ovogodišnji budžet, imali viškove, naravno da bi znali da se izborimo i sa njim i da ga upotrebimo na pravi način.

Uvek sam bio konkretan i ovog puta ću biti konkretan i predložiću određene stvari kojima je ovde malo bilo reči, a to je da budžet može da bude i usmeravajući. Hoću nešto da kažem, ništa novo, ali jednostavno da podsetim. Zašto usmeravajući? Recimo, glavni grad Beograd, mislim da on ne treba da bude previše pritisnut proizvodnim fabrikama i pogonima. Prsten oko Beograda, prsten oko sto kilometara je najbolja udaljenost od velikog glavnog grada, od velikih potrošača da budu proizvodni pogoni tu.

Zašto je to bitno? Bitno je, glavni grad se oslobodi pritiska doseljavanja, zagađivanja i svega ostalog što može da utiče na jedno dobro funkcionisanje glavnog grada, a samim tim okolina glavnog grada se razvija, narod ostaje tamo i mislim da je to svima bolje, a naravno da je to najbolje za Srbiju. To je primer. Imamo dobar primer u neposrednoj okolini, to su Beč i Ljubljana, koji vrlo dobro to rade i mislim da nam taj primer može poslužiti kao dobar primer.

Što se tiče puteva, što se tiče moje opštine Koceljeva, govorim prvenstveno sada o autoputevima, put „Miloš Veliki“ i dva autoputa, naravno, autoput je i „Miloš Veliki“, dva autoputa koji treba da se izgrade, to je put Ruma-Šabac i put do Valjeva. Koceljeva se nalazi na nekih 30-ak kilometara od tri autoputa. Autoput i ne treba da uđe u svako mesto. Autoput treba da ima dobre pristupne saobraćajnice, koje nisu mnogo udaljene od autoputa i onda je to dobra destinacija za razvoj i ulaganje.

Opština Koceljeva se nalazi u takvoj poziciji. Sem rekonstrukcije puta prema „Milošu Velikom“, sve ostalo su dobri putevi, tako da, jednostavno, to je ujedno i poziv investitorima da ulažu u opštinu Koceljeva.

Nešto što hoću da kažem, a što je jako bitno za poljoprivredu, u prošloj godini počelo se ozbiljno ulagati u automatizaciju za protivgradnu zaštitu u poljoprivredi. Ta automatizacija se pokazala u funkcionisanju jako dobro i jako mi je drago što se u ovoj godini predvidelo da će se još jedan deo Srbije automatizovati u protivgradnoj zaštiti, tako da ćemo imati jednu veliku teritoriju ili veću teritoriju nego što smo imali u smislu efikasne protivgradne zaštite. To ne znači da će protivgradna zaštita biti ta koja će nas potpuno zaštiti, ali će biti mnogo bolja nego što je do sada. Mislim da će se tu ulaganje isplatiti i predlažem da i u sledećim godinama nastavimo u istom smeru.

Dakle, 2,1 milijarda se ulaže u seosko područje. Mislim da je to nešto što je, neću da kažem novina, i do sada je to bilo, možda ne u tom iznosu. Mislim da je rukovodstvo ove države shvatilo da treba još više ulagati u ta seoska područja iz razloga, tamo postoji četiri infrastrukture koje su neophodne. To su: put, struja, voda i telekomunikacije. Ako to u seoskom području uradimo i ako bude pristupačno svima koji žive u ruralnom području, mislim da će ti ljudi dobro raditi, ostati i opstati na svojoj teritoriji i imaćemo i ostanak i opstanak, nećemo imati prazne teritorije.

Naš seljak zna dobro da radi. Mi njega ne treba da previše pomažemo u nekom drugim delovima u smislu kvalitetnog rada, ali u ovom delu infrastrukture, mislim da treba da ga pomognemo maksimalno, i što se tiče republičkog budžeta i što se tiče opštinskih, odnosno gradskih budžeta.

Još jedna mala sugestija, a to je fiskalni deficit. Postoje opštine i gradovi koji imaju kvalitetan budžet, ja ne govorim o apsolutnim iznosima, i ima potrebe da u pojedinim godinama taj fiskalni deficit se uveća u odnosu na propisani fiskalni deficit, kao što je opština Koceljeva uputila zahtev ministarstvu. Ne postoji nijedan razlog da se taj fiskalni deficit ne dozvoli, iz razloga što 15-ak zadnjih godina po završenim računima iskazuje se suficit. Nema zaduženja, nema kredita, a sve što bi se ulagalo, ulagalo bi se u razvojnu komponentu i infrastrukturu. Tako da, očekujem da će ministarstvo pozitivno odgovoriti na zahtev opštine Koceljeva.

Relativno mali budžeti, oni se najbolje čuvaju od velikog broja malih davanja, bez obzira koliko to izgledalo u ovom momentu ovako, mala davanja uvek, lakše se opredeljuje prema malim davanjima, ali je veliki broj malih davanja nešto opasno za mali budžet, pogotovo u opštinama koje imaju male budžete.

Ono što je za svakog čoveka, pa i za državu, pa i za rukovođenje ovom državom, najbitnije jeste, da bi mogla dobro da funkcioniše, da ima dobar novčanik i da bude dobar domaćin sa tim novčanikom. Budžet je jedan novčanik. Ako imamo pun novčanik i dobrog domaćina, mislim da je perspektiva zagarantovana, a to je što se tiče našeg državnog rukovodstva i ove Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se.

Prvo što hoću da kažem, mislim da je ovo preka potreba formiranje komunalne milicije na svim nivoima i u opštinama i u gradovima, iz razloga te potrebe kontrole i navikavanja svih na jedan odnos prema tom komunalnom redu koji treba svi kao građani da sprovodimo, počev od ponašanja prema pikavcu pa nadalje.

Ono što mislim da je dobro, to je što će nam komunalna milicija biti osposobljena, edukovana, uniformisana. Mislim da ta uniforma, jednostavno mi smo građani koji smo navikli da poštujemo uniformu i mislim da će ona doprineti jednom kvalitetnom radu komunalnog milicionera. Iz tih razloga apelujem da kada se bude, kada opština i gradovi budu donosili odluke o uniformisanju da to bude stvarno na jednom potrebnom nivou i da bude uniforma koja će se poštovati. S obzirom da je uniforma u pitanju, tu je uspostavljen jedan vertikalni red komandovanja, jer čim je uniforma u pitanju mora strogo komanda da se uspostavi, odnosno vertikala, kao što je to u policiji, miliciji, itd.

Ono što doprinosi jednom kvalitetu rada, to je tehnička opremljenost komunalne milicije i mislim da ona treba da bude maksimalno opremljena da u krajnjoj nuždi primenjuje i tu opremu od kamera pa nadalje, a da jednostavno kao što se u vojsci opremamo da ne bi bilo rata tako i komunalna milicija treba da bude opremljena da bi svi mi poštovali komunalni red, a što manje koristili tu opremu koja nam je data. Ona treba da posluži, u krajnjem, svojoj svrsi.

Nisam za kažnjavanje, jesam da mi kao građani koji to treba da poštujemo, jednostavno shvatimo da postoje određena pravila i prema nama i prema drugima i prema sredini u kojoj živimo, da jednostavno ta naša sredina bude i bolja i lepša, a pogotovo za te mlade naraštaje.

To što bude radila komunalna milicija, to je naš život, to je naša svakodnevica, svaki dan se susrećemo sa time, svi smo pod udarom komunalne milicije, ali ukoliko poštujemo određena pravila jednostavno komunalna milicija će samo nama doprineti da sve to bude u jednom skladu, u jednom redu. Svima će nam biti bolje da živimo u toj sredini kao i drugima koji dolaze u naše sredine.

Ono što želim posebno da zamolim ministra, a to je član 54. stav 1. gde se kaže da propisi za sprovođenje ovog zakona koje donosi ministar nadležan za sistem lokalne samouprave biće u roku od godinu dana. Slažem se da su ozbiljna podzakonska akta koja ministra treba da donese, kao što je snimanje na licu mesta, kao što je vršenje kontrole same komunalne policije. To traži jednu stručnost, jednu ozbiljnost, škakljiva su pitanja, ali da bi omogućili što brže sprovođenje ovog Zakona komunalne milicije, mislim da je prikladan rok šest meseci. Nisam čitao amandmane, ne znam da li je neko podneo amandman da se ovaj rok skrati, podneo sam amandman ali sam zakasnio s obzirom da sam ispustio rok za podnošenje amandmana. Zato bih zamolio ministra, mislim da bi učinio uslugu svim opštinama, prvenstveno opštinama da što pre mogu da primene zakon jer zakon ne može da se primeni bez podzakonskih akata.

(Vjerica Radeta: Imamo amandman da se pomeri rok.)

Imate amandman, drago mi je. Zato predlažem da ako postoji amandman da se prihvati takav amandman ili da vi predložite nešto da se skrate rokovi. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se.

Biću operativan i suštinski ću reći neke stvari za koje mislim da se nisu pominjale u dovoljnoj meri ovde, a to je, putarina, pa naravno da putarina mora da postoji. Svugde postoji putarina, postojaće i kod nas. Naravno, da onaj koji je predlagao, da je pravio analizu i ne sumnjam da ta putarina treba da se poveća, ali je mnogo veće pitanje gde se koriste ta sredstva i da li ta sredstva su vidljiva. Naravno da se koriste u održavanje puteva i u izgradnju puteva.

Nešto je ovde rečeno, a meni je žao što kolega nije tu koji je dao velike primedbe na rad "Puteva Srbije", odnosno direktora Drobnjaka. Ne bih ulazio, ali ako postoje određeni problemi postoje nadležni organi koji se bave tim problemima, ali ako cenimo rad direktora Drobnjaka moramo ga ceniti kroz rezultate rada. Mislim da se u njegovo vreme napravilo mnogo toga, pravi se, radi se kvalitetno. To je nešto gde mi treba da posmatramo određenog rukovodioca, sve ostalo nije naš posao, posao je drugih organa. Radi istine to bih rekao, da cela Srbija zna da treba ljude ceniti prema rezultatima rada.

Ovde je juče bilo govora o Moravskom koridoru i o drugim putevima i tako dalje, nešto što lokalne samouprave sputava u trošenju sredstava, u infrastrukturu ili bilo gde na drugu stranu, to je tzv. fiskalni deficit, odnosno mogućnost da koriste određena sredstva. Imate sredstva ali ne možete da koristite. Zašto? Zbog određenih okvira. Male opštine one imaju male budžete i one moraju godinu, dve ili tri da skupljaju neka sredstva da bi ušli u neki investiciju krupniju. E, sad, ako imate opštine koje imaju zrele prihode, nemaju zaduženje, nemaju kredite, plaća sve račune, servisiraju sve potrebe, potrebe budžetskih korisnika, imaju mogućnost da koriste veća sredstva, mislim da Ministarstvo finansija ima tu mogućnost takvim opštinama ili gradovima dozvoli tu mogućnost. Mislim da je to za sve dobro. Moja molba da takvim opštinama omogućimo, naravno kroz proceduru koja je predviđena zakonom.

Lokalne saobraćajnice, molim vas, mreža puteva naravno da su auto-putevi oni najvažniji putevi, ali svi drugi putevi nižeg reda koji se naslanjaju na puteve višeg reda, treba i oni da se rade, da se razvijaju da bi ta mreža puteva bila kvalitetna. Ne može auto-put da uđe u svaku sredinu, a i ne treba. Pristupne saobraćajnice, navešću primer moje opštine Koceljeve, mi ćemo da imamo tri tačke gde ćemo do auto-puteva biti na 30-ak, 35 kilometara. Jedan je Šabac, jedan je Valjevo, to je nekih 35 kilometara i mi tu imamo sada trenutno kvalitetnog puta i imaćemo Ub koji je isto 30-ak kilometara gde ćemo imati novi auto-put. Postoji državna saobraćajnica koja je u lošem kvalitetu. Državna saobraćajnica, to je put drugog A reda broj 141. Naravno da se mora planirati da i tu saobraćajnicu rekonstruišemo da bi taj auto-put imao pun značaj da sve opštine ili sva mesta mogu imati dobar ili kvalitetan pristup dobrim i kvalitetnim putevima.

Zato mislim da sve ovo što radi naša država sa Vladom i svojim javnim preduzećima u okviru infrastrukture, mislim da je to dobro i da to treba podržati. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem predsedavajući.

Ja ću pre nego što krenem na raspravu, samo kratko reći, s obzirom da je bilo reči ovde o tehničkim stvarima i mislim da je tu ostalo nešto nejasno, radi građevinske, saobraćajne i geodetske struke, ja moram da kažem da uzdužni i poprečni padovi, ostalo je nejasno.

Molim vas, mislim da se bavimo nečim što jednostavno ne bi trebali da se bavimo u ovoj Skupštini, to je stvar tehnike i struke i onda se ovde napravi tako nešto da to ode u javnost i ostane nepoznanica za mnoge tamo ljude koji jednostavno i ne treba da znaju nešto, da to nešto nije u redu.

Molim vas, postoje dva pada na putu – uzdužni i poprečni. Struka, zavisi od geometrije puta, nalaže kakav će biti prvenstveno poprečni pad. Na osnovu tog poprečnog pada određuje se kako će se vode odvesti, da li će to biti otvoreni kanal, da li će to biti zatvoreni kanal, da li će to biti kišna kanalizacija, da li će biti nešto drugo, kao i uzdužni profil, a naravno da sve to mora da ide i u okviru bezbednosti saobraćaja. Ta kombinacija mora da postoji.

Dalje, ne možemo se, kažem, baviti u ovoj Skupštini tim sitnim tehničkim detaljima i ne treba da se bavimo.

Ono što, ja neću dugo pričati, o značaju, mislim da su mnogi pričali danas, o značaju Moravskog koridora, ali dovoljno je samo da pomenete tri stvari i ne treba ih nešto obrazlagati, to je povezanost centralne Srbije, samo to, recimo. Šta dalje? Šta sada dalje objašnjavati tu?

Dalje, privreda turistička, ovde je turizam nekako ostao po strani. Taj deo Srbije je baš bogat turističkim ponudama. To treba istaći ovde zato što će se ovim auto-putem se dobiti i to na značaju i posećenosti tog kraja.

Dalje, ono što mi pričamo o auto-putu putu, on jeste noseći, ali ono što ide uz njega, to su ove regulacije Morave i ostalih vodotokova, kao i telekomunikacioni deo, mislim da je to zadnji napredak tehnike kada se te tri stvari uporedo rade. Ja dalje neću oko toga.

Dalje, eksproprijacija. Eksproprijacija je nešto gde treba obezbediti postupak. Postupak je obezbeđen. Zašto je donet zakon? Da se ubrza. Ako sam već u mogućnosti da to radimo, hajde da ubrzamo i da obezbedimo, suština eksproprijacije je da se strankama obezbedi zaštita njihovog prava.

Ako smo to obezbedili, a jesmo, onda mislim da je to sve u redu i svaki prigovor na donošenje ovakvog, kao posebnog zakona, mislim da ne stoji.

Znači, postoje rokovi, obezbeđena zaštita prava vlasnika na nepokretnosti i naknada. Sve je to zaštićeno i mislim da je to u redu.

Nešto što su dobili na kvalitetu, na kvalitetu rasprave, to je ova ponuda i ja kad sam došao i kad sam video to, prijatno sam se iznenadio, jer ovo i za svakog koji ne poznaje ovu tematiku, jednostavno je dovoljno da vidi ovu kartu i da mu bude poprilično jasno o čemu raspravljamo, kao i jedna povezanost ove Srbije, pogotovo tim dobrim putevima.

U okviru svega ovoga, mislim da se ovo malo zanemaruje, u smislu, svi su nešto malo ispred, ali struka, ja hoću, kad god govorim, hoću da kažem o značaju Republičkog geodetskog zavoda i te geodetske struke koja daje za ovako nešto. Verujte mi. Republički geodetski zavod, ili katastar, nisu u dovoljnoj meri vidljivi, ali, bez Republičkog geodetskog zavoda, bez geodezije nema posla, pogotovo u infrastrukturnim objektima. Jednostavno, početak, sredina, kraj, svuda je tu Republički geodetski zavod prisutan, prisutan na način da mora kvalitetno i brzo da radi.

Ako je to tako, ako radi dobro, ako Republički geodetski zavod ide krupnim korakom ispred, ako napreduje, ako tehnički napreduje, ako stručno napreduje, to mora da se prepozna i u Vladi. Pa, ako je to tako, možda i kad postoje zahtevi za nadoknade, za plate, itd, sve to treba imati u vidu i ako imamo stručan organ i organ koji dobro radi svoj posao, onda sve to treba imati u vidu, pa i kad su u pitanju nadoknade i plate.

Ono što hoću još da kažem, ono što nije direktno vezano za Moravski koridor, a to je, recimo, moja opština, opština Koceljeva, jednostavno, izgradnjom auto-puta Novi Sad-Ruma-Šabac-Loznica, izgradnjom auto-puta Lajkovac-Iverak odnosno Lajkovac-Valjevo, Koceljeva će se naći udaljena od tri auto-puta sa po 35 km otprilike. Šta tu fali? Fali rekonstrukcija državnog puta broj 141, to je državni put drugog "A" reda, negde oko 25 km, da bi Koceljeva bila uvezana sa auto-putem, odnosno sa Ubom. Znači, fali rekonstrukcija državnog puta drugog "A" reda. Ja molim i ministarku nadležnu za sve to, džabe nam auto-putevi ako nismo povezani i sa putevima nižeg reda. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Vi ste u svom izveštaju napisali da je DRI ona koja kontroliše javna sredstva, samostalna je i podleže nadzoru Narodne skupštine, kojoj i odgovara.

Znači, težak posao. Čini mi se vrlo težak, pogotovo kada uzmemo reči – državna, pa još – revizorska, pa još – institucija.

To što radi DRI je sigurno težak posao, odgovoran, a nadasve stručan. Vi verovatno treba da budete ispred mnogih koji rade u raspodeli i trošenju prvenstveno budžetskih sredstava i verovatno morate edukativno da idete napred i ispred svega. Nije to lako, pogotovo jer su ljudi različiti i čim su u pitanju finansije itd, to je podležno raznoraznim kontrolama i mogućnošću da dođe do zloupotrebe.

Ja ću ukazati na par stvari. Više volim da budem praktičan, jer mislim da se to tako najbolje razume i da treba dati akcenat na pojedine stvari i predložiti nešto što smatrate da treba uraditi.

Javne nabavke. To je teška oblast za svakog i za reviziju. Ovaj zakon je urađen i usvojen da se spreče mahinacije, nedozvoljeni postupci u trošenju sredstava. Dalje, za poštene Zakon o javnim nabavkama verovatno nije ni potreban, ali je dobro i za poštene i za one koji smatraju da treba da vrše mahinacije u javnim nabavkama. Imaju propisana pravila kojih se treba pridržavati i onda se smanjuje mogućnost i zloupotrebe i mahinacija.

Sav napad na finansije i lopovluk ide na budžetska sredstva, na javnu svojinu jer privatnici, uglavnom, i ne daju na svoj deo. Svi nekako osećaju potrebu, misle da je lopovluk, iako se ne plaćaju porezi, doprinosi, ili se smanjuje osnovica da se ne bi platio pun iznos obaveza prema budžetu i doprinosima. Tako da je kontrola i usmeravanje svega toga nije laka, a smatram da iako to usporava sam postupak, čim usporava sam postupak javnih nabavki samim tim usporava i brzinu razvoj. Međutim, kada to ide na pravi način onda se sve stavlja u drugi plan.

Ono što je po meni najbitnije vi ste ovde napisali i nazvali ste efekti realizacije. Ja ću samo dva napomenuti, koja su meni jako bitna. To je poslerevizorni postupak. To je ono nešto gde je praktično produžetak vašeg rada, uz vaše angažovanje, a ako su oni koji su bili kontrolisani imaju dobre namere oni će se vama i obratiti za pomoć, u svakom slučaju, i da oni dobiju naviku pravilnog rada.

Doneti su pojedini novi zakoni. Ja ću napomenuti samo jedan, mislim da je on nekako iz moje oblasti itd, i ja ću ga pomenuti, to je Zakon o javnoj svojini gde je omogućen upis javne svojine po službenoj dužnosti na objektima koji ne mogu biti prometu, gde su jedinice lokalne samouprave upisane kao držaoci. Mislim da je to veliki pomak i to je vaš doprinos, jedan od doprinosa za promenu zakona i propisa koje prate zakone.

Ono što nije urađeno, a gde vi preporučujete izmenu propisa, odnosno zakona, ja ću opet napomenuti dva, od tamo petnaestak koji ste predložili. To je Zakon o odbrani od grada. Donet je nov Zakon o odbrani od grada. Mislim da je on sjajan zakon, da je modernizovan, da se uvodi automatizacija u odbrani od grada, da ta automatizacija daje rezultat, čak i u ovoj godini se to pokazalo. Ali, što se tiče finansiranja, stalno je problem bio oko finansiranja, prvenstveno protivgradnih strelaca i kupovinu protivgradnih raketa, pa je država dala deo sredstava, deo je lokalna samouprava davala bez dovoljno pokrića u zakonima, odnosno podzakonskim aktima.

Lično mislim, s obzirom da je protivgradna zaštita nešto što mora da ima svoju vertikalu, ne može se uporediti do kraja, ali kao što je komandovanje u vojsci. Vi ne možete tu da radite proizvoljno i šta hoćete. Mora da postoji vertikala. Ako postoji stroga vertikala, mora da postoji i vertikala u finansijama. Mislim da ni jedan surogat u finansiranju nečega nije dobar. S obzirom da zakon ovde jasno definiše ko treba da finansira protivgradnu zaštitu, mislim da tu ne treba postavljati dilemu.

Drugi zakon koji vi predlažete da se promeni, to je Zakon o budžetskom sistemu i taj fiskalni deficit. Znate šta, fiskalni deficit on je nešto što ograničava mogućnost potrošnje na lokalu, odnosno trošenje budžetskih sredstava. Ali, ako se neki budžeti lokalnih samouprava na pravi način se vode, ako nisu zaduženi, ako nemaju nikakvih dugova neplaćenih, ako nemaju ni jedan kredit, ako servisiraju korisnike budžeta i imaju sredstava, zašto to sve ograničavati jednim aktom. Ako neki budžeti treba da se ograniče, treba zakonski propisno tačno reći šta treba ograničiti.

Zato vaš predlog koji ste naveli ovde, u vašem izveštaju, to je da se u fiskalni deficit uključe i sredstva koja se prenose, neutrošena sredstva koja se prenose iz ranijih godina. Ja bih to čak rekao da u fiskalni deficit treba uključiti u punom iznosu, a ne samo 10% od prenetih sredstava, neutrošenih sredstava iz prošlih godina. Tu smatram da u vašem predlogu treba da istrajete, zato što ste u pravu, i da je to jedna pozitivna promena i da je to dobro i za lokalne samouprave, a dobro je i za ovu državu.

Ja ne bih dugo gospodine Pejoviću sa vašim saradnicima, mislim da ste na dobrom putu i želim vam sreću. Samo napred.

Zahvaljujem.

Rekao bih nešto kratko da ne ostane ovde nešto ne razjašnjeno. Kolega Arsić kada je govorio, govorio je o malom broju, da ne bude to da generalizujemo da svi koji rade u Republičkom geodetskom zavodu i u Katastru da su korumpirani itd. Pošto ja dolazim iz te baze, pošto sam te struke i ceo život sam radio tamo, vrlo dobro znam kako se radi, šta se radi, koji je kvalitet posla i efekat svega toga.

Tačno je ovo što se reklo, ni jedna ozbiljna država ne može dobro da funkcioniše ako Republički geodetski zavod ili ta struka ne funkcioniše na pravi način. Negde je u različitim zemljama različito organizovano, ali jednostavno katastri, kako se to popularno kaže ili Republički geodetski zavod, su mirođija u svakoj čorbi. Jednostavno tako je uspostavljen sistem i to nije ni loše, ali šta se dešava tu? Nasleđe dugi niz godina postoji u Republičkom geodetskom zavodu prvenstveno na nivou plata. Da li su bila dozvoljena određena primanja, da li su ona bila kako treba ili ne, ali su se dugo godina provlačila. Činjenica je i osnovno je bilo da to pređe u legalne tokove. Znači, to je bilo pre desetak godina, pre petnaestak godina, to tako funkcioniše.

Ako je neko korumpiran u Republičko geodetskom zavodu, naravno da treba da odgovara za to i da uđe u zakonsku proceduru i da svi organi koji su nadležni za to sprovode mere u skladu sa zakonom. Svi ostali nisu u tom delu i ne treba ih generalizovati.

Drugo, radi se o jako specifičnim oblastima gde jednostavno mora postojati određena specifična znanja i ako je to tako i ako u toj posebnoj organizaciji postoji 80% tehničke struke, znači da taj posao zahteva, kažem, ta specifična znanja. Ako su specifična znanja u toj oblasti takva, mislim da moramo razmisliti da li da ta određena znanja i tu vrstu posla treba možda i nagraditi na jedan poseban način.

Zato predlažem da Vlada i ministarstvo i rukovodstvo Zavoda imaju određen zajednički stav da to predlože i mislim da rešenjem tog pitanja ne bi imali problem pitanja ni građana, ni države što se tiče Republičkog geodetskog zavoda.

Tako da, ja jednostavno zbog jedne istine i ljudi koji tamo rade, treba reći da je to ovako. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Uvažena gospodo, ja ću kratko reći o izmenama i dopunama dva zakona, i to Zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji i izmenama i dopunama Zakona o izmeni i dopuni Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova.

Ova rešenja iz ova dva zakona su, u stvari, rešenja da se ubrza procedura izdavanja građevinske dozvole za izgradnju infrastrukturnih objekata, prvenstveno puteva i pruga. Do sada je to bio veliki problem na celoj dužini, radi se o desetinama kilometara infrastrukturnih objekata, prvenstveno puteva, jer se oni najviše i grade, ukoliko se ne završe određeni imovinsko-pravni odnosi, odnosno eksproprijacija, ceo postupak nije mogao da krene u izgradnju. Sada se dozvoljava gradnja, odnosno izdavanje građevinske dozvole ukoliko u pojedinačnim slučajevima nisu rešeni, a oni će biti rešeni u postupku gradnje. To je nešto što je jako dobro, što ubrzava, što smanjuje troškove i dobro je za ovu državu i za ove građane.

Naravno da se neće izdati upotrebna dozvola dok se sve prethodne radnje ne završe, i one administrativne i one suštinske, one na terenu, što znači da je upotrebna dozvola ta koja dozvoljava upotrebu određenog objekta, da li je on infrastrukturni ili neki drugi, a što se tiče ovog dela ili izmena ovog zakona, radi se o infrastrukturnim objektima, odnosno o putevima i prugama, i dok se na nivou jedne katastarske opštine taj put ili pruga ne uradi tako da dobije jedan broj katastarske parcele na nivou jedne katastarske opštine.

Mi stalno pričamo o najvišem nivou puteva, odnosno pruga, prvenstveno puteva. Koliko su bitni ti putevi koji čine okosnicu ili kičmu svih puteva, mislim na najviši nivo puteva, toliko su bitni putevi na lokalnom nivou, počev od opštinskih puteva do čak nekategorisanih puteva, jer ako i oni nisu u smislu umrežavanja sa tim putevima visokog nivoa, ako oni nisu kvalitetni, nisu dobro urađeni i ne naslanjaju se na puteve višeg nivoa, onda mi nemamo dobru mrežu puteva.

Ovim zakonom je dozvoljeno i da ti putevi mogu da se rade ako nisu završene pojedinačne eksproprijacije u pojedinim slučajevima. Znači, ako hoćemo da imamo kompletnu dobru infrastrukturu, prvenstveno mislim na puteve, moramo na svim nivoima i raditi i počinjati radove, ne čekajući da se kompletna eksproprijacija završi.

Skupština je tu da menja zakone, da ih prilagođava životu, normalno, ponašajući se dalje u okviru Ustava i zakona.

Mislim da ova rešenja mogu dobro da posluže i za vodove i vodotokove i reke kada se one rade, ali, to je samo moje razmišljanje. Mislim da će to Vlada i nadležni imati u vidu.

Što se tiče drugog zakona, odnosno Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, upis svih promena u postupku eksproprijacije ne može da prođe bez kvalitetnog rada katastra, odnosno Republičkog geodetskog zavoda. Želim da kažem da je rad Republičkog geodetskog zavoda i organizacionih jedinica, u narodu poznat kao katastri, jako bitan i zadire u gotovo sve sfere života. Znači, bez tog dobrog, kvalitetnog rada u katastrima, odnosno u Republičkom geodetskom zavodu nema ni dobrog funkcionisanja države.

Neke teškoće koje se sada pojavljuju na nivou Republičkog geodetskog zavoda jednostavno treba ima ti u vidu i videti gde su te teškoće. Mislim da je rukovođenje Republičkim geodetskim zavodom na zavidno visokom nivou, da je Republički geodetski zavod iskoračio krupnim korakom na viši nivo svog rada, gotovo na svim nivoima, od geoprostornih podataka i na svim drugim delovima gde funkcioniše Republički geodetski zavod. U okviru katastara, za tu vrstu posla su potrebna specifična znanja. U okviru organa uprave praktično postoji 90% tehničke struke. Znači, to samo po sebi govori da moraju postojati određena specifična znanja za tu vrstu posla. S obzirom da je to tako bitno za rad Republičkog geodetskog zavoda, odnosno katastara, treba imati u vidu malo i zahteve radnika, pa i sindikata, da u skladu sa navedenim, prema mogućnostima budžeta, takav rad treba adekvatno nagraditi. Zahvaljujem na pažnji.