Samo da završim, poslednja rečenica.

To je dostojanstvo Narodne skupštine. Nije lepo da se laže. Narod kaže: ko laže, taj možda i krade, a ko možda i krade, ako se dokaže ide možda i u zatvor, a sasvim sigurno ko ne plaća porezu u normalnim državama ide u zatvor. Hvala vam.

Hvala predsedavajuća.

Gospođo Brnabić, dame i gospodo kandidati za članove Republičke Vlade, dragi građani Republike Srbije, velika je čast imati priliku da govorite u danu kada biramo Vladu svoje zemlje. To je i velika odgovornost.

Sve ovo što mi danas izgovorimo ostaje negde upisano, ostaje u istoriji, neko će to jednog dana čitati, a bojim se da će se neko jednog dana i prekrstiti kada pročita ono što je jedan govornik govorio malopre. To su gospođo Brnabić i uvažena predsedavajuća, potpuno beznačajni ljudi, marionete, oni koji ne mogu da prikupe ni 1%, ni 2%. Oni koji imaju manje od nevažećih listića ne treba da vas brinu, ne treba njihovo mišljenje previše da vas zabrinjava. To su oni koji su navikli da žive na lažnim istraživanjima, to su oni koji su navikli da brinu samo o svom ličnom interesu. To su oni koji su navikli da žive od reketiranja, od velikih provizija.

Ovo je istorijski dan za Srbiju i zbog toga što dobijamo za premijera ženu. Ovo je istorijski dan za Srbiju zato što nastavljamo kontinuitet sa Vladom koju je vodio, uspešno vodio, najbolje vodio do sada Aleksandar Vučić, sa Vladom koja je imala najbolje rezultate, slobodno mogu da kažem i u modernoj političkoj istoriji Srbije.

Naravno, pred vašom Vladom su brojni izazovi, izazovi kada je u pitanju spoljna politika, kada je u pitanju, da kažemo, odbrana statusa KiM unutar Republike Srbije, kada je u pitanju odbrana onoga što smo napravili svi zajedno na čelu sa Aleksandrom Vučićem, kada je u pitanju finansijska stabilnost.

Pred nama je, takođe i pred Vladom koju ćete vi, uveren sam voditi kada se bude izabrala na kraju ovog dana i borba, da dovedemo što više investitora, da što više ljudi zaposlimo, da nastavimo da otvaramo auto-puteve, da izgrađujemo mostove, da nastavimo jednu uspešnu, jaku i snažnu politiku u kojoj će Srbija, uveren sam na kraju mandata ove Vlade biti još jača, još bolja, još uspešnija i još, da kažemo stabilnija zemlja.

Položaj Srbije u svetu je mnogo bolji nego što je bio pre pet i deset godina. Srbija je naučila da pobeđuje. Srbija danas više nije otirač, nije tepih po kome ko šta hoće, van njenih granica radi. Sa Srbijom se danas razgovara sa punim uvažavanjem. Za to je zaslužna Vlada koju je vodio Aleksandar Vučić i u tom smislu tražimo kontinuitet od vas. Tražimo kontinuitet od ove Vlade.

Želim da istaknem i to da su neki govorili o stručnosti, o kompetentnosti onih ljudi koje ste vi predložili da budu članovi vaše Vlade, vašeg kabineta. O stručnosti možete da govorite onda kada uporedite rezultate svoje Vlade sa rezultatima ove Vlade, pa kada kažete da je u prethodnim vladama 400.000 ljudi ostalo bez posla, da nije bilo autoputeva, da je bilo mostova ali po neuporedivo većim cenama nego što je to realno trebalo da bude, kada nije bilo fabrika, kada je Srbija išla sve dublje i dublje u dubiozu. Ova Vlada i ona prethodna je pokazala da ima stručnost, da ima rezultate i u tom smislu ne možemo da govorimo da se u ovoj Vladi ne nalaze stručni ljudi.

Takođe želim da pohvalim i to u prethodnoj Vladi, u MUP-u, ono što je važno za naše građane, pitanje bezbednosti, ministarstvo koje vodi dr Nebojša Stefanović, koje je ostvarilo brojne rezultate. Pre svega na smanjenju stope kriminaliteta.

Danas se u Srbiji pored škola ne prodaju slobodno narkotici našoj deci. Danas onaj ko hoće da se bavi kriminalom i korupcijom se plaši od ruke vlasti, od MUP-a, od policije u Srbiji. Danas više nema kriminalaca koji slobodno šetaju Srbijom i rade šta hoće. Danas je Srbija slobodna zemlja, stabilna, uvažavana u regionu, u svetu, u Evropi i vi ćete imati podršku narodnih poslanika i građana Republike Srbije ukoliko tim putem nastavite i dalje.

Molim vas da tako nastavite, kako nam svima Bog pomogao i kako nam bilo bolje u budućnosti. Hvala.

Hvala predsedavajuća.

Predlažem da se predloženi amandman ne prihvati iz prostog razloga što Srbiji trebaju i evropske integracije i treba joj ministarstvo za evropske integracije. Zašto mu treba EU i zašto nam treba članstvo u EU? Prvo, zato što 72% našeg izvoza ide u zemlje članice EU, zato što najveći procenat investicija imamo iz EU, zato što želimo da živimo u državi u kojoj će vladati standardi kakvi vladaju u zemljama EU, u najrazvijenijim zemljama današnjice.

E sada, čuli smo i te glasove koji kažu da Evropa propada, da EU propada i vidimo nekako da se ti ljudi raduju kada se nešto negde iz njihovog ugla loše dešava i kada se navodno Evropa urušava. Gledamo prethodnih meseci, izbori u Evropi su pokazali da je daleko od toga da se Evropska unija urušava, ona jača, ide napred i uveren sam da će i Srbija nastaviti svoje evropske integracije još bržim tempom nego što je to do sada bilo.

Hvala vam.
Dakle, mi ne želimo Srbiju koja će da se raduje lošim stvarima u Evropi, mi želimo Srbiju koja se raduje otvaranju fabrika, koja se raduje otvaranju radnih mesta, koja se raduje povećanju plata i penzija, koja se raduje povećanju standarda, otvaranju novih bulevara, puštanju novih autoputeva, mostova, itd. Takvu Srbiju želimo, jer Srbija koja će tako živeti treba da bude u EU i treba da bude deo zajednice ujedinjenih evropskih naroda. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Čekao sam strpljivo na ovu povredu Poslovnika, jedan od prethodnih govornika je povredio, Boško Obradović, član 106, 107 i tako dalje, em što ne govore o temi, em što čovek nije dovoljno da priča nešto da bi bio pametan, nego nešto pametno i smisleno i da kaže u ovoj Skupštini, nešto što će građani da čuju i da prihvate kako treba. NJega građani nikako da prihvate, na svakim izborima sve manje i manje glasova.

Kaže da brinemo o porodici i deci, ali ideja da brinemo o porodici i deci tako što ćemo sve investitore da oteramo iz Srbije, tako što oni koji hoće da dođu sa zapada i da ulažu u Srbiju, treba da im kažemo – marš iz Srbije? Ne, dobrodošli ste u Srbiju. Dođite da ulažete u Srbiju, u Rumu, u Niš, u Novi Sad, u Vladičin Han, u Kikindu, u Ćupriju, u sva ona mesta gde je otvoreno do sada 56 fabrika u Srbiji, tri godine unazad. Hajde da radimo nešto za ovu Srbiju, da ne dolazimo u Skupštinu da ponavljamo, svaki put, jedno te isto.

Čuli smo da ste protiv NATO-a, ali znamo i ko vas finansira. Čuli smo da ste protiv EU, ali nismo čuli za šta ste. Čuli smo i kako hoćete da rasparčavate Srbiju. Sve smo to čuli, čuli smo i na izborima ono što misle građani Srbije. Čuli smo da imate 1% ili 2% podrške u biračkom telu. Građani su na izborima izabrali politiku, izabrali su jasnu politiku predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, sa 56% podrške i Srbiju u EU, i investicijama i sa zapada, i sa istoka, i sa juga i sa severa. Hvala vam.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, ceo dan je prošao, došla je noć, a ovde se vrte iste teme u krug. Najmanje smo danas govorili o tački dnevnog reda, o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima. Ja ću na početku svog izlaganja reći nekoliko stvari na tu temu, ali ću morati da odgovorim i kolegama koje su iznele mnogo laži i mnogo neistina večeras.

(Zoran Krasić: Tema.)

Dobro je što se neki sad pozivaju na temu, iako ni malo o temi nismo čuli od njih. Ali, da se vratimo na temu, kako oni kažu.

Srbija će samo u narednih 25 godina, kada je u pitanju oblast zaštite životne sredine, investirati približno 10 milijardi evra u razvoj vodosnabdevanja, prečišćavanja otpadnih voda, upravljanje komunalnim, industrijskim otpadom, kvalitet vazduha i zemljišta, ali pripremiće se i prilagoditi izazovima čiji su uzročnik klimatske promene, a tiču se suša, poplava, požara i drugih nepogoda.

Kao vlast, kao Vlada Republike Srbije, kao poslanici koji podržavaju Vladu Republike Srbije koju vodi Aleksandar Vučić i koji će dati podršku budućoj vladi koju će voditi gospođa Ana Brnabić, spremni smo i pripremili smo jasan plan dostizanja tehničkih, finansijskih i ljudskih kapaciteta neophodnih za sprovođenje navedenih investicija.

Moram da kažem i to da smo se 2014. godine, u maju mesecu, suočili sa 2.000 ostavljenih projekata bivšeg fonda za zaštitu životne sredine vrednih stotinu miliona evra, ukinutim sredstvima EU za dalje finansiranje infrastrukture kroz predpristupne fondove, konstantnim nedostatkom kvalitetnih i zrelih infrastrukturnih projekata za finansiranje, haotičnu pripremu i neizvestan ishod pregovora sa EU za Poglavlje 27 – životna sredina i klimatske promene.

Danas, nakon skoro tri godine, napravili smo značajan pomak u pogledu uvođenja reda i vizije daljeg strateškog razvoja u životnu sredinu. Skoro 1.000 projekata bivšeg fonda je rešeno. Stvoren je Zeleni fond koji neće ponoviti nijednu grešku bivšeg, korupcionaškog i nestrateškog fonda.

Mnogo toga su moje kolege, prethodnici, govorili kada je u pitanju zaštita životne sredine. To je jako važna tema za svakog građanina, važno je i za Srbiju, važno je i za planetu na kojoj živimo.

Kada su pitanju evropske integracije i Kancelarija koju je vodila gospođa Jadranka Joksimović, i koju još uvek vodi, i novo ministarstvo, koje će se uveren sam podrškom većine narodnih poslanika formirati, to je nešto što je dobro, jeste potvrda utemeljenja, učvršćivanja našeg evropskog puta. Rekli smo i da je ta Kancelarija na čelu sa gospođom Joksimović i Vladom Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem ostvarila bitno ozbiljne pomake na putu evropskih integracija Srbije. Otvarana su poglavlja i zatvarana su poglavlja, a onima kojima su puna usta Evrope večeras, ali bezidejno, bez ikakvih predloga i rešenja konstruktivnih, nisu otvorili nijedno, a samim tim nisu ni zatvorili nijedno poglavlje na putu evropskih integracija.

To je bila samo priča, samo mantra, samo predstava za građane, a na kraju svake te predstave građani su bili praznih džepova. Kao što je i ona akcija „Očistimo Srbiju“ bila samo sa ciljem da se očiste džepovi građana Srbije i budžet Republike Srbije dovede do bankrota.

Kao neko ko je i odbornik u Skupštini Grada Beograda, moram da dozvolim sebi to da kažem pred građanima Republike Srbije koji gledaju ovaj prenos, pred narodnim poslanicima, da je apsolutno gradonačelnik Siniša Mali najbolji gradonačelnik u istoriji Beograda, ubedljivo najbolji, a za to imamo konkretne činjenice koje o tome govore, i to da do dolaska Siniše Malog u Beogradu niste imali 10 gradilišta. Danas imate preko 500 gradilišta. Danas imate projekat od značaja za razvoj, ne samo grada, nego i Srbije, kao što je „Beograd na vodi“. Imali ste deficit u budžetu grada od preko 20%, danas je on na nivou ispod 4%. Zatim, imate stabilizaciju finansija Grada Beograda, gde Grad sve svoje obaveze uredno finansira i servisira. Zatim, turizam u Beogradu….

Sve su to teme koje su moji prethodnici pomenuli. Ja prosto kao neko ko je predstavnik građana imam dužnost da građanima kažem da ono što je izrečeno danas nije istina i koliko toga zapravo ljudi ovde olako izgovaraju.
Nema sumnje da više neće biti pazl gradova, da neće biti maketa, da neće biti replika Terazija, replika života. Uveren sam da će i nakon ove rasprave biti usvojen ovakav predlog izmena i dopuna zakona i da ćemo na kraju, kada budemo izabrali i Anu Brnabić za premijera Srbije, nastaviti još brže, još jače, još bolje u budućnost svi zajedno. Hvala.

Hvala predsedavajuća.

Gospodo ministri, dame i gospodo, narodni poslanici, građani Srbije, danas imamo čitav set zakona, 21 zakonski predlog na dnevnom redu. Rekao bih da je svaki od 21 zakonskih predloga o potvrđivanju sporazuma dobar, sveobuhvatan, da se odnosi na više da kažem, sfera društva u kojima je potrebno nešto uraditi i to je dobro.

Sporazumi na koje želim u svom izlaganju da se osvrnem jeste na prvom mestu Sporazum o osnivanju regionalne kancelarije za saradnju mladih. Govori se i u Skupštini Srbije i u javnosti Srbije zašto je nama potrebno da imamo jednu takvu kancelariju, zašto se troši novac na mlade, na razgovore, na putovanja, na razmenjivanje, na učenje, upoznavanje mladih. Pa, sve nesreće, svako zlo, kaže narod – dolazi iz neznanja. Što manje znate o nekome, što manje znate o nečemu, to se više toga plašite i to je više straha među ljudima. Oko toga nema nikakve dileme ni u Skupštini, ni u javnosti.

Ako su mladi budućnost naše zemlje i ovog regiona i ako njima treba da ostavimo sutra zdrave temelje na kojima će nastaviti da grade našu balkansku kuću, onda treba da uradimo i mi nešto za njih, koji se danas bavimo politikom pa da osnujemo tu regionalnu kancelariju za saradnju mladih za komunikaciju, razvoj njihovih iskustava, za njihovo upoznavanje gde će oni pre svega naučiti da razumeju jedni druge, da razumeju sopstvene potrebe, da razumeju razlike, da razumeju jezike jedni drugih, da razumeju istoriju i kulturu.

Ako to ne budemo uradili, onda ćemo se kroz nekoliko decenija suočiti ponovo sa nekim nesrećama u regionu zapadnog Balkana. Ne smemo da dozvolimo da svaka generacija na Balkanu bude ratna generacija, da svaka generacija prolazi kroz neku nesreću i da svaki put iznova govori o pomirenju, o saradnji, o osnivanju nekih kancelara. Sada kada osnujemo ovu kancelariju, kada potvrdimo sporazum, treba da krenemo, da nastavimo da zidamo temelje mira i stabilnosti na zapadnom Balkanu.

Ako nema komunikacija, ako nema upoznavanja, nema ni investicija, nema boljeg života, nema razvoja, nema ekonomije, nema budućnosti na ovom prostoru. Ko će onda da živi ovde? Sa kim ćemo da živimo? Ne možemo kao rogovi u vreći da sačekamo 2020, 2030, 2040. godinu i da svaki put pričamo jedne te iste priče. Saradnja među mladima je budućnost i apsolutno ovakav predlog sporazuma ima moju podršku i ima podršku javnosti Srbije.

Drugo o čemu hoću da govorim jeste sporazum kojim čuvamo ona vojnička groblja, kojim čuvamo vojne spomenike, kojim čuvamo sećanje. Ako nemamo prošlost i ako je ne pamtimo, ako nemamo istoriju, onda nemamo ni budućnost. Evo, to su ta dva sporazuma koja naizgled nemaju veze, ali budućnost i prošlost imaju. Moramo da pamtimo one koji su ginuli za ovu zemlju, one koji su svoje kosti ostavljali širom Evrope i sveta da bi imali mir, da bi mogli da živimo zajedno, pristojno i normalno. Zato apsolutna podrška i za ova dva sporazuma o kojima sam hteo da govorim danas i apsolutna podrška politici Vlade Republike Srbije i premijeru Aleksandru Vučiću. Hvala vam.

Hvala, uvažena predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri, želim da pohvalim one predloge koje danas imamo na dnevnom redu, da kažem da ću podržati sve tačke dnevnog reda u danu za glasanje. Ono što hoću da istaknem to je da ova Vlada i ministar finansija rade apsolutno dobre stvari za našu državu. To su i građani potvrdili na prethodnim izborima.

Ono o čemu govorimo danas jeste i ovaj zajam od 15 miliona u svrhu ostvarivanja projekta modernizacije energetske mreže u Srbiji. To su jako važne stvari za sve naše građane, životne stvari, nešto što čini svakodnevnicu svakog čoveka u Srbiji.

Juče sam imao priliku da razgovaram sa dvadesetak građana koji su došli da razgovaramo i svi su pratili sednicu koju smo juče imali u Skupštini Srbije. LJudi se prosto čude da neko da sebi za pravo da kritikuje zaduživanje kome smo juče pristupili u ovoj raspravi, ali čuli smo i od nekoga da je dug loš drug. Tačno, ali onda kada uzimate zelenaške kamate, onda kada su kamate osam i više procenata, onda kada ostavite ljude na ulici bez posla, onda kada EPS, recimo, 2010. godine, podigne preko 20% cenu električne energije, a ostvari gubitak preko 20 milijardi dinara. E, to je ono što je primer kako više u Srbiji ne sme da se vodi nijedno javno preduzeće.

Imali smo situaciju, nekada su sva javna preduzeća bila apsolutni gubitaši. Danas EPS ostvaruje profit i zarađuje. Kako to neki vide budućnost javnih preduzeća možemo da vidimo i po tome kako su ih vodili. Gde je Srbija bila do 2012. godine i gde je danas 2017. godine? To su vrlo jasne činjenice koje o tome govore. U Srbiji se do 2012. godine, istina je, radilo, gradilo, ali samo na placevima tajkuna, političara i miljenika onih koji su bili uz tadašnji režim. Tada nije bilo kranova, nije bilo rada, nije bilo investitora, nije bilo ničega u ovoj zemlji, samo je bilo haosa i pljačke. To se najbolje zna u Smederevskoj Palanci kako je bilo, zna se ko ima vile, zna se ko ima skupe automobile, zna se ko ima satove od više desetina hiljada evra, sve se to zna. Ali ono što je važno, mi ćemo da nastavimo da radimo, da razvijamo i naš energetski sistem, energetsku mrežu da unapređujemo, da modernizujemo, da građanima olakšavamo svakodnevni život, da im poboljšavamo uslove života, da se ljudi zapošljavaju, da privlačimo nove investicije.

Rast je do 2012. godine, opet se vraćam na taj period, bio konstantan, ali samo na deviznim računima onih koji su tada vodili Srbiju. Gde je Srbija došla u to, kako oni kažu, zlatno doba demonkratije, ja to volim da kažem, za vreme tih vlastodržaca. Imali smo 25% nezaposlenost. To su ti stručnjaci koji su tada vodili Srbiju, koji se danas na to smeju, jer njih to čini srećnim kada je u Srbiji nezaposlenost velika, njihovi partnerski kadrovi su stoprocentno tada bili zaposleni. Korupcija i kriminal su bujali u Srbiji. Srbiju su vodili tajkuni, a danas tajkuni odgovaraju pred domaćim pravosuđem.

EPS je apsolutno dotakao dno u vreme vlasti prethodnog režima. Srbija je bila na korak do bankrota. Nikada u svojoj istoriji Srbija nije tako loše ekonomski stajala. Danas je u Srbiji nezaposlenost smanjena sa 25% na 13%. Danas se više ne zadužujemo sa 8% i to govore i ovi najnoviji krediti koje uzimamo za razvoj Elektromreže Srbije i za „Nikolu Teslu“ od 0,8% kamate. Danas Srbija apsolutno se gradi, radi, ide napred, rade njeni građani, ne rade tajkuni. To je ono što je bitno. Otvaraju se fabrike, preko 55 fabrika za četiri godine je otvoreno u Republici Srbiji. Koliko je otvoreno ranije?

Priča neko ovde, puna im usta Evrope, pa koliko poglavlja su ti neki otvorili i zatvorili. Nula, apsolutna nula u poglavljivama, a minus na računima građana Srbije, minus u kasi Srbije do 2012. godine. Danas smo plusu, idemo snažno napred, građani to podržavaju, puna podrška i ministru Vujoviću i ministru Antiću i premijeru Aleksandru Vučiću u onom poslu koji rade za Srbiju.

(Radoslav Milojičić: Molim vas, replika.)

Hvala, predsedavajuća.
Zahvaljujem se Vladi što je prihvatila moj amandman i hoću samo dve rečenice da kažem.
Vidimo da bi neki da se klade, a neki bi da rade. Vlada Republike Srbije i mi bi da radimo, kockari neka se kockaju, ali ne više sa budućnošću Srbije. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.
Samo vas prvo molim da mi omogućite uslove za diskusiju.

Ili ćemo da radimo kako je red, ili prosto ne treba da radimo. Mislim da Narodna skupština zaslužuje da se prema njoj svi zajedno ophodimo sa mnogo više poštovanja nego što to čine pojedine kolege poslanici. Ali, time što provode vreme van klupa i time što ćaskaju i smeškaju se jedni sa drugima, mogli bi za to vreme da nešto čuju, možda nešto i nauče.
Na početku, želim da pozdravim ministre koji su danas sa nama, gospođu ministarku, da kažem da ću podržati sve zakone koji su ovde predloženi i da se naravno osvrnem na ono o čemu želim danas da diskutujem. To je taksa za javni medijski servis. To je sve ono što je danas u Narodnoj skupštini Republike Srbije izrečeno na temu uređivanja uređivačke politike RTS, RTV, slobode medija, prisustvo u medijima i to kako pojedini vide medijsku sliku, medijsku scenu u Republici Srbiji.
Kako neki koji su govorili o medijima vide medije i javni servis, pokazuju upravo oni koji su danas i kritikovali time što ono što govorimo ne žele ni da slušaju. Ali, čuće građani Srbije u odloženom prenosu, tj. snimku.
Neki su rekli danas, postavljaju pitanje - šta će nam uopšte taksa za javni medijski servis? Pa, kada se tako pitanje postavlja i ako težimo da budemo jedno normalno, civilizovano, evropsko razvijeno društvo, onda moramo da težimo i onim vrednostima, onim stvarima kojima se služe ta razvijena evropska društva.
Recimo, u Velikoj Britaniji pretplata je osnovni izvor finansiranja BBC-a, pretplatom se godišnje, u Velikoj Britaniji prikupi nešto više od 1,2 milijarde funti, što čini oko 70% budžeta BBC-a. U Nemačkoj takođe postoji pretplata koju građani plaćaju za javni medijski servis. U Francuskoj takođe je pretplata glavni izvor finansiranja javnog medijskog servisa. Možemo da idemo i na region u kome se nalazi naša država. U Albaniji se, recimo, taksa na posedovanje TV-a i radio prijemnika naplaćuje od 1998. godine na ovamo, u Hrvatskoj smo čuli danas, u Sloveniji, Makedoniji, Bosni, Crnoj Gori, svuda.
Dakle, ako je to nešto što je praksa u 90%, slobodno mogu da kažem, država u Evropi, ne vidim zašto onda Srbija treba da bude izuzetak. Ako hoćemo da imamo medije koji nam nešto nude, ako hoćemo da imamo javni servis sa edukativnim programom, serijama, filmovima, to nešto košta, to neko mora da plati.
Činjenica je da RTS sam kompletan novac ne može da prikupi. Zato moramo mi kao građani da pomognemo, i to je simbolična svota od 150 dinara na mesečnom nivou, da pomognemo našem javnom medijskom servisu.
Govorili su neki da nisu ni prisutni u javnom medijskom servisu, da ih nema nigde. Znate šta, kada bi se ti i takvi pojavili malo češće u javnom medijskom servisu, u emisijama, ne samo u Skupštini, verujem da onda ne bi ni imali dovoljno procenata da se nađu u Skupštini Srbije. Tako da je i dobro što građani nemaju priliku, kako to oni kažu, a mislim da imaju priliku da se pojavljuju u emisijama, imaju priliku da u direktnim prenosima sednica Skupštine građani čuju, vide šta je politika, šta su ideje, šta su programi i na taj način možda najbolje ocene ko kako radi.
Upravo kroz to što građani imaju priliku da vide direktne prenose Skupštine Srbije, gde se i obrazlažu zakoni, da čujemo neke druge ideje i predloge, ljudi su zato i izašli na izbore, dali natpolovičnu podršku, preko 50% podršku listu koju je predvodio i predvodi premijer Srbije Aleksandar Vučić. Tu su stvari apsolutno jasno. Tu nema nikakve dileme.
Kada je u pitanju ekonomija, vratiću se ponovo na javni medijski servis, i kako tu ništa ne valja, kada danas govorimo o finansijskim zakonima, i kako ništa nije urađeno u prethodne četiri godine, urađeno je mnogo toga. Neki su rekli da oni nisu fizički nikoga ubijali za vreme svoje vlasti. Moguće da nije bilo takvih dešavanja, ali su zato ekonomski sahranili Srbiju, zato su ekonomski uništili našu državu, zato su razorili naša preduzeća, zato su zadužili javna preduzeća, zato su zadužili Srbiju do guše. Toliko o tim ekonomskim stručnjacima.
Šta je uradila SNS i Vlada Republike Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem do kraja 2016. godine? Recimo, nezaposlenost 2012. godine, prema zvaničnim statistikama bila je preko 26%, možda i veća. Krajem 2016. godine, prema zvaničnim statistikama kojima raspolaže Republika Srbija, a valjda verujemo zvaničnim institucijama svoje države, ako smo stranke koje se bore i zalažu za to da imamo institucije koje su nezavisne, odgovorne prema građanima, nezaposlenost je danas u Republici Srbiji 16%, a cilj ove Vlade, kao što smo čuli kada je formirana, je da nezaposlenost padne ispod 10'% na kraju mandata Vlade koju vodi Aleksandar Vučić.
Dalje, rast 2012. godine je bio negativan, minus 3,6. Danas je rast 2,8%, a možda će biti i 3% na kraju ove godine. Očekujemo da od sledeće godine rast ide preko 3%, pa i do 4%.
Možemo da govorimo i o zapošljavanju. Fabrike od 2014. do 2016. godine, u Srbiji je otvoreno preko 40 novih fabrika, privatnih fabrika, privatnih radnih mesta, gde rade građani Republike Srbije. Oni koji su ostajali bez posla od 2000. godine do 2012. godine, naravno, toga je bilo i pre.
Možemo da govorimo i o najnovijim pozitivnim rezultatima ove Vlade. To je ono što se odnosi na Vojsku Srbije koja se modernizuje, koja je dobila šest novih aviona, koja uvodi novo moderno, savremeno naoružanje, kako bi mogla da ima sigurno nebo, kako bi mogla da osigura budućnost …

Naravno, sve je to tema, tiče se finansija. Putevi. Više puteva se sada gradi nego ikada u istoriji Srbije.
Kako SNS, kako su neki rekli, drži medije pod kontrolom i kako drži javni medijski servis pod kontrolom, to se vidi i tokom izbornih kampanja, i to se vidi svakog dana kada najmanje imate onih vesti ili ključnih vesti gde izlaze i govore predstavnici SNS, a pogotovo premijer Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić.
Naravno, žale se neki da nema zakona o poreklu imovine. To sam ostavio namerno za kraj. Jedva čekam da taj zakon dođe zato što ćemo onda da znamo gde je taj novac koji je nestajao kroz privatizacije, kroz pljačku, kroz otimačinu od 2000. godine do danas, do 2012. godine. Gde su te pare? Za neke je bolje da taj zakon ne prizivaju zato što će onda, verujem, ostati bez mnogo toga čime se danas diče, sa skupocenim automobilima, vilama, kućama itd, koje drže u svojim posedima. Nemojte da prizivate ni zakon o poreklu imovine. Nemojte da trčite na javni medijski servis. Što više vi jurite u medije, to vas je sve manje. Bolje se sakrijte negde u mišiju rupu da građani ne vide i da vas ne gledaju više. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, gospođo ministar, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, danas imamo nekoliko zakona na dnevnom redu, a ja ću se fokusirati na Zakon o stanovanju i održavanju stambenih zgrada.
Dobro je što smo imali priliku da vidimo da neki ne misle da se doživotno bave politikom. Doći će izbori za nekoliko meseci ili za tri godine redovni parlamentarni, biće prilike da se dobije licenca, da se proba, da se radi kao upravnik u nekoj od stambenih zgrada. Na žalost, ti veliki stručnjaci nisu uspeli da upravljaju ni vinogradom, pa čisto sumnjam da će moći da upravljaju i ovde sa stambenim zgradama. Ali, vredi pokušati, možda su u međuvremenu nešto i naučili da rade.
Zakon o stambenim zgradama, o održavanju stambenih zgrada i stanovanju je dobar zakon. Dobar je jer posle niza decenija rešava velike probleme. Ono što želim da istaknem posebno to jeste problem onih ljudi koji su vlasnici stanova, koji su vlasnici svoje privatne svojine, kojima su ti stanovi oduzimani pre 60 ili 70 godina i koji nisu imali mogućnost da upravljaju svojom imovinom na način na koji su to oni želeli. Ovim zakonom se u roku od deset godina omogućava, da kažemo, da se vlasnici stanova vrate u svoju privatnu imovinu, a da u međuvremenu upravljaju njom na onaj način na koji smatraju da treba.
Dobro je da se uvodi red i ovo jeste Vlada koja uvodi red u Srbiju. Jeste Vlada koja uvodi zakone. Vlada koja se ne vodi time da se donose odluke po vinogradima, da se donose odluke tako što se upada u privatne posede, tako što se pljačka i otima. Ovo je Vlada koja se zalaže za poštovanje zakona i uveren sam da ćemo tako i nastaviti da radimo naš posao.
Imao sam priliku da razgovaram sa predstavnicima Udruženja zaštićenih stanara. Oni su takođe veoma zadovoljni rešenjima koja se u zakonu nude, pogotovo su istakli to, čime oni jesu zadovoljni, i želim da vam prenesem njihovo zadovoljstvo, a to je da će oni imati priliku da otkupe stanove koji su u javnoj svojini i time, da kažem, da će biti pravde i na jednoj i na drugoj strani. Oni nisu bili krivi u to vreme kada su neki ulazili u te stanove, dobijali ih od strane države, otimanjem na žalost, u takvom se vremenu tada živelo. Imaće priliku da otkupe stan u javnoj svojini.
Takođe, mislim da su pravedna rešenja i za jedne i za druge, kvadratura koja je predviđena po jednoj osobi. Ovaj zakon je dobar i zaslužuje podršku i vidim i hvala Bogu da je tako da će dobiti veliku podršku u parlamentu Srbije i želim vam da nastavimo dalje da radimo za dobrobit građana, dobrobit društva i uveren sam da će oni koji su malo pre napustili ovu salu podržavajući ovaj zakon naći neko novo radno mesto, a verovatno će to biti mesto upravnika nekog minornog dvorišta nakon sledećih izbora. Hvala vam.