Hvala.
Pošto sam napravio uvod, mislim da sada nema potrebe.
Ja hoću da kažem nešto što je bitno i da se čuje i da se zna. Mislim da prihvatanjem amandmana kolege Bobana Birmančevića praktično posle Republike Srbije i autonomna pokrajina i lokalna samouprava mogu da budu oni koji će jednostranom izjavom odricanja prava na svojini mogu se odreći i za lokalnu samoupravu i autonomnu pokrajinu.
Ono što je bitno, bitno je da je stalna konferencija gradova i opština kao najveća asocijacija svih gradova i opština u Srbiji, sličan ili ovakav zahtev imala prema nama, poslanicima. Mislim da je njihov zahtev opravdan i da većina gradova i opština želi da ovakav amandman prođe u Skupštini iz razloga što će se te nepokretnosti, koje se nalaze na teritoriji lokalnih samouprava, najbolje koristiti ukoliko sa njima budu raspolagali gradovi ili opštine. Zato u ime svih njih hvala u ovom delu. Nadam se da će u toku glasanja ovo biti izglasano. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane ministarke, koleginice i kolege, poplava je došla u eri ekonomske krize. Na to sigurno nismo mogli uticati, ali imaju neke stvari koje i ova Skupština i Vlada i naša javnost treba da znaju.
Dolazim iz Koceljeve, opštine koja je prva zajedno sa Valjevom bila na udaru poplava i prva opština koju je premijer posetio, s obzirom na razmeru poplave koja se desila u Koceljevi.
Kada već pominjem premijera, da pomenem i celu Vladu, ministre, predsednika države koji je kasnije došao, tako da je to bila jedna velika moralna i realna podrška u tim trenucima kada je startovala poplava, kada još nismo bili spremi na sve izazove, praktično da rešimo na pravi način.
Ima ovde nešto što niko nije pomenuo, a mislim da je jako bitno, a to je 2010. godina. Godine 2010. svi vodotoci i sve reke su pripadali Republici. Godine 2010. pravi se presek, pa se deo reka proglašava državnim, a vodotoci ostaju opštinama bez ikakvog rešenja i finansijske podrške lokalnim samoupravama, tako da je to jedan veliki problem koji se akumulirao do dana današnjeg.
Kada posmatramo štete na teritoriji opštine Koceljeva, one su velike. Međutim, iz šteta smo izašli, ali nismo imali gubitke ni povređene ljude, što je mislim veliki dobitak.
Još nešto što bih rekao, mada je kolega Zoran Živković otišao, on je rekao nešto što je pročitao iz štampe i gde je nešto rečeno u određenoj štampi da je miniran magistralni put kod Koceljeve i da se čula eksplozija u Obrenovcu i da je odmah zatim Obrenovac poplavljen. To apsolutno nije tačno, niti je išta minirano, niti voda putuje brzinom zvuka, nego odgovorni koji su donosili određene odluke doneli su i takve odluke da spasu Koceljevu, a da to ne utiče na građane Obrenovca ili bilo koga nizvodno.
Ono što građani Koceljeve očekuju, to je brza reakcija na izgradnju mosta na državnom putu prvog B reda i na rešavanju određenih lokalnih mostova koji su jako bitni za život tih građana, jer u selu Ljuticama i u selu Družetiću postoje dva lokalna mosta, gde praktično građani obilaze i po dvadesetak i tridesetak kilometara više nego što bi realno trebali obilaziti da dođu ili do svojih domaćinstava, ili do svojih parcela. Tako da jednostavno molim, mada sam to i ministarki rekao i ona je to prihvatila na jedan zadovoljavajući način, da pokušamo da to uradimo što pre, bar što se tiče tog dela da ima određeni prioritet.
Dalje, saobraćaj je premešten kroz gradsko tkivo, ulice se uništavaju. Mislim da nema rešenja nego da se to tako radi, ali barem da to ubrzamo jer mislim da je to dobro i za ekonomiju ove zemlje.
Što se tiče zakona, vrlo ću kratko. On je ograničen na godinu dana, dakle, mora biti brzo realizovan. Očekujem da će se brzo doneti podzakonski akti, da
ćemo brzo reagovati i da brzina i efikasnost za sprovođenje ovog zakona znači i uspešnost rešavanja posledica od poplava. Hvala.