Hvala, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, iz svih ovih rasprava koje smo čuli po ovom amandmanu možemo da zaključimo više stvari, a za građane Starog Grada Beograda i Srbije najvažnije je da smo videli jednu sliku onoga šta su poželjni koalicioni partneri za Marka Bastaća, kako izgleda vođenje i kako treba da se vodi jedna opština iz vizure Marka Bastaća i kakve ljude on okuplja oko sebe, zapravo, šta je njegov tim.

Podsetiću samo kratko građane Starog Grada na 2016. godinu kada je nastala čitava zbrka oko toga ko je postao deo vlasti na Starom Gradu, pa ovi iz žute koalicije kažu – sramota nas što su ovi sa nama, pa ako nisu sa nama treba da ih isteramo. Pa, ovi zakukaju, kažu, nismo mi sa njima, danas kažu jesu sa njima. A kao što je kolega Marković primetio one putne troškove od 19.000 evra, e to je ta slika poželjnih koalicionih partnera za Marka Bastaća. Pa, rušenje ograda na Trgu Republike.

Evo, postavilo se pitanje nekakvog kišobrana. Koliko kišobrana može da se kupi za tih 19.000 evra. Evo, da odmah regulišemo tu stvar. Ako je negde kišobran otišao, gde je nestalo 19.000 evra? Gde je nestalo 50 miliona iz sportskog centra? Pa, onda ovamo držite lopova. Ovamo pričamo o kišobranu, a građanima Starog Grada uzmemo 50 miliona dinara iz džepova.

Zadužite Sportski centar, kažu, vidi gospodine Markoviću, kažu da su vlasti sa Bastaćem na Starom gradu. Znači, delili dugove sa Bastaćem na Starom gradu, koje je, pre svega, Bastać napravio.

Pretpostavite kada ste na vlasti da se ponosite onim što radite. Znači, ponosite se sa milion evra duga Sportskog centra „Milan Gale Muškatirović“. Znači, time se ponosite. Ponosite se sa 2,7 miliona dinara za novi – stari logo na Starom gradu. Ponosite se rušenjem centra Beograda. Time se neki ponose. Građane Starog grada je sramota što imaju takvu koaliciju na vlasti, zbrčkano, zbućkano, sve je onako kao jedan lonac, jedan pravi šumadijski lonac da sve stavite unutra.

Sve se skupilo što im je do vlasti, do para, pa hajde samo da uzmemo koliko može da se uzme, dok opština Stari grad se ne ugasi na kraju.

E, neće da se ugasi opština Stari grad, opštinu Stari grad ćemo da spasimo na prvim sledećim lokalnim izborima, jer to traže građani opštine Stari grad.

Baš njih briga i za kišobrane, baš ih briga za vaše upravne odbore u koje ste tako zaljubljeni, jer i ovde danas pred građanima Srbije molite vlast SNS –dajte nam, neće upravni odbor, nećemo mi više da se javljamo.

Nema upravnih odbora, nema nadzornih odbora, nema više putnih troškova od Vranja do Beograda i nazad. Toga nema.

Ljudi, gotovo je sa tim. Promenite način gledanja na politiku, ako mislite da vaše koalicije i vaše stranke nešto urade na narednim izborima.

Srpska napredna stranka će zato ubedljivo sve te Bastać, Đilas, Jeremić i ostale za boks sa ogradama koalicije da pobede, ubedljivo, na narednim izborima. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Mislim da svi ovde koji smo danas u Narodnoj skupštini, kad je u pitanju problem nataliteta u Republici Srbiji, imamo dobre namere. Naravno, dobre namere moraju da prate i dobra dela. A da bi imali dobra dela, morate da govorite istinu, a ako niste rekli istinu, želim da verujem da niste hteli da dovedete javnost u zabludu sa onim što ste izneli kao tvrdnju.

Činjenica jeste ta da do dolaska Srpske napredne stranke na vlast za prvorođeno dete na teritoriji cele Republike Srbije se izdvajalo 39 hiljada dinara, iz republičkog budžeta, a da je danas ta cifra daleko veća i iznosi 100 hiljada dinara.

Takođe, mi smo doneli strategiju za borbu protiv bele kuge za povećanje nataliteta u Republici Srbiji i nije samo ta strategija nešto što treba da donese porast nataliteta, već i sve ono drugo što činimo kao vlast, predvođeni Aleksandrom Vučićem kao predsednikom Republike, a to je stabilizacija javnih finansija, vraćanje onih dugova iza naših kamata koje su nam ostavili pripadnici tajkunske Đilasove koalicije, vraćanje dugova na nivou grada Beograda, vraćanje onih dugova od preko 400 miliona dinara, ako se sećate, u Beogradu, kolega Orliću, jel tako, jeste, milijardu i 200 miliona evra. Znači, svih tih silnih miliona i milijardi koje su nam ostavili duga, mi vraćamo i to je ono što građani vide i osećaju se daleko sigurnije danas, da pre svega oforme porodicu, a samim tim i da idu ka tome da imaju dvoje, troje ili više dece, što nam je neophodno u budućem periodu.

Sve ono što mi ovde govorimo, i zloupotrebom ovih govornica, možete da dobijete možda neki jeftini politički poen, ali ne možete da uverite građane da se dugovi ne vraćaju, da plate i penzije ne rastu, da se radna mesta ne otvaraju i da samim tim imamo sve više uslova, kvalitetnijih uslova nego u godinama pre da se stvaraju porodice i da se deca u Srbiji rađaju. Hvala.

Znate šta, meni je žao što je prošlo neko zlatno doba prethodne govornice, pa je došlo neko trnovito doba za politiku populizma, u kojoj danas u Srbiji nema mesta. To mi je zaista jako žao.

Ali, drago mi je što smo na nivou grada Beograda uspeli da vratimo sve dugove koje je upravo ta koalicija Đilasa i prethodne govornice ostavila nama. Podsećam vas, tako su lepo brinuli o trudnicama, o porodiljama, o deci, da su ostavili preko 400 miliona dinara dugove koje je SNS morala da vrati.

Ponoviću ponovo, ostavili su preko milijardu i 200 miliona dugova na nivou grada Beograda. To su ovi zaljubljenici u upravne odbore, u populizam, oni koji jako brinu o tome kako će deca da žive, da li imaju šta da jedu. Nisu o tome brinuli dok su uzimali putne troškove od 19 hiljada evra. Tada o tome nisu brinuli. Tada nisu brinuli o tome šta će deca u Srbiji jesti. Ali, naravno, brinuli su o sebi. Grad Beograd danas, u odnosu na taj njihov, za njih, zlatan period a za grad Beograd kameno doba, je duplirao davanja za decu i to je ono što je istina, to je ono što je tačno.

Populizam nije to da se u to zlatno doba za vlast, za političare i tajkune izdavalo za prvorođeno dete na nivou Republike 39 hiljada dinara, a danas 100 hiljada dinara. To nije populizam, to je realnost u Republici Srbiji. Tu realnost ne možete vi vašim populizmom, vašim napadima i iznošenjem uvreda na lični račun, moj ili bilo kog kolege iz SNS, ne možete to da poništite. Građani žive bolje i osećaju da je bolje nego što je bilo.

Kada je u pitanju to ko je koliko stranaka promenio, te stranke danas mogu samo da plaču za onima koji su iz njih izašli. Iz tih stranaka, od tih stranaka je ostalo danas, od te poslednje DS koju sam ja napustio 2004. godine, i nije me sramota to da priznam, onda kada sam video gde Srbija ide, ja sam rekao posle godinu danas „do viđenja ljudi“. Ja da učestvujem u tome ne želim i neću.

Vi ste ostali uz to, željni upravnih odbora, željni nadzornih odbora, željni novca.

Nama nije stalo do novca i zato smo tu danas gde jesmo, zato smo prihvatili na sebe odgovornost u najtežem trenutku za Srbiju 2012. godine. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, ko o čemu, kažu o poštenju na kraju.

Neko kome nije stalo do para, puna usta para.

Ja očekujem neku repliku, da dobijem odgovor - gde su pare? Gde je 50 miliona za komunalne usluge što nije plaćeno? Gde je 2,7 miliona za logo? Gde je 400 miliona dinara za trudnice, gde je milijardu i 200 miliona duga koji je ostavljen u gradu Beogradu?

Đilasov aktivista, kakav Đilasov aktivista? U to vreme Đilas nije ni vodio DS, i pitanje je da li je bio i član tada. I to su prazne priče. I to je sve samo da se skrene pažnja sa toga, bili smo članovi upravnih odbora, nadzornih odbora, mnogo nam je žao što danas ne možemo da budemo deo toga, mnogo nam je žao što danas ne možemo da uzimamo pare od građana Srbije, to nam je mnogo žao.

Kada je u pitanju moj automobil, tj. automobil koji je u vlasništvu moje supruge Milice Filipović, i o tome šta su pisale novine, znate šta, nisu bar pisale o slučaju kore od banane. A, znamo za koga se to vezuje.

(Vjerica Radeta: Opasne su kore od banane.)

Verujem, verujem i žao mi je što to neće ući u stenogram, to što ste rekli da je veoma opasno. I to su pretnje, kako iznosite sad ovde u Skupštini Srbije upućene meni. Pretpostavljam da su opasne kore od banana. Jel tako?

(Vjerica Radeta: Pa, jesi li se nekad okliznuo o koru od banane?)

Pa, ne znam, neki vaši su se klizali o te kore.

Kada je u pitanju taj automobil, uredno je prijavljen slučaj policijskim organima. Vode istragu o tome. Ja sam sasvim siguran da će kad istraga kada bude bila završena, a verujem u policiju koju vodi danas ministar Stefanović, jer neuporedivo bolje i efikasnije radi nego u to zlatno doba po vas, a trnovito po građane Srbije, verujem da će se pokazati ono što jeste, a to je da je, i to smo utvrdili apsolutno svi koji su bili tog dana na uviđaju, da nije slučajno došlo do doga, da nikakav sneg, nikakve ledenice nisu.

Kao što je taj čovek pao o koru od banane, tako je i sneg polupao moj automobil. Prijatno.

Hvala predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, o odnosu dela opozicije koji kampuje u prelepom Pionirskom parku koji je tako lep zahvaljujući ovoj gradskoj vlasti koja je uložila novac, vreme i trud da ga rekonstruiše i učini tako lepim, kao što jeste, jedna stvar je jako važna ovde da istaknemo.

Pokušavali su dve godine da ubace u Narodnu skupštinu seme haosa i ludila. Kada se haos nije primio u Narodnoj skupštini, oni su odlučili da pokušaju da se primi na ulici.

Kada su građani rekli - ne, ne želimo haos; oni su pokušali da u parku učine nešto. Kada se ni u parku to nije primilo, rešili su da taj svoj cirkus stave na kola i da krenu da putuju po Srbiji, da pokušaju da se haos primi po Srbiji.

Pošto se haos, nered i ludilo u Srbiji nikada neće primiti, jer nikada to u Srbiji nije prošlo, jer je Srbija zemlja normalnih i pristojnih ljudi, takvi neće više nikada videti ovu skupštinsku salu, ali je šteta za građane Srbije ta što takvi ljudi koje ne interesuje rasprava o glavnom gradu, koje ne interesuje rasprava o Tijaninom zakonu, koje ne interesuje budućnost naše dece, koje ne interesuje rasprava o izveštaju o Kosovu i Metohiji, koje apsolutno ništa što je vezano za interes građana Srbije i države Srbije ne interesuje, takvi ljudi ne bojkotuju platu. Ne bojkotuju podnošenje amandmana i ne bojkotuju platu koju primaju iz budžeta koji pune svi građani Srbije.

Dobro je da to građani vide i da će to građani znati na pravi način na izborima i da ocene, da oni ljudi koji jedino što znaju da urade, a to je da odu na bankomat i dignu platu iz državnog budžeta, da odu u park da izigravaju cirkuzante, da takve kazne na politički način na izborima i da ih više nikada ne pošalju u parlament. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije koji pratite ovaj prenos, imate priliku evo već mesecima da se uverite na koji način poslanici vladajuće većine, poslanici SNS, se bore za vaše interese, na koji način i šta planiramo da radimo, kao vlast u Srbiji u budućem periodu, da bi svakom građaninu od severa do juga, od istoka do zapada, našoj zemlji bilo bolje.

Predstavljamo programe i ideje, planove, projekte za razvoj naše lepe zemlje i ne samo da predstavljamo projekte, te projekte i realizujemo. Realizujemo ih uz pomoć naših partnera, a danas ću se osvrnuti na naše kineske partnere, koji nam pomažu da završimo brojne infrastrukturne, kapitalne projekte, važne za svakog čoveka u ovoj zemlji.

Od onih koji su nekada sedeli preko puta nas sam čuo pre nekih dva meseca, kada smo se raspravljali o auto-putevima i vodili jednu diskusiju na našoj opštini, na Starom Gradu, kažu - ma kakvi auto-putevi, šta mene briga za te auto-puteve. I tu vidite, zapravo njihov odnos prema onome što je važno za građane. Oni kažu, šta nas briga za auto-puteve.

Za njih je loše kada uradite kilometar auto-puta, jer to im umanjuje šansu da se napune ti njihovi nindža kampovi, rambo kampovi i ostali kampovi, gde sada dele nekakve lažne pasoše i govore građanima kako će tamo živeti sjajno, čim se oni jednog dana preruše u nindže i kao takvi obučeni nindža ratnici izađu na ulice i izvedu nekakvu nindža-ramno komandos revoluciju u Srbiji.

Neće gledati nikakvu revoluciju u Srbiji, ali će zato da gledaju otvaranje južnog kraka Koridora 10, zato će da gledaju nove mostove u Beogradu, zato će da gledaju nastavak izgradnje „Beograda na vodi“, zato će da gledaju još desetine i desetine novih fabrika u Srbiji, zato će da gledaju otvaranje dalje radnih mesta u Srbiji, zato će već ove godine gledati novo povećanje i plata i penzija za naše građane, a njihovu sramotu u ovim prenosima, svakog dana imaju priliku da vide građani Srbije, kroz to što kada se raspravlja o važnim zakonima, koji nisu politika, već su život.

Juče smo govorili o Tijaninom zakonu, njih to nije interesovalo, ne zanimaju ih deca. Životi naše dece njih ne zanimaju. Njih zanimaju samo njihovi životi i njihove pare. Čak i te pare nisu njihove, već su pare koje su otete od svakog od nas, od svakog građanina Srbije. Te pare će jednog dana morati da vrate.

Zato se radujem što će pred nama uskoro biti i zakon o poreklu imovine, pa da vidimo ko je šta i kako stekao, ko se kako bogatio. Ko je kako i od čega sa platom od 100.000 dinara kupovao skupe velike stanove, vile i automobile, odakle stanovi u Beču. Odakle letovanje na Maldivima? Verujem da je kolega Božović i sada na nekoj tropskoj destinaciji, nije stigao na raspravu o Tijaninom zakonu, o borbi protiv korupcije. Pa kako od njih da očekujemo, i bezveze je što uopšte očekujem da taj deo opozicije koji danas nije ovde, dođe da raspravljala sa nama o borbi protiv korupcije.

Njih uhvati strah, oni se naježe kad im pomenete borbu protiv korucpije, pomenete policiju, pomenete sudove, pravosuđe, oni pretrnu od straha tog trenutka i naravno da brže bolje onda pobegnu i sa radnih mesta, gde im se izgubi svaki trag.

Građani Srbije mogu da znaju šta mogu da očekuju od SNS, ne praznu priču, već konkretna dela. Mi nismo ljudima 2012, 2013, 2014. i svih ovih godina nudili da će med i mleko da poteče samo kada pobedimo na izborima, nego smo im nudili naporan rad, nudili smo i odricanje u jednom periodu da bi sutra bilo bolje, a to sutra nije bila imaginacija već nešto ne realnim i održivim osnovama. Zato danas, svaki građanin u Srbiji, ljudi znaju naravno, vide ljudi pomak, znaju šta znači 130 km auto-puteva. To znači nove fabrike, nova radna mesta, znači bolji život i platu i priliku da zarade platu oni ljudi koji nisu radili do sada.

U tome se svi slažemo ovde. Svaki kilometar auto-puta znači novu šansu za život. Nama je taj život neophodan u Srbiji i nisu bez veze auto-putevi kao što oni kažu, što je prilika da jedan mladi bračni par, bar jedan ostane još u Srbiji, pa još jedan, pa još jedan, pa da imaju decu i da na taj način pokušamo da ne samo u narednih pet do deset godina imamo jedan održiv rast, već i da naša država opstane u biološkom smislu, u veku koji je pred nama. Džabe svi auto-putevi, mostovi, borba protiv korupcije sve ono o čemu danas govorimo, ako ne bude ljudi koji žele da ostanu u ovoj zemlji. Neće ostati u ovoj zemlji sa nindža maskama i kampovima, sa arlaukanjem Lečićevim na Terazijama, gde se vere po česmi. S time neće ostati ovde. To tera mlade ljude iz Srbije.

Gledali su to devedesetih godina.

Vikali su sa česmi, pretili vešanjima, ne znam ni ja čime, ljudi poverovali da će biti nešto, a kada su došli na vlast napunili svoje džepove. Neki su našli uhlebljenje van Srbije, pobegli brže bolje, ali u svakom slučaju njima je bilo bolje, a građanima je bilo lošije. Mladi su odlazili odavde, bili smo zemlja sa verovatno najvećim odlivom mozgova u svetu. Ko je želeo da živi u takvoj zemlji u kojoj se ni kilometar auto-puta nije uradio?

Slušali smo 12 godina za vreme njihove vlasti Koridor 10, biće, biće jednog dana, evo SNS je napravila, predvođena predsednikom Aleksandrom Vučićem i Vladom Republike Srbije. Napravićemo još mnogo dobrih stvari, samo da naši građani i mladi ostanu da žive u ovoj zemlji, da stvaraju porodicu i njoj i da imamo sve više dece. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ono što često volim da istaknem u svojim govorima, to je nešto što krasi našu vlast i što je, rekao bih, glavna osobina SNS, a to je odgovornost.

Preuzeli smo odgovornost 2012. godine, veliku odgovornost za budućnost svih građana Srbije, a zatekli smo katastrofu. Zatekli smo opustošenu kasu, zatekli smo prazne fabrike, zatekli smo dugove od lokala pa do Republike. Trebalo je suočiti se sa tim, trebalo je imati i hrabrosti i odgovornosti, ali i znanja. Rešavali smo jedan po jedan problem. Doveli smo zemlju i finansije u takvu situaciju da danas možemo da govorimo o tome, ne samo da govorimo, već i da rešimo, da rešavamo, da nudimo konkretna rešenja građanima koje su neki drugi koji danas ne sede prekoputa nas, jer imaju važnija posla, imaju važnija posla da ruše po Beogradu, opet da razgrađuju, da uništavaju sve ono što SNS, sve ono što građani Srbije rade, gde stvaraju bolji Beograd, lepši grad u koji će dolaziti više ljudi i trošiti više novca, od kojeg će naši građani imati interes, veće plate i veće penzije. Dakle, s jedne strane imate odgovornu vlast koja pomaže građanima da reše one probleme za koje ova vlast nije kriva. Ova vlast nije gurala građane u zagrljaj nepovoljnim kreditima, nije ih gurala u dužnička ropstva, ali rešava taj problem jer želimo da pomognemo svojim ljudima. Imamo uslove, imamo mogućnosti za to.

Najveći kritičari danas u Srbiji ove vlati su upravo oni koji su građane gurali u takve kredite. Gde su oni završili sa takvom politikom? Oni su sa vlasti otišli, ali punih džepova, oni su nagrađeni od onih koji su takve kredite davali, a građani Srbije su osakaćeni bili takvim kreditima. Danas mi kao odgovorna vlast se trudimo i našli smo rešenje da pomognemo građanima, tih 100.000 ljudi koji su unesrećeni, da izađu iz problema u kome tako dugo žive. Naravno da smo ponosni na to i naravno da svaki poslanik SNS treba to da istakne. Hoću to da istaknem, hoću da istaknem da sam ponosan na sve ono što radimo kao vlast već šest godina, sve ono što radite vi kao ministar finansija, sve ono što radi predsednik Republike Aleksandar Vučić, koji je prvi predsednik koji je imao hrabrosti da bez obezbeđenja siđe među te ljude koji su ljuti, opravdano ljuti na državu, ne na ovu vlast, nego na državu koja ih je tada gurnula u tako tešku situaciju, ne misleći na njihovu budućnost i budućnost njihove dece. Gde će ti ljudi da budu kada ih banke budu ostavljale bez krova nad glavom? O tome tadašnja vlast nije mislila, bilo ih je baš briga. Bilo je važno da stvore uslove sebi, da zimuju na Maldivima, da se bahate po pašnjacima, da kupuju skupocene satove, skupocene automobile, a šta će biti sa građanima to nije važno, jer su znali da će jednog dana doći neki drugi ljudi, oteraće ih građani, oni će biti punih džepova, pa milina. A šta ćemo sa ljudima?

E, onda je došao Aleksandar Vučić na mesto predsednika Republike i rekli smo – dosta. Dosta s takvom politikom, dosta sa rasipanjem, dosta sa maltretiranjem i iživljavanjem nad građanima. Tu smo stavili tačku na pljačku i na neodgovornu politiku. To ste vi kao ministar finansija, pre kao gradonačelnik Beograda, u praksi pokazali, kako izgleda u Beogradu još jedanput biti odgovoran za budućnost građana, radivši tako da ni dinar kredita nismo uzeli, a Beograd je počeo dramatično brzo da se razvija, da svake godine dvocifreni broj turista imamo porast u odnosu na godinu pre. Sada ti junaci trče po Trgu republike da ruše ono što radimo, da ruše ograde, da se bore sa ogradama, da tvituju, da ispijaju kafice po kafićima. Neka, neka nastave tako. Građani Srbije to znaju kako treba da ocene i uveren sam, ja želim da izbori budu što pre, da što pre oteramo te ljude tamo gde im je i mesto i da ih više nikada ne gledam u ovim skupštinskim klupama. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji pratite prenos Narodne skupštine Republike Srbije i koji ste imali priliku da u prethodnim izlaganjima kako ministara tako i mojih uvaženih kolega čujete sve ono što nam je novo u obrazovnom sistemu i kada je u pitanju obrazovni sistem donose izmene i dopune zakona koji su na dnevnom redu.

Takođe, imali smo priliku i da čujemo šta nam to nude oni čije su klupe danas prazne, ali, rekao bih, ne samo danas. Pokušava se napraviti od strane tog saveza za davljenje i silovanje Srbije, koji sebe naziva Savez za Srbiju, neka priča da oni danas bojkotuju rad parlamenta i da danas iz nekih razloga ne dolaze na sednice, pa te klupe su prazne na gotovo svakoj sednici. Dođu na pola sat, sat, kad legne uplata od strane tajkuna Dragana Đilasa, izdeklamuju šta imaju, pokupe svoje tašnice, torbice i pravo u jedan od obližnjih kafića. Tako da građani, ako im ne smeta ovo ružno vreme napolju, mogu da prošetaju Kosovskom ulicom i da vide pune kafiće tih opozicionih poslanika okupljenih oko tajkuna Dragana Đilasa. Legla uplata danas i oni brže-bolje pravo u kafiće, nema se vremena za radno mesto odakle se prima plata, iz budžeta koji pune svi građani Republike Srbije, tobož o kojima strašno brinu.

A tako brinu o građanima Srbije da u jednom od njihovih čuvenih tvitova, pošto oni ništa duže od tvita ne znaju da napišu, tih 120 i nešto koliko ima karaktera, to je maksimum koji mogu da napišu, toliko valjda te njihove psihološke mogućnosti im daju da se izraze, to nekako jedva uz onaj hešteg, pa kažu – mi ćemo sesti, pa ćemo napraviti plan i program. Tačno, napraviće plan i program. Napravili su ga i taj plan i program se najbolje u njihovom slučaju oslikava kroz vešala i to je ono što nude građanima Srbije i to je ono što mi imamo obavezu, kao pristojni i normalni ljudi, kao poslanici SNS, kao ljudi koji su dobili poverenje da brinu o budućnosti građana, svih građana Srbije, imamo obavezu društvu da kažemo kakva opasnost može da se nadvije nad ovom zemljom ako bi takvi, kako reče jedan od profesora sa Filozofskog fakulteta, nadahnuti ljudi, ne daj bože, ikada došli ponovo na vlast.

Kada oni nose vešala, kada prete ubijanjima, prebijanjima, kada uništavaju našu privatnu imovinu, onda je to nadahnuće. Onda ste strašno nadahnuti, ne znam samo čime. Da li ste nadahnuti nekim belim praškom ili nečim sličnim? Valjda je to udahnuto, nije nadahnuto. Onda tako uzbuđeni i motivisani izađu na ulice sa vešalima i kažu – evo, građani Srbije, mi ćemo ovo na Terazijama, tamo gde su nacisti i fašisti 1941. godine vešali, evo, mi ćemo sada da vešamo sve one koji su protiv pljačke Srbije, mi ćemo da vešamo one koji su za modernizaciju našeg obrazovnog sistema, mi ćemo da vešamo one koji žele više auto-puteva, mi ćemo da vešamo one koji žele bolje domove zdravlja, one koji žele bolje škole, mi ćemo da vešamo baš one ljude koji ne žele na Filozofskom fakultetu u Beogradu čučavac nego normalan toalet, mi ćemo baš te ljude da vešamo. Zato što se to ne uklapa u našu koncepciju viđenja i vođenja politike u Republici Srbiji, jer nema prilike za kombinacije više.

Srpska napredna stranka, s druge strane, građanima Srbije, našoj deci nudi u ruke laptopove, nudi knjige, nudi znanje, nudi deci da biraju fakultete koje će da studiraju, profesiju kojom će da se bave kad završe studije, nudi radna mesta, nudi ideje, nudi im bolji život, nudi im da uče strane jezike, da napreduju, da stvaraju porodice. Tako su i donete mere za povećanje nataliteta u Srbiji.

A kako da se oseća građanin, normalan čovek, kada mu iznesete vešala? Kažu da hoće da zaustave odliv ljudi odavde. Pa kako normalan čovek da se ne uplaši od toga i da ne razmišlja da ode kad vidi tako strašnu sliku da je neko nadahnut izašao sa vešalima na ulicu? Naravno, hvala bogu, u Srbiji 90% ljudi je protiv takvih pojava, jer to nije ni politika, to je pojava, to je jedna zla pojava, zla kob koja se pojavila u Srbiji u poslednjih 15, 20 godina, koju građani Srbije redovno saseku, kako koji izbori dođu sve ih je manje, i verujem da će kao ona korov koju poslednji put kiselinom polijete pa nestane, izgubi se sa placa, tako će i oni posle sledećih izbora kao korov da nestanu i više nikada neće imati priliku niti da prete, niti da uništavaju, niti da biju, niti da ponižavaju bilo koga u Srbiji. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani Srbije, šta mi danas imamo u Srbiji? Danas u Srbiji imamo stabilni privredni i ekonomski rast, danas imamo stalno smanjenje siromaštva, stalno smanjenje zaduženosti naše zemlje, danas imamo konstantan rast od 4,5%, a ranije smo imali minus 3,5%, danas vraćamo dugove ne tako što uzimamo neke druge kredite po mnogo većim kamatama, danas je naš javni dug u stalnom padu, danas otvaramo, rekao bih, na nedeljnom i dnevnom nivou čak nove fabrike i nova radna mesta, 370.000 novih radnih mesta u Srbiji.

Zbog čega smo i kako smo došli do svega toga? Došli smo stalno insistirajući na miru, na stabilnosti, na radu, na marljivosti i vrednoći svih nas, i onih koji se bavimo politikom i moleći građane za strpljenje i za veru u politiku koju je proklamovao i koju vodi Aleksandar Vučić u Republici Srbiji i SNS.

Da bismo sve ovo održali, da bismo i povećali broj radnih mesta u narednoj godini, da bismo radili i dalje na povećanju i plata i penzija i jačanju naše ekonomije, naše privrede, moramo da zadržimo mir i stabilnost. Nikako ne smemo da uđemo u ono kolo koje bi neki hteli, jer je to jedina prilika da dođu do vlasti u Srbiji, putem haosa i putem nereda. Za nas i za Srbiju jedina mogućnost da budemo stabilni i da živimo normalno i da se razvijamo jeste mir i stabilnost.

Zato apelujem i na javnost u Srbiji i na građane i na medije i na sve nas koji živimo ovde da verujemo u jedinu moguću politiku, a to je ova politika koju vodi Vlada Republike Srbije i Aleksandar Vučić. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, mogu slobodno da kažem i građani Srbije, jer će u odloženom prenosu ili u snimku oni koje interesuje ova diskusija imati priliku da čuju šta smo mi govorili kada je deo opozicije koji je danas ovde pravio cirkus izašao iz sale.

Hoću da kažem da smo mi, poslanici SNS i deo opozicije koji je ovde ostao, pokazali da je zaista za nas mera patriotizma to kako naši građani žive, kakvo je stanje u našoj državnoj kasi i ono čime možemo da se pohvalimo jeste bolji standard naših penzionera i naših zaposlenih u javnom sektoru, ali naravno i onih ljudi koji rade u privatnom sektoru.

U Srbiji je stanje sve bolje. Plate i penzije rastu na realnim osnovama, SNS i Vlada Republike Srbije su, mogu da kažem, odlučno i snažno posvećene tome da rešavaju probleme i najugroženijih slojeva našeg društva i tu smatram da u narednoj godini ima prostora i biće, ukoliko privredni i ekonomski rast i stanje u društvu i finansijama dozvole, da još više pomognemo, možda i malo ravnopravnije onim ljudima koji imaju i niža primanja od dvadesetak hiljada dinara, kako bi njihov nivo i standard života koliko-toliko pokušali da približimo životu ljudi i standardu ljudi koji žive bolje od njih. Hvala.

Hvala, predsednice.

Uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, građani Republike Srbije, danas i prethodnih dana raspravljamo o najvažnijim stvarima za našu zemlju, o najvažnijoj temi. Ta tema je budžet Republike Srbije za 2019. godinu.

Ja ne bih naše građane zamarao preterano sa brojkama, već sa nekim konkretnim činjenicama, onih do kojima je ljudima stalo i onih što se tiču njihovih života, a to je da smo jednom odgovornom socijalnom politikom, odgovornom državotvornom politikom, doveli finansije u Republici Srbiji u takvo stanje da možemo na realnim, održivim i stabilnim osnovama da podižemo i plate u javnom sektoru, i da podižemo u značajnoj meri penzije, koje su danas više nego ikada, više nego ikada što su bile u Republici Srbiji.

Mislim da je tome u značajnoj meri doprineo i sadašnji ministar finansija, gospodin Siniša Mali, koji je pokazao kako se odgovorno vode finansije. Na primer u Gradu Beogradu, za vreme mandata gradonačelnika Grada Beograda, kada je dug Beograda prepolovljen i time zaslužio naše poverenje i poverenje Aleksandra Vučića da bude i ministar finansija i opravdava ga iz dana u dan.

Čuli smo jednu kritiku da je ovo vojni, ratni budžet, pa zaboga svaka država mora da ima jaku vojsku i jaku policiju, zbog svoje bezbednosti, ne zato da bi osvajala i da bi uzimala tuđe, već da bi bila sigurna, da bi građani u njoj živeli mirno i spokojno. Da bi u tu zemlju dolazile investicije morate da imate pravnu i bezbednosnu stabilnost i sigurnost. Zbog toga je dobro što ulažemo i u našu vojsku i u našu policiju, ali takođe, oni dušebrižnici koji kritikuju ovakav budžet neće da kažu da u značajnoj meri podižemo plate i medicinskih sestara i nastavnika i profesora i doktora, da pokušavamo da na taj način zadržimo one ljude koji su odlazili najčešće iz Srbije, tražeći bolji život u nekim drugim zapadno evropskim zemljama.

U fokusu budžeta za 2019. godinu i u fokusu politike SNS ostaju građani, ostaju njihove potrebe i uveren sam da ćemo još jačom, još boljom politikom, siguran sam, jer imamo ljude koji to mogu da sprovedu u Vladi Republike Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem kao predsednikom republike. Uveren sam da ćemo u 2019. godini ostvariti još veći ekonomski rast, tako da ćemo moći da nastavimo sa povećanjem standarda naših građana i u narednoj godini, a oni koji govore da je malo tri i po, četiri i po, pet posto, neka se sete samo svojih minus tri i po posto i neka uporede to, biće sasvim dovoljno. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pamtimo svi poplave iz 2014. godine i pamte i građani sve ono što su preživeli od 2000. do 2012. godine i pamte svaku godinu kada se događala neka mnogo manja ozbiljna vanredna situacija, različite poplave, suše, gde smo slušali da u Srbiji nema para za čišćenje kanala, da nema para za protivgradne rakete, nema para za sisteme zaštite, za rano javljanje za odbranu od poplava itd. ali znaju građani zašto para nije tada bilo da se odbrane naše njive, energetski sistem, životi, kuće i stanovi građana i gradovi naši.

Nije bilo zato što smo imali slučaj „Heterlend“, zato što smo imali aferu Razvojna banka Vojvodine, imali smo most na Adi od 400 miliona evra. Nije bilo zato što su se ubacile pare u džepove tajkuna Dragana Đilasa i njegovih prijatelja za rekonstrukciju Bulevara Kralja Aleksandra i Nemanjine ulice. Nije bilo zbog „Pazl grada“, nije bilo zbog podzemnih kontejnera i šest miliona koje smo bacili na to. Zatim, nije bilo zbog španskih tramvaja, zatim zbog zaduživanja Srbije po zelenaškim kamatama od 8-12%. Zatim, zbog duga od 1,2 milijarde koje su nam ostavili. Zatim, zbog replike Terazija, zbog sistematskog uništavanja naših opština, gde je jedan pravi primer toga Smederevska Palanka i slučaj Kena i ostali.

Kada sve to saberete, građani sve to znaju i sve pamte i na izborima znaju kako da vrate. Hvala.

(Nemanja Šarović: Po Poslovniku.)

Hvala predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko sa saradnicima, bližimo se polako kraju ove, rekao bih za nas, lake diskusije, jer nismo sa strana opozicije čuli gotov ni jedan argument, evo, ja sam dve godine narodni poslanik, ništa nisam konkretno čuo sa te strane što može u bilo kom smislu da nam pomogne da poboljšamo još više neki zakonski predlog koji predlažemo. To, naravno, ne može da me raduje, ali me raduje što imamo sve bolje rezultate.

Ja sam u prethodnom izlaganju govorio o onome zbog čega smo i kako smo izgubili stotine miliona evra zbog kojih nismo imali sisteme za odbranu od poplava, zbog kojih nije bilo dovoljno protivgradnih raketa i svega onog što bi nam pomoglo u vanrednim situacijama. Ali, daću vam jedan primer, most na Adi nas je koštao 400 miliona evra. Realna cena tog mosta je mogla da bude 150 miliona. Znači, 250 miliona je završilo u nečijim džepovima. Za 250 miliona evra smo mogli da izgradimo otprilike tri ili četiri klinička centra, kao što je Klinički centar u Nišu. Znači, mogli smo da imamo tri, još tri nova klinička centra. Mogli smo da imamo umesto tih 250 miliona evra, koji su ko zna gde završili, mogli smo da imamo 100 novih vrtića za naše mališane, mogli smo da imamo na stotine obnovljenih škola, bolnica, domova zdravlja, ambulanti. Znači, moglo je mnogo toga da se uradi, ali je našim prethodnicima, kojih ova rasprava ni danas ne zanima, bilo preče šta će biti u njihovim džepovima, kako će oni da žive. Nije im bilo važno da li će oni koji treba da spasavaju našu decu i živote naših građana, kakve će čizme imati u vanrednim situacijama, kakvu opremu, bilo im je važno kakve će oni cipele nositi.

Nama nije važno kakve će naši poslanici, funkcioneri nositi cipele, ali nam je važno da naši policajci, da naši lekari, da naši profesori i drugi koji se brinu o budućnosti naših građana i naše dece, imaju adekvatnu opremu i siguran sam da ćemo u svemu tome uspevati na dalje. Hvala vam.

Hvala predsednice.

Uvaženi potpredniče Vlade, sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, SNS od njenog osnivanja do danas, znači od 2008. godine, pa do 2012. godine kada smo ušli u Vladu Republike Srbije, 2014. godine kada je Aleksandar Vučić postao premijer Republike Srbije, znači za ovih deset godina pokazujemo prvo dok smo bili opozicija sa odgovornim idejama i planovima kako ćemo plan tada kakav je bio o preuzimanju vlasti, šta sve treba da uradimo u Srbiji da bi se ovde živelo bolje, sigurnije, prosperitetnije, lakše za građane Srbije pokazali smo sprovođenjem tih planova da smo ozbiljna, odgovorna i državotvorna stranka. To smo pokazali na delu.

Godine 2014. nas je priroda naterala da pokažemo snagu, ono jedinstvo, ujedinjujući faktor koji je SNS za građane Srbije, za sve njene građane svih nacionalnosti, bez obzira na razlike koje nas nekada i dele. Godine 2014. zadesile su nas stravične poplave koje nas gotovo u istoriji nisu zadesile. Preko 1,6 miliona građana Srbije je bilo ugroženo tim poplavama. Šteta se merila preko milijardu evra, ali odgovornom politikom koja poziva na ujedinjenje svih građana kada nam je teško, kada je potrebno da zajedno skupimo snagu, predvođeni Aleksandrom Vučićem, svi, rekao bih tada i funkcioneri i građani Srbije smo izašli tamo gde je bilo potrebno, odazvali se pozivu svoje zemlje i branili koliko je to tada bilo moguće i učinili sve što je moguće zajedno sa svojom državom. Tu su građani Srbije najvišom mogućom ocenom ocenili tada rad Vlade RS predvođenom Aleksandrom Vučićem i SNS.

Pokazali smo da nam je briga za građane iznad svega. Oni koji su doveli Srbiju do stanja u kome je bila do 2012. godine su pokazali da ih nije zanimalo da zakonskim rešenjima, planovima, idejama i programima spreče u najvećoj mogućoj meri, ne možete uvek da utičete na prirodu, ali da u najvećoj mogućoj meri pokušate da predvidite moguća dešavanja i da učite na to da šteta od elementarnih nepogoda bude manja. Mi to radimo i ovakvim zakonskim predlozima koje imamo i planom smanjenja rizika za republički nivo, aktuelnih pokrajina, jedinica lokalnih samouprava, gde uvodimo zone neposrednih rizika, registar rizika, zatim eksterni plan velikih udesa, dakle posvetili smo se sistemski rešavanju ovog problema.

Građani to vide i uveren sam da će pripadnike saveza za silovanje, mučenje, kako god oni sebi nazivali, zadesiti na nekim narednim izborima upravo ono što je za njih najveća elementarna nepogoda, a to je da više neće ući u parlament RS. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, mi govorimo o važnim temama. Ovo je zaista jedan set izuzetno važnih zakona za sve naše građane, rekao bih, životnih zakona, onih koji se tiču svakodnevnog života ljudi. Malopre smo imali diskusiju jednu koja me je podstakla da prvo o tom zakonu govorim, o nečemu što je važno za naše ljude i za građane koji su često, rekao bih, veoma uplašeni kada se dogodi neko nasilje na sportskim borilištima. Pitaju se ljudi kako to da oni koji počine neko nasilje to ponove i kako ne uspevamo da se kao država 30 godina unazad konačno sa time izborimo na pravi način, da se to ne ponavlja.

Evo, čuli smo dobro od ministra Stefanovića sve ono što policija radi na sprečavanju nasilja i, naravno, kada se nasilje dogodi, koje su te mere koje policija preduzima kako bi nasilje zaustavila i izgrednike privela pravdi i znamo gde je ono što u sistemu koči i uveren sam da ćemo imati dovoljno snage i kao društvo i kao država sa tim da se izborimo, kao što su to uspele, naravno, moderne evropske zemlje.

Ja sam imao priliku, eto, nažalost, da prisustvujem nasilju na utakmicama više puta, jer kao navijač Partizana redovno odlazim na utakmice. Bio sam i sa svojom starijom ćerkom na derbiju kada je došlo do nereda. Mogu da kažem da je, za razliku od perioda možda do 2012. godine, policija zaista na jedan profesionalan način svoj posao obavljala. Pripadnici žandarmerije tu zaslužuju svaku pohvalu. Kada se nasilje dogodilo na zapadnoj tribini, mi koji smo bili sa malom decom smo zaista imali jedan, rekao bih, visoko korektan tretman od strane pripadnika MUP-a, koji su zaštitili sve nevine ljude na tribinama, koji nisu bili učesnici nasilja i zaista na pravi način delovali kako bi se nasilje zaustavilo.

Ali, šta je ono što je, po mom dubokom uverenju, kao građanina Srbije i narodnog poslanika, potrebno da preduzmemo kao društvo, znači ne samo kao država? To je da radimo pre svega na edukaciji. Sve kreće iz kuće, iz porodice. Ono što naučimo u kući, ono što vidimo od svojih roditelja, ono što vidimo od svojih bližnjih, od svoje braće, sestara, starijih od nas, pošto poprimimo od malih nogu od njih, to kasnije u životu primenjujemo, da li na sportskim borilištima, da li na svom radnom mestu ili nekom drugom. Tu moramo uticati na roditelje, na svest kod naših ljudi da decu učimo i usmeravamo zaista ka onome šta sport jeste i da im objašnjavamo šta sport nije. Da rivalstvo nije otići na derbi Partizan-Crvena zvezda, pretući nekoga i reći – evo, mi smo pobedili u toj tuči, nego je rivalstvo bodriti svoj klub, bez nasilja, bez baklji, bez bilo kakve fizičke sile uperene ka nekom drugom, bez mržnje, jer toga nam je previše bilo u društvu u nekim decenijama unazad. Da nije patriotizam u tome da li si policajca pogodio kamenom u glavu ili si ga udario, jer to je naš policajac, srpski policajac, to je policajac koji štiti našu decu od narko-dilera, od silovatelja, od raznih manijaka i ludaka koji mogu da ugroze eventualno bezbednost naše dece.

Mi smo tu da im pokažemo taj minimum zahvalnosti koji možemo da učinimo kao roditelji i kao građani, da svoju decu učimo da policajac nije negativac, već je on pozitivna ličnost u našem društvu prema kojem moramo da pokažemo maksimalno uvažavanje i poštovanje, a to ćemo upravo učiniti tako što će naša deca znati kako i na koji način treba da i priđu policajcu na ulici, kako sa njim razgovaraju i za šta sve mogu da se obrate pripadniku MUP-a. Naravno, tu nakon uticaja sredine u kojoj živimo dolazi i uticaj škole i društva i, kažem, neophodna je stalna edukacija naše dece, kako bismo u jednim godinama koje su ispred nas iz godine u godinu smanjivali taj broj nasilja među omladinom, pre svega na stadionima.

Takođe, želeo sam da govorim o Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima, gde me je nekoliko prijatelja mojih pitalo – aman, ljudi, ovolike kazne saobraćajne, pa samo da punite budžet, samo da se uzmu pare od naroda. Ja kažem – ako sedneš u svoj automobil, vežeš pojas, em si sigurniji, em će sistem air bag da se otvori, ne daj bože ako zatreba, ako se dogodi bilo kakva vrsta nesreće i, samim tim, ako poštuješ zakon, neće biti nikakvog novca koji će ti naplatiti kao kaznu pripadnik MUP-a. Znači, ako poštujemo zakon time ne činimo nikakvu uslugu policiji, činimo uslugu sami sebi, pre svega što čuvamo svoj život i svoju ličnu bezbednost i bezbednost svoje dece. Znači, kada sednem u automobil moram da vodim računa o tome da pre svega, poštujući saobraćajne propise i sve ono što je zakonom propisano, štitim sebe, svoj život, život svoje porodice, ali i druge učesnike u saobraćaju.

U tom smislu, takođe naši pripadnici saobraćajne policije zaslužuju jedno razumevanje i podršku od građana, i onih koji jesu vozači i koji nisu i od pešaka, da time što ćemo poštovati u još većoj meri saobraćajne propise će i manje novca biti upravo od kazni u državnom budžetu. Verujem da je to sigurno cilj i ministra Stefanovića i njegovih saradnika, da se što manje kazni naplati, jer upravo će to biti onaj najbolji rezultat koji policija i želi, manje stradalih, manje povređenih, manje nesreća na putevima.

Imao sam komšiju, nažalost, koji je pre nekoliko dana, 71 godinu je imao čovek, utvrdilo se da je nastradao kao pešak na Obrenovačkom putu, udario ga je vozač, utvrdiće se da li je on pretrčavao ili vozač nije video, ali to je jedna crna tačka na koju mora da se obrati pažnja, rekla mi je to i komšinica da vam prenesem, kao ministru unutrašnjih poslova, da treba obratiti pažnju na taj deo puta, vi ste sigurno čuli za tu nesreću, gde je pet ili šest lica nastradalo u roku od nekoliko godina. Zaista moraju da vode računa i vozači, upravo kažem, i pešaci da poštujemo saobraćajne znake i zakon, kako bismo izbegli da nam se takve tragične stvari dešavaju.

Kada su u pitanju vanredne situacije, odbrane od poplava, katastrofa prirodnih, mi smo 2014. godine, kada su bile one strašne poplave, imali zaista jednu situaciju koja je bila potpuno nova za nas, gde je preko milion i po građana potencijalno bilo ugroženo zbog tih poplava i zaista smo kao društvo pokazali jedan visok stepen jedinstva i snage, gde smo zajedno sa državom, građani, država i institucije, reagovali na jedan dobar način, da su pripadnici vojske i policije radeći svoj posao spasili mnogo ljudi i, rekao bih, spasili našu državu mnogo veće štete i katastrofe koja je mogla da usledi da nije bilo takve reakcije.

Ovakav zakon kakav imamo danas na dnevnom redu o kome raspravljamo će umnogome doprineti da kao društvo budemo spremniji za, ne daj bože, eventualno neke buduće katastrofe koje bi mogle da se dešavaju.

Naravno, tu su i Zakon o lobiranju, koji ću da istaknem za kraj svog izlaganja, kao nešto što je bilo preko potrebno našem društvu, pre svega u borbi protiv korupcije, jer znam i neke slučajeve da ljudi koji bi se usudili, tako da kažem, da neki novac prime kažu – pa, to je za lobiranje. Upravo tu ćemo smanjiti prostor, da kažemo pod znacima navoda, za to nelegalno poslovanje primanje mita i korupcije i svešćemo neke stvari u okvire zakona.

Tako da sam siguran, evo za kraj, ceo set ovih zakona koji je dobar i sistemski rešava probleme koje imamo je dobar za naše društvo. Hvala vam.