SNEŽANA PETROVIĆ

Srpska narodna partija

Rođena 8. decembra 1965. godine u Kosjeriću. Živi u Užicu.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista.

Zaposlena u TP „Gradina“ Užice, na knjigovodstvenim i komercijalnim poslovima 1988. godine. Od 1989. do 2005. zaposlena u „Vojvođanskoj banci – filijala Užice“ na poslovima šefa premium bankarstva, samostalnog stručnog saradnika i saradnika za kredititanje stanovništva. Od 2005. do 2007. zaposlena u „Rajfajzen banci – filijala Užice“ na poslovima Service leader-a, a od 2005. godine zaposlena u kompaniji „NIS Gasprom-njeft“ na sledećim pozicijama: direktor PO Zlatibor, Užice NIS Petrol, direktor regionalne veleprodaje za region Zapadne Srbije, Menadžer regionalne veleprodaje za region Zapadne Srbije.

Danas obavlja funkciju Rukovodioca Službe veleprodaje.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica sa liste Srpske narodne partije.

Ponovo joj je potvrđen poslanički mandat na izborima održanim 21. juna 2020. godine.

Izabrana je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 24.10.2020, 11:44

Osnovne informacije

Statistika

  • 1
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.11.2020.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre, poštovane kolege narodni poslanici, na dnevnom redu današnje sednice je nekoliko veoma važnih predloga zakona o potvrđivanju sporazuma između Republike Srbije i relevantnih finansijskih institucija. Radi se o finansiranju značajnih projekata za našu zemlju, čijom će se realizacijom stvoriti povoljna klima za nove investicije, otvaranje novih radnih mesta i poboljšanje životnog standarda stanovništva.

Pored ostalih, imamo potvrđivanje predloga zakona o dva sporazuma od Međunarodne banke za obnovu i razvoj i Banke za razvoj Saveta Evrope za finansiranje javnog sektora pri podršci naporima Republike Srbije na ublažavanju pandemije Kovida-19, koji su veoma važni i neophodno je njihovo usvajanje, kako bi se naša država što bezbolnije izborila sa posledicama pandemije koja traje još od marta meseca, punih devet meseci, koja i dalje hara i crpi resurse za njeno suzbijanje. Vlada Republike Srbije činila je, ulaže i čini maksimalne napore u borbi sa Kovidom-19, kako bi se što bolje očuvalo zdravlje nacije i izgubilo što manje ljudskih života.

U daljem izlaganju osvrnuću se na dva veoma važna predloga zakona o potvrđivanju sporazuma za projekte izgradnje postrojenja za vodosnabdevanje i prečišćavanje otpadnih voda, kao i o projektima energetske efikasnosti u javnim zgradama druge faze.

Naime, važno je istaći da se početkom 21. veka naglo kod ljudi počela razvijati svest o važnosti i očuvanju životne sredine i vode. Taj proces traje i sve više dobija na značaju. Ubrzani rast i razvoj gradova i naselja, povećanje broja stanovništva prouzrokuju zagađenost životne sredine i vode, što je jedan od najtežih oblika zagađenja. Ubrzanim razvojem povećava se potrošnja vode i prouzrokuje porast količine otpadnih voda. Kako bi se taj problem rešio, pristupilo se razvoju adekvatnih metoda prečišćavanja otpadnih voda.

Da bismo i mi kao društvo sačuvali značajne resurse u vodi koje naša zemlja ima, neophodno je odgovorno pristupiti rešavanju vodosnabdevanja i prečišćavanja otpadnih voda. Iz navedenih razloga, važno je doneti zakon o potvrđivanju Sporazuma o zajmu za delimično finansiranje vodosnabdevanja i prečišćavanja otpadnih voda između Republike Srbije i Banke za razvoj Saveta Evrope.

Struktura ovog programa i projekta sastoji se iz dve komponente. Prva komponenta obuhvata delimično finansiranje za unapređenje sistema vodosnabdevanja u oko 60 opština u zemlji. Unapređenje se sastoji iz prioritetnih mera čiji je prevashodni cilj zaštita kvaliteta vode usled ugroženosti od klimatskih promena i opšteg zagađenja. Druga komponenta projekta obuhvata delimično finansiranje izgradnje novih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i sanitarnih mreža u nekoliko gradova u zemlji. Navedenim projektom važno je istaći da će biti obuhvaćeno oko dva miliona stanovnika koji žive u 60 gradova i opština širom zemlje.

Okvirni sporazum o zajmu između Republike Srbije i Banke za razvoj Saveta Evrope za ovaj projekat vodosnabdevanja i prečišćavanja otpadnih voda potpisan je u Beogradu februara 2020. godine pod veoma povoljnim uslovima, fiksnom kamatnom stopom, maksimalnim rokom otplate do 20 godina i mogućnošću korišćenja grejs perioda do pet godina.

Kada je reč o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu za energetsku efikasnost zgrada u objektima javne namene, druga faza, veoma je važno reći da će zajam u celosti biti prenet izabranim jedinicama lokalne samouprave i koristiće se isključivo za finansiranje podsticaja energetske efikasnosti u navedenim objektima koje se i finansiraju ovim zajmom. Zajam će se otplaćivati sa maksimalnim rokom do 15 godina, sa mogućnošću grejs perioda do pet godina i veoma povoljnom fiksnom kamatnom stopom od 0,9% na godišnjem nivou. Nemačka vlada je za navedenu namenu opredelila zajam od 20 miliona evra, sa subvencionisanom kamatnom stopom, što je važno reći, a i bespovratan deo sredstava od 1,5 miliona evra za tehničku pomoć.

Povoljnosti zajma Nemačke razvojne banke važno je istaći jer je korišćenje energije predmet suštinskih reformi koje sprovodi Vlada Republike Srbije, imajući u vidu da je intenzitet korišćenja električne energije u našoj zemlji među najvišim u zemljama Evrope. Najveći deo potrošnje električne energije kod nas je upravo u sektoru zadrugarstva, gde učešće u upotrebi ukupne količine energije ide do čak 45%. Potreba za investicionim ulaganjima iz oblasti energetske efikasnosti posebno je izražena kod objekata javne namene usled starosti gradnje i metoda koje do sada nisu obuhvatale energetsku efikasnost. Projektom će biti obuhvaćeno oko 60 objekata javne namene iz oblasti i u sektorima obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite i sporta u odabranim jedinicama lokalne samouprave.

Zbog važnosti tema i svega što obrađuju predlozi sporazuma i zakona o potvrđivanju sporazuma, u danu za glasanje poslanici Srpske narodne partije glasaće i podržati kompletan set zakona današnje sednice. Hvala.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 16.07.2019.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre, poštovane kolege narodni poslanici, sva tri Predloga zakona o kojima danas govorimo u Skupštini imaju svoju težinu i značaj i njihovo donošenje, kao i primena u praksi što je još važnije, omogućiće jedinstveno tržište, pun pravni položaj privrednih subjekata i sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti.

Obezbediti stabilno i snabdeveno tržište uz što manje mešanje države u trgovinu kako bi se obezbedila efikasnija tržišna privreda je osnovni cilj Zakona o trgovini. Razvoj trgovinskog, a posebno maloprodajnog sektora privrede ima direktan i indirektan efekat na ostale ekonomske sektore i njihove učesnike. Modernizacija i rast maloprodajnog sektora direktno utiče i na razvoj svih ostalih sektora privrede i predstavlja ključnu vezu između proizvođača i krajnjih potrošača, a takođe obezbeđuje direktne veze između razvoja ruralnih i urbanih područja.

Zakonom o trgovini sprovedene su značajne izmene u pogledu opštih uslova za obavljanje trgovine na unutrašnjem tržištu. Sprovedena je reforma inspekcijskog nadzora koji vrši tržišna inspekcija novim organizacionim i zakonskim rešenjima u cilju izgradnje savremenog i efikasnog sistema kontrole, poštovanja propisanih uslova u prometu robe i usluga, koji istovremeno obezbeđuju pravnu sigurnost subjekata u prometu.

Dugogodišnja primena zakona uslovila je potrebu preispitivanja određenih odredbi donošenjem osavremenjenih propisa. Shodno tome, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija je 2016. godine formiralo radnu grupu za izradu analize propisa iz delokruga rada ministarstva, a naročito propisa koji uređuju funkcionisanje tržišta.

Nakon izvršene analize zakona, radna grupa je konstatovala da je neophodna izmena određenog broja članova zakona kako bi se obezbedila njegova efikasnija primena i nesmetano funkcionisanje tržišta. Navedeno ukazuje na sistemski i odgovoran pristup nadležnih u ministarstvu da se prate savremeni trendovi i zahtevi tržišta i odgovori novim vidovima i oblicima trgovine, kao što je elektronska trgovina, odnosno trgovina internetom.

Savremeni transakcioni tokovi pokazuju da elektronska trgovina, odnosno prodaja proizvoda i plaćanja roba i usluga putem interneta sve više uzima maha i da ekonomska razvijenost zemlje nije nužni uslov za rast i razvijenost ovog tržišta. Geografski potencijal ovog tržišta je neograničen pa se trgovci sve više odlučuju na otvaranje svojih internet prodavnica kako bih na taj način plasirali robu i usluge ne samo u svojoj zemlji, već u celom svetu.

Statistika kaže da preko 50% korisnika interneta nije kupovalo robu preko interneta i to ukazuje na veliki potencijal koji ovaj vid trgovine ima. Predviđanja su da će do 2030. godine više od 85% preduzeća globalno se baviti elektronskom trgovinom i da je neophodno da i Republika Srbija razvija ovu oblast kako bi iskoristila sve tehnološke potencijale za ekonomski prosperitet, jer elektronska trgovina ima više prednosti a to su da je dostupna 24 sata sedam dana u nedelji, 365 dana u godini i naravno na bilo kojoj lokaciji u svetu.

Zbog svega navedenog, a imajući u vidu da internet prodaja ima sve veće učešće u ukupnom maloprodajnom prometu, javila se potreba za njenim detaljnijim regulisanjem, što je i urađeno ovim Predlogom zakona.

Osvrnuću se sa nekoliko rečenica i na Zakon o robnim berzama iz razloga jer je uređeno robno berzansko tržište, indikator sigurnosti, konkurentnosti određene privrede, što utiče i na eliminisanje netržišnih rizika u poslovanju. Uspostavljanje savremene robne berze doprinosi izgradnji tržišno orijentisane privrede, a na prvom mestu sektora poljoprivrednih proizvoda.

Ovim zakonom se uspostavljaju potrebni pravni i institucionalni okviri za razvoj trgovine, terminskim ugovorima, što pruža osnov za uvođenje mehanizama kojima se eliminišu najveći rizici poslovanja u Republici Srbiji.

Donošenje ovog zakona je značajno i za javni sektor, a očekivali efekti uključuju efikasnije upravljanje robnim rezervama, kao i unapređenje politike razvoja poljoprivrede i agrobiznisa.

Imajući u vidu važnost svih predloženih zakona, u danu za glasanje, poslanici Srpske narodne partije podržaće predložene zakone. Hvala.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 26.06.2019.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažena potpredsednice Vlade, poštovane kolege narodni poslanici, kaže se da putevi povezuju predele i ljude. Ovo svakako potvrđuje i budući Moravski koridor, kao direktna veza između Koridora 10 i Koridora 11, ali kao interna povezanost zapadnih i jugozapadnih sa južnim i jugoistočnim delovima Republike Srbije i dalje sa Bugarskom, Grčkom i Turskom.

Otuda, budući Moravski koridor, odnosno deonica puta Pojate-Preljina, ima veliki strateški značaj za Republiku Srbiju, upravo zbog tog unutrašnjeg povezivanja, ali i povezivanja za zemljama regiona.

Treba ponoviti da će budući autoput povezati sva veća naseljena mesta preko Ćićevca, Stalaća, Kruševca, Trstenika, Vrnjačke banje, Kraljeva i Čačka.

Značaj ovog koridora je tim veći, zato što na ovom području živi oko pola miliona ljudi i posluje preko 21.000 malih i srednjih preduzeća i preduzetnika.

Ako se uzme u obzir, da u ovom delu Republike Srbije ima šest planina, 20 manastira i 10 popularnih destinacija banjskog turizma, očigledno je kakav će značaj imati budući autoput za razvoj turizma ovog dela zemlje, ali i za privlačenje budućih potencijalnih investitora.

Pored izgradnje moderne saobraćajnice, kakav će biti Moravski koridor, važno je istaći da su predmet ovog projekta i regulacioni radovi na reci Moravi i okolnim vodotokovima, čijim završetkom će se trajno otkloniti opasnost od poplava u ovom području.

Sve navedeno veoma je važno za unapređenje kvaliteta života lokalnog stanovništva, ali i za industrijski, poslovni, turistički razvoj Centralne Srbije.

Obzirom da dolazim iz Užica, najvećeg grada Zlatiborskog okruga, osvrnuću se na značaj izgradnje Koridora 11, tj. autoputa od Obrenovca do Preljine, čiji kompletan završetak u ukupnoj dužini od 103 kilometara koji je najavljen do kraja godine, svi mi stanovnici ovog dela Republike Srbije željno iščekujemo.

Praktično, on će povezati Beograd i Čačak. Puštanjem u rad deonice autoputa na Koridoru 11 od Ljiga do Preljine, u oktobru 2016. godine u dužini od 40 kilometara, delom je olakšao putovanje na veoma teškoj i opterećenoj i rizičnoj Ibarskoj magistrali.

Na sam pomen Ibarske magistrale, vezuju se teške reči, velike gužve, rizik i smanjenje bezbednosti za učesnike u saobraćaju, do teških učestalih saobraćajnih nezgoda često i sa smrtnim ishodom.

S toga je izgradnja ovog autoputa, lično smatram, najvažnija infrastrukturna investicija za stanovništvo ovog dela zemlje, koja se realizuje uz veliko zalaganje i trud nadležnog Ministarstva uz podršku Vlade Republike Srbije i predsednika Republike.

Iz ličnog iskustva, a znaju to i moji zemljaci koji često putuju iz ovih krajeva ka glavnom gradu, da putovanje od četiri sata u jednom pravcu Ibarskom magistralom, pa i vraćanje istom relacijom u istom danu je veoma teško.

O problemima funkcionisanja putničkog i teretnog saobraćaja, da ne govorimo.

S toga je izgradnja autoputa od Pojate do Preljine i početak radova na deonici Preljina-Požega, predstavlja zamajac razvoja ovog kraja, otvaranje novih radnih mesta i dolaska potencijalnih investitora, što naravno predstavlja i ekonomski prosperitet ovog kraja.

Nadamo se u skorijoj budućnosti i nastavku izgradnji kraka autoputa preko Užica i Kotromana, prema Sarajevu, što bi Zlatiborski okrug i Zapadnu Srbiju izjednačilo sa ostalim krajevima gde su izgrađeni autoputevi u smislu kvalitetnijeg života stanovništva, lakšeg poslovanja privrednika, naravno usled smanjenja transportnih troškova i stvaranja povoljnih uslova za dolazak novih investitora u ove krajeve.

Izgradnjom autoputa na Koridoru 11 i povezivanje preko Moravskog koridora sa Koridorom 10 i regionom, turistička ponuda Zlatiborskog okruga i Zapadne Srbije sa svojim već poznatim destinacijama koje nudi Zlatibor-Tara-Zlatar -Mokra Gora, bila bi još atraktivnija i prihvatljivija kako za domaće, tako i za strane turiste.

Takođe, sve poznatiji i atraktivniji zdravstveni turizam na ovim prostorima, imao bi izgradnjom savremene putne infrastrukture veću prođu kod korisnika u budućnosti.

Pozitivni efekti, svakako, izgradnje autoputa na koridorima 10, 11 i Moravskom brojni su.

Zbog toga ćemo mi poslanici Srpske narodne partije u danu za glasanje podržati predloženi zakon. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 10.01.2020.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30693.00 RSD 03.06.2016 -
Specijalni savetnik JP "Pošta Srbije" Beograd Republika Mesečno 170582.00 RSD 03.10.2018 -