Zahvaljujem.
Poštovana gospodo, ja nastupam posle dva bivša ministra i jednog aktuelnog, i to poljoprivrede. Navijam i mislim da sadašnji ministar sa svojom ekipom vuče prave poteze, da su oni vidljivi, vidljivi u realizaciji, vidljivi prvenstveno u poljoprivredi, zaštiti čovekove sredine, šumarstva, vodoprivredi, tako da mu treba pomoći i sa naše strane da posao, koji radi sa svojom ekipom, izgura i da ovoj Srbiji bude bolje.
Što se tiče zakona koji su danas pred Skupštinom, sva tri zakona su ozbiljno pomerili kvalitet poljoprivrede, sela, vode u celosti. Podsticaji su pravičniji, pravedniji, jasniji i korisniji. Za razvoj poljoprivrede, pored direktnih ulaganja u poljoprivredu, mislim da je jako bitno i obezbeđenje onih drugih mera. Ja to nazivam spoljni standard. Ne znam da li je to prava reč, a to je obezbeđenje infrastrukture ili infrastrukturnih objekata, gde nam živi…
Molio bih da ova dobacivanja malo sprečite.
Mislim da infrastruktura u seoskom području mora da dobije na većem značaju, jer ona je jedan od preduslova ostanka, opstanka i napretka poljoprivrede, pored onih direktnih ulaganja u poljoprivredu. I do sada je bilo pomoći države i ministarstva u infrastrukturu, a mislim da treba tu i veće pomoći. Prvenstveno, to se odnosi na sigurno snabdevanje strujom, na dovođenje vode tamo gde je moguće i posebno na putnu mrežu.
Mislim da, pogotovo u onom delu Srbije gde imamo razvođeno selo, da tamo moramo više ulagati, jednostavno, takav je tip naselja i ti kilometri koje treba uraditi i popraviti, ne samo kroz makadamski deo, nego kod kvalitetnijeg zastora, prvenstveno mislim i na asfaltiranje tih puteva. Mislim da se time poboljšava i selo, podiže standard, podiže nivo življenja, a samim tim, ostaju nam ljudi na selu žive, rade, zarađuju.
Dolazim iz predela Posavotamnave, gde je uglavnom opredeljeno dva nivoa poljoprivredne proizvodnje. To je voćarstvo i stočarstvo, u okviru stočarstva prvenstveno mlekarstvo. Ukoliko, a pričalo se danas puno o tome, ukoliko bi prerađivački kapaciteti dolazili u te krajeve koji imaju taj nivo proizvodnje, dolazili recimo prerada voća. Oni koriste sirovinsku bazu u neposrednoj okolini, tu se razvija i ona proizvodnja, tamo gde ljudi ostaju da zarađuju, gde kao sirovinu daju prerađivačkoj industriji, zapošljavaju se ljudi i samim tim, u krajnjem se popravlja i demografska slika, odnosno ostaju mladi i ostaju oni koji imaju reproduktivne mogućnosti, odnosno da rađaju.
Nešto što je novo, ovde je bilo malo reči o tome, ali mislim da je to jedno od ključnih stvari, a to je apsolutna novina, to je sistem za identifikaciju zemljišnih parcela. Vrlo je teško do sada bilo uopšte raditi i planirati bez takve vrste podataka. Do sada su, možda, imali samo podaci koji su bili čisto statistički, koji su bili možda nedovoljno tačni ili se nije moglo doći do tačnih podataka, jednostavno, ovde kad imamo parcele, zemljišne parcele, koje se koriste u poljoprivredi, gde imamo orto-foto snimanje, satelitske snimke, itd, gde možemo jasno videti šta nam se dešava na terenu, dobro planirati, dobro vršiti kontrolu korišćenja tog zemljišta, a samim tim i finansijsku kontrolu sredstava koja se daju kao podsticaj u poljoprivredi. Mislim da će sistem identifikacije zemljišnih parcela, uz pomoć Republičkog geodetskog zavoda, koji raspolaže dobrim i kvalitetnim podacima za ovu vrstu koja se predviđa, doduše, zavisi to dosta i od podzakonskih akata koje ministar treba da donese, jednostavno mislim da će uz pomoć struke napraviti se dobri podzakonski akti koji će jednostavno podići nivo rada u poljoprivredi.
Ono što bi želeo da kažem, možda to u dobrom delu Srbije i nije tako, ali u pojedinim delovima Srbije, kao što je u mojoj opštini, postoji nezavršenost određenih zakona, kao što je zakon koji verovatno ima najduži naziv, a to je Zakon o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda, tzv. PZF. Jednostavno, deo tog zakona nije realizovan, on i dalje stoji. Jednostavno tu Ministarstvo mora preduzeti ili treba da preduzme odgovarajuće mere, prvenstveno što pojedina rešenja iz tog zakona danas se teško realizuju, kao što je recimo, formiranje komisije za povraćaj zemljišta, iz PZF-a. Tamo stoji da predsednik te komisije treba da bude sudeći sudija. Zašto bi on morao da bude sudeći sudija, a komisiju predlaže skupština opštine, ministarstvo, odnosno ministar donosi rešenje o formiranju komisije, koja radi na terenu, a sudija nema obavezu da to prihvati. To je jedna od stvari koja jednostavno nije moguća. Nameće se, ili promena izmene i dopune tog zakona, ili sklanjanje tog zakona, a određen drugim zakonskim projektima to rešiti na jedan pravilan i dobar način. Jednostavno, mislim da bi time zadovoljili i ljude kojima treba to zemljište vratiti i završiti taj deo posla koji je krenuo od 1991. godine.
Što se tiče Zakona o vodama. Zakon o vodama je bio zakon kao jedno usamljeno drvo. Jednostavno, on je video samo sebe, ništa nije video oko sebe. Sada ovim izmenama i dopunama Zakona o vodama, jednostavno, on se uskladio sa ostalim zakonima, i po mojoj proceni i oceni, on sada drastično bolje izgleda nego do sada. Drastično.
U okviru toga, pomenuću samo još jednu stvar. Mislim da je ona jako bitna, a to je akumulacija stuborolni kod Valjeva, ili na nekih 15 km prema Bajinoj Bašti. Ta akumulacija je pri kraju.
Predsedavajući, vidim da vas je to posebno zainteresovalo.
Ona je pri kraju i mislim da se vrši i tehnički prijem. To je višenamenska brana, jako dobra. Za taj jedan širi prostor, pored sprečavanja poplava, pored snabdevanja tehničkom vodom, perspektivno pijaćom vodom, itd, mislim da ona treba da pokrije četiri opštine: Valjevo, Lazarevac, Lajkovac i Mionicu. S obzirom da je kapacitet od 51,5 miliona kubika vode, prerađivački kapaciteti te tehničke vode u zdravu pijaću vodu, jednostavno trebali bi da pokriju i okolne opštine. Prvenstveno mislim na LJig, Ub i Koceljevu, jer je to logično rešenje i mislim da, ako je to problem u vodoprivrednoj osnovi, ne bi trebalo da bude problem. Jednostavno, to blago koje smo napravili na tom prostoru, treba da iskoristimo svi zajedno koji smo u neposrednoj okolini.
To je moj predlog i zamolio bih da u Direkciji za vode i u Ministarstvu poljoprivede sagledaju i tu mogućnost i da jednostavno idemo ka tim rešenjima. Zahvaljujem se, i u okviru svoje poslaničke grupe SNS-a, glasati za sva tri zakona.

Zahvaljujem.
Uvažena gospodo, čim je u pitanju lokalna samouprava, mislim da je tu pažnja usmerena do kraja i mislim da treba, zato što smo mi prvi ešalon do kojeg građani najlakše dođu i, normalno, očekuju od nas da udovoljimo njihovim zahtevima.
Prva najava za umanjenje poreza na zarade u okviru lokalne samouprave bila je 50-50. Mislim da je to bilo hrabro i od Vlade i od nove ministarke da izađu i da prva najava ministarke bude da to neće biti 50-50 nego ovo što se predlaže.
Ja ću da podsetim na još neke stvari koje su se dešavale ranije, a koje mislim da nisu pominjanje u ovom periodu, a to je da su opštine 2010. godine, recimo, ili lokalne samouprave, dobile nove nadležnosti kao što su vodotokovi ili reke, a nisu dobili sredstva, prateća sredstva. Znači, izvršna je decentralizacija poslova, ali nisu ni pare. Recimo, u zdravstvu investiranje, investiciono održavanje, isto bez sredstava. Tako da, opštine, ne samo što su transferi menjani i što su porezi na zarade menjani, nego su opštine dobijale i nove obaveze.
Još nešto što meni baš nije dovoljno jasno. Ja sam tehničko lice, ali nisam uspeo da razumem predlog, ovo je dobra namera, da opštine imaju 6% manje poreza na zarade, a gradovi 3%. Sva matematika govori da tu ko ima najveći procenat, najviše snosi i posledice smanjenja.
Ličnog sam mišljenja, ja bih uložio amandman da sam imao podatke, da jednostavno izjednačimo i taj procenat, da li bi on bio 75% ili 76%, ali mislim da građani u opštinama i gradovima treba da jednako podnose teret. Smatram, ako ima još prostora, mislim da taj procenat 74% i 77% treba da bude jedinstven. Ne vidim nijednu razliku. Recimo, uzmete jednu opštinu i jedan grad koji, uslovno rečeno, imaju prihode od poreza na zarade po sto miliona na godišnjem nivou, 6% umanjenja je šest miliona u opštini, a u gradu je to tri miliona. Nije isto. Matematika ne govori i mislim da me niko ne može ubediti da je to isto. Zato je moj dobronameran predlog da to bude jedinstven procenat, ne umanjujući sumu od 4,8 milijardi dinara.
Dalje, ovde se često uzimaju opštine kao loši primeri, odnosno lokalne samouprave i mislim da je to prenaglašeno. Treba prenaglasiti dobre opštine, dobre gradove. Mislim da će to bolje da odjekne i prema građanstvu i prema onima koji rukovode lokalnim samoupravama. Zato mislim, da kažem, dobri primeri treba što jače da budu eksponirani, da budu u javnosti, da budu prisutni.
Ja dolazim iz jedne opštine, gde dugo funkcionišem i gde mislim da korektno radimo svoj deo posla, jer smo radili, mislim da je i danas tako. Navešću nešto od primera. To je opština Koceljeva. Dakle, 30% je manje radnika u lokalnoj samoupravi u odnosu na ono što je država propisala. Prosečne plate su prve ili druge u Mačvanskom okrugu, možda u 30% u gornjoj granici opština u Srbiji su visine plata. Učešće plata u budžetu je između 17% i 19%. Izvoz iz opštine Koceljeva je 2:1. Znači, izvozi se dva puta više nego što se uvozi. Privreda sva dobro radi i reinvestira.
Dalje, imaju nove investicije. Ti investitori koji su došli, koji investiraju tamo, lokalna samouprava ih je dovela, Vlada je podržala i svaka čast, i jedna i druga fabrika treba uskoro da počnu da rade i da zaposle nove radnike. Nikom ništa ne dugujemo. Ali, ovu opštinu i neke druge muče neki drugi problemi. To je zakon iz 1991. godine. Dugačak je naziv, to je Zakon o načinu i uslovima povraćaja priznavanja prava i vraćanja zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskaciji zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda.
Tu mnoge opštine nisu završile taj deo posla. Nije to zavisilo od opština. Opština obično nema dovoljno zemljišta da se vrati ranijim vlasnicima, pa ako nema zemljišta, onda opštine iz svojih budžeta to plaćaju. Mnoge opštine to plaćaju i to je ozbiljan procenat. Taj procenat se kreće, kako koja godina, od 2,5 do 10% godišnjeg budžeta. Mislim da su opštine tu najmanje krive što se pre 63 godine, ako sam dobro sračunao, što je ta nepravda urađena tih godina, a lokal tu ispašta. Mislim da bi to trebalo da bude solidarno, kao što je restitucija.
Da li će to biti kompenzirano kroz neke nove zakone, u smislu da se pojedinim lokalnim samoupravama pomognu te specifične stvari koje se dešavaju na terenu, a gde oni jednostavno nisu krivci zbog toga? Jednostavno, zakon koji je donet 1991. godine tera lokalnu samoupravu da plaća nedostajući deo zemljišta.
Ovde se najavljuju i novi zakoni o lokalnoj samoupravi i finansiranju. Mislim da tu treba imati u vidu sve ono što je bitno za lokalnu samoupravu. Konsultovati gradove i opštine, mislim da bez njih zakon neće da bude dobar, pogotovo u okviru Stalne konferencije gradova i opština. Mislim da oni to rade dobro i da sublimiraju potrebe i gradova i opština. Do sada su se pokazali kao dobar partner Vladi i mislim da njihove dobre usluge treba koristiti.
Ono što je po meni najbitnije, a mislim verovatno i po drugima, da razvojne komponente, znači razvoj privrede, zapošljavanje, to donosi nešto gde i lokal i ova država mogu da rastu, inače, bez toga jednostavno nije moguće.
Ja hoću na još nešto da ukažem. Ovo su sve neke moje dobre namere, ne kritika, nego neka moja razmišljanja, iskustveno i ono što se dešava na terenu, a to je da, recimo, porez na imovinu u pretežno poljoprivrednim opštinama. Tamo imamo staro stanovništvo koje dobrim delom živi od poljoprivrednih penzija. Te penzije su niske, male, itd. Tamo postoje određeni objekti gde kroz razređivanje poreza na imovinu jednostavno ti ljudi nisu u mogućnosti da plate, tako da se te opštine nalaze u dosta teškoj i komplikovanoj situaciji da izvrše tu naplatu, jer jednostavno postoji ta nepokretnost, koja vredi određeni iznos, gde je procenat poreza na imovinu taj i koji treba naplatiti, ali je pitanje da li ti ljudi koji žive tu mogu to i da plate?
Dalje, imamo nepravilnosti, po mom ličnom razmišljanju, to je finansiranje obrazovanja, a tu mislim na osnovno i na srednje obrazovanje. Ortačka kobila nigde se nije pokazala dobro, ni u duplom finansiranju srednjeg i osnovnog obrazovanja. Ako se sa centralnog nivoa finansiraju plate, a sa lokalnog nivoa finansiraju materijalni troškovi, mislim da ta udvojenost jednostavno ne donosi dobro i to ne funkcioniše u najboljoj meri. Zato je moj predlog da kod osnovnog obrazovanja i srednjeg obrazovanja finansiranje treba da ide sa jednog mesta, da li je to Republika, da li je to lokal, ali sa jednog mesta. Mislim da izbor rukovodioca u osnovnom i srednjem obrazovanju jednostavno mora da bude jednostavniji i onaj koji daje sredstva mora da ima veću ulogu i u rukovođenju. Mislim da u izboru direktora osnovnih i srednjih škola imamo veliko samoupravljanje.
Zaključno, ono što je vidljivo i što treba uraditi jeste da novi zakon o lokalnoj samoupravi i finansiranju lokalne samouprave treba da bude odraz realnih potreba gradova i opština, njenih građana, a po meni privrednog razvoja. Ono što se dešava na terenu, mada to nije osnovni posao lokalnih samouprava, ali to jeste nešto osnovno od čega se živi, a to je privredni razvoj. Ako imamo privredni razvoj, imamo bolji život. Ako imamo dobru privredu, sve je okačeno, sav javni sektor je okačen.
Još jednom ću da ponovim da bi bilo dobro, ako je moguće, da se izjednače procenti poreza na zarade, što se tiče opština i gradova, ako je to moguće, u ovoj fazi rada Skupštine. Mislim da bi to bilo pošteno i prema opštinama i gradovima i prema građanima Srbije. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, neću biti dug i mislim da ću oko ovog zakona govoriti sa jedne druge strane ono što nije rečeno ili je vrlo malo rečeno.
Prvo, sport je kao deo fizičke kulture naša svakodnevnica i gotovo da se mi svi svakodnevno bavimo sportom. Sport je i deo opšte kulture, a ono što možda sportista nauči, to je da se dostojanstveno ponaša i kada dobija i kada gubi. Mislim da život svakog čoveka dovodi u neke teške trenutke, kada sportista jednostavno lakše podnosi te trenutke, jer ga je to sport naučio da dostojanstveno i gubi.
Zakon mnogo toga dovodi u red, ali sigurno ne može sve i ne može sve oblasti. Pored saveza, granskih saveza itd, možda ovde nije bilo mesto za ovaj savet koji ću reći, a to je sudijski savez ili sudijska organizacija. Jednostavno, sport ne može bez sudija, bez tih delioca pravde, pogotovo ako oni to rade na jedan visoki i vrhunski način. Čisto možda jedan vaš komentar, ministre, ukoliko imate vremena i hoćete.
Sledeće, pored svih podela u sportu koja su ovde data u Nacrtu zakona ili sutra u zakonu je i jedna podela koja jednostavno živi na terenu, a to je školski i omladinski sport i seniorski sport. Jednostavno, to je neka vrsta podele gde jednostavno sport funkcioniše na taj način, a čini mi se da lokalne samouprave treba više da obrate pažnje u finansiranju školskog i omladinskog sporta, dok seniorski sport lakše nađe sponzore i načina da se finansira.
Najteži deo sporta je sprečavanje negativnosti u sportu, a te negativnosti najviše se ogledaju u nameštanju utakmica ili rezultata. Kada se nameštaju utakmice i rezultati, to je nešto najgore što se može desiti u sportu i tu su svi uključeni, od aktera, sudija, rukovodstava, saveza itd. i to bi moralo i trebalo da se suzbije u korenu jer onda sport jednostavno gubi smisao.
Ono što je jako bitno, to je rad nastavnika, stručnih radnika, vaspitača, trenera, jer su oni ključni ljudi koji praktično stvaraju sportiste i kreiraju buduću ličnost. Vrlo često se kaže da je dobar čovek bio sportista. Mislim da je to ustaljeno i da to ima svoje opravdanje, a to u velikoj meri doprinose praktično stručni radnici koji rade u sportu.
Rukovođenje sportom, počev od državnog nivoa, od ministra pa nadalje, sigurno da treba da budu vrhunski naši sportisti jer jednostavno oni najbolje razumeju tu materiju i sigurno se najbolje snalaze u svemu tome. Oni koji nisu možda u dovoljnoj meri pomenuti, a za mene su heroji, heroji sporta, to su mladi sportisti, amateri i amaterski sportski radnici, jer iz tog dela ima najveća masovnost, iz toga proizilaze najtalentovaniji sportisti, izrastaju u vrhunske sportiste, reprezentativce itd, tako da jednostavno, oni su neko koji jednostavno zaslužuju jednu punu pažnju.
Ne bih više. Ja ću glasati u okviru svoje poslaničke grupe za ovaj zakon i nadam se da će zakon vrlo brzo naići na primenu. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovane koleginice i kolege, poštovana ministarka sa saradnicima, ja ću se uglavnom skoncentrisati na dva člana zakona koji nisu spominjani, mislim da su jako bitni, i sve što ću reći, reći ću iz dobrih namera, ako može da se popravi ono što ja vidim da u ovom zakonu nije u dobroj meri rešeno.
Pre nego što krenem na ta dva člana zakona, hoću da kažem da su izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu veliki iskorak i napredak, da u kombinaciji sa jučerašnjom raspravom u načelu o Zakonu o zadrugama, u toj kombinaciji mislim da ta dva zakona će dati dobra rešenja, pogotovo u poljoprivrednim opštinama i pogotovo što će se omogućiti pod jednim novim uslovima da zadruge, pogotovo poljoprivredne zadruge daju jedan novi stimulans i iskorak u razvoju poljoprivrede.
Što se tiče članova 72. postojećeg zakona i člana 17. novog člana zakona, jednostavno tu se predviđa i ukida se društvena svojina. Znači, društvena svojina na poljoprivrednom zemljištu više ne postoji, što je i uslovna kategorija i to nije sporno.
Međutim, postavlja se jedno drugo pitanje – šta je sa realizacijom Zakona o povraćaju zemljišta, odnosno zemljišnog maksimuma, preko zemljišnog maksimuma i jednostavno tu postupci nisu završeni? Ako se sve pretvori u državnu svojinu postupci koji nisu završeni jednostavno neće imati mogućnosti i zemljište da se vrati onom kome treba da se vrati.
Iz tih razloga, moje predlog je, iako nisam podneo amandman da se u članu 72. dopuni i da se omogući da takvo zemljište može da se vrati ranijim vlasnicima koji su po tom zakonu iz 1991. godine, mislim osnovni zakon je bio iz 1991. godine, da se omogući da se može vratiti to zemljište i u članu 17, da se popravi član 17, jednostavno da to zemljište koje je bila društvena svojina jednostavno sada postaje po ovom zakonu državna svojina, da to zemljište pored ovog zemljišta koje se može prodati po članu 72. a, b, v, g i d, ja mislim, itd, da jednostavno omogućimo da se i taj postupak završi. Jednostavno to je naša istina i realnost da komisije na lokalnom nivou koje te komisije na predlog lokalnih samouprava koje predlažu komisije, ministarstvo donosi rešenja u formiranju tih komisija. Tako da su to komisije, kako da kažem, u suštini vaše uz predlog lokalne samouprave.
Ukoliko se to ne uradi, mislim da će se lokalne samouprave naći u veoma teškom položaju da plaćaju to nedostajuće zemljište koje se ne može vratiti, jednostavno oni nemaju te budžete koji mogu da iznesu sve to. To je moj predlog, uz jednu dobru nameru, mislim da imamo još vremena da to popravimo ili preko odbora ili preko Vlade. Ja sam spreman tu da sarađujem sa nekim koga vi opredelite.
Dalje, nisam siguran da u članu 17. stav 2. ovde se kaže da fizičkom licu koje je upisano kao korisnik na poljoprivrednom zemljištu u državnoj svojini to pravo prestaje danom stupanja na snagu ovog zakona, osim u slučaju, e pa sada, ako poseduje pravosnažno rešenje o vraćanju zemljišta u skladu sa zakonom o načinima i uslovima priznavanja prava itd, o vraćanju zemljišta.
Ako neko poseduje pravosnažno rešenje, ne znam zašto stavljati u zakon? Ono treba da je sprovedeno ili sprovodivo. Tako da nisam siguran da treba da stoji ovde, pa u sklopu svega ovoga mislim da treba i popraviti i taj deo.
Dalje, ovde smo svedoci, to nije u okviru vaše teme, ali mislim da je jedna istina, a to je da gotovo svaki drugi zakon koji se donosi imamo obavezu da deo poslova odrađuje Republički geodetski zavod, kao što je i ovaj zakon. To jeste posao Republičkog geodetskog zavoda, on to treba da radi, ali moramo i da Republičkom geodetskom zavodu, vi kao član Vlade jednostavno u određenim momentima kada se raspravlja u Republičkom geodetskom zavodu, kada se raspravlja o brojci, o finansiranju, o kapacitetima, o tehnici, itd, koja prati rad Republičkog geodetskog zavoda, jednostavno da ga opremimo da on ovaj kompletni posao može kvalitetno i brzo da radi.
Još jednom se vraćam na onu suštinu zbog koje sam se javio, a to je da probamo da popravimo član 72. i član 17, da bi omogućili komisijama da mogu da rade svoj posao. Hvala. Mislim da sam bio razumljiv.

Zahvaljujem.
Prokomentarisaću ovaj član 42. ili 116. osnovnog zakona. Jednostavno, to je ustaljeni posao koji službe za katastar nepokretnosti to rade bez nekih teškoća, tako da ne vidim tu neki ozbiljan problem.
Ono što želim da kažem to su radnici, ljudi koji završavaju posao u Republičkom geodetskom zavodu preko službi za katastar nepokretnosti, po opštinama i gradovima. Mislim da je učinjen prvi korak, prema određenom nivou i priznanju rada u Republičkom geodetskom zavodu, odnosno prema složenosti posla, težini, potrebnim znanjima, veštinama, stručnosti i sve ono što prati jednu vrstu takvog posla, tako da do sada radnici u Republičkom geodetskom zavodu nisu imali posebnu identifikaciju. Sada su, ovim amandmanom na član 2, praktično prihvaćeni katastarski službenici, gde ima deset raspona, u odnosu na obrazovanje, tako da je to jedan prvi iskorak, iskorak ka jednom dobrom rešenju, pa i nagrađivanju u Republičkom geodetskom zavodu.
Ono što je Republički geodetski zavod, mora se uzeti ona osnova i zakonska osnova koja rešava i koja govori šta je katastar nepokretnosti. To je osnovni i javni registar o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima. On je od opšteg interesa za Republiku Srbiju. Mislim da se to shvata i u sadašnjoj Vladi i svim onim koji nose Republički geodetski zavod u smislu posla, tako da očekujem, prvenstveno od radnika, odnosno katastarskih službenika, da odgovorno i kvalitetno rade svoj posao, a da će i sadašnja ministarka, nadam se, ukoliko Republički geodetski zavod bude izvršavao kvalitetno posao, s obzirom na obim, skraćene rokove, ako pokažu svoj kvalitet i ono što treba da urade, da će u budućem Zakonu o platama sigurno podržati radnike Republičkog geodetskog zavoda, koji to treba da zasluže. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarko sa svojim saradnicima, koleginice i kolege, pre nego što krenem konkretno na zakone, imam jedan komentar na određene primedbe koje idu prema Republičkom geodetskom zavodu, odnosno prema katastru.
Kaže da katastar nije efikasan, da su gužve, da katastar mora da bude veran terenu itd. Moram da podsetim, više zbog javnosti, da mora da se pročita član 117. osnovnog zakona i pročitaću prvi stav zato što on rešava sve ove dileme – imalac prava na nepokretnosti dužan je da u roku od 30 dana od nastanka promene podnese zahtev za sprovođenje promene službi za katastar nepokretnosti ili Republičkom geodetskom zavodu.
Ne može Republički geodetski zavod, odnosno unutrašnji organi su jedinice, da rešavaju sve promene na terenu, ukoliko ih vlasnici odnosno korisnici ne prijave nadležnoj službi na teritoriji te opštine. Ako to urade korisnici, odnosno vlasnici, onda ćemo problem rešiti ili rešiti u velikoj meri. Znači, ne može se kriviti Republički geodetski zavod za nešto što nije kriv. Slažem se da ima tu određenih problema itd, ali mislim da u ovom delu korisnici, odnosno vlasnici nepokretnosti ne rade svoj deo posla.
Drugo, postoje kaznene odredbe, i ja, koliko znam, retko je ko kažnjen ili gonjen, gotovo niko. Geodezija je multidisciplinarna nauka gde je u osnovi primenjena matematika i mislim da tu jednostavno nije lako ni raditi ni doći do finalnog produkta. Finalni produkt izgleda jednostavno, ali prethodni mnogo stručnog i šta stručno treba uraditi.
Uglavnom ću govoriti o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru. Mnogi su rekli a ja mislim da ću ubrzati, a možda samo na neke stvari obratiti pažnju.
Ovim zakonom se ubrzava postupak upisa nepokretnosti i prava na njima, drugostepeni postupak ponovo prelazi u Republički geodetski zavod, vrši se usaglašavanje sa drugim zakonima, kao što je Zakon o planiranju i izgradnji i Zakon o ozakonjenju objekata, poboljšanje određenih zakonskih rešenja iz Osnovnog zakona, nadzor je da je bolje rešen, nova dodata rešenja u izmenama i dopunama Zakona poboljšavaju sam zakon, i ima tu posebne i samostalne odredbe.
Rešenje je da je na bolji način rešen katastar vodova, odnosno podzemnih i nadzemnih. Ovde niko nije rekao, mislim da nije nebitno, to je procena vrednosti nepokretnosti i upis u bazu podataka katastra nepokretnosti, kao i obaveza javnih beležnika da unose podatke o ceni nepokretnosti u registar cena.
Upis u katastar nepokretnosti jesu: upis nepokretnosti prava, preporučuje i zabeležbe. Ono što nam izmene i dopune daju, to je proširen spisak isprava za upis u katastar nepokretnosti, što će da uveća broj pozitivnih rešenih upisa, kao i brzinu i rasterećenost drugostepenog postupka.
Prvostepeni upravni postupak, mislim da se mora podići kvalitet rada u tom delu, da se u drugostepenom postupku smanji priliv predmeta. Ima tu više razloga, ja ću navesti neke koji mislim da su bitni.
Isprave koje sačinjavaju javni beležnici su dokumenti koji su vrlo kvalitetni i sadrže te neophodne podatke gde Republički geodetski zavod odnosno službe imaju mogućnost kvalitetnog sprovođenja promena.
Mora se podići odgovornost službenika u prvom stepenu, a sigurno da je organizacija utiče na organizaciju rada u Republičkom geodetskom zavodu, mora da doprinese da prvenstveno prvostepeni postupak bude rađen na kvalitetan način, samim tim, imaćemo manji priliv u drugostepenom postupku i mislim da ćemo time ubrzati rad celog Republičkog geodetskog zavoda, a samim tim i kvalitet.
Drugostepeni upravni postupak je premešten praktično iz ministarstva u Republički geodetski zavod, zajedno sa predmetima i ljudima. Moja procena, mislim da nije trebalo to ni premeštati u nadležno ministarstvo, već je trebalo da ostane u Republičkom geodetskom zavodu, ali šta je tu je. Mislim da će ovaj posao biti efikasniji ukoliko se bude radilo u Republičkom geodetskom zavodu.
Dalje, svaka ozbiljna država hoće da uredi oblast u sistemu urađenih odnosa po nepokretnostima i prava na njima, tj. prvenstveno ovaj posao treba da uradi, u najvećoj meri, Republički geodetski zavod.
Republički geodetski zavod je praktično skup, odnosno skup unutrašnjih organskih jedinica, odnosno katastara po gradovima i opštinama i tu se rešava suština gotovo celog posla Republičkog geodetskog zavoda. Tamo su podaci, tamo se vodi prvostepeni upravni postupak, tamo treba da ima neophodan broj ljudi, kvalifikovanih službenika.
Dalje, mislim da prosečna starost ne ide u prilog određenog kvaliteta rada u Republičkom geodetskom zavodu, a ukoliko je to 53 godine prosečne starosti u Republičkom geodetskom zavodu. Treba da dođu nove i mlađe snage koje će zajedno sa ovim prosekom koji imamo, koji nije za hvalu, sigurno podići kvalitet rada.
Imamo u Republičkom geodetskom zavodu, odnosno u katastrima opterećenost novim poslovima. Sledeće, skraćuju se rokovi. Mislim da treba razmisliti i o novoj sistematizaciji, odnosno organizaciji. Čini mi se da treba rešiti i vratiti nekadašnje centre za katastar nepokretnosti koji su bili odlična tampon zona između centrale Republičkog geodetskog zavoda i službi za katastar nepokretnosti. Tako da, jednostavno, to je moja jedna dobra preporuka i ukoliko se proceni da je to dobro rešenje, predlažem da se tako u organizaciji i primeni.
Svaki zakon, pa i ovaj, popravlja se amandmanima, pogotovu ako su oni smisleni i ako su podneti da poprave i donesu novi kvalitet u zakonima, u ovom slučaju o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru. Nadam se, ovde su podneti određeni amandmani, a ima jedan koji…

Hvala na sugestiji, ali mislim da je ovo jako bitno, s obzirom da se odnosi na ukupnu celinu rada Republičkog geodetskog zavoda.

Ako me dobro slušate, to su dve rečenice i mislim da one neće porizvesti ništa loše u svemu ovome.
Mislim da treba usvojiti zvanja državnog službenika u Republičkom geodetskom zavodu, da se oni zovu katastarski referenti ili službenici i da sadašnje stanje u platama radnika Republičkog geodetskog zavoda treba zadržati na postojećem nivou, bez umanjenja.
Što se tiče Zakona o ozakonjenju objekata, ja ću dve rečenice tu, jer mislim da se danas više zadržalo na toj problematici nego na drugim problematikama, a to je da se ovim zakonom postiže jednostavnost, što je jako bitno, postiže se brzina i jeftino je. Ako to imamo pred sobom, ako imamo nelegalno izgrađene objekte, ako imamo 80% kod fizičkih lica, 15% kod drugih korisnika, ja bih ipak napomenuo da u okviru javne svojine, državne svojine, pogotovu u javnim preduzećima ili manjim javnim preduzećima, treba napomenuti da se ovo odnosi na njih i na njihove objekte, da jednostavno malo zaspale tamo neke, koji jednostavno nisu vodili računa da te svoje objekte prilagode ili rade sa građevinskim dozvolama i na kraju sa upotrebnom dozvolom, jednostavno ovo im je prilika da poprave svoj loš rad koji su imali u prethodnom periodu.
To je moja sugestija i mislim da sa ovim, gospođo ministarka, država i ministarstvo časti sve koji su nelegalno izgradili objekte. Ukoliko se ne iskoristi i ova jako, jako povoljna šansa, mislim da treba ići na one zadnje mere, zadnje mere. Ja ću u okviru svoje poslaničke grupe glasati za predloženi zakon. Hvala.

Hvala.
Gospodine predsedavajući, gospodo ministri, ja ću se zadržati isključivo na zakonu, odnosno Predlogu zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru. Neću biti dug, pošto je ovo zakon o racionalizaciji, pa treba i naši govori da budu racionalni.
Interes svake lokalne samouprave je da ima optimalan okvir, odnosno optimalan broj zaposlenih u lokalnoj samoupravi, odnosno u kompletnoj lokalnoj organizaciji, odnosno u javnom sektoru na lokalnom nivou. To je prosto interes svake lokalne samouprave da ima taj broj, da može da izvršava svoje poslove u korist građana i drugih korisnika, a da nema preveliki broj, da jednostavno ostanu veća sredstva za ukupan lokalni privredni ekonomski i infrastrukturni razvoj.
Po prvi put, najlakše je bilo da se linearno smanji broj zaposlenih u javnom sektoru, ali sigurno da je ovo jako, jako bolje rešenje, tako da praktično i one lokalne samouprave koje su se racionalno ponašale itd, nisu u statusu da trpe možda greške nekih drugih koji su u prethodnim periodima neplanirano i dosta primali radnika u javnom sektoru.
Ovde je nešto rečeno što ja želim da iskomentarišem. Što se tiče lokalnog nivoa, tu je dat jedan okvir, pa će lokalni nivo u okviru pojedinačnih javnih preduzeća vršiti određivanje optimalnog broja zaposlenih u tim javnim preduzećima. Ministarka je ovde rekla, u jednom delu, mislim da je odgovor bio na određeno pitanje, da će se kasnije vršiti, verovatno ulaziti i dublje u lokalne samouprave u smislu javnih preduzeća, a da bi se dobio optimalan broj radnika u javnim preduzećima, npr. vodovodu.
Ja nisam siguran da li su to dobra rešenja na lokalnom nivou, zato što, ako sve izmerimo i normatizujemo, onda ne dajemo prostor lokalnoj samoupravi za neki svoj deo kreativnosti, itd, i mislim da tu treba debelo razmisliti. Svaka odgovorna lokalna samouprava će taj posao raditi dosta dobro. Zašto mi imamo veliki broj zaposlenih na lokalu? Mislim da je to neodgovornost rukovodstva na lokalnom nivou.
Mislim da je ovde bilo, možda ovo nije do kraja utemeljeno, ali određeno finansiranje na lokalnom nivou ili duplo finansiranje republika, lokala. Jednostavno, moj je predlog da, pošto je ministar finansija tu i ministarka, jednostavno zakonska rešenja koja dolaze, kao što je finansiranje obrazovanja, osnovnog i srednjeg, jednostavno to se nije pokazalo kao dobro, ni rukovođenje ni finansiranje. Jednostavno nema odgovornosti. Čim nema odgovornosti, onda to ne može dobro ni da funkcioniše.
Ja želim da iskomentarišem i, recimo, rad, ne rad poreske uprave, nego podeljenost lokalne uprave. Mi imamo dve poreske uprave, paralelne. Mislim da one mnogo više koštaju, nego jedna poreska uprava, a da lokalna poreska administracija bude jedno odeljenje republičke poreske uprave. Mislim da pravimo duple troškove.
Opština u kojoj sam radio je ispod crte i želim da tu prokomentarišem nešto što, čini mi se, treba opštinama, a to je komunalna inspekcija. To nedostaje jednostavno u funkcionisanju opština, jednostavno nedostaje komunalna inspekcija i mislim da bi tu trebalo brzo tražiti rešenja da i opštine dobiju komunalnu inspekciju.
Mislim da je ovaj zakon o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru smislen i da na taj način rešava problematiku i ja ću ga zajedno sa svojom poslaničkom grupom podržati. Hvala.

Hvala predsedavajući.
Prvo, agencija, mislim da je to dodatni trošak, to je vidljivo, to je nova posebna organizacija koja bi se bavila poslom gde naknadno izaziva troškove od prostora, deobe, verovatno i opreme. Pitanje da li kompletna oprema koja sada poseduje RHMZ može da deo opreme pređe ili sva da pređe u novu agenciju.
Sledeće, predlagači ovog amandmana, DS, odnosno pojedini poslanici DS su 2011. godine bili protiv izmeštanja iz RHMZ i sada neka ostanu pri tom svom predlogu i onda smo na istom putu. Jednostavno ovo prirodno stanište odbrane od grada je RHMZ i mi ne treba da pobegnemo od toga da li će u okviru RHMZ, unutrašnjoj organizaciji biti posebna jedan organska jedinica koja će se baviti ovim delom posla, to neka oni sami procene. Ovde samo treba RHMZ radi svoj deo posla i mislim da smo dobili dobar sistem odbrane od grada. Hvala vam.

Hvala.
Uvaženi ministre, saradnici, koleginice i kolege, velika pažnja je posvećena ovom zakonu i od samih nas poslanika, od Vlade, od ministarstva, od medija, poljoprivrednika, lokalnih samouprava i verovatno da ovaj Predlog zakona o odbrani od grada zaslužuje ovu pažnju. Verovatno je svemu tome doprinela i agresivnog grada koji je zadnjih godina sve agresivniji, kao i drugih nepogoda.
Dugo smo bez zakona. Od 1968. godine sprovodi se odbrana od grada. Od 1992. godine ne postoji zakon. Znači, bez posebnog zakona, a u skladu sa Zakonom o ministarstvima, RHMZ vrši poslove odbrane od grada. Godine 2011. odbrana od grada prelazi u Ministarstvo unutrašnjih poslova, odnosno u Sektor za vanredne situacije, gde Sektor za vanredne situacije vrši deo posla, a deo i dalje obavlja RHMZ. Sve to u zadnje 23 godine funkcioniše bez zakona, i odbrana od grada.
U takvim uslovima, bez zakona, gde RHMZ i Sektor za vanredne situacije deluju zajedno, pojavljuju se lokalne samouprave koje nemaju obavezu i bez ikakvog reda i sistema kupuju rakete i delimično plaćaju protivgradne strelce. U ovakvim uslovima odbrane od grada, gde nema sistema, gde nema odgovornosti, pojavljuju se veliki problemi u odbrani od grada, a nameće se rešenje da se mora doneti novi zakon, koji danas u Skupštini imamo.
Predlog zakona o odbrani od grada daje dobra rešenja, imajući u vidu sledeće činjenice, da se klimatski uslovi menjaju u smeru sve češćeg i razornijeg grada i drugih nepogoda. Usled grada, sve češće nastaju ogromne štete u poljoprivredi i šumarstvu, na stambenim i ekonomskim objektima, a njihovo produženo delovanje štete je i na prehrambenu industriju i sve što se naslanja na sirovinsku bazu u poljoprivredi.
Broj dana praćenja je preko 100 u toku godine ili dejstva preko 50. Mislim da je to ozbiljno, sa tendencijom da će se taj broj dana povećavati. Apsolutna uspešnost odbrane od grada ne postoji. Ona ide do 70%, što je i sam ministar rekao i zavisi od vremena dejstva i efikasnosti i tada, ako se na vreme dejstvuje i efikasno, mislim da može protivgradna odbrana da bude uspešna i da bude blizu 70%.
Gradonosni oblak ne poznaje granice opština ili gradova i potrebno je dejstvovati u fazi njihovog razvoja. Što se dejstvuje na većoj teritoriji, uspešnost je veća. Zato odbrana od grada mora da se sprovodi jedinstveno na nivou Republike.
Predlog zakona o odbrani od grada definiše na najbolji način sistem odbrane od grada, jer svako drugo rešenje ne bi bilo održivo. Ovaj predlog zakona omogućava realan i održiv sistem odbrane od grada i to kroz najvažnije odrednice. Obezbeđuje jedinstvenost i celovitost na celoj teritoriji Republike. Ceo sistem protivgradne zaštite je na jednom mestu, odnosno u RHMZ, gde je jedino i prirodno stanište odbrane od grada.
Tu je zastupljen najviši nivo stručnosti. Radarski sistemi rade u okviru RHMZ. Protivgradni strelci će biti angažovani od strane RHMZ i jako je dobro da oni budu u jedinstvenom sistemu i da imaju minimum jedinstvene naknade iz razloga što svi protivgradni strelci, bez obzira gde su u Srbiji, rade isti posao. Komandovanje, odnosno naređenja za dejstva moraju da idu iz radarskih centara, odnosno iz RHMZ. Nabavka protivgradnih raketa isto tako.
Međunarodna saradnja, o kojoj je bilo malo reči danas, mora biti na visokom nivou iz razloga što sa zemljama iz okruženja, a pogotovo preko Drine, sa te strane nam dolazi najveća opasnost od grada.
Lokalne samouprave imaju svoje mesto i ulogu i treba da je imaju, jer neposredno sarađuju sa nadležnim organima, podršku u angažovanju strelaca, procenama štete od grada itd.
Što se tiče finansiranja, ovde je bilo puno reči o finansiranju, mislim da se i tu poboljšava stanje, a pogotovo je bilo malo reči, mislim da će o tome kolega Marijan govoriti, predlozi da 5% od davanja u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta se usmeri u protivgradnu zaštitu.
Možda ovaj zakon treba popraviti sa predloženim amandmanima, prihvatanjem određenih amandmana, a pogotovo onih tehničkih koji nisu suština.
Čini mi se da u članu 7, izveštaj o pripremljenosti, bilo je dosta reči, da se pomeri izveštaj o pripremljenosti sistema odbrane od grada sa 15. aprila na 1. april, da u članu 9. procenat štete ne bude sedam dana, nego da bude do 45 dana, da se u članu 19. preciznije definiše da nadzor vrši Ministarstvo za poljoprivredu.
Ovaj Predlog zakona u primeni daće svoj doprinos. Prvo, osiguravajuće kuće, pored toga što će davati 10% od premije za protivgradnu zaštitu, biće manje štete, manje će plaćati i njihov prihod će biti veći. Poljoprivredni proizvođači i prehrambena industrija biće u velikoj meri zaštićen proizvod zato što će efikasno funkcionisati odbrana od grada, a što je cilj svih proizvođača.
Sve u svemu, svi smo mi u ovoj državi dobitnici donošenjem ovog zakona i pravilnom primenom.
S obzirom da je posle 23 godine ponuđen zakon sa jako dobrim rešenjima, rekao bih bravo Vlada, bravo ministre, tako da će ovaj zakon sa određenim prihvatanjem amandmana biti jako dobar i primenjiv, jer je deo jedinstvenog sistema i jedinstvena su komandovanja. Ovo je poluvojni sistem. Ovde ne može drugačije da se reaguje, nego na ovaj način kako je predloženo ovim Predlogom zakona.
Samo bih kratko rekao da ovaj zakon upotpunjuje izmene i dopune Zakona o ministarstvima, gde se jasno kaže u članu 3. ko je nadležan za funkcionisanje ovog zakona, odnosno Predloga zakona o odbrani od grada. Normalno, SNS će glasati za ovaj predlog i verovatno za dobre amandmane. Hvala.

Hvala, predsedavajući.
Uvaženi ministri, saradnici, koleginice i kolege, mi danas imamo tri predloga zakona i fokusiraću se samo na jedan zakon, a to je Zakon o matičnim knjigama.
Mislim da ove izmene i dopune Zakona o matičnim knjigama zaslužuju pažnju zato što je to zakon gde su svi naši građani posebno zainteresovani, jer se vodi lična evidencija o stanjima, odnosno o upisima u matične knjige, tako da su jako zainteresovani da se to uradi i kako treba i valjano i da jednostavno vode računa o svemu tome, kao i o svojim srodnicima.
Ove izmene su iznuđene i mislim da ovaj zakon treba da pretrpi i neke buduće izmene, ali verovatno kada dođe vreme za to. Izmene su u članu 91. zbog rokova sa pet na sedam godina, jer lokalne samouprave nisu uspele da to urade do sada, verovatno zbog nedovoljno resursa, koji se prvenstveno ogledaju u ljudskom faktoru, verovatno obimnost i sve ono što prati takvu vrstu evidencije, odnosno da urade drugi primerak matičnih knjiga koje se vode preko elektronskih sredstava, kao i njihovo skladištenje.
Ono što je jako bitno ili 98%, po mojoj proceni, u matičnim knjigama vode se činjenice o rođenju, braku i smrti. Ja sam podneo jedan amandman na član 11. osnovnog zakona, smatrajući da ne treba da poslove matičara radi isključivo neko ko je iz društvenog sektora, nego da to bude ujednačeno i za sva ostala zanimanja, tako da videćemo da li će Vlada odnosno nadležno ministarstvo prihvatiti to, ali smatram da je taj amandman na mestu.
Mislim da će ovaj drugi amandman, predložio sam ga sa kolegom Birmančevićem, da sam rok stupanja na snagu zakona jednostavno morati da bude skraćen. Predloženo je da to bude osam dana, a s obzirom da 27. ističe rok od pet godina za završetak posla za drugi primerak matičnih knjiga i da je to rešenje iznuđeno. Ako se prihvate ova dva amandmana, mislim da će zakon dobiti i u kvalitetu i da će biti poboljšan.
Mislim da i druge izmene treba da dođu na red, kao što su članovi 8. 9. i 10. i da jednostavno ne bude tako čvrsto ograničenje da jedan matičar treba da bude samo za jedno matično područje. Mislim da tu treba biti liberalniji i dozvoliti da jedan matičar i njegov zamenik može pokrivati i više matičnih područja. Toliko. Mislim da će ovi amandmani biti prihvaćeni. Mi ćemo glasati, kao i SNS, za ove izmene i dopune zakona. Hvala.

Ja sam se javio po prethodnom amandmanu, ali niste videli.
Imaću prilike u sledećem da se javim.

Mislim da neću pogrešiti temu ako mi dozvolite da kažem nešto.

S obzirom da je Republički geodetski zavod, ja sam i u načelnoj raspravi govorio da se jednostavno prožima kroz ceo zakon, vrlo bitan organ, mislim da tu postoji nepoznavanje obaveze Republičkog geodetskog zavoda.
Republički geodetski zavod u svom poslu ne pokreće ostavinski postupak, ne vrši sudski deo posla. Investitori, vlasnici nepokretnosti su dužni da Republičkom geodetskom zavodu od dana promene na nepokretnostima u roku 30 dana prijave promenu, dostave potrebnu dokumentaciju. Na kraju krajeva, i ovaj zakon to govori i molim da se to tako shvati, da ceo teret nekog posla ne pretovarimo na Republički geodetski zavod koji objektivno ima određenih problema u svom funkcionisanju, ali sigurno da dobar deo onoga što nije ažurno u Republičkom geodetskom zavodu se odnosi i na vlasnike i druge državne organe. Hvala.