Hteo bih da prokomentarišem jednu primedbu koja je izrečena na ime kandidata koji ima 34 godine. Govorim o budućnosti mladih ljudi, govorim o obrazovanom svetu, o tome kako školovani treba da ostanu u Srbiji, kako im treba dati šansu, kako treba da daju nešto za svoju zemlju. Kada imamo čoveka koji je mlad, koji je uspešan, koji je perspektivan, pred kojim je budućnost, koji može mnogo toga da ostavi u svojoj zemlji i da pruži, onda kažemo – malo godina ima. Pri tom, taj mladi čovek ima 15 godina radnog staža. Mislim da sa 15 godina radnog staža u 34 godine nije baš tako mlad da ne bi mogao da se uhvati u koštac kao što je posao u okviru Komisije za hartije od vrednosti.
Ono što moram da kažem, da se vratim na nešto što sam malopre govorio, to je da je od 2014. godine do 2016. godine Vlada koju vodi Aleksandar Vučić otvorila 38 fabrika na teritoriji Republike Srbije. Pa vi ne biste otvorili ni tri kioska.

Pogodilo me je, morao sam.

Takođe, predsedavajuća, izvinjavam se, moram da istaknem još jednu bolnu činjenicu za one koji se nalaze preko puta mene, a za koju su naravno oni krivi, tada i u prethodnih 20 godina u Srbiji je ugašeno preko 98 industrijskih centara, što je značilo gubitak preko milion radnih mesta. Milion ljudi je ostalo bez posla i unesrećeno. Tu dalje možemo da skrenemo sa ove teme i da pričamo onda o ljudima koji su odlazili iz Srbije, pa zašto su odlazili, zbog koga. Zbog tih 98 ugašenih industrijskih centara, zbog tih i takvih privatizacija, zbog toga što onaj koji je kandidat za člana u Komisiji za hartije od vrednosti sa 34 godine ne može to da bude jer treba da budu neki koji su podobni bivšem režimu. Nije podobno znanje, nego je podobna partijska knjižica.
E, protiv takve politike se bori SNS i Vlada Aleksandra Vučića i istrajaćemo na tome. Mogu da nas pljuju, dobacuju, prete, da rade šta god hoće, ova Vlada će da zapošljava ljude, da otvara fabrike, kao što je danas otvorena u Ćupriji, nastavljaće da ih otvara širom Srbije, i to kineska. Najavljeno je otvaranje kineske banke u januaru. Srbija ide krupnim koracima napred, ne zadužuje se po zelenaškim kamatama, nema više pljačke, nema otimačine, nema stečajnih postupaka, nema eksperata sa elektrotehničkim fakultetom da se bave stečajem. Onaj ko završi ekonomiju, bavi se ekonomijom, pravo – pravom. Svako nađe svoje mesto. Politički ološ na đubrište političke istorije, a ljudi koji hoće da rade – na radna mesta. Hvala vam.

Hvala predsedavajuća, gospođo ministar, predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, u ovom Visokom domu je danas palo toliko teških reči, a imamo pri tom jedan objedinjeni dnevni red, četiri zakonska predloga koja su rekao bih od ogromne važnosti za naše društvo.
Jedan od zakona, jeste zakon koji treba da pomogne i da reši pitanje nasilja u porodici. Ali, nije Srbija društvo u kome smo imali u prethodnom periodu samo nasilje u porodici. Nasilja je bilo u svim sferama u društvu. Protiv tog nasilja mi kao parlament kao narodni predstavnici moramo da se borimo. Moramo da budemo primer onim građanima koji su nas birali, moramo da budemo primer kako se ponaša, kako se vlada, kako se govori, kako se brani interes građana, da se interes građana ne brani kao što sam to više puta u svojim nastupima rekao, ružnim rečima, psovkama, pljuvanjem, fizičkim obračunima, provokacijama ili na razne druge dobre ili loše uvežbane načine ili performanse.
Nasilje u porodici je stravično užasna pojava i u tom nasilju najčešće stradaju žene. Žrtve nasilja su naravno i deca, retko kad muškarci. Današnja akcija kojoj smo prisustvovali na početku, pre početka ove sednice u kojoj smo rekli – isključi nasilje, je rekao bih prava stvar. To je dobra poruka za celo srpsko društvo.
To je dobra poruka zato što oni koji su došli na konferenciju su pokazali građanima šta je ideja onoga što mi danas radimo šta govorimo, šta je naš zadatak, šta hoćemo da uradimo kako bi ovo društvo bilo prosperitetnije, kako bi bilo uspešnije, kako bi bilo srećnije. I, da onda na kraju krajeva, siguran sam, posle nekoliko godina i ovaj parlament će dostići upravo taj nivo da u njemu ni sa jedne strane neće više biti nikakvog oblika nasilja niti bilo kakvih performansa, već samo razmene konstruktivnih ideja sučeljavanja političkih stavova mišljenja.
Kada govorimo o nasilju u porodici moramo da pre svega lečimo uzrok. Da vidimo zbog čega je to nasilje u toj meri obuzeo naše društvo da mi danas u parlamentu donosimo ovakav zakon. Rekao bih da ovaj zakonski predlog dobar, sadržajan, sveobuhvatan, da one mere koje su predviđene njima jesu mere koje trebaju pre svega da odvrate one koje u sebi imaju taj, da kažemo, potencijal da budu počinioci nekog nasilja, kakvo god to nasilje bilo verbalno, fizičko, ekonomsko, seksualno bilo kakvo.
Poenta ovog zakona jeste kako on sam u svom naslovu kaže – sprečavanje nasilja. Znači, ne da se borimo protiv nasilja, nego da sprečimo da do nasilja dođe, jer kada do nasilja dođe često onda te posledice više ne možemo, nažalost, ni da popravimo.
Nekada je žrtva bila, rekao bih, trostruka žrtva. Kroz to što nije imala razumevanja niti pomoć društva i sredine u kojoj živi, država ranije nije na dovoljno oštar način reagovala i sankcionisala na takve pojave. I naravno, žrtva je bila povređena od strane nasilnika.
Danas kao što sam rekao, ovim zakonskim predlogom na sveobuhvatan način vršimo jednu vrstu pritiska i na nasilnike time što ih odvraćamo onim merama koje propisuje zakon da će biti kažnjavani. Takođe, svojim aktivnostima kao narodni poslanici šaljemo poruku društvu da nasilje nije prihvatljivo, da nasilje nije dozvoljeno i takođe, delujemo i prema nadležnim institucijama time što donosimo ovakav zakon. Stoga sam uveren da će zakonski predlog koji je pred nama kada stupi na snagu i prouzrokovati onakve efekte kakve predlagač i želi.
Pre svega je važno da danas iz Skupštine i na dan glasanja zajedno podržimo ovaj zakon. Da pokušamo da budemo u tome jednoglasni, jer pitanje podrške žrtvama nasilja i sprečavanju nasilja u jednom društvu nije pitanje političke stranke, to je pitanje zdravlja, elementarnog reda u jednom društvu. Bićemo uspešni onoliko koliko budemo sposobni da se borimo protiv nasilja i onoliko koliko budemo zajedno spremni da pokažemo da protiv svakog oblika nasilja, protiv svake grubosti, svakog iživljavanja možemo svi zajedno kao narodni poslanici, bez obzira na svoje ideološke, političke, lične razlike, kakve god, da se zajedno ujedinimo, pa ćemo i zajedno ako baš nešto i nije idealno možda u zakonu, jer ne postoji idealni zakon, ili neki smatraju da je idealan onaj koji se primenjuje. Ovaj će se primenjivati sasvim sigurno, da se potrudimo da zajedno u danu kada bude glasanje podržimo ovakav zakonski predlog i da pokažemo građanima da bez obzira na to da li pripadamo strankama pozicije ili opozicije, jesmo usmereni i opredeljeni za to da se nasilje u porodici, nasilje bilo kakve vrste u Republici Srbiji apsolutno iskoreni.
Kada su u pitanju drugi predlozi zakoni, pre svega ću da se osvrnem na temu korupcije. Korupcija je bolest koja razara društvo. Ono uništava sve oko sebe. Zbog toga što u Srbiji korupcija dostigne toliki nivo, zbog toga što je ona zalivana, negovana, deceniju ili dve u Republici Srbiji, radnih mesta je bilo sve manje, fabrika je bilo sve manje. Firme koje su privatizovane i privatizacija, dovela je do toga da stotine hiljada ljudi ostanu unesrećeni, ostanu na ulici, ostanu bez svoje perspektive, bez budućnosti. Zbog toga što je korupcija bila na toliko visokom nivou u Srbiju nisu hteli investitori da dolaze.
Građani Srbije koji su hteli da pokrenu svoj privatni biznis su se plašili da krenu u bilo kakav privati posao, da imaju bilo kakvu privatnu inicijativu, jer su imali opravdani strah da će neko iz opštinskih, lokalnih, republičkih organa im tražiti mito za neku dozvolu, za neki papir. Oni koji su išli kod lekara, i to je dovedeno do tog nivoa da je postalo maltene običaj, da kada kažu – žena vam se porađa, morate 500 evra da date, jer to je takav običaj. Dotle je došlo stanje u ovom društvu da je to išlo od 50, 500, pa do više stotina hiljada evra, miliona. Neki su na tome zgrnuli ogromna bogatstva.
Danas, kada govorimo o korupciji, o predlogu ovog zakona, verujem da će oni koji su navikli da žive od toga i na takav način sami da odustanu, ili će država da ih sankcioniše, kao što se to već dešava, kao što su već neki sankcionisani. Uveren sam da ćemo na tom putu istrajati svi zajedno.
Naše politike mogu da budu različite, i to je dobro, da razmenimo, sučelimo naše političke stavove i ideje. To je dobro i zbog građana, da vide kakvi su predstavnici u Skupštini Srbije. Ali, oko elementarnih, civilizacijskih stvari, kao što su nasilje, kao što je korupcija, kao što je bilo kakav oblik kriminala, da li u privredi, u bilo čemu, mi moramo oko toga da se složimo, ako hoćemo da ovo društvo bude izlečeno od tih bolesti kojima ga je neko ranije tako duboko zarazio i kontaminirao.
Nemam nikakvu dilemu, ja ću podržati sve predloge zakona koji su na dnevnom redu. Puna podrška gospođi Kuburović, ministarki pravde, puna podrška njenom timu. I pozivam i druge narodne poslanike, kolege iz svih poslaničkih grupa da se setimo toga da su nas građani birali, da nas nisu samo birali članovi naših stranaka, da i oni koji nisu glasali za nas jesu građani Srbije, i da oni zaslužuju da žive u boljem društvu, srećnijem, uspešnijem, bogatijem, sa više radnih mesta, bez korupcije, bez nasilja i da zajedno sa nama glasaju za ovakve predloge zakona. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.
Gospođo ministar, predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se da kažem da ću biti protiv ovog amandmana „briše se“, kao što sam i protiv politike onih kojima se svodi na ovakvu vrstu kreativnosti, oni koji ništa konkretno nisu imali da kažu, da dodaju na ovakav predlog zakona i oni koji su gotovo čitavu deceniju vodili Srbiju sa idejom uvođenja tržišne privrede u Srbiju, sa idejom privatizacije svega postojećeg u Srbiji, a danas su protiv su protiv privatnog sektora.
Jedan od genijalac koji je govorio o ovom amandmanu, predlagač, je taj koji je privatni sektor podržavao samo onda ukoliko vidi svoj lični interes u njemu, pa mi je žao što sada nije u sali, pa da ga podsetim na „Milk repablik“, preduzeće u njegovom vlasništvu, sa 450 dinara osnivačkog kapitala koji je mlečnim proizvodima snabdevao Klinički centar u Novom Sadu, pa da ga podsetim na njegovog bivšeg predsednika stranke, jednog od bivših, koji je u toku poplava za vreme njihove vlasti jako brinuo za zdravlje kokošaka. To je bila centralna tema te političke grupacije tada, da brinu kako su kokoške, a ne kako su građani pogođeni poplavama.
To je jedna lepa metafora na koji oni način brinu o građanima Srbije, interesu Srbije. Sa jedne strane „Milk repablik“, i tu je dobro da se na taj način privatni sektor uvodi u poslovanje u okviru javnog sektora, a sa druge strane, kada je ova tema na dnevnom redu, po njima tu privatni sektor nema šta da traži.
Po meni je jako dobro da privatni sektor ulazi u ovu sferu i da imamo konkurenciju kada je ovo u pitanju. Zašto da ne? Lično sam protiv monopola države gde god je to moguće i zato ću i podržati ovaj predlog zakona.
Dobro je da građani Srbije danas vide u Skupštini Republike Srbije u ovom prenosu razliku između naših politika, tačnije između nas i njih, između onih koji imaju politiku, između onih koji jedino umeju i znaju da kažu „briše se“, kako bi dobili nekoliko minuta da napadnu na potpuno besmislenim stvarima svoje političke protivnike.
Vi možete koristiti vreme u Skupštini za različitu vrstu demagogije, za prazne priče, možete da govorite šta god hoćete, ali ne znači da ako govorite da ste rekli istinu. Toliko laži smo čuli danas u Skupštini Srbije, toliko laži čujemo i prethodnih dana i građani Srbije to lepo vide, i to znaju da ocene, i to ko je kako vladao u Vojvodini su građani Srbije 24. aprila ocenili tako što je 99% opština u Vojvodini dalo podršku Aleksandru Vučiću i SNS, i to je činjenica.
Nažalost, neki od te istine ne mogu da pobegnu. Vidim da im je teško, muke su velike. Gde su to oni brinuli o tome kako Srbiju da zaštite od poplava? Dvanaest godina na vlasti su bili u Srbiji, 20 godina u Vojvodini i šta su to uradili da zaštite građane Srbije i Republiku Srbiju od poplava? Ništa. I sve ono što se kasnije dešavalo, jeste posledica njihovog nerada, jeste posledica toga što su oni mislili da nije strašno da se Srbija davi u poplavama, jer oni prave paralelu sa pivom. NJima nije strašno da se dave u pivu, pa onda, hajde i građani Srbije u poplavama.
Još jedanput pozivam te velike stručnjake da probaju da budu kreativniji, da to briše se nekad zamene se sa nekom konkretnom idejom, konkretnim predlogom, jer je to jedini način da građani Srbije onda ocenjuju dve politike. Ovako imamo jednu politiku koju nudi SNS i Aleksandar Vučić i imamo drugu ideju ponovne pljačke i otimačine po Srbiji. Hvala vam.

Hvala, uvažena predsedavajuća.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, želim danas da govorim o Fondu za zapadni Balkan. Svi dobronamerni ljudi u našoj zemlji znaju kakve smo probleme imali u ovom regionu, na zapadnom Balkanu u prethodnih 20, 30 ili možda 50, 60 godina unazad. Svi znamo koliko je to unazadilo države regiona, koliko je ljudi zbog problema koji su iza nas ostalo bez posla, bez fabrika, koliko je ljudi u različitim sukobima stradalo. Mislim da su ovakve ideje i inicijative, kao što je osnivanje Fonda za zapadni Balkan, upravo oni koraci koji su nam potrebni. To su koraci koji podržavaju svi ljudi u našoj zemlji i u drugim okolnim zemljama koji su spremni da gledaju u budućnosti, koji su spremni da učestvuju u jednom projektu napretka Balkana, Balkana kao centra privrednog razvoja u Evropi, kao motora, kao privrednog pokretača razvoja ovog dela Evrope i sveta.
Čuo sam danas jednog od govornika iz redova opozicije da je ocenio da EU propada, da je to projekat koji maltene više nema nikakav značaj i prosto moram na to da se osvrnem. Dok su neki kod nas čekali da svet propadne, da Evropa nestane, prodali smo samo mi.
Sada kada hoćemo da Srbiju vodimo u budućnost, sada kada hoćemo da otvaramo fabrike i kada se otvaraju fabrike, sada kada se konačno rade putevi, sada kada je u Srbiji sve više zaposlenih, a sve manje nezaposlenih, sada kada se ostvaruju takvi ekonomski rezultati da imamo mogućnost da na zdravim osnovama podižemo i plate u javnom sektoru i penzije, kada imamo mogućnost da pomognemo svim slojevima našeg stanovništva, neki bi hteli da to zaustave, pa bi hteli da nas vrate nazad. Možda bi hteli ponovo da vode Srbiju u nesreću, da vode Srbiju u proces iz koga verujem da se ne bi nikada izvukli.
Zato je fond za zapadni Balkan nešto što moramo svi zajedno da podržimo i bar oko toga, oko zajedničke budućnosti Srbije, oko privrednog napretka, oko ekonomije, oko interesa za svakog građanina, bez obzira za koju je stranku na ovim, prethodnim ili nekim ranijim izborima glasalo, ovaj fond je simbolika razvoja i napretka našeg regiona, i uveren sam da ako ima imalo razuma, ako ima malo dobre volje da osnivanje tog fonda moramo da podržimo svi u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Hvala vam.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo ministar, članovi ministarstva, danas raspravljamo ceo dan o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama.
Na početku izlaganja hoću da kažem da nije poenta dugo govoriti i niste pametni ako govorite dugo i ne meri se po tome pamet, nego po rezultatima. Rezultati govore više od bilo kakve reči. Reči mogu da budu lepe, mogu da budu pristojne, nepristojne, ali na kraju, kada se utakmica završi na semaforu stoje neki brojevi i ti brojevi su tu da publika vidi ko je pobedio, da publika vidi ko je kako igrao, da publika vidi ko kakav tim ima. Ta publika u Republici Srbiji jesu oni ljudi koji sede ceo dan i prate ovaj direktni prenos i koji slušaju neke ljude kako su im puna usta brige za građane i ko će to da plati, neke stvari, a sada ću vam reći kako su to ti koji toliko brinu za građane i interes građana recimo radili u Gradu Beogradu dok su bili na vlasti. Neću se frljati sa milijardama, zato što za manju cifru ne znam i zato što ne umem manje procente da tražim od toga i zato što tajkuni koji sarađuju sa tom gospodom nisu navikli da zarade manje od milijarde, nego zato što ću izreći istinu.
Samo nekoliko stvari da iznesem. U Gradu Beogradu su ti veliki stručnjaci doveli budžet grada i finansije grada do kolapsa, maltene do bankrota.
Srbiju su doveli do minus 3,6 rasta, ti veliki eksperti za matematiku. Kako smo čuli, bili su najgori u matematici u gimnaziji. Minus 3,6 rasta je za njih veće nego sadašnjih 2,6, njihovih 10,20,30 kilometara puteva koje su radili je veće nego 200 kilometara koje je Vlada Aleksandra Vučića uradila prošle godine. Za njih je to veće nego Koridor 10 i 11 koji će biti završeni do kraja sledeće godine, za njih je sve to veće. Evo praktičnih primera. Recimo, primer podzemnih kontejnera, gde građani i na Starom gradu i na Vračaru i na svim drugim opštinama u Beogradu lome noge, koji su propali posle nekoliko meseci kako su postavljeni, a plaćeni su, i to građani trebaju da znaju, i time oštećen budžet grada i Gradske čistoće u Beogradu za 170 miliona dinara. To je briga za građane.
Takođe, rekonstrukcija Bulevara kralja Aleksandra, da ne idem u detalje, da ne bi dužio, 650 miliona dinara su oštetili grad Beograd sa tom svojom kombinacijom, tako oni kažu, ne kažu posao, nego kombinacija. I zašto da ne? Treba građani da čuju da oni kad razgovaraju među sobom, ne kažu – posao, nego – imamo kombinaciju. Ta kombinacija je koštala Beograd 650 miliona samo tu.
„Pazl grad“ na Voždovcu 30 miliona. Replika Terazija, pa kod njih je sve replika. Mi smo imali repliku „Boljeg života“ kod njih. Hoćemo pravi bolji život, hoćemo prave auto-puteve, hoćemo pravu Evropu, hoćemo Srbiju u EU, hoćemo slobodne, bogate i nezavisne građane. Dvadesetčetiri sporne privatizacije, to je sve u vreme ovih što dižu poslovnike i što samo replike i performanse imaju.
Evo malo i da govorimo šta je urađeno kada je u pitanju Er Srbija. Samo prošle godine, povećan je broj putnika i to za svaku pohvalu, i da su prave patriote, da zaista brinu o interesu građana, rekli bi – svaka čast ljudi, profesionalni menadžment je došao u Er Srbiju, više nema zapošljavanja partijskih kadrova, nema partijskih direktora, profesionalni menadžment prvi put vodi Er Srbiju i povećan broj putnika za 11% prošle godine na 2,5 miliona putnika. Obim kargo prevoza uvećan za 39%, kapacitet za prevoz putnika povećan, iskorišćenost kapaciteta povećan za 4% na 71%.
Možemo da nabrajamo rezultate ministarstva koje vodi uvažena ministarka Mihajlović i drugih ministarstava do sutra. Možemo da kažemo šta će sledeće godine da se radi. Oni o tome pojma nemaju, niti slušaju, to njih ne interesuje uopšte. Nema direktnog leta za Maldive, baš mi je žao, ne leti se sa Starog grada na Maldive, više neće moći. Sada će sa Starog grada oni koji ga vode, da lete u zatvore.
Oni pričaju o korupciji. Pa tajkune su oni izmislili. Tajkune su oni izmislili, a tajkunima se danas u Srbiji sudi. Presude se izriču tajkunima. Putevi se u Srbiji rade.
Do kraja 2017. završava se Koridor 10,11, počinje brza pruga Beograd-Budimpešta, sa našom prijateljskom zemljom Kinom. To su ozbiljni projekti. Meni je drago da se opozicija raduje. To je pokazatelj da ima nade i za njih, ima nade, možda dobiju neku manje godinu robije, a ne onoliko koliko bi ja voleo, a šta da radim.
Rezultat ulaganja u rehabilitaciju putne infrastrukture je takođe jedna od mnogo važnih stvari koje moram da istaknem u svom izlaganju, zato što je time u odnosu na 2014. godinu, smanjen broj saobraćajnih nezgoda, smanjen je broj ljudi koji su ginuli na putevima. To nikoga ne interesuje iz grupe preko puta mene. Koga to briga. Bitno je da li se leti na Maldive, bitno je da u opštini Stari grad se da 40.000 evra samo za izradu logoa te opštine i da taj logo obavezno odmah bude i logo njihove predizborne kampanje. U 90% opština ste izgubili u Republici Srbiji. Vlast nemate u gradu, nemate u Republici, nema vas nigde. Pa, jel to rezultat vaše vlasti!? Da li je to rezultat toga što ste vi mnogo stručni, jel tako?
(Radoslav Milojičić, s mesta: Ti si izgubio na Starom Gradu.)
I niste mnogo ubedljivi ako vičete. Ja razumem nervozu, razumem strah. Kada se dugo ne pije, čoveku se tresu ruke, postane nervozan, šta da radimo, agresija. Evo ja sad čekam da ustane kolega da me bije.

Na žalost, teško će tu da prođe u tom odmeravanju snaga, mnogo mi je žao. Žao mi je, u 90% opština vas nema, eto taj Stari grad ste na neku prevaru uspeli da uzmete, ali republičku listu ste izgubili tamo i onaj što samo Poslovnik diže i maše ovde time i što nas psuje kada izlazi iz sale, je bio drugi tamo. Strašno.
Ja uopšte neću dalje ni da se obraćam takvima. Važno mi je da ćemo usvojiti ovakav predlog za izmenu i dopunu zakona, važno mi je da Srbija ide napred, važno je to da građani imaju priliku da čuju ko kakve ideje, koncepte i strategije ima, važno je da znamo i da građani čuju zbog istine, ko ima konkretne stvari ovde da kaže, a ko nema ništa. Ko ima samo da psuje, da vređa i da preti. Hvala vam.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Gospodine ministre, dame i gospodo studenti, na početku svog izlaganja hoću, pre svega, da kažem da ću kao poslanik Srpske napredne stranke da podržim predlog za izmenu ovog zakona, zato što smatram da je ljudski da izađemo u susret studentima koji do sada nisu završili fakultet da tu stvar završe i da naprave jedan značajan korak ka svojoj budućnosti.
Ono na šta moram da se osvrnem u svom obraćanju studentima jeste to da oni danas u Srbiji napokon imaju izvesnu perspektivu, imaju izvesnu budućnost i to pokazuje jedan od parametara. Mi smo bili država koja je do 2011, 2012, pa i 2013. godine bila apsolutno prva u Evropi po nezaposlenosti mladih ljudi. Em, što je ova Vlada, koju vodi Aleksandar Vučić, uspela da uradi nešto što nikome za 30 godina nije uspelo, da smanji nezaposlenost napokon u Srbiji, uspeli smo i da smanjimo nezaposlenost kada su u pitanju mladi ljudi. Godine 2015. procenat zaposlenosti mladih je bio 16%, danas je 19,7% i to pokazuje jasno jednu uzlaznu putanju kada je u pitanju zapošljavanje mladih, a bez čijeg zapošljavanja, opet kažem, nema bolje budućnosti i nema perspektivne Srbije.
Pozivam studente, a verujem da će se s time složiti i moje kolege poslanici, da je ovo verovatno poslednji put da produžavamo rok za završetak studija, iako je to činjeno već ne znam ni ja koliko puta, osam, devet ili deset puta i da to što je ovo verovatno poslednji put da se produžava rok moramo da učinimo.
Sada ćemo izaći u susret studentima, pružićemo im šansu da fakultet završe i da nađu svoju sreću u Srbiji. Uveren sam da ono što čini ova Vlada i ono što činite vi kao ministar i da vaši planovi jesu takvi da će mlade zadržati u Srbiji, da politika ove Vlade jeste takva da omogućava mladima jasnu i sigurnu perspektivu, da to nije politika koja ih tera odavde i da je to politika budućnosti, one budućnosti u koju svi zajedno verujemo. Hvala vam.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, zakon koji je danas na dnevnom redu je zakon koji ću ja svakako podržati kao narodni poslanik Srpske napredne stranke i koji će podržati sasvim sigurni i drugi poslanici naše poslaničke grupe.
Ono što je jako važno da kažem na početku, to je da mene raduje jedna uzlazna putanja kojom idu naši odnosi sa Republikom Azerbejdžan. Ovde je danas bilo i reči o Azerbejdžanu koje ne idu u prilog jačanju naših dobrih odnosa, naše saradnje i naše ekonomske saradnje pre svega, koja je važna za budućnost Srbije, koja je važna za nova radna mesta i koja je važna za građane Srbije.
Radi istine, radi interesa građana, radi interesa i naših dobrih odnosa sa Republikom Azerbejdžan, važno je da kažem da ta država od koje smo mi ušli u proces pozajmice i u kredit, jeste država koja je u prethodnih 10 godina u svojoj zemlji imala investicije od 190 milijardi evra, država u kojoj je nezaposlenost na nivou od 5%, država u kojoj je javni dug na nivou od 8% BDP-a. To su činjenice koje govore o tome kakvu ekonomsku politiku ima, kako napreduje Republika Azerbejdžan i zašto možemo i neke pozitivne stvari da naučimo od Azerbejdžana.
Takođe, oblasti u kojima mi možemo da jačamo saradnju sa Azerbejdžanom su i poljoprivreda, vojna industrija, energetika i razvoj naše infrastrukture. Danas upravo i govorimo o razvoju naše infrastrukture i zašto su ti putevi važni, zašto ih nema i zašto ih nije bilo od 2000. do 2012. godine, pa i od 90-ih godina na ovamo. Zašto je važno da imamo te puteve i zašto je važno i ovaj autoput da se završi? Zašto je važan Koridor 10, 11. itd? Pa, važno je zato što onda idu nova radna mesta. Nema investicija ako nema infrastrukture. To je ono što je osnovno za otvaranje novih radnih mesta. Nema boljeg života bez puteva.
Onda kada Srbija bude isprepletana mrežom autoputeva, tada će još brže biti otvorene fabrike širom Srbije, a i sada se otvaraju. Uspeli smo i da smanjimo stopu nezaposlenosti, što nikome za prethodnih 20 ili 25 godina nije pošlo za rukom. To je dokaz toga da je politika, ekonomska politika Srpske napredne stranke i Vlade koju vodi Aleksandar Vučić dobra za građane Srbije.
Ali, zašto nije bilo puteva u Srbiji? Zašto su naša sela ostala zapuštena? Zašto su domaćinstva napuštena širom Srbije? Zato što tih puteva nije bilo. Nije bilo infrastrukture. U većem delu Beograda kanalizaciju nisu uspeli da sprovedu u 21. veku. U nekim opštinama u Srbiji deca nemaju vodu svakog dana. Zar time da se ponose? Da li time treba da se ponose oni koji su vodili ovu zemlju, ne samo 2000. godine, nego i pre? Je li to za ponos? Ne bih rekao.
Da nam pričaju o ekonomiji, o biznisu, mogu ljudi koji su se ostvarili u tome, ali ne baveći se politikom, ne koristeći svoje političke veze kao privilegiju, već oni koji su uzeli kredit, napravili projekat, otvorili svoju firmu. Ali, gospodi koja su vodila Vojvodinu do ove godine, koja su vodila Srbiju do 2012. godine, je svega uvek bilo malo, pa su vlast koristili radi sticanja ličnih privilegija, dok je Srbija sve više tonula u dubiozu.
Jedan primer bahaćenja, bezobrazluka, iživljavanja nad građanima Vojvodine i Srbije, jeste i primer, a koji se vrlo lako može dobiti, svako ko to hoće može da pronađe, na sajtu Agencije za privredne registre sam imao priliku da pogledam firma „Milk Repablik“, čiju su osnivači gospodin Goran Ješić, bivši potpredsednik Vlade Vojvodine, bivši pokrajinski sekretar, i gospodin Goran Antić, kum ili ujak, šta već dođe bivšem direktoru DS-a Beslimiju. Sve kumovi, rođaci i prijatelji. Ta firma, evo, mogu i građani Srbije da vide, jeste snabdevala Klinički centar u Novom Sadu mlečnim proizvodima.
Reći ću vam još nekoliko stvari. Gospodin bivši potpredsednik Vlade AP Vojvodine ima udeo od 45% u toj firmi, sa osnivačkim kapitalom koji je on uneo 450 dinara, a inače je negde oko 1000 dinara ukupan osnivački kapital. Ta i takva firma, sa tim i takvim vlasnicima, mislim da nikako nije mogla da snabdeva Klinički centar. I to je primer jednog slučaja.
Sada će neko da kaže da to nije vezano za temu, ali jeste vezano za temu, jer mi zbog takve politike i takvog odnosa prema parama i građanima ove zemlje nemamo puteve. Iz tih razloga npr. u Uzovnici nema puta do sela, ljudi napuštaju svoja sela i odlaze odatle. Iz tih razloga su mladi napuštali Srbiju, jer si morao da budeš rođak potpredsednika neke vlade, sekretara, šefa kabineta ili nekog drugog, da bi mogao da zaradiš novac. Pošto ogromna većina građana nije bila u toj situaciji da bude u rođačkim i kumovskim odnosima sa oligarsima iz prethodnog režima, ta većina građana je bila osuđena na to da trpi, da bude ugnjetavana, da im se seče struja, da nemaju kanalizaciju, da nemaju vodu, da nemaju puteve, da nemaju budućnost, da nemaju radna mesta. Dok su neki, naravno, pili više stotina flašica piva, dok im je sve bilo zabavno i smešno, mi smo živeli sve gore, sve teže, bez ikakve perspektive.
Danas možemo da se pohvalimo time da je Vlada koju vodi Aleksandar Vučić uspela do te mere da preokrene stvari u Srbiji, da se više puteva gradi i urađeno je nego u vreme Josipa Broza. Nijedna vlada u prethodnih 60 godina nije toliko puteva i autoputeva izgradila koliko je uradila Vlada koju vodi Aleksandar Vučić. Do kraja mandata ove Vlade će biti urađeno kompletno sve što se tiče autoputa na Koridoru 10 i 11 i obnovljeno negde oko 1100 kilometara puteva u Srbiji. Dakle, 1100 kilometara. Voleo bih da neki drugi koji su vodili ovu zemlju pokažu gde su to uradili 100 kilometara autoputa. Ne 1100, nego 100 kilometara autoputa za 12 godina vlasti ili za 20 godina u Vojvodini. Gde? Šta su to uradili?
Ako su tako dobro vodili ekonomiju Vojvodine i ako su tako građani bili zadovoljni njihovim znanjem i umećem, ja se onda pitam zašto su građani u 95% opština u Vojvodini dali podršku Aleksandru Vučiću i Srpskoj naprednoj stranci? Zašto? Ako ste tako dobro vodili Beograd, kakvu ste podršku onda dobili u Beogradu kada ste izgubili na 15 od 17 opština? Pa, i na Starom gradu ste izgubili na republičkoj listi, i to ubedljivo, bili ste treći. Čak i ovi što im je malo bilo, bili su drugi. Tamo su bili treći.
Drago mi je što je jedan od prethodnih govornika iz te nezasite opozicije, koja bogu hvala nikad više neće biti na vlasti, citirao nesvesno ili svesno moje obraćanje od prekjuče, kada sam rekao da građani Srbije nisu ni naivni, ni blesavi, ni ludi. Naš narod je vrlo pametan, kada daje podršku i kada daje glas pogleda koliko ste puteva uradili, koliko ste škola obnovili, kakve ste toalete deci ostavili u tim školama, kakve vrtiće, kako se zapošljava, koji je nivo korupcije, zaposlenosti, nezaposlenosti.
Ljudi to sve izmere, sačekaju dan izbora, uzmu svoju porodicu za ruku, odu na biračko mesto i zaokruže SNS, a na sledećim izborima pošalju konačno na smetlište političke istorije one koji su danas opozicija i koji imaju, eto, jedva se sastave u ovoj Skupštini njih malo da sedne. Neki čak ne znaju ni ko im je predsednik stranke, neki izvode performanse, a drugo ne znaju. Siguran sam da građani Srbije danas koji gledaju ovaj prenos znaju jako dobro da ocene rezultate i znaju da ocene ko je kako i šta radio u prethodnom periodu i da, kada dođe vreme nekih sledećih izbora, procene da li je kredit i saradnja koju danas nastavljamo sa Azerbejdžanom realizovana, nije ili jeste ili kako, i da tad na pravi način daju sud o onome o čemu smo mi govorili danas i onome o čemu ćemo govoriti i narednih meseci i godina u ovoj Skupštini. Hvala vam.

Hvala uvažena predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o tački dnevnog reda, koja je izuzetno važna za stanje u medijima u Republici Srbiji.
Ono što sam hteo na početku svog izlaganja da kažem, to je kakvi treba da budu članovi Saveta REM i kakve osobine treba da poseduju članovi ovog saveta. Oni treba da budu pošteni, ugledni, odgovorni, ljudi od struke, ljudi koji imaju višegodišnje ili višedecenijsko iskustvo rada u oblasti medija. Zatim, ljudi koji su oslobođeni bilo kakvog pritiska, ljudi potpuno finansijski nezavisni, ljudi na koje nijedna politička organizacija, ni jedna nevladina organizacija ne može da izvrši nikakav pritisak da bi se ovako ili onako izjašnjavali.
Slušao sam danas moje prethodnike, iz opozicije, pažljivo, posebno ljubitelja oltajmera i vinograda, posebno one iz…
(Radoslav Milojičić, s mesta: Nije to tema.)
Jeste tema kada govorimo o medijima. One ljude koje su na konferencijama za medije, cepali novine koje im se ne dopadaju, one ljude koji su pretili medijima, oni koji su gasili medije i one koji su na kraju krajeva danas i rekli da bi oni ugasili REM. Naravno, ugasite 11 medija, onda ćete da ugasite i REM, onda ćete jedino da priznajete sud svoje partije i svoj lični sud.
Mi se za takvu Srbiju nismo borili, za takvu Srbiju se ne borimo. Borimo se za Srbiju u kojoj će REM biti potpuno nezavisna institucija i to smo pokazali od 2012. godine do danas, time što su članovi REM ostali oni koje je neka bivša vlast birala i oni koji su bili toj bivšoj vlasti, tada izuzetno poslušni. Tada su spotovi SNS 2012. godine na sraman način zabranjivani, nije bilo glasa opozicije u medijima. Praktično opozicije nije bilo nigde, osim sa građanima na ulici i to sa više stotina hiljada građana na ulicama, ne sa patkicama, a ne sa balonima, ne sa transparentima, nego građana koji su bili gladni i željni pravde i slobode u medijima.
Oni koji su nazivali medije svakakvim imenima, pa i čuveni vinogradar je za medije upotrebio naziv „toalet papir“, tako je on 2014. godine video budućnost medija u Srbiji, pa nacisti su palili i cepali knjige. A, ta ista gospoda su 5. oktobra palili zgradu RTS-a, to su te slobode, toalet papir, cepanje novina na konferenciji, paljenje zgrade nacionalne televizije.
Sećam se tog 5. oktobra, zanosa koji je tada vladao u jednom delu građana, iluzije koje je tada imao narod, ali nedopustivo je paliti zgradu Skupštine, paliti zgradu nacionalne televizije iz bilo kakvih pobuna.
Toga na svu sreću, danas u Srbiji nema. Jedan od mojih prethodnika je rekao da neki direktor, vlasnik televizije ne zna daljinski upravljač da drži. Ko je on da ocenjuje? Šta će gospodin vinogradar, kada je tako dobar vinograd napravio, što ne ode u svoj vinograd, neka bere grožđe, neka proizvodi vino, a ne da sedi ovde u Narodnoj skupštini na račun građana Srbije. Idi čoveče tamo, tamo gde ti je tako dobar vinograd, napravi biznis, nemoj ovde da uzimaš platu iz budžeta građana. I naučite nešto drugo, osim da držite te poslovnike, smešno je zaista, da čitate dva člana Poslovnika.

Izvinjavam se, jako su interesantni.
Sve one koji su danas govorili o cenzuri u medijima, vrlo lepo demantuje izložba u organizaciji SNS, nazvana „Necenzurisane laži“. Vrlo lepo ih demantuje.

Ponoviću vam 100 puta, izložba „Necenzurisane laži“ koja je organizovana prethodnih meseci u Beogradu, bila je u Kruševcu, ići će dalje. Vrlo lepo govori o tome kako neki vide cenzuru u Srbiji. Kakva cenzura.
Preko 6000 negativnih naslova o predsedniku Vlade Republike Srbije. Onda stavite prst na čelo i zapitate se da li ti ljudi čitaju novine ili žive u nekoj drugoj svojoj paralelnoj stvarnosti ili su veliki lažovi.
Vas najviše demantuju građani Srbije. Oni su vas vrlo lepo demantovali na izborima, stavili su vas tamo gde vam je i mesto. Na sledećim izborima nećete imati priliku ni Poslovnik da dignete, ni da sedite ovde. Na sledećim izborima idete na smetlište političke istorije Srbije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo ministar, predstavnici Ministarstva, naravno, ovaj amandman ne treba podržati, ali sve ono što smo danas čuli od opozicije je tuga, najblaže rečeno. Tužno, jadno, strašno. Kakav amandman, takva i opozicija. Nikakav amandman, nikakva opozicija, nažalost. To nije dobro za demokratiju jedne zemlje. Važno je imati dobru opoziciju, važno je imati konstruktivnu opoziciju, ali ne i imati nekoga ko praktično ne radi ništa, osim što troši vreme građana Srbije.
Govoriše danas ta gospoda o penzionerima, govoriše o mladima. Puna usta brige za penzionere i za mlade. Pa, da li znate koliko ste mladih ljudi svojom nakaradnom, nakaznom politikom oterali iz ove zemlje od 2000. godine do 2012. godine?
Različite su procene, od medija naklonjenih vama do onih malo blažih. Ide raspon od 500.000 do milion. Dakle, 500.000 do milion mladih ljudi je otišlo iz ove zemlje. Neke su procene da van Srbije živi 7.000 doktora nauka. Jedan školovan mladi čovek košta Srbiju 300.000 evra. Znači, 300.000 evra košta da odškolujete jednu mladu perspektivnu osobu. Tih 300.000 evra po osobi vi ste bacili i dali nekoj drugoj zemlji da koristi taj potencijal koji je potencijal Srbije. Toliko ste vi brinuli o mladim ljudima. Toliko o vašoj brizi o budućnosti Srbije. Brinu ta gospoda i za bebe. Imam ćerku od tri godine i ne mogu da zamislim da moja Sara nema uveče vodu.
Koliko dece u jednoj od opština nema vodu svako veče? Svako veče nemaju vodu deca. Možda taj gospodin se kupa u pivu, verovatno, pa navikao, šta će čovek, ali deca se u pivu ne kupaju. Deci treba voda, gospodine.
Šta da radimo, vi ste na to navikli. Briga o deci. Heterlend. Ponavljaćemo vam Heterlend dok god sedite u ovoj Skupštini. Dok god imate jedan jedini glas mi ćemo da ponavljamo taj Heterlend, 1,5 milion oteto od dece ometene u razvoju. Sram vas bilo! Sram vas bilo! Pa, sram vas bilo, gospodine!
(Radoslav Milojičić, s mesta: Što niste uhapsili?)
Nemojte da dobacujte. To rade samo primitivni i prosti ljudi. Šta da radimo? Ja ne mogu da vas vaspitam. Onaj koji je želeo nije uspeo. To nije moj problem.

Naravno, mladi traže normalan život, traže posao, traže budućnost. Svake nedelje, svakog dana otvaraju se radna mesta u Srbiji. O tome su moji prethodnici govorili. Premijer Republike Srbije Aleksandar Vučić radi vrlo konkretan i ozbiljan posao za ovu zemlju. Mi kao narodni poslanici treba da pomognemo u tom poslu, u poslu otvaranja fabrika, u poslu gde postoji normalan zakonit sistem u ovoj zemlji, gde građani treba da žive bolje.
Lako je, pa vi se napijete. Vi koji se smejete, vama je lako. Ko zna koliko je flaša piva otišlo večeras. Šta da radimo?
Kažete nema pašteta za decu. Pa te patkice, paštete i pivo zadržite za sebe. To zadržite za sebe.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Gospodine Arsiću, molim vas da mi se ne obraća.)