Zahvaljujem.

Koleginica Nataša Jovanović je pokrenula jedno pitanje i mislim da je ono suštinski najbitnije za sve građane Republike Srbije, a to su domovi zdravlja, jer najveći broj građana koristi usluge, što se tiče zdravstva, iz domova zdravlja.

S obzirom da su domovi zdravlja do sada bili u javnoj svojini lokalne samouprave, sada će biti u javnoj svojini Republike Srbije. To za građane, odnosno za pacijente i nije toliko bitno u čijoj će svojini biti, nego koje efekte imamo iz toga.

Ono što ja vidim, iako nisam iz te struke, mislim da je ovo bolja varijanta, prvenstveno iz razloga što će bolji efekat i pružanje zdravstvenih usluga biti, jer će biti na jednom mestu veći broj stručnih lica, lekara, koji će moći da pruže uslugu pacijentu, a ne kao do sada, to je bila i procedura i teškoće i na različitim mestima se odigravalo.

Dalje – odgovornost. Jako je dobro što je uspostavljena vertikala, što se zna da će postojati zdravstveni centar, ako sam ja to sve dobro razumeo, pri kome će biti dom zdravlja. Znači, postoji vertikala rukovođenja, a postoji i vertikala finansiranja. I to je sve na jednom mestu. To je nešto što čini jednu odgovornost i mislim da je i kvalitet više. Jer, surogat se nigde nije pokazao kao nešto dobro, kao što su do sada domovi zdravlja bili, država ili ministarstvo daju za plate, sve ostalo lokalna samouprava, određeni deo materijalnih troškova i investicija i sistem rukovođenja i upravljanja. To se baš nije slagalo do kraja. Negde je to išlo kako treba, negde nije išlo i mislim da je ovo bolja varijanta za pacijente i za građane u celini.

Ja ću navesti primer tamo odakle ja dolazim, iz Opštine Koceljeva, a ako to bude kako je i bilo ranije, a verovatno će to biti, Opšta bolnica Šabac će postati zdravstveni centar, koji će uključiti domove zdravlja u Šapcu, Bogatiću, Vladimircima i Koceljevi. U celom tom krugu, recimo, Dom zdravlja Koceljeva će biti najudaljeniji od Zdravstvenog centra Šabac. To je prosečno na celoj površini negde oko pedesetak kilometara i zato u planu mreže zdravstvenih ustanova treba voditi računa i o tim najudaljenijim domovima zdravlja u odnosu na zdravstvene centre, tako da ti domovi zdravlja dobiju možda veći broj zdravstvenih ambulanti ili kako se već to zove da bi jednostavno građani imali priliku da imaju tu prvu zdravstvenu uslugu, pa kasnije, ako ima potrebe, da se ide i u bolnicu.

Dalje, možda tamo gde do sada i nije bilo ambulanti, ja govorim o tim udaljenim krajevima, a pogotovo udaljene u odnosu na zdravstveni centar, da jednostavno, kao što je kod mene, recimo, Kamenica i Svileuva , da imaju ambulante. Ima Donje Crniljevo i Draginje. Jednostasvno, da plan mreže kada se bude radio da se vodi računa i o tome.

Dalje, danas sam čuo, možda nisam pročitao, pokretna apoteka. Mislim da je to jako dobra stvar i da će da vredi mnogo, pogotovo u seoskom i ostarelom delu. Dalje, udaljenost od zdravstvenog centra, pa i od doma zdravlja, ali prvenstveno od zdravstvenog centra je u direktnoj srazmeri sa troškovima pacijenta. Troškovi odlaska i dolaska, pa i troškovi ostanka tamo na licu mesta troškovi, dužina čekanja prevoza itd, tako da jednostavno, da li je ovih 50 kilometara, što je predviđeno ovde, da li je to prava mera ili je to 40, recimo, itd. verovatno je to neko merio i predložio, ali jednostavno treba videti u praksi kako će se to pokazati, pa eventualno to menjati.

Ima nešto što smanjuje troškove u ovim zakonima. To je, recimo, 30 dana je dosad mogao izabrani lekar da da bolovanje, sad to može da bude 60 dana. Tu se duplo smanjuju troškovi za onoga ko koristi tu vrstu bolovanja, zato što je on morao posle 30 dana da ide pred komisiju određenu, pa je morao da pravi troškove, da gubi dane, itd.

Dalje, upućivanje na bolničko lečenje, dosad je to mogao samo izabrani lekar, sad može i specijalista koji se nalazi baš u zdravstvenom centru, odnosno u bolnici i tako da se i taj deo, jedan dan troškova tog pacijenta, jednostavno smanjeni su troškovi za pacijenta.

Tako da, ima tih poboljšanja i mislim da je ovo dobar zakon. Verovatno će praksa pokazati da deo možda treba korigovati, ali čini mi se da je ovo sasvim u redu. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovane koleginice i kolege, u današnjoj načelnoj raspravi ću se prvenstveno ograničiti na izmene i dopune Zakona o bezbednosti hrane.

Proizvodnja i bezbednost hrane je prioritetna obaveza svih nas, pa ovim izmenama i dopunama zakona se poboljšava osnovni tekst, što je u krajnjem i naš osnovni zadatak nas poslanika.

Proizvodnja hrane traži fabrike, a same fabrike zapošljavanja. Te fabrike traže razvoj sirovinske baze. To je uglavnom u seoskom području. Samim tim ide lanac razvoja iz seoskog područja i ostanka u njemu.

Sigurno je da je najbolja fabrika u poljoprivrednim krajevima fabrika koja koristi sirovinsku bazu iz poljoprivrede, jer samim tim razvija i okolinu, selo, ljude, tako da i ova država, vidim, u poslednje vreme, naša država, vodi računa da takve fabrike dolaze u krajeve gde je dobra i intenzivna poljoprivredna proizvodnja.

Hrana služi prvenstveno za ljudsku ishranu, a kao takva mora biti i maksimalno ispravna. Hrana koja se ne proizvodi u fabrikama, već u domaćoj radinosti, mora biti i ona bezbedna, što je ovim izmenama i dopunama zakona rešeno, tako da takva hrana dobija sertifikat i svoje mesto i u prometu i u prodaji. To omogućava i da mala seoska domaćinstva mogu da se razvijaju i opstanu, u konkurenciji velikih proizvođača.

Dobar primer za ovu vrstu proizvodnje hrane u domaćoj radinosti je svakako Festival zimnice u Koceljevi, koji se održava svake godine poslednjeg vikenda meseca septembra. U prošloj godini je bio deseti jubilarni Festival zimnice i po ocenama svih učesnika kažu da je taj Festival zimnice uspešan.

Festival zimnice ima veliki broj svojih izlagača, veliki broj posetilaca, ali i organizator ne dozvoljava da se to pretvori u nešto drugo, već da bude baš festival zimnice namenjen prvenstveno hrani i zimnici. Taj festival ima svoju dušu. Jednom biti na njemu, nema brige da li ćete sutra ponovo doći ili ne. Tako da je moj predlog, ko nije bio, da dođe i poseti Festival zimnice u Koceljevi.

Generalno gledajući, u poljoprivredi je mnogo toga pozitivnog urađeno, pogotovo sa nivoa države, odnosno Vlade, odnosno ministarstva. Recimo, ja ću napomenuti neke stvari koje možda nisu u dovoljnoj meri ovde rečene, kao što je, recimo, poljoprivredno zemljište u državnoj svojini. Prvo, uvedena je evidencija. Drugo, to zemljište se stavlja u funkciju, odnosno u funkciju poljoprivredne proizvodnje, tako da je to jedan ozbiljan pomak da država misli o svom poljoprivrednom zemljištu u sopstvenoj svojini.

Protivgradna zaštita. Ono što je rečeno u prošloj godini, da će se krenuti u automatiku, odnosno automatsku odbranu od grada, je već počelo da se radi na terenu, na terenima uopšte Koceljeva i zapadne Srbije već se to radi, tako da u Mačvanskom okrugu očekujem da će to biti urađeno i da će biti spremna ta vrsta protivgradne zaštite za ovu godinu.

Naravno da to nije moguće uraditi u jednoj godini, ali, bitno je da se krenulo i da ćemo time poboljšati protivgradnu zaštitu, iako nema sto posto zaštite od grada.

Kad se sabere sve ono što pripada poljoprivredi, već smo došli na tih željenih 5% od budžeta Republike, tako da je to jedan ozbiljan pomak u količini finansija koje idu poljoprivredi.

Ono što je meni fascinantno, što je dobro, što se stalno pomeraju uslovi za dobijanje podsticaja u smeru da ti podsticaji stvarno idu u poljoprivredu i poljoprivrednu proizvodnju.

Ako ti podsticaji mogu da se iskoriste u nešto drugo kao što je opšta potrošnja, lična potrošnja, itd, onda takvi podsticaji nisu dobri. Ako oni su tako ograničeni i predviđeni da jedino mogu da odu u poljoprivrednu proizvodnju onda oni imaju svog smisla i treba ih i dalje forsirati.

Mislim da se tu dosta uradilo, da verovatno ima u toj oblasti još puno toga da se uradi, ali je najbitnije da podsticaji koji dolaze sa nivoa države idu direktno u poljoprivredu i mislim da je tu postignut jedan ozbiljan iskorak.

Toliko za ovaj put. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Što se tiče budžeta, ja sam uvek voleo da budem konkretan i lociraću se samo na tri stvari koje su po meni dosta bitne, a to je završetak akumulacije, odnosno brane i akumulacije „Stubo Rovni“ koja ima prvenstveno dvonamensku ulogu. To su sprečavanje poplava, navodnjavanje i vodosnabdevanje zdravom, ispravnom pijaćom vodom.

Obzirom da zdrava, ispravna pijaća voda je uvek problem i na njoj treba uvek raditi i biti spreman, mislim da, s obzirom na količine vode koje ova akumulacija ima, mislim da treba proširiti i druge opštine kao što su LJig, Osečina i Koceljeva. Koliko ja znam Koceljeva se sprema da bude neko ko će se zakačiti za zdravu pijaću vodu koja će dolaziti iz brane Stubo Rovni , a ove godine se ta velika investicija završava.

Druga stvar koju želim da kažem je protivgradna zaštita. U ovoj Srbiji, nama je poljoprivreda jako ugrožena od elementarnih nepogoda, a prvenstveno od grada i ovde je jedan kolega pre mene već govorio o tome, ali ono što ova Vlada preduzima i nadležno ministarstva je automatska odbrana od grada, tako da će se na dva prostora u ovoj Srbiji graditi automatska odbrana od grada.

To je zapadni deo Srbije i deo Vojvodine. To će biti kontinuitet, tako da će cela Srbija u nekom narednom periodu biti pokrivena efikasnijom, automatskom odbranom od grada .

Ono što želim još da kažem, s obzirom da su mi se kolege, pošto sam ja te struke, obratile jednim dopisom, želeo bih da kažem, i to se uglavnom odnosi na ministra Ružića, a to je RGZO.

Oni imaju višedecenijske probleme, s obzirom da funkcionišu u okviru državne uprave i tu je skup, u okviru državne uprave, najviše tehničkih lica ima. Od inženjera, tehničara u kombinaciji sa pravnicima rade jako bitan posao i oni kao takvi su jedna spona, jedno vezivno tkivo, jedan lepak u nivou funkcionisanja državne uprave u celini, kao i lokalne samouprave.

Jako su to stručni ljudi, usko specijalizovani i oni su imali određene zahteve, i sad imaju. Ako je moguće ispraviti u toku ove sednice, da, ako se smatra da je njihov zahtev opravdan. Suština njihovog predloga je da se u okviru člana 32. Zakona o državnim službenicima uvrste i radna mesta na stručnim poslovima koji su zastupljeni u RGZO.

Poslovi koji su vezani za održavanje katastra nepokretnosti, kao i oni koji se odnose na upravljanje geoprostornim podacima zahtevaju posebna znanja, veštine, kao i visok stepen odgovornosti i pouzdanosti.

U tom smislu je i Zakon o državnom premeru rešio, definisao jedno zvanje katastarskog službenika, tako da su ti prethodni zakoni rešili određena pitanja. Ovi problemi u RGZ-u traju, kažem, deceniju i mislim da je vreme da se to reši na jedan način da se praktično i ta struka, specifikum te struke, ono što je potrebno ovoj državi, praktično zaslužuju jednu punu pažnju i praktično verifikaciju nekog postojećeg stanja,

Ovo je moja, ne zahtev, nego jedna sugestija da se vidi da li je moguće to sad ili u nekom narednom periodu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, verovatno ste mislili na član 4, ne smeta.

Govoriću o vanrednim situacijama i reći ću o vatrogasnim spasilačkim jedinicama. Vanredne situacije su ovde posebno naglašene i mislim da treba da budu posebno naglašene i to je nastavak moje diskusije u odnosu na prethodni amandman koji sam podneo. Ovde se jasno definiše kada se proglašavaju vanredne situacije, šta treba da bude ispunjeno da bi se proglasile vanredne situacije, kada se ukidaju vanredne situacije i ko ih ukida, ko proglašava, odnosno ukida vanredne situacije, ko ih predlaže itd. To je dosta jasno i dobro obrađeno u ovom zakonu.

Međutim, da bi vanredne situacije mogle da se prevaziđu na jedan dobar način, bez manje posledica potrebne su dobre vatrogasno-spasilačke jedinice. S obzirom da mi imamo jedno malo šarenilo, moj predlog je bio i ostaje da vatrogasno-spasilačke jedinice kao uniformisana lica budu popunjene sa 100%, a da onaj civilni deo ako treba da trpi, da trpi civilni deo, jer vatrogasno-spasilačke jedinice su motor održavanja i održanja vanrednih situacija. Iz tih razloga predlažem da praktično, i tamo gde imamo vatrogasce koji su iz drugih opština i gradova, da se vrate u svoje gradove i opštine i tamo da rade svoj posao, a da se popunjavaju vatrogasci sa teritorije onih opština i gradova, tamo gde su vatrogasno-spasilačke jedinice.

Još jedan samo jedan detalj, najbolje je kada vatrogasno-spasilačke jedinice ne rade. Znači da imamo dobro stanje, kao i u fabrikama kada održavanje ne radi, to je dobro za fabriku, tako mislim i za vatrogasno-spasilačke jedinice. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama je napravio ogroman napredak samim nazivom zakona i stavljanjem ispred smanjenje rizika od katastrofa, pa tek onda je upravljanje vanrednim situacijama. To je nešto, ne znam da li je dobro poređenje, ali dobro objašnjava ovu prethodnu stvar pre vanrednih situacija, a to je, recimo, kao i u zdravstvu. Ako preventivno delujete, neće doći do bolesti, do epidemije itd. Tako je i ovde. Znači, jedna dobra dijagnoza svega onog što bi moglo da se desi u pripremi i u nečemu što treba odraditi da ne bi došlo do katastrofa, a mislim da samim tim smanjujemo same katastrofe. Mi ne možemo njih isključiti, s obzirom da ne možemo predvideti ni obim ni količinu same eventualne katastrofe, ali verovatno možemo to i ublažiti. Zato je ovo i rečeno u članu 3, da je praktično sadržaj ovog zakona nacionalni i lokalni prioritet. Znači, sam zakon je rekao da je ovo nacionalni i lokalni prioritet.

Što se tiče subjekata sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama, svi mi smo u državi subjekti koji učestvujemo u svemu tome. Međutim, ja bih počev od Vlade, Ministarstva privrede do građana, ja bih se tu samo kratko zadržao što se tiče građana. Građani treba da budu obavešteni, u svakom slučaju, treba da učestvuju u svemu tome. Ono što je dobar pomak je da je praktično obaveza da je u osnovnom i srednjem obrazovanju predviđeno da će doći do edukacije i obuke tih đaka koji će sutra biti odgovorni za ono što nam se bude dešavalo i da budu spremni i obučeni za takve vanredne situacije, odnosno katastrofe.

Po mom mišljenju, to je strašan pomak. Ovo treba da se razume, da se shvati, da svi mi pojedinačno kao građani razumemo i učestvujemo u svemu ovome. Kao građani smo dužni da učestvujemo i u zaštiti i u spasavanju, u civilnoj zaštiti i svakoj drugoj zaštiti.

Rekao bih ovde nešto što je bivša vlast uradila, mislim da je to 2010. godina, a to je Zakon o vodama. Vode su kompletno bile na nivou Republike. Tim zakonom 2010. godine deo tokova je zadržan na nivou Republike, znači, velikih tokova, a svi mali tokovi su preneti na lokalni nivo. Sad ni po jada što je došlo to na lokalni nivo, ali nigde nisu predviđena sredstva kako da se ti tokovi održavaju. Iz tih razloga mislim da je napravljena ogromna greška i da danas dan trpimo zbog te greške.

Ono što bih preporučio i što je neko nasleđe od ranijih vlasti, to je da damo prednost uniformisanim licima u Sektoru za vanredne situacije. Mislim da treba dati prednost u odnosu na civilna lica jer to zaslužuju, pogotovo vatrogasno-spasilačke jedinice, jer jednostavno bez njih ne bi mogli da funkcionišemo ili gotovo nikako da funkcionišemo, i da neke greške iz ranijeg perioda, mada je to sada ispravljeno, da gledamo da ispravimo, u smislu da nam vatrogasci-spasioci ne budu putnici koji menjaju tri ili četiri prevoza da bi došli negde da budu vatrogasci, jer jednostavno oni ne poznaju tu situaciju, treba im mnogo vremena da dođu, koštaju mnogo, jednostavno ne mogu da dejstvuju kao neko ko je sa tog terena. Ima primera da neko putuje iz Krupnja do Loznice, od Loznice do Šapca, od Šapca do Koceljeve, tu obavlja posao i istog dana se vraća. Nemam ništa protiv da taj momak radi, ali mislim da to nije dobro ni za tu vatrogasno-spasilačku jedinicu ni za državu. Mislim da pomeranjem takvih tamo u mesta odakle su, a gde se stvori upražnjeno mesto popunjavati ljudima koji su sa te teritorije, mislim da je to prava stvar. Iz tih razloga, predlažem da to ubuduće radimo, jer imamo jedan ukupan interes.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Evo, ja ću se potruditi da napravim nastavak iz onog dela rasprave u kojem sam učestvovao, u načelnom delu rasprave u kojem sam učestvovao.

Ima ovde oblasti koje se gotovo ne pominju, a mislim da su jako bitne, tako da je, po meni, jako bitna urbana komasacija. Mislim da je to jedna novina ili jako mlado, ne znam da li u Srbiji imamo nekih većih iskustava sa urbanom komasacijom, ali urbana komasacija sama po sebi je jako bitna, pogotovo što je u članu 107. u stavu 2. predviđeno i kaže – urbana komasacija predstavlja javni interes za Republiku Srbiju.

Znači, to samo po sebi govori o njenom značaju. Mi svi kad govorimo o komasaciji mislimo na onu komasaciju koja znači komasaciju poljoprivrednog zemljišta. Međutim, urbana komasacija ima svoj značaj u urbanom delu u izgradnji, u onom delu gde praktično imamo određeni nivo planske dokumentacije urađene. Ali, ona ne može do kraja da se primeni zato što postojeće katastarske parcele nisu, ili sa površinom, ili sa oblikom, ili nisu u mogućnosti da se uradi dobra infrastruktura, itd. Onda se nameće pitanje kako to urediti, a to se uređuje po pravilima urbane komasacije, s tim što sva prava koja imaju vlasnici, odnosno korisnici katastarske parcele koje se pretvaraju u građevinske parcele, jednostavno prenose ta prava na nove građevinske parcele.

Razlika između katastarske i građevinske parcele gotovo ne postoji, samo što je razlika što je građevinska parcela praktično uvek spremna za građevinsku primenu, a, gradska parcela može biti primenjena u građevini, a i ne mora. Zato smatram da je ovo nešto novo, mlado i da jednostavno naša javnost treba da zna za ovako nešto. Mislim da će lakše i nama svima biti, pogotovo onima koji primenjuju urbanu komasaciju, da to sprovode i rade na jedan lakši način.

Urbanu komasaciju sprovode komisije na lokalnom nivou, gde Skupština opštine donosi Rešenje o formiranju tih komisija, ili ako se radi između dve opština i više, to radi ministarstvo. Tako da je, kažem, urbana komasacija nešto dosta bitno, nešto relativno novo, koje treba podržati i da ima svoju jednu efektnu primenu u brzoj realizaciji urbanističkih planova.

Dalje, u delu ozakonjenja imamo isto jednu novinu koja do sada nije bila poznata u praksi, a to je da u članu 35. kaže se – nadležni organ u postupku ozakonjenja koristi evidenciju objekata koji nisu upisani u Katastar nepokretnosti.

Znači, ovde kaže – koristi evidenciju koji nisu upisani u Katastar nepokretnosti. Do sad se uvek koristila evidencija upisanih u Katastar nepokretnosti, a ovo – nisu upisani u Katastar nepokretnosti. I, to će isto raditi državni organ koji upisuje u Katastar nepokretnosti, što je dobro. Na jednom mestu imamo i jedno i drugo.

Jednostavno, mislim da tu ne postoje ni bliža pravila, ali ovde će ministar doneti određenu podzakonsku regulativu koja će regulisati način i postupak tog rada. Mislim da je to dosta bitno da imamo i tu evidenciju iz koje će se crpeti podaci za ozakonjenje.

Dalje, možda je to, ovako, stvar koja nije previše bitna, ali ja ću je pomenuti. Možda je bitna za one koje vrše ozakonjenje. Za upis prava svojine na osnovu ozakonjenja, kao i za utvrđivanje kućnog broja, ne plaća se administrativna taksa određena zakonom kojim se uređuje administrativna taksa. Mislim da je to pomoć onima koji vrše ozakonjenje i pospešivanje da se ozakonjenje uradi na jedan zakonit i legalan način.

Ono što hoću, na kraju, da kažem odnosi se na puteve i putnu mrežu. Ovde je bilo dosta reči o putevima i putnoj mreži i mislim da to zavređuje pažnju ovde. Ministarka nekoliko puta je pomenula mrežu puteva i uvek kada govorimo, u najvećoj meri govorimo o putevima najvišeg ranga. Apsolutno da su oni potrebni, itd, ali putevi nižeg ranga ili nivoa jednostavno moraju se raditi do onog najnižeg nivoa puteva. Ako su putevi krvotok jedne države, oni putevi, kažem, najnižeg ranga, koji nisu ni državni, koji su opštinski ili mesne zajednice, jednostavno to su kapilarni putevi, iako se to sve dobro umreži, onda ima smisla i ti putevi visokog ranga, ako je to sve dobro uvezano kroz sistem puteva ili mreže puteva.

Ono što želim da možda konkretno, ako je u prilici ministarka da odgovori, to je veza opštine Koceljeva na auto put Obrenovac – Ub. Tu postoje dva puta koja povezuju Koceljevu sa tim prostorom kroz koji prolazi auto put Obrenovac – Ub i mislim da njihovom rekonstrukcijom, ili rekonstrukcijom jednog od tih putnih pravaca, koji su državni putevi, dobili bi jedan kvalitetan put i dobru komunikaciju opštine Koceljeva sa auto putem. Ne treba samo smatrati da su auto putevi tranzit, auto putevi treba da povežu neposrednu okolinu uz njih, da imaju dobru prilaznu putnu komunikaciju da bi put, auto put, put visokog ranga imao jedan pun značaj i dao pun značaj razvoju i tih delova Srbije, neposredno, koji su uz put ali su na udaljenosti 20, 30, 40, 50 kilometara.

Zato smatram da i što se tiče opštine Koceljeva i što se tiče drugih opština i gradova da to jednostavno treba da bude praksa. Nadam se da će to i ovog puta biti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Pa, danas imamo dosta zakona. Oblast je takva da izaziva pažnju i po meni, svi su zakoni ključni, ja bih posebnu pažnju obratio na dva zakona, to je izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji i zakon o izmeni i dopuni Zakona o ozakonjenju.

Rekao sam da je ovo teška materija, da se radi o nepokretnostima, da su to imovinsko-pravni odnosi, da jednostavno, materija sama po sebi je zahtevna, teška. Kažem izaziva pažnju svih naših građana.

Mislim da je i hrabrost ući u neke predloge koji verovatno nisu simpatični mnogima, koji nisu poštovali određena pravila tako da smo mi ovde da te dobre predloge podržimo i glasamo, predložimo određene izmene i dopune u smislu poboljšanja i meni je posebnu pažnju, ja ću kroz amandmane govoriti o delu zakona koji su na sednici na dnevnom redu, ali posebnu pažnju danas ću reći oko tri stvari.

Prva stvar je plan generalne regulacije. Nisam siguran da se ovde oko toga bilo šta govorilo, ali mislim da ovim izmenama i dopunama plan generalne regulacije se dovodi do nivoa sprovodivosti, do nivoa da može da se na osnovu njega izdati određeni akt, odnosno ući u operativni deo izgradnje, i mislim da je to jedan veliki pomak za sve nas, za celu privredu, infrastrukturu, i sve ono što praktično poseduje određene nepokretnosti.

Jako je dobro, jako je revolucionarno, verovatno tu ima određenih izuzetaka gde neće tu moći, ali to su samo izuzeci. Tako da, ja apsolutno podržavam to, jer to i ubrzava proceduru, pojednostavljuje i svima će nama biti lakše i omogućeno da bolje i kvalitetnije trošimo i energiju i novac za ono sutra napred.

Dalje, zabeležba u katastru, odnosno u Republičkom geodetskom zavodu, da dok se vodi postupak ozakonjenja, praktično neće moći da se vrši promet tih nepokretnosti koji su u postupku ozakonjenja.

I, to je mislim prošlo bez velike pažnje, ali smatram da su tu zaštićeni mnogi koji bi možda ušli u kupovinu, prodaju i sve ono što znači promet, ali sve dok se ne završi postupak ozakonjenja, dok se ne dobije konačna, odnosno izvršno rešenje o ozakonjenju, mislim da ne treba ni pustiti u promet dok to ne bude stanje sasvim čisto. I, mislim da se tim zaštitio veliki broj onih koji bi ušli u promet, a da praktično i sami ne znaju da li je taj promet dobar ili nije.

Treća stvar, Inženjerska komora, rad, licenciranje itd. Ja ću tu možda preuzeti malo i rizika na sebe, s obzirom da sam iz te fele, da jednostavno, ako se pokazalo u praksi da određeni broj ili manji broj kolega jednostavno nije dorastao toj svojoj licenci koju dobija od Inženjerske komore, mislim da treba izvršiti određene korekcije, što se ovim zakonom i uradilo i ako se ne udara na postojeća prava, odnosno na postojeće licence, oni koji imaju licence, znači oni će zadržavati licence.

Međutim, u tehničkim naukama, i u svim naukama, pogotovo u tehničkim naukama, jednostavno promene su vrlo brze itd, ne može se samo sa takvom diplomom održati nivo jednog inženjerskog znanja, nego to se mora permanentnim, svakodnevnim radom i unapređenjem i radom na sebi, i dizati nivo znanja, a to se kroz polaganja licence pred određenim komisijama mora i dokazati.

Ako se ne udara na postojeće licence, a one će biti u nekom vremenskom periodu, da li je to pet godina, a mislim da je ovde bilo reči o pet godina, proveravati, mislim da tu praktično ništa kao struka ne gubimo, nego se samo opominjemo da radimo svoj posao, da radimo na sebi i unapređujemo sebe.

Iz tih razloga, mislim da su ti potezi jednostavno dobri za sve one koji hoće da se bave strukom, a u svakoj državi, ukoliko inženjeri imaju posao, fakulteti koji ih školuju, inženjere, upisuju dovoljan broj studenata, znači da se zemlja privredno razvija, da ide napred. Iz tih razloga svi su ovi potezi u svrhu napretku ove naše zemlje.

Iz tih razloga podržavam ove predložene zakone, a kroz amandmane javiću se i za druge predloge. Hvala.

Zahvaljujem.

Zaštita životne sredine je verovatno nešto, i tema, koju nikako ne možemo da promašimo, jer sve naše delatnosti su praktično od uticaja na životnu sredinu. I ovo što sedimo danas ovde, mi grejemo ovu sredinu, udišemo kiseonik, praktično utičemo na kvalitet življenja i sa ovim našim bitisanjem ovde, a da ne kažem sa mnogo drugih stvari koje se dešavaju van ove sale.

S obzirom na ograničeno vreme, ja ću biti direktan i molio bih ministra da, ako je moguće, iskomentariše. U opštini Koceljeva urađena je transfer stanica za otpad, a to je prethodnica Regionalnom centru za upravljanje otpadom „Eko Tamnava“ Ub. Već je druga godina od kada transfer stanica praktično ne funkcioniše zato što praktično nema mesto za odlaganje onog dela otpada koji se neće selektovati. Zato je vrlo bitno da što pre Regionalni centar za upravljanje otpadom počne da funkcioniše.

Tu je bilo dosta problema i to traje od 2006. godine, znači 12 godina, tu se dva ili tri puta duplirala dokumentacija itd. Mislim da se u zadnje vreme krenulo pravim putem u smislu izrade određene dokumentacije i mislim da se stiglo do izrade izvođačke projektne dokumentacije. S obzirom da to obuhvata 11 opština iz tri okruga, na čelu sa gradom Valjevom, mislim da to nije tako mali prostor i mislim da je to nešto ozbiljno, pogotovo što se to nalazi u Kaleniću, nalazi se u delu na 75 ha, u delu koji je devastiran zbog eksploatacije uglja. Nalazi se na površini od 75 ha, i moja molba je, s obzirom da znam da je u ministarstvo došao i državni sekretar sa tih prostora, i da je spreman da ponese određene aktivnosti zajedno sa vama, očekujem da se to ubrza i da svi imamo dobit. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, moj amandman na član 1. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, prvenstveno se odnosi na održivost isplata penzija kroz prizmu rada privrede i aktivnosti lokalne samouprave.

Ovde je već puno rečeno oko restriktivnih mera, koje su se morale preduzeti da Srbija stane na noge, prvenstveno privredno, a imajući u vidu da su se penzije dotirale iz državnog budžeta, čak i do 40%, to znači da budžet Republike Srbije je bio skraćen mogućnosti da pospeši privredu, da smanji infrastrukturna ulaganja, da smanji ulaganja u javni sektor, kao i svaka druga davanja koja servisira budžet Republike Srbije. Morala se, prvenstveno osposobiti privreda, koja puni budžet penzijsko-invalidskog osiguranja, kao i državni budžet i samo tako se moglo doći do stabilnosti i redovnih isplata penzija.

Ogromna većina penzionera, ne postavlja pitanja, kao što se postavlja ovde od strane pojedinih poslanika opozicije, oni jednostavno, čini mi se bolje razumeju situaciju, razumeli su teškoće, razumeli su poteze ove države na čelu sa Aleksandrom Vučićem, kako može da se osposobi, prvenstveno budžet penzijsko-invalidskog osiguranja, a on može jedino da se osposobi u koliko se podigne privreda i samo tako može da se osposobi da dođe do redovnih isplata penzija, što je na kraju krajeva učinjeno i to su penzioneri jako dobro razumeli i razumeju dan danas.

Ovde se postavlja pitanje vraćanja penzije itd. međutim, ukoliko država, privreda stoji dobro, ona dobro i puni svoje fondove, iz tih fondova se isplaćuju davanja ili penzije, pa ako je on pun, znači doći će i do stabilnosti, redovnosti i povećanja penzija. To je neki deo odgovora na koji se ovde postavljaju pitanja.

Dalje, doprinos lokalnih samouprava svemu ili današnjoj izmeni i dopuni Zakona PIO prvenstveno treba da se odnosi na razvoj privrede u svojim lokalnim zajednicama, veće zapošljavanje, uvećanje zaposlenih koji će uplaćivati doprinose u budžet PIO, kao i porez u državni budžet. Iz toga kao zamajac se vraća penzionerima mogućnost redovnih penzija. Što su privredno jače lokalne samouprave, ujedno jača i privredno jaka Srbija. Privredno jaka Srbija obezbeđuje održivi sistem realnih i stabilnih penzija, zato su najzaslužniji sami penzioneri i ja im sa ovog mesta čestitam na tom njihovom doprinosu. Zahvaljujem.

Amandman na Predlog zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, prvenstveno je uspeh ka humanizaciji, prvenstveno je usmeren ka humanoj crti, pa ću ja kroz jedan primer iz prakse pokazati, jer mislim da primeri iz prakse najbolje govore o dubini ove materije i suštini ove materije. Pošto je ovde dosta rečeno na raznorazne načine, a najmanje o stavu verskih zajednica i SPC, ja ću se poslužiti jednim primerom, pa ću stav SPC iz 2011. godine pomenuti kao jedan dobar primer ponašanja srpske crkve i ponašanja sveštenstva u smislu dobrog primera prema vernicima.

Godine 2011. Episkop Šabački Lavrentije je prvi, kao prvi sveštenik SPC potpisao donorsku karticu i zaveštao organe. Odmah zatim je 35 sveštenika Šabačke eparhije potpisalo donorske kartice, što je bio jedan dobar primer šta treba uraditi.

Godine 2013. u Soko gradu, 78 veroučitelja je potpisalo donorske kartice i oni su ljudi koji su prilično sa mladima u nastavi i to je simbol jedne humanosti i dobročinstva. Episkop Lavrentije je jednom svojom izjavom rekao suštinu i samo da je pročitam – Ostavite organe na zemlji, nisu vam potrebni na nebu.

Zahvaljujem.

Moj amandman ima za cilj da, ukoliko se od predlagača prihvati, poboljša sam zakon ili, ukoliko se ne prihvati, bar da u jednoj kvalitetnoj raspravi doprinese kvalitetu samog Zakona o ratnim memorijalima.

Kratko ću reći o mestima u opštini Koceljeva, iz koje sam inače, koja obeležavaju određene ratne istorijske događaje. Ovde je već bilo reči o Ceru, o Cerskoj bitci, o Spomen-kompleksu na Ceru, ali kada se pominje Cerska bitka ne može se samo gledati jedan uski prostor samog Cera, nego je to jedan širok prostor koji je jednostavno bio obuhvaćen Cerskom bitkom. Tako da, deo opštine Koceljeva, a posebno mesto Draginje, nekadašnji Veliki Bošnjak, je bilo bitno mesto za Cersku bitku. Tu je bila i bolnica, prihvat ranjenika, a ono što je možda najbitnije, bilo je komandno mesto Cerske bitke, odakle je vojvoda Stepa Stepanović komandovao Cerskom bitkom i odakle smo, pored naših junaka i rukovođenjem i komandovanjem, praktično dobili Cersku bitku.

Kada pominjem Draginje, rekao bih da su junaci konjanici, kada su krenuli u boj na Mišar, se pričestili na brdu Dizarevača u Draginju, da su pod komandom pop Luke Lazarevića krenuli u boj na Mišar i u odsutnim momentima bitke na Mišaru odlučili bitku koju smo dobili i koja praktično istorijski mnogo znači.

Pop Luka Lazarević je praktično iz Svileuve. Mi imamo u Beogradu Pop Lukinu ulicu i mislim da kada se pomene Pop Lukina ulica, malo se zna od pop Luki Lazareviću po kome je ta ulica dobila naziv i svi mi treba da poradimo da više znamo i saznamo o samom pop Luki Lazareviću, koji je komandovao jednim delom naše vojske na boju na Mišaru. Pomenuo bih tu i boj na Svileuvi, kojim je isto komandovao stric pop Luke Lazarevića, Ranko, koju smo takođe dobili.

Što se tiče Drugog svetskog rata, imamo dosta mesta i događaja koji zaslužuju punu pažnju od nas samih i u obavezi smo da i ta mesta održavamo i da baštinimo tradiciju i tih ratova.

Ono što možda zaslužuje sad, pošto je najsvežije, veću pažnju, to su najnoviji događaji, agresija NATO pakta 1999. godine na Srbiju. Moramo to sa posebnom pažnjom da obeležavamo, da sačuvamo sećanja, jer nikada se u istoriji nije desilo da se tolika sila navali na jednu malu, ali ponositu Srbiju.

Sigurno da na opštini Koceljeva postojeći prostori, ratni memorijali se ne održavaju baš na adekvatan način i sam ovaj zakon doprinosi da ubuduće obratimo veću pažnju, da održavamo ratne memorijale, da održavamo tradiciju, nešto čemu smo doprineli mi, naši pretci, nešto što je deo naše istorije, što nas podsećanje na taj deo naše istorije vuče napred ka boljem, jačem, kvalitetnijem razvoju, i privrednom i ekonomskom, tako da se nadam da će i sam zakon i mi sami sprovođenjem ovog zakona doprineti da održavamo memorijale na prikladan i odgovarajući način. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Moj amandman se odnosi na razvoj opština i gradova, prvenstveno na privredni i ekonomski razvoj.

Zakonom o lokalnoj samoupravi valjda je prvenstveno i potrebno da se on odnosi na privredni i ekonomski razvoj. Iz tog privrednog i ekonomskog razvoja ide bolje punjenje budžeta. Taj narodni novčanik se uvećava. Iz tog narodnog novčanika se gradi infrastruktura, uslovi za bolji život, a samim tim i podizanje standarda i življenja građana, a valjda nam je to i cilj svih nas, da radimo na tome i da imamo takvu vrstu rezultata.

Ja ću navesti jedan primer koji se desio u našoj Srbiji, u Mačvanskom i Kolubarskom okrugu pre sedam, osam godina, a vezan je za član 88a ovog zakona, a to je Sporazum o saradnji jedinica lokalne samouprave koji je sadržao 11 malih opština.

Znači, na nivou Mačvansko-Kolubarskog okruga tri grada, Šabac, Valjevo i Loznica nisu bili u tom sporazumu i bile su sve male opštine. To je podržala tadašnja Stalna konferencija gradova i opština i ta zajednica malih opština počela je i da funkcioniše.

Međutim, to je bilo pod maksimom ništa ne uzimamo velikim, a mali da dižu standard i da se privredno i ekonomski razvijaju. Međutim, to nije zaživelo prvenstveno zato što je pod tadašnjom vlašću, koja nije i današnja. Jednostavno, svi su hteli da budu veliki moćnici u malim sredinama i to nije zaživelo. Međutim, to nije izgubilo svoj značaj i, gledajući predlog člana 88a ovog zakona, ponovo se vraća u život tako nešto, pa ja predlažem, s obzirom da je problematika tih malih opština uglavnom slična, pogotovo na istom prostoru, da jednostavno se obnovi tako nešto, jer od toga ne može da bude štete, jer niko ništa ne gubi, mogu samo da dobiju.

Ja ću čak i navesti opštine koje su bile u tih 11. To su Bogatić, Vladimirci, Mali Zvornik, Krupanj, LJubovija, Osečina, Lajkovac, Mionica, LJig, Ub i Koceljeva.

Kažem, oni su sa sličnim problemima. To je jedan prostor koji je, s jedne strane, ograničen rekom Drinom, Savom, Kolubarom, Tamnavom, Mačvom, Azbukovicom, Rađevinom. To je sjajan prostor koji zajednički može mnogo bolje da napreduje, nego što napreduje pojedinačno.

Zato je moj predlog i praktičan, da sve to ponovo profunkcioniše. Naravno, to zavisi prvenstveno od rukovodstva opština da se ponovo pokrene taj mehanizam i da svi zajedno podignemo se privredno, da podignemo standard življenja, a samim tim podižemo i sve te krajeve, a samim tim i življenje u celoj Srbiji.

To bi bio moj predlog. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Podneo sam amandman na Zakon o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti u smislu da on doprinese većem kvalitetu samog zakona, naravno, ako bude bio prihvaćen od predlagača.

Ja sam ovde prišao sa možda jedne strane, imajući u vidu treću tačku ove sednice, a to je Predlog zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova iz razloga zato što je to jako bitno da bi se ovo realizovalo brzo, kvalitetno, efikasno, tako da praktično od same ideje, pripreme itd. svugde geodezija ima svoje mesto, svoju ulogu. Znači, od starta, od ideje mora se doći do karata, do planova, do podataka na kome se vodi itd.

Dalje, kada se odabere sama lokacija, kreće snimanje sitosenih planova i priprema za izradu planske dokumentacije, odnosno za rešenje izdavanja građevinske dozvole. Kada se izda građevinska dozvola, kreće obeležavanje objekta i praćenje samog toga gradnje.

Po završetku gradnje sledi snimanje izvedenog stanja i po dobijanju upotrebne dozvole vrši se upis u katastar nepokretnosti u skladu upravo sa Zakonom o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova. To je jako kvalitetan zakon. Mislim da će biti u sklopu ove sednice i usvojen, tako da će jednostavnost i brzina doprineti da se ovaj zakon o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti kvalitetno završi.

Kada se stanovi završe i kada se izvrši otkup stanova, kreće i dalje posao praćenja samog objekta, tako da sam postupak o izgradnji stanova za pripadnike snaga bezbednosti jednostavno u velikoj meri zavisi od geodezije i privatne i državne kako će ona funkcionisati i raditi. Zahvaljujem.

Hvala.

Gledajući dnevni red, on mami, veliki broj tačaka dnevnog reda mami da se o njima priča. Međutim, nije moguće o svemu pričati. Mislim da putevi zaslužuju jednu ozbiljnu analizu, novi Zakon o putevima. Ali, ja ću kratko reći o putevima, pa ću na drugi predlog zakona da pređem.

Taj odnos prema putevima ministarstva i Puteva Srbije, mislim, prvo izašli su u javnost jasno, glasno, šta se radi, odnos prema putevima, ali svih nivoa, od autoputa do lokalnih puteva do puteva u mesnim zajednicama, čak i onog najnižeg ne kategorisanog puta. Pojavljuje se i ministar, s obzirom da sam bio učesnik dosta toga, i direktor Puteva Srbije koji jednostavno brinu o putevima svih nivoa, jer putevi su putevi, bez obzira na njegov značaj, veličinu, potrebu, da li on služi za međunarodni saobraćaj, da li služi onoj najudaljenijoj kući, kući u selu. Znači, treba brinuti o svim putevima, bez obzira što to nije krajnja nadležnost ovog nivoa sa nivoa države, ali jednostavno ima i sredina koje ne mogu da se ponesu sa tim problemima, pa onda tu uskače država da pomogne na tim putevima. Zato moje pohvale prema odnosu prema putevima, izgradnji i u onom delu koliko se izdvaja sredstava za puteve.

Dalje, prešao bih na, zato što sam ja iz te oblasti, pa valjda me to najviše i privlači, Predlog zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova. Jednostavno, ja hoću i sada da kažem zbog javnosti da je ovo zakon, po mojoj proceni, iako nisam pravnik u tom delu, ali mislim da je zakon sjajan. Možda jedan od najboljih i najkvalitetnijih zakona, koji nije veliki, nije opterećen, jednostavan, razumljiv, primenljiv.

Kada sam uzeo da ga pročitam detaljnije, da se spremim za ovu javnu raspravu, ja praktično nisam imao prostora za nešto, jer najlakše se spremiti za raspravu ako imate primedbu na nešto. Kada nemate primedbu, onda je teško. Ja prosto nemam primedbi i mislim da je ovo nešto što pomera granice u jednoj oblasti koja nije ni laka, ni zgodna za rad, ali je ona dovedena na lak način, pojednostavljen način i ono što doprinosi razvoju ove države, privrede, javnog sektora, a prvenstveno građana.

Ono što se vrlo često prigovara zašto nije neko upisan u katastru nepokretnosti itd, jednostavno, i do sada zakonski propisi su govorili, odnosno zakonski propis, odnosno Zakon o državnom premeru i katastru je govorio da jednostavno imalac nepokretnosti je obavezan da prijavi sve promene na svojoj nepokretnosti. Jednostavno, nismo to prvo mi radili, pa onda se može prigovarati dalje nadležnom organu ili posebnoj organizaciji, odnosno Republičkom geodetskom zavodu..

Sadašnji Predlog zakona, gde ja kažem da nemam gotovo ni jednu primedbu, on opisuje tok postupka u katastru nepokretnosti i je prvenstveno uveden onaj status službenosti. Znači, najveći deo biće od 1. jula 2018. godine. Notari, odnosno javni beležnici su u obavezi da kroz elektronsku poštu, odnosno elektronski šalter dostavljaju određenu dokumentaciju Republičkom geodetskom zavodu, odnosno organizacionim jedinicama na teritoriji gde one dejstvuju, gde je praktično najveći broj isprava i, što se tiče javnog beležništva, i što se tiče sudova, i što se tiče drugih državnih organa koji donose takva akta, da će praktično svi u nekom narednom periodu biti obavezni da ubrzaju dostavljanje takvih izveštaja. Republički geodetski zavod preko svojih organizacionih jedinica će preduzeti mere da to uzme u postupak i da što pre reši.

Ono što je na neki način do sada bila praksa, a sada posebno, je da će službe za katastar nepokretnosti ili katastri gledati da su ispunjeni formalni uslovi za upis nepokretnosti i vodova. Ovde se vodovi ne pominju, ali mislim da je to bitna stvar i neka perspektiva i nešto što će nas terati da to uradimo. Obično su vodovi sakriveni. Oni moraju negde biti ucrtani da bi se u datom momentu, ako nam zatreba, rekli – da, u tom podzemlju se nalazi to, to, to, itd. Zato je bitno i to upisati, što se tiče tehničkog dela, a što se tiče i pravnog dela ili upravnog dela.

Dalje, rekao sam oko povezanosti sa e-šalterima.

Nešto što treba naglasiti, mislim da ovaj zakon govori, a to je ispravljanje grešaka. Greške su moguće, dešavaju se i mogućnost ispravke greške na jedan lak način, ako se utvrdi da je napravljena greška, onda je lako možete ispraviti. To je jedan veliki plus, pogotovu na imovini, nepokretnosti, gde smo svi mi pomalo osetljivi, neko više, neko manje, a mislim da smo svi osetljivi, a na kraju i država je na to osetljiva.

Dalje, obezbeđena je drugostepenost, što je jako bitno, sudska zaštita i ja bih možda rekao da je ovaj zakon, odnosno mnogi zakoni su zakočeni u startu. Ovaj zakon nije zakočen, on daje jednu širinu, jedan prostor za jedno dobro funkcionisanje države, odnosno Republičkog geodetskog zavoda.

Ono što se najviše postiže jeste brzina i jednostavnost, a to postići nije lako, pogotovo sa novim zakonskim propisom koji se ovde nudi Skupštini na usvajanje.

Sprovođenje ovog zakona vršiće Republički geodetski zavod preko svojih organizacionih jedinica, jedinica u gradovima i opštinama, odnosno popularno katastri. Zbir katastara je praktično Republički geodetski zavod sa centralom i rukovođenjem u centrali. Siguran sam da će Republički geodetski zavod preko svojih organizacionih jedinica ovaj zakon dobro sprovesti, da će radnici koji rade u Republičkom geodetskom zavodu ovako dobar zakon sprovesti u delo, gde će to biti jako vidljivo za ovu našu državu i za građane.

Ono što je, po meni, isto bitno i što bih želeo da kažem ovde, možda nije do kraja tema, ali hoću da kažem da u katastarskoj geodeziji svaki podatak, apsolutno svaki podatak je trajan, bio on tehnički, bio on pravni. Reći ću nešto što može biti dobar primer. Ja volim da pričam kroz primere. Recimo, terenski podatak, ukoliko je određeno bilo koje vreme, on je uvek trajan podatak i on se uvek ostavlja. Rešenje o promenama na nepokretnostima i upis prava na nepokretnostima uvek su trajni. Ovde ne postoji nešto što se isključuje pet godine, deset godina itd. Svi podaci su trajni. Zato je ovo bitna oblast sa dobrim zakonskim propisima. Jednostavno, mislim da će se pomeriti ozbiljno u svim delovima u ovoj državi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Članom 2. na koji sam podneo amandman govori se o vojnom obrazovanju od posebnog značaja za Republiku Srbiju.

Ja sam i u prethodnom amandmanu koji sam podneo na član 1. govorio o značaju obrazovanja, da je to od posebnog značaja za Republiku Srbiju, da je obrazovanje usmereno na odbranu zemlje, da obrazovanjem obučavamo viši stručni kadar, oficire, podoficire, a samim tim oni obučavaju dalje do onog zadnjeg izvršioca u okviru Vojske Srbije.

Opet ću reći šta znači vojno obrazovanje kroz jedan dobar primer, primer od pre tačno četiri godine, kad su počele velike kiše da padaju i kada nas je zakačila velika poplava na teritoriji Republike Srbije. Tada je moja opština bila, odnosno centar opštine, jedno ostrvo okruženo vodom i prvi koji nam je pritekao u pomoć bio je tadašnji premijer Aleksandar Vučić, koji je došao vojnim helikopterom, doneo prvu pomoć. Odmah iza njega su došli pripadnici Vojske Srbije da pomognu prvenstveno građanima da se spasimo od te nepogode koja nas je snašla 2014. godine.

Došli su ronioci, došli su oni koji dobro znaju da rukuju čamcima, oni koji znaju dobro da se ponašaju u uslovima poplave, bujice i nepredviđenih okolnosti. Uspeli su da puno toga spasemo, i od ljudstva i od materijalnih sredstava i, hvala bogu, nismo imali uopšte ljudskih žrtava te 2014. godine. To je veliki doprinos i stručnim ljudima iz Vojske Srbije koji su, zajedno sa nama, uspeli da sve te krizne situacije prevaziđemo i da …

(Predsedavajući: Privodite kraju kolega Matiću.)

… se jednostavno spasimo od poplava.

S obzirom da nema više vremena, ja ću završiti. Hvala.