Hvala uvaženi gospodine Orliću.

Ja bih se nadovezao na ono što ste vi rekli. U Srbiji izgleda od jutros imamo i Đilasa tužioca, i Đilasa sudiju, i Đilasa glavnog urednika javnog servisa. Đilas je izgleda gospodar svega u Srbiji što zamisli, samo ono što mu fali još to je budžet. Fali budžet, puna kasa koju su napunili naprednjaci uz podršku građana Srbije predvođeni predsednikom Aleksandrom Vučićem.

Teškim reformama, ozbiljnim reformama, marljivo radeći, trudeći se i boreći se za interese ove države dok je tajkun, sudija, lopov, kriminalac, tzv. urednik, sudija, tužilac, šta sve ne, Dragan Đilas, samo sedeo sa strane, pljuvao po nama, tražio za šta da se uhvati, da istrgne neku reč iz konteksta, rečenicu koji izgovore poslanici u Skupštini, ne bi li na tome pravio neku svoju priču i jahao po grbači svih nas.

E, pa dosta je toga. Dosta nam je toga ne samo nama poslanicima sa liste Aleksandra Vučića – Za našu decu, nego toga svega dosta je građanima Srbije. Svakog dana, svako nas odavde komunicira sa građanima i pitaju nas ljudi dokle? Dokle će jedan lopov, kao što je Dragan Đilas da cenzuriše sve u Srbiji? Dokle će on da se pita za sve u ovom društvu? Dokle će on da preti, a da ga niko ne kazni za to? Dokle će njegov ološ po društvenim mrežama da radi šta god hoće i da na tome nema odgovora? Pa, gde su te nezavisne institucije? Gde su svi ti nezavisni stručnjaci koji primaju astronomske plate po 300, 400 hiljada mesečno? Gde su razna udruženja? Gde su te nevladine organizacije? Gde su svi ti eksperti koji brinu o ljudskim pravima?

Imamo li mi kao narodni poslanici naše porodice, porodica predsednika Aleksandra Vučića? Da li mali Vukan od tri i po godine ima neko pravo u ovoj zemlji? Da li ima pravo da odrasta mirno, sigurno, bezbedno? Da li imaju pravo deca Aleksandra Vučića na svoje detinjstvo? Da li Danilo ima pravo da ode u kafić i da gleda utakmicu? Da li Milica ima pravo da se školuje, da živi pristojno, normalno? Šta su kriva ta deca? Šta su kriva naša deca, sva deca u Srbiji? Šta su kriva, zašta, zbog čega? Zbog toga što više Dragan Đilas nema, malo mu je onaj budžet Grada Beograda koji je upropastio, pa ga doveo na milijardu i 200 miliona minusa, sećamo se pa je tadašnji gradonačelnik Siniša Mali imao pretežak zadatak u koji gotovo da niko nije verovao da će moći da se ostvari, pa je taj dug Grada Beograda prepolovljen na 600 miliona, jel tako ministre?

Sećamo se samo kako su prikrivali te dugove, pa su rekli da dug Grada Beograda nije milijardu i 200 miliona, nego 150, 200, 300, one dugove javnih preduzeća nećemo da računamo, to nije važno. O tome da ne pričamo.

Hajde da ne govorimo o tome kako je u „Vodovodu“ pored toga što ima pravnu službu su angažovane advokatske kancelarije da bi se otimale pare iz budžeta „Vodovoda“. Da ne pričamo o Bojani Lekić, kako i zašto je bila angažovana za PR usluge u „Vodovodu“. Šta, „Vodovod“ nema PR službu, nema ko da napiše saopštenje?

Da ne pričamo o ovima sa javnog servisa i platama kolike su tamo. Na sve to, onda ne smeju poslanici SNS da pokažu istinu. Ne, nego će profesor univerziteta Marka Atlagića da nazivaju svakakvim imenima. Profesor Atlagić je ovde za njih doktor za istinu zato što svaka reč koju izgovori je istinita u ovoj Skupštini. Istina najviše boli prevarante i lopove. Toliko puta sam danas ponovio reč lopov, jer su rekli da je zabranjeno. Od jutros je neki sud i neki sudija u liku Dragana Đilasa doneo odluku da ne smete da kažete da je lopov, da ne smete da kažete da to što su za provizije angažovali raznorazne firme iza kojih ko zna ko stoji, a znamo, stoji lopov Dragan Đilas, zašto da ne kažem? Pa gde je milijardu i dvesta miliona ljudi, u Gradu Beogradu?

Đilas je oličenje, slika i prilika korupcije. Sve čega se dotakao vodeći Grad Beograd je slika i prilika korupcije. Imamo tu most na Adi, 500 miliona evra. Mogao je pet puta duži i veći most da se napravi za te pare. Tu imamo i repliku Terazija, od krpa. Ne znam čemu je služila ta replika građanima Srbije? Čemu? Da se podsetimo kako su Terazije izgledale tridesetih godina prošlog veka? Hvala mu, nije morao to u krpama. Terazije nisu od krpa napravljene.

„Heterlend“, ni to nismo zaboravili. Pričaju o ljudskim pravima neki njihovi ovde koje su poslali, tako su brinuli o deci koja su imala određene zdravstvene probleme. Preko „Heterlenda“ tako što otmu milione iz budžeta, strpaju u svoje prljave džepove i onda letuju po Maldivima, osnivaju raznorazne dodatne nevladine organizacije, malo je da kradu samo putem tendera, javnih nabavki, treba malo i na projektima da se uzima, jel tako ministre? Koliko je desetina miliona evra po svakom ministarstvu odlazilo iz projekata, na raznorazne tekstove? Sećam se da su Ministarstvu poljoprivrede jednom od bivših poslanika plaćali njegove tekstove po dnevnim novinama. Čemu je to služilo? Čovek je pisao nekakve istorijate o oporavku poljoprivrede. Ne vidim da je to doprinosilo tada razvoju srpske poljoprivrede, ali ona dramatično napreduje od 2012. godine, od kada se toliko toga promenilo u ovom društvu.

Sve se promenilo, sve. Dolaskom Aleksandra Vučića na mesto prvo potpredsednika Vlade, zatim premijera, pa predsednika države, u Srbiji se sve menja i sve kreće na bolje.

Imali ste vojsku koja je samo postojala na papiru, avione nismo ni imali, imali smo avijaciju takođe samo na papiru. Nijedan avion koji može da poleti. Ali su zato njihovi avioni puni para leteli iz Srbije svaki dan. Ništa im nije bio problem, avioni, helikopteri, to se letelo na sve strane. Puni džakovi para se iznosili, super.

Imali smo Bulevar Kralja Aleksandra, oni pričaju nekome o tome kako seče drveće. Na stotine hiljade stabala je posađeno u gradu Beogradu prethodnih godina. oni su za par dana posekli ceo bulevar, raskopali sve. Svaku ulicu koju su radili su više puta morali da asfaltiraju, jer su zaboravili da još nešto trebaju da urade.

Svuda su višemilionske krađe. Umeli su zaista i to smo prethodnih dana videli, oni prepisuju svašta i predsedniku republike i njegovoj porodici i bratu Andreju, govore o nekim njivama, oranicama, samo nikako da kažu gde se sve to nalazi, a za njihove stanove i vile svaku adresu znamo. Zna se gde je svaki stan i to nijedan manje od 100 kvadrata, na najatraktivnijim lokacijama. Pa da sednemo da računamo prosečnu platu, ako rade dvoje zaposlenih u porodici, koliko treba decenija da bi jednu vilu koju Dragan Đilas ima, mogli da zarade, apsolutno je nemoguće.

Gde su sve te agencije koje istražuju i ispituju? Doći će valjda, nadamo se taj trenutak da poreklo imovine saznamo. Imamo zakon, primeniće se, da čujemo odakle? Pa ako si tako uspešan mađioničar, ajde u cirkus da te pošaljemo, pokaži deci kako se pravi od goluba milion evra.

Dosta više zamajavanja građana, po njihovim portalima. Dosta više da prete kako će nekog da vešaju, kako će neko da ljubi leševe, kako će neko da dobije metak u potiljak. Možda sada takođe ovo javni servis prekine, ovo izlaganje ne treba da se čuje kako su sve pretili predsedniku republike i njegovoj deci.

Imamo tu i „Pazl grad“ na Voždovcu, kolega Mirković, šef naše odborničke grupe, govorio je o tome na Voždovcu. Napravili ste, pazite, „Pazl grad“, to je lepo brinuti o deci, zaista to podržavam kao otac dve male ćerkice, volim kada deca imaju uređene parkove, imaju igrališta, imaju šetališta naši građani, to je sve divno. Ali, znate, kad napravite jedan pazl grad gde deca treba da provode određeno vreme sa svojim roditeljima, onda mora da bude sigurno, da bude bezbedno i ne mora baš da se odere budžet da bi se to napravilo, jer ko zna koliko tih pazl gradova su legalni bili, a moglo je da se napravi od tog novca koji je uložen u „Pazl grad“ na Voždovcu koji nikad nije pušten u rad. Kako da puste kad bi tamo neko poginuo. Da li je tu opet priča o ljudskim pravima i o pravima dece?

Koliko je parkova oduzeto toj deci da bi se napravila jedna kombinacija u vidu pazl grada koji nikada neće zaživeti i nije zaživeo i hvala Bogu što nije jer onda bi da je, ne daj Bože, radio u naše vreme, pa da je neko dete bilo tu povređeno, rekli - evo kako naprednjaci brinu deci, povredilo se dete tamo gde nismo ni građansku dozvolu imali, ništa, ni jedan papir, ali je novac legao tamo gde treba da legne u džep Dragana Đilasa, i uvek u džep Dragana Đilasa, nebitno pod čijim imenom se to podvede tamo, znali su oni to. Ne legne to baš da se zove Dragan Đilas, nego je tu i Gojko i ko zna koji Gojko sve postoji, koliko postoji razne braće, kumova, prijatelja, rođaka, rođaka po krađi, po korupciji, po kriminalu koji su obogaljili ovu zemlju i unesrećivali našu decu decenijama unazad i sad je red da se kaže dosta. Dosta zavitlavanja sa svima nama. Ja ne mogu da se ne iznerviram kada o tome govorim, kada zamislim koliko je milijardi oteto od ove zemlje i onda kažu – pa, da li ima dovoljno mesta za decu u vrtiću? Pa, nemoj ti da mi pričaš o vrtićima. Morao je Grad Beograd da vraća milione kazni zbog toga što ste vi naplaćivali skuplje vrtiće nego što sme da se naplati.

Danas rekordan broj vrtića ovaj Grad Beograd i ovo rukovodstvo koje vodi grad Beograd, predvođen SNS pravi. Obnovili smo škole, bolnice, čemu sve to služi nego građanima. Znate, kada imate sa druge strane jednu kliku mafijaša i lopova, predvođeni Đilasom koji su navikli da se samo obnavljaju vile, da se zidaju vile, stanovi, skupoceni za njih i njihove prijatelje, i njima nije normalna situacija u kojoj se prave bolnice. Kako da se oni raduju i da slave kad Aleksandar Vučić otvara neku bolnicu, prisustvuje otvaranju, opremanju tih bolnica, ulaganju desetina i stotina miliona evra u to, kako tome da se raduju kad to znači da nema para za njihove vile i stanove. Zafaliće im, malo je onih trideset i nešto koliko imaju što smo do sada saznali. Ko zna koliko je tu jahti, skupih automobila, ko zna koliko opranog novca, obično više desetina puta više nego što se zna. Šesto devetnaest miliona, da li svi mi možemo da budemo uopšte svesni koliko je to novac. Sa 619 miliona šta smo mogli da uradimo u Srbiji.

Ova Vlada i budžet kakav je sada skrojen meni garantuje da će naša deca, sva deca u Srbiji imati stabilnu 2021. godinu, godinu u kojoj će Srbija nastaviti da se razvija pre svega infrastrukturno, kako bi još investicija dolazilo u Srbiju, kako bismo istinski bili šampioni u privlačenju investicija u sledećoj godini, a to garantuje onda siguran život za decu u Srbiji, bolje zdravstvene usluge za naše najstarije sugrađane i naravno za sve ostale, to garantuje veće plate, veće penzije, opet u sledećoj godini kao što sad ide povećanje. To su teme o kojima mi možemo da razgovaramo. Normalne teme. Da li treba porez da bude ovako ili onako, više ili manje, ali njih to ne zanima.

U danima kada se govori o budžetu, o najvažnijoj temi u Skupštini Srbije oni zabranjuju da mi kažemo da je neko ukrao novac iz tog budžeta, da je neko krao građane, ne smemo da kažemo. E, smemo da kažemo, i neće niko da nam zabrani da za govornicom u Skupštini Srbije kažem po stoti put danas – Đilase ti si lopov. Nešto najgore u istoriji što se desilo građanima Srbije to je Dragan Đilas i to su njegovi kumovi, onaj ludi Đorđević, koji ne zna da siđe sa Tvitera i ništa drugo ne zna. Ljudi bi ga pljunuli kad bi ga videli na ulici. Njemu je dobar beg sa ulice da ode na Tviter tamo ne mogu da ga dohvate, i oni ne silaze sa društvenih mreža, jer su tu jedino bezbedni i to mogu sami sebi da pišu poruke podrške, tu mogu oni svojim ludacima da daju direktive šta će da pišu i kako da prete.

Kažem opet, imate punu podršku poslanika sa lista Aleksandar Vučić - Za našu decu, imate punu podršku pre svega građana Srbije za posao koji radite. Razgovarao sam sa jednim velikim privrednikom iz Beograda pre par dana, koji kaže - zaista, ne bavim se politikom, ali sve ono što je Vlada uradila, Vlada Srbije u prethodnih pet ili šest godina je za privrednike dalo ogroman podsticaj u smislu plasmana svojih proizvoda, prodaje zarade, ljudi su zadovoljni, podižu plate svojim zaposlenima. Prvi put je u Srbiji, kada razgovaram sa ljudima, vidim atraktivnije i veća zarada u privatnom sektoru i to su prave stvari koje su urađene za dobrobit građana Srbije.

Uveren sam da izglasavanjem ovog budžeta koji ćemo usvojiti, činimo dobro našoj zemlji i u narednoj godini i da imamo izvesnu godinu stabilnog, visokog rasta, novog napretka i da će građani Srbije to umeti da prepoznaju ponovo kada dođe vreme i da one koji se ne bave ni sa čim drugim osim planom kako srušiti Aleksandra Vučića, kazne ponovo na nekim narednim izborima. Hvala vam.

Hvala vam, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, uvaženi ministre sa saradnicima, mi bismo mogli danas da govorimo mnogo o rezultatima Vlade koju predvodi SNS, o rezultatima Ministarstva finansija, o ekonomiji, o svemu onome što smo postigli u prethodnih šest ili osam godina. Mogli bismo da se hvalimo, ali ne zato što smo hvalisavci, već zato što imamo čime da se pohvalimo. Zato što to nije demagogija, zato što mostovi koje je napravila ova Vlada predvođena premijerom Aleksandrom Vučićem, danas predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, ti mostovi postoje. Preko tih mostova dolazi stotine hiljada turista u našu zemlju, ostavljaju novac u njoj. Preko tih mostova idu i naši građani.

Putevi koje smo izgradili nisu putevi koji postoje samo u obećanjima, u projektima koji se nikada neće ostvariti. Postoje ti putevi i u rekordnom roku smo ih pravili, u rekordnoj veličini smo ih pravili i nastavićemo da ih radimo i svakog dana se na tome radi.

Bolnice koje smo izgradili ne postoje samo u obećanjima predizbornim, te bolnice postoje u realnom vremenu danas i te bolnice danas, zahvaljujući odgovornoj politici SNS i predsednika Aleksandra Vučića, postoje i ima ko da ih koristi danas u ovoj nesrećnoj situaciji u kojoj se ceo svet našao, pa i naša zemlja.

Naravno, tu su i finansije. Para ima u Srbiji, ali para ima, nije ono – para će biti, nego para ima danas i pare se troše danas, ne na zabavu, ne na marketing, ne na obećanja, ne na putovanja članova Vlade po Srbiji, tako što će širiti nekakva maglovita i lepa obećanja svojim građanima, već se pare troše na projekte koje koriste svi građani Srbije. Troši se novac na ono što će doneti još više novca u Srbiju, gde ćemo moći da unapredimo život naših građana, da ćemo moći dalje da nastavimo u ovoj teškoj situaciji zdravstvenoj da pomažemo privredi, da pomažemo najugroženijem delu našeg stanovništva.

Danas možemo da se pohvalimo i time, zato što to kaže ceo svet, to govori istok i zapad, to govore najznačajniji međunarodni stručnjaci, finansijski eksperti, da je Srbija danas najuspešnija u Evropi, u ovoj godini, u ovoj preteškoj godini kakva, mogu slobodno da kažem, prethodnih 100 godina nije viđena. Možemo da se pohvalimo i time da ćemo u sledećoj godini, prema projekcijama međunarodne zajednice, biti najuspešnija zemlja u Evropi. Pa, zar je to malo za zemlju od 7,5 miliona stanovnika? Zar je to malo?

Možemo da se pohvalimo i time da se u Srbiji svakoga dana vodi ozbiljan rat protiv mafije, ozbiljan rat, koji svakoga dana otera u zatvor po nekoliko mafijaša, po nekoliko ubica. Možemo da se pohvalimo rekordnim zaplenama droge. Možemo svim tim pozitivnim stvarima da se pohvalimo i hvalićemo se, govorićemo o tome. Neće nas u tome zaustaviti oni koji svoju politiku svode samo na, reći ću tako slobodno, baljezganje po Tviteru, tako što će pretiti predsedniku Republike ubistvom i tako što će spasti na najniže moguće, najbednije grane da danas upućuju najmonstruoznije, najperverznije, najljigavije, najodvratnije moguće reči uvreda i pretnji deci predsednika Republike, malom Vukanu, Danilu, Milici. Šta su deca kriva? Decu vam nećemo oprostiti. Decu ne smete da dirate u Srbiji, ni decu Aleksandra Vučića, ni decu bilo kog funkcionera ili bilo kog čoveka u zemlji Srbiji, samo zato što se roditelj ili roditelji te dece ne nalaze na onom mestu na kojem biste vi voleli.

Naravno, mafija u Srbiji je uplašena. Mafiju u Srbiji je uhvatila panika. Svakog dana preko svojih medija kupljenih i dobro plaćenih, nikako nezavisnih, kako to oni vole da ističu, vode organizovanu hajku, pre svega protiv predsednika Republike Aleksandra Vučića, jer je on taj koji predvodi Srbiju danas na najboljem putu na kome se ona nalazi u prethodnih 100 godina.

Srbija u Aleksandru Vučiću nije dobila političara koji je na vlasti, dobila je državnika, odgovornog državnika koji gleda ne šta će biti za godinu ili dve, već kako će naša deca i u kakvoj će zemlji živeti za 10, za 15, za 20, za 50 godina, pa prema tome projektujemo svoje planove, ideje i programe. Da vidimo šta će u ovom regionu biti aktuelno za 50 godina, kakva će biti bezbednosna situacija, kakve će biti zdravstvena situacija u narednih pet, 10 ili 20 godina. Kakvi su izazovi pred našim regionom i kako mi možemo kao jedna mala zemlja, ali rekao bih sa jednim pametnim i odgovornim narodom, kako možemo da se postavimo u celoj toj situaciji i da sa što manje štete, a što više koristi izađemo iz svega toga.

Rekao bih da sve ono što građani Srbije dobro vide, a ja neću da ponavljam, moje kolege su to savršeno u prethodnih dva ili tri sata u ovoj diskusiji iznosile, sve te činjenice građani vide i osećaju, kao i privreda. To se vidi ne samo kroz brojke, nego i kada običan čovek ode u prodavnicu vidi šta je mogao da kupi 2012, a vidi šta može da kupi 2020. godine. Danas je naša koleginica rekla da teme u Srbiji više nisu sukobi, nesreće, tema u Srbiji je danas kako da obezbedite stan, kako da mladi bračni parovi obezbede sebi stan, kako da obezbede školovanje svojoj deci na nekom boljem fakultetu, prestižnijem, kako da kupe automobil, kako do nekog povoljnijeg kredita. To su danas one suštinske teme, životne. Ti problemi se rešavaju svakodnevno.

Danas Srbija jeste ponosna zbog onoga što jeste i ponosi se svojim precima, ponosi se svojom istorijom. Danas je Srbija uistinu prava država i verujem da ćemo svi zajedno, ukoliko budemo smogli još više snage i moramo to da uradimo zbog dece, zbog naše dece, da pružimo još veću podršku Aleksandru Vučiću i danas, pogotovo što mu je danas udareno ponovo na porodicu, na ono najsvetije što svako od nas ima, a to su deca. Ja to dobro znam kao roditelj i ne mogu da ne pobesnim kada pročitam takve stvari, da se neko usudi da malo dete, da bebi preti ubistvom, smrću, da poziva na nekakvo linčovanje i ne znam ni ja šta sve.

Apelujem na sve svoje kolege da stanemo u odbranu predsednika Republike Aleksandra Vučića, jer time ne branimo samo predsednika Republike, time branimo svoju državu, time branimo i našu decu. Hvala vam.

Hvala, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, još je i Albert Kami lepo rekao da nema ništa ogavnije od poštovanja koje se bazira na strahu. Tako i pojedini predstavnici nacionalnih manjina pokušavaju da poštovanje kod svojih birača, dela svojih birača zasnuju i utemelje na strahu od nekakve strašne i opasne srpske države, nekakve strašne srpske hegemonije, nekakve strašne srpske politike koja želi da oduzme sva moguća prava nacionalnim manjinama, nacionalnim zajednicama u Republici Srbiji, ma na celom svetu.

Nema, naravno, ovde nigde se nije, da prodiskutujemo o tome, pa da nam kažu koja su to prava uskraćena nacionalnim manjinama u Srbiji? Koja prava? Da jedan pripadnik nacionalne manjine, bilo koje u Srbiji, a da nije političar ili politikant ili da nije plaćen od Đilasa, Šolaka i ostalih kriminalaca koji su harali Srbijom 12 godina, ni jedan od njih da izađe i da kaže šta mu je to u Srbiji uskraćeno. Nema.

Kada razgovarate, a svako od nas ima komšiju bar koji je pripadnik neke nacionalne manjine, svi su oni ljudi koji su lojalni građani Republike Srbije, koji poštuju Republiku Srbiju kao državu i nemaju nikakav strah od nje jer im Srbija omogućava sve ono što omogućava i pripadnicima srpskog naroda i bilo kog drugog, a to je da se školuju, da žive, da stvaraju svoje porodice u Republici Srbiji pod jednakim pravima i mogućnostima kao što to imaju i pripadnici srpskog naroda.

Nema tu za nas nikakve dileme iz SNS, mi jesmo za poštovanje svih prava nacionalnih manjina i zajednica, da proširimo ta prava, da razgovaramo sa njima, a ne da nas bilo ko ucenjuje, ne da bilo ko vređa sprsku državu. I nije nas sramota da kažemo srpsku državu, to je srpska država, država srpskog naroda i svih ostalih naroda koji u njoj žive i žele u njoj da žive. Zato kažem srpska država je uvek bila otvorena za sve one koji žele u nju da dođu, da posete našu državu, da upoznaju našu kulturu, jezik, naše običaje, da vide kakav je to divan srpski narod, koji se uvek borio i žrtvovao ne samo za svoj sopstveni, sprski narod, već i za druge narode u regionu.

Zaboga, oni nazivaju srpsku državu fašističkom državom. Pa, srpska država je položila najveće žrtve, i Srbi, oslobađajući i okolne države u regionu i bivše Jugoslavije od fašističke nemani. Pa, sram bilo onoga ko se usuđuje da govori o tome i o srpskoj državi na takav način da joj zalepi etiketu fašističke.

Naravno, zašto je potrebno stvoriti takvu sliku o Srbiji danas i kome je to u interesu? Čuli smo i od nekih spolja, ali to je i u interesu onih koji nisu bili sposobni da na izborima dosegnu taj cenzus od 3%, i to smo im omogućili, hajde, evo, da se spusti na 3%, ne bi li probali da uđu u Skupštinu. Nisu uspeli to, zato što su bojkotovali izbore, jer su bili svesni da nemaju dovoljnu podršku i utemeljenje kod građana Srbije da mogu da uđu u poslaničke klupe.

Naravno, potrebno je Srbiju rušiti i spolja i iznutra. Iznutra su za to tajkuni spremili veliki novac, predvođeni Đilasom, Šolakom, onim nesrećnim Đorđevićem, i ostalima. Oni su spremni sve da ulože ne bi li srušili srpsku državu, jer jedino urušena i Srbija na kolenima je ona Srbija koja je podobna za tajkune, ona koja je podobna za upravo za te fašiste, koji bi hteli ponovo da haraju državom Srbijom, i koji bi hteli onu punu kasu, koju danas imamo, da isprazne, oni kojima ne odgovaraju Kovid bolnice koje se prave, onima kojima ne odgovara kad srpska država spremno dočeka takvu pandemiju kakvu danas imamo u svetu, onima kojima ne odgovara to što je Srbija među najboljima u Evropi, kada je u pitanju, u ovom momentu, stabilnost zdravstvenog sistema. Njima ništa od toga ne odgovara. Ne odgovara im, zato što svaki uspeh Srbije njih spušta jednu lestvicu dole, jedan procenat dole.

Zato je danas srpska država nešto što smeta mnogima koji su na toj tajkunskoj strani. Zato imamo sinhronizovane napade.

Kolega Veroljub Arsić je govorio o onima spolja, iz država bivše Jugoslavije. Imamo sinhronizovano i ovde. Jedni su njihovi predstavnici kroz Skupštinu i kroz lažno pokretanje pitanja statusa i položaja nacionalnih manjina. Oni daju vetar u leđa Đilasu, Šolaku, njihovim medijima, onima koji ne znaju još da li su iz Luksemburga ili iz Beograda, N1 i Nova S, Olji Bećković i ostalima, da nedeljom u devet, i svakog dana iz sata u sat, uživo pljuju i ruše ugled srpske države, a to sigurno nećemo njima dozvoliti, naravno.

Takođe, taj sinhronizovani napad na Srbiju ne ide samo kroz Skupštinu. On ide i odvija se tendenciozno iz dana u dan, iz časa u čas, i kroz njihove medije, da bi završna faza tog njihovog udara na Srbiju bilo rušenje predsednika Republike Aleksandra Vučića na ovaj ili onaj način, kroz to što mu crtaju metu na čelu, kroz to što pozivaju ne samo putem društvenih mreža, tamo svaki idiot može da napiše šta god hoće i da za to apsolutno ne snosi nikakvu odgovornost, ali njihovi političari, njihovi analitičari, takozvani, nezavisni, njihovi nezavisni novinari, kako ih oni nazivaju, oni svakog dana pozivaju otvoreno na likvidaciju predsednika Srbije Aleksandra Vučića, zato što tu mafija vidi jedini spas za sebe. Jedina mogućnost da opstane u Srbiji mafija jeste da nema na čelu države Srbije predsednika Aleksandra Vučića. E, za to je najveća brana i najjači stub odbrane i podrška Aleksandru Vučiću ovde u Skupštini Republike Srbije. Svakog dana će ovde čuti reči podrške predsedniku Republike od strane narodnih poslanika, narodnih, jer ih je birao narod, jer narod stoji iza ovih ljudi koji ovde sede, narod je dao podršku tim ljudima, narod je dao podršku predsedniku Republike Aleksandru Vučiću.

Ja sam siguran da će Srbija predvođena upravo Aleksandrom Vučićem i Vladom koju ćemo izabrati ovih dana ostati slobodna.

Kao što je Perikle rekao – tajna slobode počiva u hrabrosti. Mi ovde, poslanici SNS, imamo dovoljno hrabrosti i dovoljno čestitosti i poštenja da iz sve snage, svim srcem, još jače i još više budemo uz našeg predsednika i uz državu Srbiju. Hvala.

Hvala, gospodine Dačiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažene kolege i građani Srbije, velika je čast nalaziti se u Narodnoj skupštini Republike Srbije, velika čast stajati za ovim mikrofonom, govornicom, velika čast govoriti pred ovolikim auditorijumom, ali je još veća odgovornost onih dela koje ćemo učiniti u narednih četiri godine od onih reči koje ćemo da izgovorimo svi ovde danas. Zašto to kažem i za koga sve radimo u ovoj Narodnoj skupštini?

Za koga će raditi Vlada Republike Srbije koju ćemo izabrati za nekoliko dana? Ta vlada će da radi za našu decu, za onu decu koja treba da ostanu da žive u ovoj zemlji, za onu decu koju su se neki drznuli da probaju da im oduzmu to pravo da žive, da rade i stvaraju porodicu u ovoj zemlji. Za tu decu, za našu decu, koja samo žele da ostvare to svoje pravo da žive mirno u ovoj zemlji, da imaju sigurnost, da imaju izvesnu sutrašnjicu, da znaju kako će ova zemlja izgledati za pet, 10, 20 godina i tako uredimo ovo društvo, da krenemo da stvaramo generacije mladih ljudi koje će biti prve koje neće biti neke ratne generacije.

Zato nam je važan mir, stabilnost i izvesnost. Zato nam je bilo važno i 2012. godine, kada smo došli na vlast, da na čelu države imamo državnika a ne političara, zato što ljudi političarima ne veruju. Ali, onda kada počnu da veruju, to znači da veruju državniku.

U Srbiji ogromna većina ljudi, preko 60 ili 70% građana veruje Aleksandru Vučiću zato što je on istinski državnik, čovek koji je odgovoran za svoju izgovorenu reč, čovek koji zna šta znači reč i obećanje kada je date narodu.

Obećali smo ljudima mir, obećali smo ljudima stabilnost i imaju je. Obećali smo ljudima borbu protiv tajkuna, protiv korupcije. Kao što je rekao kolega Mrdić, započeo je hrabro, kao niko, u istoriji Srbije, 2012. godine, 2013, 2014. godine, velikim delima i sada smo rešili i podržaćemo svi zajedno, jer to od nas traže građani Srbije i za to smo odgovorni i našoj deci, njihovoj budućnosti, njihovim životima, da ne žalimo sebe u toj borbi, da podržimo predsednika Srbije Aleksandra Vučića u borbi protiv mafije, kriminalaca, tog ološa najgoreg koji se drznuo ponovo da udari na državu Srbiju, da im pokažemo da od države niko nije jači, da te bitange i bagra neće otimati više budućnost i neće više ni jednom detetu u Srbiji moći slobodno da prodaju drogu ili da upropaštavaju naše društvo.

Sasvim sam siguran da ako zajedno budemo partneri u tome da ćemo pobediti bilo kakvu mafiju u Republici Srbiji koja pokušava da mešetari u njoj.

Šta smo uraditi za decu kada kažem da želimo da ostanu ovde? Uradili smo mnogo toga, stabilizovali ekonomiju, doveli nove investicije, otvorili radna mesta, smanjili nezaposlenost i spustili je na rekordan nivo od 7%. To je jako važno. Kad smo sa ljudima razgovarali, ljudi su uvek govorili „treba nam posao, trebaju nam radna mesta da bi smo ostali u Srbiji“. Danas imamo radna mesta, danas je Srbija najpoželjnije mesto u regionu gde dolaze investitori da ulože svoj novac da bi stvarali, naravno, i profit za sebe, a to je dobro i za naše društvo i za našu decu da ostanu u toj zemlji da mogu da rađaju, da mogu da stvaraju porodice i da ostanu u njoj. Da ne bude najveća želja kada vam se dete rodi da gledate gde ćete na mapi sveta da ga pošaljete iz Srbije, nego da birate gde ćete da ga školujete u Srbiji da bi ono ostalo, da bi kupilo stan, da bi kupilo kuću, da bi stvaralo porodicu, da bi ostalo da živi tu pored vas, da sutra u starosti imate na koga da se oslonite i da imaju deca vaša na koga da se oslone.

To je vrhunac odgovorne i rekao bih spasonosne politike za državu i za Republiku Srbiju, a sasvim sigurno tu politiku u Srbiji predvodi i predvodiće i uveren sam u budućnosti državnik kakav je Aleksandar Vučić uz pomoć svih nas.

Zašto kažem svih nas? Ne može Aleksandar Vučić sam. Mi moramo tu kao predstavnici građana da mu svojim primerom pomognemo, da budemo odgovorni, spremni na najveće žrtve, spremni na požrtvovanje, spremni na svakodnevni rad, spremni da se ne borimo samo u izbornoj kampanji, nego da svakodnevno provodimo vreme sa građanima, da primamo ljude, da sa njima razgovaramo, da pokušavamo da rešimo njihove probleme, gde god se oni pojave, da nam ne bude teško da odemo u najudaljenije selo, u porodicu, da pokušamo da uradimo sve ono što je u našoj moći. I uveren sam, onda će i rezultati biti dobri i onda ćemo moći u nekoj narednoj izbornoj kampanji da iznesemo rezultate da je populaciona politika dala rezultate, da se u Srbiji značajno veći broj dece rađa, da je u Srbiji još više otvoreno radnih mesta, da je nezaposlenost pala ispod 7%, da su plate 2025. godine prešle onih 900 evra. To može samo ukoliko pobedimo mafiju, ukoliko zadržimo decu u Srbiji, ojačamo naše školstvo, obrazovani sistem i nastavimo da privlačimo nove investitore u Republiku Srbiju. Hvala.

Hvala predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, koliko god da se ovde dobacuje, da se dovikuje ko zna šta će ovaj ovde da kaže, neće da kaže, građani Srbije imaju pravo svakog od nas da čuju i građani Srbije imaju pravo da znaju kako se vodi politička kampanja od strane ovih koji sad napolju štrajkuju, a oni koji sve to finansiraju, sponzorišu i kako oni i na društvenim mrežama nastavljaju danas da zloupotrebljavaju tu slobodu koja na društvenim mrežama postoji.

Meni je poslato, pre nekih sat vremena, ta je objava, ako se ne varam bila možda pre nekih dva, tri sata, gde je izvesni Branislav Stanišić napisao – u redu je da se napadaju deca Đilasa, ali ne i Vučićeva deca. Možda bi trebalo roknuti Vučkovu kopilad, čisto da se nacista Vučić prizemlji. Evo, ja ovo građanima Srbije i ovima koji dobacuju, onima koji se uzrujavaju, onima koji su uzbuđeni, onima koji štrajkuju napolju, misleći na Boška Obradovića i Ševarlića i na sve te stručnjake i idiote koji svakoga dana upućuju najmonstruoznije moguće pretnje deci Aleksandra Vučića, deci svih funkcionera, članova SNS, svakog od nas pojedinačno, onih koji ugrožavaju imovinu svakog pojedinačno članova SNS, simpatizera SNS, oni koji su glasali za Aleksandra Vučića, koji upućuju najmonstruoznije moguće pretnje, psovke, iživljavanja, koji razvlače po svojim tzv. medijima svakoga pojedinačno od pristalica ili članova SNS, pozivam, evo te koji pozivaju na toleranciju, na humanost, ne znam kakve sve fine odnose, na neki lep rečni, na divan vokabular, da osude ovakve stvari javno, pa i na sednici Narodne skupštine. Da oni koji samo u holu drže konferencije da uđu i da javno kažu pred građanima Srbije u direktnom prenosu da ovakve stvari osuđuju. Onda možemo da vodimo sa takvim monstrumima bilo kakav dijalog.

Kakav dijalog da vodite sa ljudima koji ćute na ovo? Kakav dijalog da vodite sa organizacijama koje ćute, i ne znam, UNS, NUNS, ko sve ćuti na ovo? Gde su te organizacije koje ćute, razne nevladine kada se bilo šta dogodi nekome iz opozicije, a nije se događalo ništa, kada Dragan Đilas zaplače svojim lažnim suzama ispred zgrade gde mu žive deca, a niko mu decu ni pomenuo nije? Ja pitam, evo i naše poslanike, bilo koga u sali ovde, da li znate ime jednog od deteta Alekslanda Vučića? Da li znate uopšte da li ima sina, ćerku, koga ima? Da li znate bilo šta? Niko ovde ne zna ovde kako mu se deca zovu, ni gde žive, niti nas to treba da zanima, niti to treba da bude tema politike? Tema politike treba da budu programi, ideje.

Idu izbori 21. juna. Da čujemo šta ko nudi. Pa nećemo se slagati svi međusobno, naravno, zato i postoji vlast, zato postoje stranke opozicije, to je sve prirodno i normalno, ali, ovo nije normalno, na ovo ne sme da se ćuti.

Znate, niko nije pomenuo nigde decu Dragana Đilasa, a on je navodno počeo da cmizdri ispred zgrade na Vračaru, pa je počeo da lupa u one šerpe i lonce, pa pameti u tom delu opozicije ima taman koliko ima u jednoj šerpi. Nema ničega. Nema ni pameti ni morala, ni obraza, ni skrupula.

Nije bitan ovaj što je to napisao. Njega treba procesuirati svakako. On je inspirisan političkim, fašističkim delovanjem Boška Obradovića, batine u rukama Dragana Đilasa i onih koji to šire, šeruju, dele dalje po svojim, ono što nazivaju medijima.

Da li će neko danas u tim svojim vestima da osudi ovakvu stvar, da kaže da treba roknuti nečiju decu, u ovom slučaju decu predsednika Republike? Da li će da osudi to i jedna organizacija danas ili ćete svi iz tog dela opozicije da ćutite, da klimate glavom i da bledo gledate na to? Da je to neki idiot napisao vašoj deci ja bih to osudio i rekao bih da je to monstrum čije god stranke da je član ili nije član mora da odgovara i mora da bude uhapšen. Nebitno da li je to član ove ili one stranke.

Deca su deca, ne poznaju članstvu ni u jednoj partiji. Nemojte decu u te stvari da mešate. To što neko nosi ovo ili ono prezime, to nije bitno. Zbog toga ne sme da bude predmet političkog niti bilo kakvog drugog iživljavanja, pretnji, a daleko bilo nečega goreg. Ovde neko priziva ubistvo dece predsednika Republike. Poziva, možda još većeg ludaka da posegne za takvim stvarima.

Pre neki dan smo imali uhapšenog čoveka koji je municiju spremao za atentat na predsednika Republike. Njega je neko inspirisao životom na tviteru, na fejsbuku, na instagramu i ko zna gde sve, on je pronašao sebe kao nekakvog lažnog heroja, ne znam ni ja šta koji treba da oslobodi Srbiju. Od čega? Da oslobodi Srbiju para? Da ono đubre Dragan Đilas ima više novca u svom džepu, zajedno sa Šolakom i ostalim monstrumima, Jeremićem, Obradovićem i ostalima. Onom što se priviđa plantaža marihuane. Pa, kada odu novinari, snime samo kokoške, a da nije marihuana šta onda? Onda tišina.

Kada se objavi fotomontaža slike gde ubace Danila Vučića i kada se dokaže da je fotomontaža, tišina. Kad se pokaže da nije Marijan Rističević imao nož, nego imao privezak za ključeve, imao ključ od svog automobila, tišina. I nikada nema izvini. Nikada nema izvini od ovih koji pozivaju da ovde vodimo nekakav civilizovan dijalog. Pa, koje koga uvredio od njih? Niko. Kakva pristojnost? Ovde govorimo o pristojnosti. Tu. A, svi ti koji govore o toj pristojnosti iz tog dela opozicije koriste i društvene mreže.

Pa, uđi, pa imenom i prezimenom napiše – druže, mi nismo za to, mi imamo neku politiku, nismo za pretnju deci, nismo za to da se u Narodnu skupštinu upada, nego da se u nju ulazi na izborima. Imaš izbore 21. juna. Nikakav problem nije. Ne moraš da se slažeš sa SNS, ne moraš da budeš za Aleksandra Vučića, imaš pravo da misliš drugačije, tvoja je stvar, tvoje je lično opredeljenje, ali nemaš pravo da u to mešaš decu.

Sram te bilo, ti koji si ovo inspirisao. Ovaj ludak je za ludnicu ili za zatvor. Ali, onaj koji je to inspirisao, kakav imunitet? Pričali smo o tom imunitetu. Poslanički imunitet, šta, oslobađa vas toga da bijete nekoga. Pa kada premlatite nekoga, pa ja imam imunitet.

I pozovete ljude na nasilje, pozovete ih na rušenje ustavno pravnog poretka države Srbije, pa imunitet. Pa, kakav imunitet? Dokle ćemo? Hajde da u nekom sledećem sazivu i o tome razgovaramo, da definišemo tačno u kojim slučajevima taj imunitet važi, u kojim slučajevima imate pravo da se pozovete na poslanički imunitet. Ne može to da bude bezgranično, beskonačno, pa možeš da radiš šta hoćeš. Ako si izabran na funkciju hajde da se iživljavamo onda sada nad svima. Veliki sam frajer, sad ću da pretim, imam imunitet četiri godine, tašna, mašna, službeni auto ili šta već, novac iz budžeta i mogu da pretim, ali na posao neću da dolazim, nego će pare samo da ležu u džepove, idu pare na račun, što iz inostranstva, što iz budžeta, ono što legalno leže, što ko zna kako sve ide crnim fondovima preko Dragana Đilasa i ostalih.

Juče je rekao – koliko god da košta, ne moram na izbore. Naravno, čovek je pun para, ima para, on će da plaća haos u Srbiji, on je svestan čovek, on možda i bojkotuju te izbore, on će uvek da ih bojkotuje možda, samo zato što ne može da pobedi na tim izborima. Ljudi u Srbiji neće za to da glasaju, kako god da ste opredeljenja nije ono što vidite na društvenim mrežama nije to raspoloženje u Srbiji i nije to slika Srbije.

Vi možete da napravite na društvenim mrežama na hiljade razno raznih profila, sa raznih IP adresa, da ulazite i otvarate mejlove i pravite različite profile i da pišete šta god hoćete, ali nije to slika, slika je kada izađete na izbore, slika je kampanja, pa se prebroje ti glasovi, pa RIK saopšti koliko je ko dobio glasova, pa konačni rezultati, pa dođete u parlament, to je slika građana Srbije, njihove izborne volje i onoga što građani Srbije žele od nas. Nije slika to što je neko seo pod nekim imenom Pera Perić i napisao nešto na Fejsbuku i sad kao mi smo narod, mi smo građani, zamislite. Oni ne govore da su građani.

Evo, ja na Starom Gradu živim i oni brkaju to „đ“, „dž“, oni menjaju govor. Juče sam video jednog od njih, pa kad ga pogledam da lupa o šerpu on se krije iza peškira. Pa, i njih je sramota toga što jesu, a ta sramota će im biti još veća nakon 21. juna, jer ih ovde neće biti. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije koji pratite televizijski prenos sednice Narodne skupštine Republike Srbije, pa ne samo danas, hajde da se ne pravimo ni blesavi ni naivni, od 2000. godine, bez obzira ko je gde bio, svedoci smo svi svega, živimo u istoj zemlji, u istom gradu, ti ljudi imaju isti metod za dolazak na vlast. Istom metodom su vladali 12 godina, pa bi hteli istim ili još gorim metodima da se vrate na vlast nakon pada sa vlasti 2012. godine.

Jedva se ceo taj njihov sistem srušio, jedva se Srbija izborila protiv korupcije, protiv kriminala. Počeli su da padaju masovno narko dileri. Počele su tone narkotika da se zaplenjuju od njihovih prijatelja, kumova, saboraca. Počela je da se diže srpska ekonomija, počela su da se otvaraju radna mesta, počeli su ljudi da zarađuju, da planiraju život, da planiraju decu, kupovinu stanova, počeli da planiraju putovanja, školovanja, a onda se osnovao ili pokrenuo nekakav savez, oni kažu Savez za Srbiju, a rekao bih pre savez za dilovanje, savez za silovanje, za nešto slično. Nisu oni za Srbiju. Oni su samo zlo za Srbiju.

Oni su jedan virus koji ne može da se primi u ovom narodu, jer je ovaj narod stekao imunitet na takav ološ kao što su Boško Obradović, Dragan Đilas, Šolak, N1, „Danas“ i ostali koji sebe nazivaju medijima, a zapravo to nisu. Oni koji sebe nazivaju elitom samo zato što su na nekakav, kakav god način došli do neke diplome, pa su oni zaboga zbog toga elita?

Nisu elita i na takav način ne mogu da postanu elita, tako što čupaju zastavu države u kojoj žive, tako što to istom zastavom pokušavaju da razbiju vrata Narodne skupštine Republike Srbije. Ne može da se postane na taj način elita. Elita ste onda kada za svoj narod nešto uradite, ali nešto konkretno, onda kad ostavite puteve iza sebe, onda kad možete da kažete ponosno - ako i odem sa vlasti na izborima, jer se na izborima ide sa vlasti, iza sebe ću da ostavim puteve, muzeje, radna mesta, fabrike, dramatično povećan standard svih građana Srbije, iza sebe ću da ostavim nešto zbog čega ću biti ponosan što sam bio deo jedne većine koja je vodila Srbiju u jednom vremenskom periodu, ali to neće biti prošli period, to će biti budućnost ove zemlje, a ta budućnost je garantovana rezultatima koje je ova Vlada postigla predvođena, pre svega, predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, onom politikom koja Srbiji garantuje razvoj, onom politikom koja je zaustavila prodaju droge našoj deci po školama.

Nemaju naši političari, naši prijatelji slike i druženja sa narko dilerima, ali ima Dragan Đilas, ima Marinika Tepić, ona kojoj se predviđaju kokoške u vojnim objektima, pa se pitam kako čovek može iole… Pričam sa ljudima. Danas me je zvala jedna žena iz jednog udruženja penzionera, Slavica, i kaže – ja ne znam taj ludak, šta se njemu dešava? Ma, rekoh – Slavice, on je ili pod dejstvom nekih opijata ili mu zahvalilo, pa krizira ili su debele pare ušle u džepove...

(Marko Atlagić: Pare, pare.)

Evo, kao što kolega Atlagić kaže – pare. Naravno, kod njih pare najbolje rade. Njima adrenalin novac diže, pa pošto je zahvalilo državnih para, jer je najslađe da se nakače na državne pare, na državni budžet i da uzimaju novac građana Srbije, a nervoza raste. Kako se 21. jun približava, raste nervoza, jer znaju da neće biti deo parlamenta Republike Srbije, neće biti plate narodnog poslanika, a da na posao ne dolazite i u svoj toj nervozi, panici, ludilu koje ih je obuhvatilo, nedostatku droge i svega ostalog, oni onda kidišu na narodne poslanike. Više ne znaju na koga da udare, pa inspirišu nekakve ludake da pišu preteće poruke predsedniku Republike po društvenim mrežama, pa onda kažu – jadan čovek. Pa, kod tog jadnog čoveka našli metke u pisaćem stolu. Pa, kakav je to jadan čovek? Kakvi to jadni ljudi čuvaju oružje, prete predsednicima republika, ministrima, poslanicima? Kakvi to jadni ljudi čine takve nenormalne stvari? To čine bolesnici, a te bolesnike neko inspiriše.

Nervozni su zbog toga što sinoć nije uspeo onaj njihov performans na Andrićevom vencu. Skupilo se manje od 300 ljudi. Bile bušne šerpe juče, pa se nisu čule u Beogradu. Sergej im nije došao, verovatno mu bila preča crta ili pljoska vinjaka, pa je pao pod sto. Nije uspeo da se digne, da ode sa njima. Šta će čovek, tako je to kada se preteruje.

Građani Srbije sve to vide. Nemojte da ih zaluđuju pričama, lažima. Svakodnevno se ljudima… Pa, koja priča? O kakvom medijskom ratu? Pa, protiv Aleksandra Vučića toliko naslovnih stranica i tekstova je objavljivano u Srbiji prethodnih 10-20 godina, da ja nisam video toliko tekstova i toliko… Nikad niko nije pretio u ovoj zemlji ološu kakav je Dragan Đilas. Jednu ružnu reč neko nije smeo da napiše o njemu za vreme njihove vlasti. Nije bilo medija u kome ste mogli slobodno da govorite o problemima u zemlji. Ljudi se snalazili.

Srpska napredna stranka kada je bila opozicija nikada se nije koristila metodima kojima se koristi danas Dragan Đilas kao deo te opozicije. Nikada se nije udaralo na decu. Samo idiot može nečiju decu da razvlači po novinama, da razvlači po „Tviteru“, pa se pokazalo da i ta slika koju su objavili da nije prava, nego fotomontaža. Kod njih je sve laž i fotomontaža. Sve je fatamorgana. Sve priče su izmišljene kod njih i kada se otkrije da je laž, onda krene da se nasrće na Skupštinu.

Kada su videli da su prazne šerpe, hajde da vidimo koga ćemo da prebijemo sutradan, da to bude tema, da se ne čuje da su šerpe bile prazne i da se nije čulo u Beogradu.

Njima smeta „Marš na Drinu“. Njima smeta „Đilase, lopove“, ali im ne smeta ubite ovo ili ono dete. Ne smeta im – ubite decu Aleksandra Vučića. To im ne smeta? To je veliki izraz strašnih umova, strašne te intelektualne elite okupljene oko đubreta Dragana Đilasa.

Neko će mi poslati poruku – nije to rečnik narodnog poslanika. Ne, to je rečnik naroda. Tako narod govori o onima koji su ga pljačkali, o onima koji su ostavili 400 miliona dug prema trudnicama, porodiljama u Beogradu, onima koji su zadužili taj grad za milijardu i 200 miliona. E tako narod govori za njih. Tako narod kaže – Dragan Đilas je đubre, smeće srpske politike, i kao čovek i kao političar. Ide tamo da glumi da plače. Pa, prijemni za FDU nije u maju, nego u junu, pa se prijavi za FDU ako hoćeš da konkurišeš, a teško da će i tamo da ga prime, loš je glumac, svi su provalili. Svi u Srbiji znaju da ne zna ni da glumi. Ne vrede veštačke suze.

Šta, majke sve ove dece koje su ostavili bez budućnosti kroz 12 godina svoje vlasti, nisu roditelji plakali kada su ostajali na ulici, kada su im gasili fabrike, radna mesta? Ljudi su sekli prste svoje, da li je tako? Vešali se, izvršavali samoubistva. Šta nisu sve činili? Bežali su odavde.

U ovoj krizi su ljudi znali gde je sigurno. Kada je najteže bilo, sigurnost su osetili u svojoj zemlji.

Srbija je pokazala u ovoj krizi da je sigurna, da svakom svom građaninu može da omogući sigurnost, pre sveg,a i stabilnost i pokazujemo to i ekonomskim merama koje je Vlada Republike Srbije predložila za naredni period za oporavak privrede, kroz pomoć građanima. Pokazujemo i kroz tu zahvalnost koju imamo, poštovanje prema medicinskim radnicima.

Ja bih voleo da u narednom periodu saznamo imena svih tih heroja koji su učestvovali u ovoj borbi i učestvuju i dalje. Da ne saznajemo imena heroja kada tih ljudi nema više, nego da postanu heroji za života. Zato je i Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, rekao – nagradiće se ti ljudi odlikovanjima.

Ovi su davali odlikovanja samo posthumno. Za života u Srbiji niko od njih ništa nije dobio, osim oni sami, i to milione građana Srbije. Sa tom politikom mislio sam da smo jednom završili, a ne, oni stalno najavljuju nekakve nove proteste, nova ludila, novi haos. Dosta je sa tim.

Jedva čekamo svi 21. jun. Građani Srbije, pozivam vas 21. juna, nemojte da propustite šansu, idealna je prilika da izađete na izbore, da jednom za svagda kažemo - doviđenja onima koji su vas pljačkali, uzimali vaš novac, oni koji vam nude samo fašizam, ubistva, haos i ludilo. Sada je vreme, tu priliku ne smemo da propustimo, zbog Srbije i zbog naše dece. Hvala.

Hvala, predsednice.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, građani Republike Srbije koji pratite ovaj televizijski prenos, postoji jedna kineska poslovica koja kaže da svi cvetovi budućnosti su u semenu sadašnjosti. Dakle, sve ono što danas uradimo imaće neke svoje plodove u budućnosti. Kako se budemo ophodili prema današnjosti, kako se budemo ophodili pre deci, takvu ćemo budućnost da imamo.

Takvu budućnost imaju i oni koji su se drznuli da otimaju nešto što je najvrednije od roditelja. I sam sam roditelj dve ćerke i pratio sam danas ovu raspravu, čuo sam i naše kolege, poznajem i one koji su imali, nažalost, teško je naći dovoljno tešku reč, dovoljno tužnu reč koja opisuje sudbinu tih ljudi kojima je neko oteo dete, ukrao bebu po rođenju da bi zadovoljio svoj sitno sopstvenički finansijski interes, da bi sebi ispunio neki svoj sebičluk, da bi sebe zadovoljio na bilo koji način, pa se drznuo da to učini tako što će nekome uzeti dete, uzeti nešto što je najvrednije.

Zašto niko pre nas? Zašto niko pre SNS, predvođene predsednikom Vučićem, nije odlučio da ovu temu pokrene u Narodnoj skupštini Republike Srbije na ovakav način? Zašto niko pre SNS i njenog predsednika nije odlučio da ovo dođe na dnevni red? Zašto niko pre poslanika SNS to nije uradio? Zašto svi oni koji tobož preko godinu dana ne dolaze u ovu Narodnu skupštinu Republike Srbije u kojoj primaju platu iz budžeta… Zašto niko od njih koji toliko brinu o deci, o budućnosti ove zemlje nije takvu raspravu započeo, nego kaže da je to predizborni trik?

Ovde imamo jednu zamku. To nije nikakav predizborni trik. To je iskrena želja da se jednom ustanovi ko je decenijama unazad u ovoj zemlji krao život te zemlje. Niste samo ubili porodicu ili ubili majku i oca time što ste uzeli dete. Ubili ste zemlju time što ste krali tu zemlju, što ste od nje otimali, pa ste na kraju, kada više niste imali šta da otmete od nje, otimali od porodica decu.

To je bagra u najgorem smislu te reči. Nažalost, ta bagra je decenijama bila na slobodi, decenijama uzimala decu, uzimala novac za tu decu, zavijala u crno brojne porodice samo da bi punili svoje džepove novcem i to najprljavijim mogućim novcem.

Mi smo danas pokrenuli tu temu iz iskrene želje da se jednom stavi tačka, a da se stavi tačka na ovako užasne monstruozne stvari koje su se dešavale. Mi kao odgovorni ljudi, kao političari koji traže podršku građana, koji razgovaraju sa građanima, koji žive sa građanima, pa i mi smo sami građani, imamo dužnost prema svojoj zemlji i prema svojim komšijama. Neko ima komšiju koji je ostao bez deteta na takav način. Imamo dužnost da i prema svojoj zemlji pokrenemo postupke i učinimo sve što možemo mi koji smo ovde da postoji zakonodavni okvir u okviru koga će se ispitati šta se dešavalo sa nestalom decom, gde su završavala, ko je uzimao novac za to.

Zbog čega niko pre nije ovo stavio na dnevni red? Šta se krije iza svega toga? Koga su krili pripadnici različitih režima pre ovog pa nisu hteli da dođe to na dnevni red? Koji su njihovi članovi i prijatelji ili rođaci zapravo bili umešani u sve to i ne samo kad su u pitanju nestale bebe, već kad je u pitanju uništavanje miliona onih ljudi koji su napuštali Srbiju decenijama unazad? Pa sad tobož kukaju, kažu – odoše nam deca. Pa tu decu su i krali ti isti, ukrali su im budućnost time što su krali novac od građana time su terali tu decu odavde. Rekli su – deco, idite iz Srbije, niste potrebni ovoj zemlji.

Time što smo uspostavili stabilnost u zemlji, time što otvaramo radna mesta, gradimo puteve, mostove, što otvaramo zemlju za investicije, time smo doprineli tome da danas u Srbiji se rađa više dece nego pre, da deca žele da žive ovde, da ljudi imaju poverenje u svoju zemlju, da imaju poverenje u svoju zemlju, da imaju poverenje u institucije, da imaju poverenje u svog predsednika Republike. To tako nije bilo pre.

Deo opozicije jaše na tome, na nesreći ljudi jer kad nema nesreće nema ni teme. Dok god ima nesreće, dok god ima jednog nesrećnog čoveka, to je za njih tema, ali nema predloga da se ta nesreća reši. Nema predloga kako da se obriše suza toj majci kojoj je oteto dete. Nikada ta tuga ne može da se izbriše. Niko ne može to od nas da nadoknadi bilo kakvim novcem, naravno, niti imamo bilo kakve iluzije time da ćemo nešto nadoknaditi nekome sa bilo kakvom sumom novca.

Svaki normalni roditelj kaže da život i sreća njegovog deteta nemaju cenu, ali prosto morate pružiti ljudima neku vrstu satisfakcije. Najbolja je ta kada budemo videli prvi slučaj onog zlikovca koji je ukrao i jedno dete da odgovara to će biti satisfakcija tim ljudima koji su ostali bez svoje dece. To će biti pravi pokazatelj da smo ovde uradili veliku stvar danas, da nismo pričali praznu priču od strane, opet, dela opozicije koji ne sedi ovde, da je nešto marketing, politika i ne znam ni ja šta. Život dece nije marketing i politika. Nažalost, za neke jeste. Za neke se sve svodi na politiku, na trikove, na marketing, na maglu, pa tako na izborima i prolaze. Tako će i na ovim narednim izborima proći, sve dok ne shvate šta je za državu najvažnije, a to su deca, da im obezbedimo sigurnu, mirnu, stabilnu i predvidljivu budućnost. Upravo iz tih razloga je i nemački filozof Nomalis rekao da gde su deca tu je zlatno doba. Ja verujem da što više dece u Srbiji, to je i zlatno doba za Srbiju sve bliže. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije koji pratite televizijski prenos sednice Narodne skupštine Republike Srbije, veliki je ovo dan za Srbiju, veliki je ovo dan za nas narodne poslanike, veliki je ovo dan i za SNS, veliki je ovo dan i za reči i sva ona obećanja koja smo davali građanima Srbije, a pre svega predsednik naše stranke, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, pogotovo na tu temu da će jednog dana u Srbiji biti donesen Zakon o poreklu imovine, da će se u Srbiji jednog dana znati ko, kako, sa kojim parama, čijim radom, kakvim radom je stekao skupocene vile, skupocene automobile, ko i kako stiče novac, ko kako zarađuje, odakle desetine stanova, odakle 619 miliona Draganu Đilasu, odakle nadimak „derikoža“, onom Boži Đeliću? Pa nije slučajno narod nekome dao nadimak „derikoža“, niti će slučajno bilo kome takve nadimke dodeljivati.

Lepo je Demokrat rekao da ljudi dele sudbinu pčela tako što gomilaju kao da će večno živeti. Tako i Dragan Đilas i svi kriminalci, lopovi oko njega su za vreme 12 godina svoje vlasti samo gomilali kao da će život trajati, tj. njihova vlast trajati beskonačno. Oni su o tome naravno, sanjali. Svaki san jednom doživi svoj kraj i svoj krah, a često kada ljudi imaju tako velike, prljave snove kakve su imali, kakve imaju danas Dragan Đilas i njegovi prevaranti, hohštapleri, kada se probude iz tog sna to bude obično veoma bolno.

To je bilo bolno za njih na prošlim izborima kada, recimo, žuto tajkunsko preduzeće cenzus nije prešlo u gradu Beogradu, kada su prošli kako su prošli na prethodnim izborima, od predsedničkih, parlamentarnih, pokrajinskih i svih ostalih.

Političari na izborima prolaze onako kako se prema narodu ophode. Ako se ophode bahato, bezobzirno, ako kradu i ako otimaju onda kada narod to oseti na svojoj koži, oni dobiju šut kartu iz Skupštine Srbije, pokrajinskog i lokalnih parlamenata. Tako će svako prolaziti ko bude radio kako je radio Đilas i ostali lopovi koji su činili vlast od 2000. godine do 2012. godine.

Kada nam neko kaže da se obogatio napornim radom, a to obično govori Dragan Đilas, onda možemo da ga pitamo - čijim se radom obogatio? Obogatio se radom svih čestitih i poštenih ljudi u gradu Beogradu i u Srbiji. Obogatio se tako što smo mi i svi ostali građani Srbije bili siromašniji iz meseca u mesec, iz godine u godinu, te vlasti koja pljačkala i otimala po Srbiji, i stalno govorili o tome kako treba proveravati imovinu nekih tajkuna, nekih bogatih ljudi, kako treba ispitati kako je neko nešto stekao. Nikada se ni jedna vlast, podsećam vas, pre SNS nije usudila da tako duboko zagrebe ka tajkunima, da uhapsi nekog tajkuna, da zapleni imovinu, da ispita poreklo imovine, da donese u krajnjem slučaju ovaj Zakon o poreklu imovine kojim će se znati ko i kako raspolaže sa novcem i kako je do svoje imovine stekao.

To je ključno, rekao bih, u narednim godinama za poverenje između političara i naroda, da narod vidi kroz taj način, da kažem, održavanje obećanja time što smo rekli da će se znati odakle vila, odakle automobil, odakle milioni na računima, da se zna - stekao si nelegalno, ideš u zatvor, odgovaraš, platiš državi, vratiš oteto narodu. Ukoliko si stekao legalno, svaka ti čast majstore, država će to podržati, zapošljavaj ljude, podiži plate i država to podržava i uvek je podržavala i podržavaće. Ukoliko otimaš od ljudi nemoj ništa dobro da očekuješ, očekuj samo reakciju države i to najčvršću, najrigorozniju moguću tako što ćeš da platiš kaznu i novčanu i zatvorsku kaznu, ali i političku kaznu za sebe i za svoju stranku time što nećeš imati poverenje građana i nećeš imati priliku da opet zasedneš na vlasti i da otimaš od ljudi novac.

Za kraju ću vam reći jednu latinsku poslovicu, Latini su bili pametni ljudi i rekli su - bogatstvo menja karakter, ali retko kad na bolje. To se najbolje vidi u slučaju Dragana Đilasa i članova DS. Prijatno.

Hvala predsednice.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovo su velike stvari i veliki trenuci za naš narod, za sve one koji su stradali u ovim strašnim logorima tokom Drugog svetskog rata i pogotovo na Starom sajmištu.

Neki se toga nisu setili ni 12 godina dok su vladali Srbijom, ali danas u njihovim natpisima, u njihovim programima, u njihovom političkom delovanju, onih koji ne dolaze u ovu Skupštinu više od godinu dana, onih koji su okupljeni oko tajkuna, kriminalca Dragana Đilasa, oko njegovih, mogu slobodno da kažem, mafijaša, oko njegovih aktivista i funkcionera, možemo da vidimo to da ne samo da provejava taj duh prošlosti, taj duh zločina i relativizacije istorije iz Drugog svetskog rata, a provejava kako? Tako što oni pozivaju na to da se u Srbiji ponovo veša, da se u Srbiji ponovo ljudi ubijaju na osnovu ideoloških razloga, verskih razlika i svakih drugih razlika.

Zašto to govorim? Juče i svakog dana, naravno, ali juče, naglašavam, na Jutjub nalogu mom, na Internetu, je izvesni Dušan Milojević, član Saveza za Srbiju, njihovih političkih stranaka, napisao sledeće: „Sve vas koji glasate za Vučića i članove rodbine bi poslao u radne logore, a Vučića i ostale pobio kao Hitler kao što je radio“.

Ovo može svako da vidi. Ode na internet i pogleda. Bukvalno svaki građanin naše države, koji ima pristup internetu, može da vidi da je osnova delovanja Dragana Đilasa, odnosno Saveza za Srbiju, Ljotićevca Boška Obradovića, Jeremića i ostalih fašizam, nacizam, da je njihov glavni politički ideolog, zapravo, Adolf Hitler, da njihova ideja jeste uništavanje svega što je srpsko, svega što je normalno, svega što je pristojno.

Oživljavanje na ovaj način ideje Adolfa Hitlera u okviru Saveza Srbiju, Dragana Đilasa jeste pljuvanje po grobovima svih žrtava i Starog sajmišta i Banjice i Kragujevca i svih ostalih velikih stratišta srpskog naroda i Jevreja i Roma i svih onih koji su stradali u Drugom svetskom ratu.

Dok se u Narodnoj skupštini Republike Srbije vodi debata i govori o Memorijalnom centru Staro sajmište, čuli smo i od mog kolege prethodnog zašto je to značajno, čuli smo i od ministra kulture i brojnih mojih kolega koji su govorili prethodnih dana, neki iz Saveza za Srbiju, predvođeni Draganom Đilasom, žele da ožive Adolfa Hitlera, pa to nude građanima Srbije i kažu da nas treba zatvarati u koncentracione logore, da treba da nas ubijaju, kao što je to radio Hitler. Građani Srbije to vrlo dobro prepoznaju i građani Srbije znaju ko, šta i zašto radi danas u Republici Srbiji, ko i zašto se poziva na ovakve monstruozne ideje, ko i zbog čega oživljava ideju nacizma, fašizma, ideju Ljotićevaca, ko i zbog čega je na toj strani. Njihovo lice vidimo. Vidimo i lice i Aleksandra Vučića.

Kažu da je Srbija lice Aleksandra Vučića. Jeste, to ono najlepše lice Srbije je danas na strani Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke. To lice je lice sećanja na stradanje. To lice je lice otvaranja novih radnih mesta. To lice jeste lice budućnosti Srbije.

Hvala.

Hvala predsednice. Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, i birači, čuli smo svašta od jutros ali glavna poruka je da mi kao poslanici SNS, generalno kao poslanici Narodne Skupštine Republike Srbije, nismo tu da ispunjavamo muzičke želje, bilo kome u opoziciji.

Mi smo tu da radimo odgovorno za građane Srbije, da radimo odgovorno na očuvanju demokratije i demokratskih vrednosti u našem društvu, na izgradnji demokratije, na jačanju naših demokratskih kapaciteta, kako našeg parlamenta, tako i našeg društva u celini i mislim da je ovaj zakon o kome danas raspravljamo i o kome smo raspravljali u načelu, dobar zakon koji će u mnogome ojačati i stabilizovati demokratiju u Srbiji, time što ćemo širim društvenim grupama, dati mogućnosti da imaju svoje predstavnike u parlamentu i pokazujemo da smo demokrate u svojoj srži, ideološki gledano, u tom pogledu što želimo da građanima omogućimo da mogu da imaju i šire svoje predstavnike, od onoga kako je do sada to bilo predviđeno našim izbornim zakonodavstvom.

Toliko smo toga učinili u prethodnim mesecima, napravili velike iskorake, učinili smo i velike ustupke, opozicionim strankama jer hoćemo da pokažemo da smo otvoreni i za dijalog i da smo otvoreni za ozbiljnu izbornu utakmicu u kojoj želimo da se takmičimo, svojim programima, svojim idejama, a konkretno i SNS da izađe sa svojim rezultatima, zbog kojih nemamo razloga da se stidimo, već da se ponosimo.

Samim tim i spuštanje izbornog praga za ulazak u parlament sa 5% na 3%, omogućava građanima i nekim manjim društvenim grupama da imaju svoje predstavnike u parlamentu Republike Srbije, da ti njihovi predstavnici zastupaju i njihove interese.

Samim tim je sada izvesno da će priča pojedinih opozicionih grupa o nekom bojkotu pasti u vodu, jer oni sa svojih 5% ili 10% će postati potpuno smešni u narednoj izbornoj trci, zato što će mnoge društvene grupe, neke manje političke stranke imati priliku da izađu na izbore i imati priliku da pokažu da svojim idejama i programima mogu da pređu taj prag od 3% i da ovde zajedno sa nekim budućim poslanicima u narednom sazivu parlamenta, debatuju konkretno i nadam se sa mnogo više argumenata u nekim narednim debatama o zakonima koji će se nalaziti pred plenumom i pred novim sazivom Narodne Skupštine.

Kada su u pitanju, čuli smo ovde da se Narodna Skupština pretvorila u ruglo, da ima nekih besmislenih amandmana, mi samo nismo od onih predlagača, od dela opozicije čuli ništa konkretno kada su njihovi amandmani u pitanju, ništa kako će se poboljšati ovi zakonski predlozi, neki prethodni koje smo imali.

Čuli smo samo golu kritiku na račun SNS, nismo čuli ništa konkretno, ništa kako da poboljšamo već postojeće zakone u Republici Srbiji i ništa kako da poboljšamo život građana, ništa kako da povećamo stepen demokratičnosti našeg društva, znači samo gola kritika radi kritike, ništa ne znači.

Ovim konkretno, SNS, spuštanjem cenzusa sa 5% na 3%, čini konkretnu stvar za demokratiju u Srbiji i to je dobro i nastavićemo i dalje da jačamo naše demokratske kapacitete. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, svašta se čulo u prethodnih sat vremena i svakako sve te navode moramo da proverimo. Moramo da znamo zbog interesa građana ko i kako posluje i radi, ko i kako doživljava Narodnu skupštinu Republike Srbije, ko i kako gleda na novac građana.

To je sve važno u duhu ove rasprave koju imamo od jutros i u diskusijama narodnih poslanika, o tome šta je postigla Srpska napredna stranaka, šta je postigla Vlada Republike Srbije kada su u pitanju naše finansije, ekonomije i privreda, i upravo su to ključne razlike između onih koje nas tako žustro svakodnevno kritikuju, koji tako besomučno i bahato iznose laži o predsedniku Republike Aleksandru Vučiću i njegove porodice, o ministru policije, Nebojši Stefanoviću i njegovoj porodici, pre svega, njegovom ocu, o narodnim poslanicima, o drugim ministrima, o onima koji sve što uradi Srpska napredna stranka, tako besomučno i odvratno diskredituju u ovoj Narodnoj skupštini.

O onima koji su u stanju da kažu da nam putevi u Srbiji danas nisu potrebni, naravno njima putevi, auto-putevi nisu potrebni, imaju oni svoje puteve kriminala i droge, šta će njima auto-putevi kada oni idu šumarcima, idu nekim prečicama, idu nekim kolskim putevima, njima normalni putevi nisu potrebni, ali rađanima jesu potrebni.

Ova Vlada Republike Srbije treba da nastavi da gradi puteve i auto-puteve. Ne treba da sluša šta govori Dragan Đilas, jer to nisu dobronamerni saveti, iza toga stoji samo ideja o ponovnoj pljački, otimačini građana od građana Republike Srbije.

Svi navodi koji se ovde čuju o bilo kome moraju da se provere, jer uskoro će doći izbori, krajem aprila meseca građani će izaći na birališta i ocenjivaće rad svih nas, ocenjivaće i ono šta je ko govorio u Narodnoj skupštini, ocenjivaće naša dela i ono što smo ostavili u prethodne četiri godine.

Zato ne bi bilo dobro da građani Srbije zbog nekih sitnih interesa pojedinaca budu zavarani i zato je važno da znamo i gde ko od nas živi, kakvom imovinom raspolaže, kako je tu imovinu stekao i na koji način se ophodi i prema tim dnevnicama koje se podižu ili ne podižu, moramo to da znamo zbog građana Srbije, jer to je novac građana. Mi njima dugujemo te odgovore, građani to od nas svakodnevno traže.

Oni kada čuju ovde da nešto iznesemo traže da se to proveri. Nemojte da se sve završi samo na tome što je izneseno u Narodnoj skupštini, hoćemo to da se proveri, hoćemo oni koji su otimali novac građana Srbije i da za to i odgovaraju. To tražimo od nadležnih organa.

Ja ću lično da se pridružim inicijativi svog kolege Marijana Rističevića i da proverimo to i ko je uzimao pare iz lutrije, zbog čega, kako je taj novac trošen, na kakve besmislene projekte odlazili su milioni dinara i milioni evra od građana Srbije, i gde su sve te pare završile i koja je svrha tog novca koji je ispumpavan iz budžeta samo da bi se nečiji lični interesi zadovoljavali. Mi ovde nismo da zadovoljavamo sebe i svoje lične interese, svojih porodica, već da zadovoljimo interese građana Srbije.

Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi građani Srbije, pa mi imamo ili većinski ili proporcionalni izborni sistem. U ovom slučaju kada se glasa za ime i prezime, to je većinski izborni sistem i mislim da neke od kolega koje govore o kandidovanju po imenu i prezimenu ne bi videli ni ovaj parking ili park pored Skupštine kada bi se sa svojim imenom i prezimenom kandidovali, a kamoli da vide klupu poslaničku, a i po slaničku platu.

Tako da, nemojte o većinskom izbornom sistemu, nemojte o imenu i prezimenu, jer onda ne bi smo išli kao Srbin, tj. lažni Vlah na neke vlaške liste, pa bi smo se građanima predstavljali kao ne znam ni ja šta da bi smo samo došli do tog poslaničkog restorana ili do plate od 117.000 dinara ili do one dnevnice, kako je rekao kolega Rističević, od Novog Sada do Beograda, a živimo jednu ulicu ispod. Onda kažemo - to je uvredljivo.

Jeste uvredljivo, to je uvredljivo za građane koji su glasali za to. Ti ljudi nisu sigurno glasali, u Srbiji žive čestiti, normalni ljudi, oni nisu izašli na izbore da glasaju za lopove i za krađu, za to da mi uzimamo dnevnice iz Novog Sada do Beograda, a živimo u Majke Jevrosime. Nisu ljudi za to glasali. Ljudi su tražili od nas da glasaju za odgovornu politiku, da imamo ideje i ja se tu slažem.

Kolega Arsić je izneo brojne stvari, brojne činjenice, brojne podatke, vrlo konkretne stvari, ali ne možemo da dopustimo to da se srozava ugled Narodne skupštine Republike Srbije na taj način da prikazujem da putujem iz Novog Sada do Beograda, a živim u Majke Jevrosime. To je srozavanje ugleda Narodne skupštine.

To tera ne poslanike iz Skupštine, to tera građane Srbije da ne gledaju ni prenos Narodne skupštine. Ogadi se ljudima politika kada to gledaju. Muka im je kada to vide u direktnom prenosu takvu osobu koja to radi, muka im je i onda kažu - svi političari su isti, svi vi putujete odavde, odande, uzimate. Ne. Ne uzimamo ništa. Ne uzimamo, ne lažemo građane Srbije.

Nismo uzeli iz Lutrije dva miliona. Ljudima se to gadi. To tera ljude od politike. Kad otmete od građana Srbije novac da bi ste nahranili samog sebe. Uzmite novac pa uložite taj novac u puteve, u fabrike, u mostove, u ono što se građanima vraća, u ono od čega će ljudi bolje moći da žive. Nemojte takvi da pričate o poštenju.

Nisu ovi preko puta koji više od godinu dana nisu u Skupštini tu zato što ne mogu da iznesu svoju ideju, ne mogu da iznesu svoje predloge, nego oni te predloge i nemaju. Što ih ne iznose sada na svojim konferencijama, nego iznose brojne laži, izmišljotine? Blate ministra Stefanovića, predsednika Aleksandra Vučića, svakodnevno, ne prestaju. Platu primaju da bi tvitovali. Platu nisu primili tako što dođu u Skupštinu, diskutuju o predlozima zakona. Ne moramo da se složimo ni oko čega. Možete da budete protiv svega onog što predloži vlast, ali dođi druže u poslaničku klupu, ubaci karticu, diskutuj, razgovaraj, podnesi amandman, pa neka bude i besmislen kakav si besmislen predlagao, ali kao takav si se legitimisao i rekao pred građane - imao sam neki predlog; pa bio besmislen, okej, takav sam, besmislen si kao poslanik, besmislen ti je predlog, ali si dolazio na svoje radno mesto.

Ovo je toliko veći bezobrazluk da primaš platu više od godinu dana, na posao ne dolaziš. Pa, da li ijedan građanin u Srbiji, koji radi u privatnom ili u državnim sektoru, javnom sektoru, može da ne dolazi na posao duže od pet dana i da ostane na svom radnom mestu? To nigde nema. Nigde u svetu ne postoji da neko može da prima platu, a da bude u stalnom radnom odnosu, a da platu redovno prima i na posao ne dolazi. To ne postoji, i da pri tom kritikuje, sve kao jao meni je loše, meni je muka, neću na izbore. Ma, ne moraš na izbore, druže.

Oni kažu u nekim od svojih tvitova, nažalost, moram da se osvrnem i na to u ovom izlaganju – narod neće izaći na izbore ako Dragan Đilas ne izađe na izbore. Pa, šta je on? U ime kog naroda govori i ovaj njegov satelit ovde iz lutrije i Đilas, Boško i ostali? Pa, svi zajedno da se kandiduju, ne mogu da skupe 5%. Mora da im se učini da se spusti cenzus na 3%, da proba neko od njih da pređe. Pa im sada i 3% ne valja. Sumrak demokratije. Ma nemoj, pa šta je cvet demokratije bio? Kada ste zabranjivali spotove u političkim kampanjama, kada ste mazili krave u kampanjama, kada se Tadić zavitlavao sa narodom tako što je išao u poplavljena područja, da su se razbolele kokoške, pa je to bio program i politička ideja. Ili onih milijardu i 200 miliona duga koje je Đilas ostavio gradu Beogradu.

Jesu to su bile te ideje? Da li su dva miliona iz lutrije bile te ideje? Jel krečenje Beograda preko Balšinog oca bila isto ta ideja, poslovni prostor njihov, jel Balšina zgrada na Dorćolu isto ta ideja politička? Jesu li vinogradi Zorana Živkovića te ideje?

Da li je Marinika, s kolena na koleno, ideja? Jel šurak koji je prodavao drogu, Dragana Đilasa, jel on politička ideja? Ili su političke ideje kada smanjite javni dug ispod 50%, kada podignete platu sa 300 evra na 520 evra, kada zaposlite 300 hiljada ljudi, kada otvorite preko 500 fabrika, kada samo u protekloj godini preko 120, 130 kilometara puteva uradite, kada uradite preko 350 kilometara autoputa? To su ideje. Kada napravite mostove da spajate ljude, kada pomažete svoj narod u Republici Srpskoj, kada pomažete ljudima na Kosovu da opstanu. To su ideje. Kada su vam veće devizne rezerve, kada su vam veće rezerve u zlatu, to su političke ideje.

To je ono što građane Srbije interesuje, to je ono od čega oni žive. Ne žive oni od toga da li će ovde neko da kuka da mu je mnogo loše jer je vlast iznela sve činjenice o njemu šta je radio dok je bio na vlasti.

Pa, kaži, pogledaj se u ogledalo, uzeo sam dva miliona, potrošio sam na to i to. Radio sam istraživanja. Kakva su bila ta istraživanja? Godine 2012. istraživanje je bilo, koje je taj ekspert za istraživanje javnog mnjenja sprovodio, tako što je Tadiću davao 15% nedelju dana pred drugi krug, 15% prednosti. Videli smo kako je prošao. Super je istražio, za dva miliona.

Nemojte da vodimo takve diskusije u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ne takve. Možemo da se ne slažemo nekada, sa određenim kolegama vodimo i žustriju raspravu i sa kolegom koji je govorio i na odborima skupštinskim, sve je to okej, ali nema razloga da kada se iznese konkretna stvar, da se postidimo toga ako smo radili to sa dobrom namerom. Ali opet podvlačim, ne vidim dobru nameru u tome da uzmeš novac od građana Srbije i ne znaš na šta je potrošen ili da svakodnevno dižeš preko 5.000 dinara, a živiš iza ćoška. Pa, šta si, Supermen, pa ti je trebala super energija da doletiš iz Novog Sada do Beograda? Nisam znao da imamo Bananamene i Supermene u Skupštini. Ovde valjda narodni poslanici samo bivstvuju. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Sto puta ponovljena da sam Vlah, ne mogu da postanem Vlah. Priča o automobilu, verovatno se prethodni govornik bacio sam na automobil, pa samog sebe predstavlja kao gomilu snega.

Ne možete govoriti o tome šta je istraga pokazala. Istragu vodi Tužilaštvo. Dokle se došlo? Vidimo kako radi Zagorka Dolovac, koliko ona ispituje napade na predsednika Vučića, na ministra Stefanovića i ostale naše visoke funkcionere i to dovoljno govori o tome zašto ta istraga nije završena kako je trebala da se završi.

Naravno da su inspiratori napada i fizičkih napada i verbalnih napada i pretnji upravo oni koji su opljačkali građane, upravo oni koji je Dragan Đilas ostavio kao svoje froncle ovde da pričaju sve najgore o poštenim i čestitim ljudima.

Zašto oni napadaju? Oni zapravo kriziraju, drage kolege. U prethodnoj godini je ministarstvo koje vodi Nebojša Stefanović zaplenilo preko 7,2 tone narkotika i sada, naravno, to društvo krizira. Kada nema droge oni ne mogu da se smire, pa onda pobegnu iz Skupštine, ne mogu ni da rade ljudi, ne mogu ni da se srede da bi došli na radno mesto da rade.

Ja njih potpuno razumem i znam zašto se Mariniki onoliko priviđaju kokoške po hodnicima. To su te halucinacije koje… Kada im nedostaje narkotika, kažu doktori, ja sam pitao psihijatra i kod nas ih ima u poslaničkoj grupi, kažu da se to dešava. Imate „Gornju Toponicu“ i mogli bi tamo da odu, da potraže stručnu pomoć. Ne bi mi ovde o tome, ipak se bavimo politikom.

Tu je i kolega Rančić i može podrobnije da objasni šta se dešava čoveku kada posle dužeg vremena zbog sve manje količine dostupnih narkotika na ulicama, oni dođu u neku vrlo opasnu fazu zbog koje krenu da buncaju na sednicama Narodne skupštine i svašta im se priviđa. Njima se priviđa da ih neko napada, njima se priviđa da ih neko ne voli. Njih u Narodnoj skupštini nema ko šta da voli. Njih ne vole građani Republike Srbije, jer su ih pokrali i zato oni kažu –ako i niko ne glasa za nas. Samo nenormalan čovek može za to da glasa. U Srbiji žive normalni, pristojni ljudi, žive mentalno zdravi ljudi, a oni koji uzimaju pare od građana Srbije nisu ni mentalno zdravi, ni normalni.

Hvala, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovani građani, a pre svega moje komšije sa opštine Stari grad.

Moje kolege danas govore i iznose brojne rezultate iz lokalnih samouprava, gde je na vlasti SNS i gde zaista možemo da se podičimo brojnim unapređenjima koja su postignuta u podizanju kvaliteta života naših građana, mnogim dostignućima u kulturi, koje smo uspeli da uradimo, u zdravstvu, socijalnoj zaštiti, infrastrukturi itd.

Ja imam sreću da živim na teritoriji opštine Stari grad, za mene najlepšoj opštini u Beogradu, u Srbiji. Svakome je njegova najlepša, naravno. Ali, imam i tu nesreću da je u toj opštini na vlasti jedna koalicija koju predvodi Marko Bastać, poznatiji kao „kesa“.

Ta osoba ili spodoba, teško je nazvati njega osobom, svakodnevno tvituje i umesto da koristi, eto, još malo vremena koliko mu je ostalo do odlaska na robiju i odlaska sa mesta predsednika opštine Stari grad, da popravi koliko može taj žalosni, tragični utisak koji je ostavio za vreme svog mandata u opštini Stari grad, on nastavlja da halucinira. Kao što sam i rekao malopre, onih preko sedam tona droge koje je zaplenjeno, proizvelo je krizu kod jednog dela opozicije i njima se svašta priviđa. Priviđa im se oružje, priviđaju im se stanovi, priviđaju im se automobili, sve upravo ono čime su oni raspolagali od 2000. do 2012. godine. Podsetiću vas, 2000. godine su oni pokrali oružje iz policijske stanice u Majke Jevrosime, pa sa tim oružjem ubijali svoje političke i svoje kriminalne protivnike i konkurente. Pa im se onda priviđaju stanovi, a znamo da su oni stekli, a posebno Dragan Đilas je veliki ljubitelj, obožavalac skupocenih vila po Senjaku i Dedinju. Pa, sećamo se i onog nesrećnog Miki Mausa Đelića. On je, takođe, veliki obožavalac miliona, ali samo u deviznoj valuti.

Sećamo se, takođe, Milovanovića. Sećamo se i onog iz „Otpora“, kako se zvao onaj nesrećnik, koji je posle otvarao fast fudove po Beogradu i po Srbiji. Sve je to od novca građana Srbije.

Jedan od poslednjih tih bastiona tog nesrećnog režima, pljačkaškog, Marko Bastać, poznatiji kao „kesa“, jeste, rekao bih, spodoba koja pokušava u poslednjim mesecima svog mandata da podavi sve građane Starog grada. On je sa kumova prešao na komšije, na građane Starog grada, koje svakodnevno svojim besmislenim plakatima koje lepi po ulazima na Starom gradu, pokušava da uznemiri javnost, te uvođenjem trolejbuskih linija, gde pokušavamo da poboljšavamo gradski saobraćaj u Beogradu, da omogućimo bolju komunikaciju među stanovništvom, da poboljšamo infrastrukturu, da uradimo nešto kako bi građani Starog grada, koliko možemo, na toj opštini živeli bolje, iako još uvek su na vlasti, nadam se ne još dugo, oni koji čuvaju leđa i koji čuvaju slobodu Draganu Đilasu, Marko Bastać, poznatiji kao „kesa“.

Oni idu i buše sve ono što radi SNS svakodnevno da pokuša da građani Starog grada bar malo osete boljitak u ovom teškom vremenu.

Ja se nadam i uveren sam da će doći vreme, a evo, bliži se trenutak izbora i na opštini Stari grad, da napokon, nakon dve i po decenije oslobodimo opštinu od onih ljudi koji su je doživljavali samo kao priliku da kad sednu na mesto predsednika opštine ili načelnika opštinske uprave, da uzimaju pare od investitora, da uzimaju pare od legalizacije. On se nada, on priželjkuje, on neće bojkotovati izbore na Starom gradu, jer neće, on vidi šansu za kombinaciju u tome što opština danas učestvuje u legalizaciji, u davanju građevinskih dozvola. To je za njega Meka i Medina. On se nada da će tu ponovo da uzima neke pare, da će ponovo moći da otima, da će nastaviti da uvećava svoje bogatstvo. On govori o tuđim stanovima, kojih nema. On govori o nekakvim vilama, o nekim parama. Sve je to autoprojekcija.

Marko Bastać, Dragan Đilas, Marinika nesrećna Čobanu Tepić, kako li se već zove i preziva, ne zna ni sama, Borko Stefanović i ostali, ništa drugo ne rade, osim što stoje ispred ogledala, drže telefon u ruci i pišu tvitove sami o sebi. Oni time što govore, ne govore ni o kome iz SNS, ponajmanje o Aleksandru Vučiću, Nebojši Stefanoviću, Marku Atlagiću, Vladi Orliću i drugim našim čestitim i poštenim funkcionerima. Oni o njima ne govore, govore sami o sebi.

Upravo sve to što govore i što iznose jeste slika i prilika njihovog režima, prilika te koalicije koja davi Stari grad već preko dve decenije, prilika te nesrećne omče koja se steže oko vrata građana Starog grada. Ja sam uveren i verujem da će, nadam se krajem aprila, građani Starog grada biti odgovorni i jesu.

Svakodnevno razgovaram sa komšijama na Starom gradu. Živim u Venizelisovoj ulici. Ljudi ne mogu više da žive od njih. Kažu – evo, imamo bolji gradski prevoz, autobuski prevoz, trolejbuski prevoz. Sređuje se Dušanova ulica. Jeste da postoje problemi, ali se mnogo radi. Ljudi, tamo gde se radi, može i da se pogreši. Oni ništa apsolutno nisu uradili na infrastrukturi, pa naravno da nisu mnogo ni grešili. Tamo gde su radili, tamo su ostale milionske afere, ne u dinarima, u evrima. Oni su veliki zaljubljenici u deviznu valutu, veliki obožavatelji evra i dolara. Oni su, gde god su imali priliku da rade nešto što je vezano za infrastrukturu propustili, ali tu gde su radili, tu su gledali da što više može da se uzme.

Oni su govorili o drvoredima, pa ću da vas podsetim, onih platana u Bulevaru Kralja Aleksandra, oni veliki zaštitnici ekologije, životne sredine, posekli su sve što su mogli da poseku u Beogradu, gde god je bilo prilike za to. Oni nijedan park nisu uredili u ovom gradu. Oni nijedno igralište čestito nisu deci uredili da deca mogu bezbedno da se igraju, nego su napravili onaj „Pazl grad“, gde je neko dete moglo da pogine da je pušteno bilo u rad.

Njihovi parkovi su se svodili u ulici Đure Daničića na Starom gradu kada je Bastać nešto probao tu da uradi, pa je ukrao ne znam ni ja koliko miliona dinara samo na tom parku. Znači, sve gde je bilo šta krenulo da se radi, nije se završilo do kraja. Kada su radili, radilo se bez dozvola. Ako se završilo, završilo se nebezbedno. Ako se radilo, radile se krpene Terazije, pa su tu ukrali milione dinara. Ako se radilo nešto, kupovali su se oni tramvaji, od kojih se pola raspadalo odmah, pa su plaćeni i više nego što su plaćeni u Mađarskoj isti ti tramvaji.

Znači gde god da krenemo… Ja mogu ovde da govorim naredna tri sata i neće biti dovoljno da iznesem sve ono što su Marko Bastać, poznatiji kao „kesa“, Borko Stefanović, Dragan Đilas, svako u svojoj oblasti kojom se bavio, pokrali i gde su sve napravili nesreću za građane Srbije, a naglašavam…

Javio sam se zbog opštine Stari grad. Podstakle su me moje kolege koje govore celo jutro o tome šta je postignuto u njihovim lokalnim samoupravama, koliko je toga dobro urađeno, koliko kilometara puteva, koliko novih parkova, koliko je kupljeno novih autobusa, koliko je obnovljeno domova zdravlja, koliko smo napravili novih u Beogradu.

Ja ću vam dati primer. Svi građani mogu o tome da se informišu putem medija, da ponovimo, zašto toliki napadi na Nebojšu Stefanovića, pa evo otvorena je nova vatrogasno-spasilačka stanica u Zaječaru, prvi put posle 40 godina je napravljena neka nova vatrogasno-spasilačka stanica. Nabavljeno je stotine novih vozila za našu policiju i za sve njene službe. Opremljena je policija prvi put sa nekoliko kompleta uniformi, sa novim naoružanjem, nova tehnika, šalju se ljudi na obuku, pa je kao rezultat toga prošle godine preko sedam tona zaplenjeno droge, rekordnost, stopa kriminaliteta manja, manje ubistava.

U ovoj zemlji se, činjenica, živi daleko bolje, ali ne vredi. Neki ljudi žive na „Tviteru“, žive u tome koliko imaju pratilaca na „Tviteru“, lažnih profila. Mene ne interesuju pratioci na „Tviteru“, niti me zanima broj toga. Zanima me šta imamo u realnom životu. Neka oni nastave da pobeđuju na „Tviteru“, na „Tviteru“ mogu i da kradu, za to se ne odgovara, na „Tviteru“ mogu i da otimaju, da gase profile, da blokiraju sa svojim blokiranim umovima, kako god hoće, samo da prestanu više da blokiraju naš Stari grad, naš Beograd i našu Srbiju. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.

Ostao sam dužan komšijama sa Starog grada. Postoji jedan nalog na "Tviteru". Meni ne pada na pamet da ga reklamiram, ali moram da kažem šta Marko Bastać zapravo iza svega toga radi. On govori da će onim što čini SNS na nivou Beograda i onim što je nadležnost grada Beograda, izvođenje radova koje se sprovodi na Starom gradu, time opasti cena kvadrata na našoj opštini. Opet, to je još jedna laž, još jedna neistina.

Daću vam primer svoje ulice gde je cena novogradnje pre tri godine na uglu Venizelosove i Budimske išla negde izmeu 1.700 i 2.100 evra po kvadratu. Sada se zida novi kompleks "Novi Dorćol" u Venizelosovoj ulici gde svako ko pozove tu firmu, pokuša da razgovara sa njihovim predstavnicima, zainteresuje se za kupovinu stana, dobiće informaciju da je cena najjeftinijeg stana u zgradama koje oni prave, koji su počeli da rade, postavljaju se temelji, 2.850 evra po kvadratu. Cena na nivou grada Beograda od 2016. godine do danas, do pred kraj januara 2020. godine, je skočila za preko 30%.

Dakle, sve ono što se radi u gradu Beogradu podiže kvalitet života, podiže broj zaposlenih, imamo rekordno nizak broj nezaposlenosti u gradu, podiže prosečan nivo zarada, u Beogradu je preko 75, 80 hiljada prosečna plata, u Beogradu se daleko bolje živi i zato i skače cena kvadrata. Imate veću potražnju za kvadratima u gradu Beogradu. Dakle, opet se podmeće građanima nekakva demagoška priča da će cena njihovog kvadrata pasti.

Ako je kvalitet života bolji, ako je potražnja veća, ako se bolje živi, bolji su uslovi života u tim mestima, cena kvadrata skače. To samo neko ko je totalni idiot, totalna neznalica ili pod dejstvom nekakvih narkotika, odnosno pod krizom, jer narkotika ima sve manje, može takve gluposti, takve nebuloze da piše.

Oni kažu da i te radove koje izvodi grad Beograd, odnosno nadležna preduzeća na opštini Stari grad, da su građani Starog grada protiv tih radova i oni su sprovodili nekakve ankete. Nigde te ankete nisu prikazane, niti rezultati tih anketa. Dakle, opet još jedna laž.

Grad Beograd, poznato je, kada nešto radi, sprovodi anketu na svom sajtu. Građani Beograda imaju mogućnost da se izjasne o onim stvarima koje žele da se rade, gde žele, pod kojim uslovima itd. Znači, grad Beograd je vrlo transparentan. Kad kaže pitali smo građane, ima na osnovu čega da dokaže da smo građane zaista pitali šta misle o nečemu što se u Beogradu radi, imamo dokaze da pokažemo koji su se građani i kada izjasnili, na koji način, kako, šta žele da se radi u Beogradu, a šta ne žele da se radi.

Ali, građani imaju jedno mesto koje je deo opozicije počeo sve više da mrzi, nažalost, jer opozicija bi u svakoj normalnoj zemlji trebalo da obožava izbore jer je to prilika da smene vlast, oni mrze izbore. Mrze izbore, zato što mrze građane, jer znaju da građani ne mogu više očima da ih vide i da oni neće videti u takvom sastavu u kakvom su i republički parlament, ni njegov parking, ni park, ni bilo kakav lokalni parlament, jer građani Srbije, Beograda i opština u Republici Srbiji više neće da ih gledaju. Hvala vam.