Ne možete optužiti narodne poslanike da se ne razumeju u materiju zbog koje su u stvari izabrani, ne možete ih optužiti da se ne razumeju sa Vladom, pogotovo ne da se ne razumeju sa narodom. Da se ne razumeju sa narodom oni, to smo već utvrdili. Da se razumemo sa svojim narodom, ako hoćete, koji za nas naravno nisu stranci, i u Republici Srpskoj i u Federaciji, i to smo pokazali. Čisto radi istine, ti ljudi imaju mogućnost za sticanje državljanstva Republike Srbije po ugovoru o dvojnom državljanstvu, stotine hiljada njih je već u međuvremenu postalo državljanin Republike Srbije, učestvuju na izborima, dobijamo izbore i u Republici Srpskoj, tako da je to veoma važan podatak za građane Srbije, kako ove ovde, tako i one preko Drine.

Hvala predsedavajući.

Pored nesumnjive važnost domaćih investitora i domaćih privrednika u ovoj zemlji, u poslednjim godinama svakako da su veoma važni strani investitori. Mislim da im stoga i treba dati posebno mesto, kako u drugim, tako i u ovom zakonu koji se odnosi na strance. Ja sam tim amandmanom hteo da dodatno definišemo pojam da kažem rodne neutralnosti izraza.

Koliko su bitni strani investitori, verovatno najbolje možemo govoriti na primer gradova gde oni ulažu. Subotica je jedan od tih gradova, ne može to samo po sebi da dođe i ne mogu oni sami po sebi da budu nosioci razvoja u nekoj sredini bez pomoći i predsednika države i Vlade, ali ako hoćete, na kraju krajeva i bez pomoći gradonačelnika istih tih lokalnih samouprava.

Upravo uz tu pomoć u Subotici smo 2017. godine u septembru mesecu otvorili preduzeće „Kaminada“ koje je otvorilo pogone na tri hiljade metara kvadratnih, planirana investicija u narednih pet godina je pet miliona evra i plan je da u narednom periodu ta ista „Kaminada“ zaposli oko 120 ljudi iz Subotice i okoline.

Imajući u vidu ove prednosti koje dolaze kroz ovakve investicije, mislim da treba svim tim ljudima koji su nosioci tih investicija i ukazati posebno mesto, ako hoćete i u srpskim zakonima. Upravo, vodeći se tom idejom i predložio sam ovaj amandman u članu 4, sa ciljem da dodatno definišemo tu rodnu neutralnost izraza. Hvala vam.

Hvala predsedavajući.

Ovo je sada neke promena. Imali smo priliku to da čujemo od prethodnih govornika u odnosu na ranija istupanja. Priznato nam je pravo da imamo legitimno pravo da podnosimo amandmane. Priznao nam je da želimo dobro Srbiji i mi smo i zahvalni zbog toga.

Međutim, nisam baš siguran kako i šta oni žele Srbiji, možda i žele, ali suština je da narod u te njihove reči baš nešto mnogo i ne veruje.

Da se vratim na sam amandman i na sam zakon. U pitanju je korišćenje putne isprave stranih lica koja ulaze, borave i izlaze iz Republike Srbije. Naravno da je to već definisano i sadašnjim važećim zakonom ali i u predlogu koji je pred nama. Međutim, smatrao sam da možda treba da pomenemo i strane investitore, verovatno zato što dolazim i Subotice i znam značaj toga.

Zahvaljujući i predsedniku i Vladi i gradonačelniku, a možda i tome što je Subotica blizu graničnog prelaza i te putne isprave su nam nekako deo svakodnevnice, znamo kolika je važnost. Moram vas obavestiti da je gradonačelnik sa ministarstvom potpisao, sa tim istim strancima iz Nemačke KfW banke, ugovor o donaciji.

Znači, ovde se ne radi samo o investiciji, da o investiciji svakako, ali radi se o donaciji o nepovratnim sredstvima za sanaciju jezera Palić. Mislim da svi oni stranci koji doprinose takvom jednom procesu, da kažem osnaživanju turizma u Srbiji, moraju da dobiju posebni status. To sam i o ovom zakonu. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Samo mali osvrt. Ministre, molim vas da i vi i članovi Vlade nastavite sa poslom za koji smo vas delegirali u ovom uvaženom domu, a to smo vam ovlašćenje i posao vam potvrdili Zakonom o budžetu. Molimo vas da nastavite sa tržišnom utakmicom u kojoj ćete nastaviti sa privlačenjem stranih investitora, jer valjda znamo danas svi da niko i nigde neće doći da otvori bilo kakvu fabriku, bilo kakav pogon ako danas nema neku pomoć države u tome, i to građani Srbije treba da znaju. Sve ostalo su floskule i prazne priče.

Što se tiče samog boravka tih istih investitora, koje ste takođe definisali kroz član 6. ovoga zakona, moram reći da boravak svih investitora u ovoj zemlji nije baš poželjan i može biti veoma bolan i takav da zbog njega građani Srbije gorko zažale.

Takav je npr. slučaj austrijske firme, investitora, ATB Austrija, koji je još 2004. godine privatizovao onu čuvenu srpsku fabriku „Sever“ iz Subotice, gde je hiljade ljudi završilo na ulici, a fabrika nestala. Naravno, sve to nije moglo samo u njihovoj režiji, morali su da imaju veliku pomoć tadašnje dosovske vlasti i svih onih koji su radili, ne samo na rastakanju fabrike, nego na rastakanju kompletne srpske države.

Sada boravak nekih, kao što je direktor kompanije „Kontinental“ koja je neki dan otvorila svoj istraživački centar u Novom Sadu, je i te kako poželjan. Mišljenja smo da njihov boravak treba, da kažem, olakšati na što više načina. Otuda i ovaj moj amandman, ali ne samo to. U svakom slučaju, treba naći mogućnost, kada god je to moguće, i njihov boravak olakšati kroz rešavanje pitanja njihovog državljanstva. Mi smo vam zahvalni zbog toga što ste u saradnji sa predsednikom države direktoru tog istraživačkog centra kompanije „Kontinental“ u Novom Sadu omogućili dobijanje srpskog pasoša, koji mu je predsednik uručio na samom otvaranju te fabrike. Upravo takvi boravci i takvi stranci u zemlji su nam u ovom momentu potrebni. Hvala vam puno.

Hvala predsedavajući.

Ne znam da li je potrebno naglašavati da je poštovanje zakona u svakoj zemlji nešto što se podrazumeva i nešto što je obaveza. Nije razlika ni kada je Srbija u pitanju.

Kroz sve ove amandmane sam se zalagao za one povlastice koje bi, po meni, trebalo da uživaju stranci investitori u Srbiji, ali se isto tako zalažem za striktno poštovanje zakona i svih onih obaveza koje iz njega proizilaze kada su u pitanju pre svega stranci.

Koliko nepoštovanje zakona od strane tih i takvih može biti katastrofalno i opasno po državu i celo društvo, opet ću vam navesti na primeru te čuvene subotičke fabrike „Sever“, koja je privatizovana još 2004. godine. Naime, taj stranac investitor kupovinom fabrike je bio dužan da investira 16 miliona evra u narednih pet godina. NJegove namere su bile potpuno drugačije. Već nešto malo iza privatizacije prodao je svu imovinu „Severa“ u inostranstvu, koja nije bila mala, prodao je za pet miliona evra, a samu fabriku je kupio za četiri miliona i sto.

Od obaveze koja je definisana ugovorom a koja se tiče investicije od 16 miliona, na kraju nije urađeno ništa. Investicije nikada nisu došle, ugovor nikada nije ispoštovan.

Posledice nepoštovanja zakona i ugovora i ostalih pravnih akata su katastrofalne po Suboticu, a verovatno i po ostatak Srbije i u prilici smo danas da ih lečimo i uz pomoć republičkih organa i uz pomoć pokrajinskih, ali i uz pomoć našeg gradonačelnika Bogdana Labana.

Da nam se ta i takva situacija ne bi ponovo desila, ja sam iz predostrožnosti predložio jedan ovakav amandman na član 6. Zakona o strancima. Hvala vam.

Hvala predsedavajući.

Kroz obrazlaganje amandmana stigosmo i do člana 8. predloženog zakona. Naime, član 8. u Predlogu zakona predviđa obaveze državnih organa, fizičkih i pravnih lica kada su u pitanju stranci, pa samim tim i strani investitori u Republici Srbiji, predviđa obaveze državnih organa, fizičkih i pravnih lica, kada su u pitanju ukazivanja ne nezakonit boravak i uopšte na neke nezakonite radnje i sve ostale promene, kada su u pitanju njihov status i odnos prema zakonima Republike Srbije.

Kao što su to jasno definisane obaveze državnih organa prema strancima, obaveza negde svih nas ovde je da ne zaboravimo šta se desilo u prošlosti i da mi kao narodni poslanici i oni koje je narod delegirao upozoravamo i podsećamo na sve ono što se dešavalo i sve kriminalne i nezakonite radnje iz prošlosti.

Negde vidim kao obavezu, pa ću vas podsetiti na jednu iz Subotice, opet, valjda je to meni kao narodnom poslaniku nekako i najvažnije i najbliže. Negde 2010. godine u Subotici su tadašnje vlasti, na čelu sa DS, počele pošumljavanje na 395 hektara zemljišta. Ne znam da li da vam idem u detalje. Nekih 203 hektara u Žedniku, u Đurđinu 102 hektara, 89 u Bikovu, to su katastarske opštine koje su bile predviđene za pošumljavanje i predviđeno je 40 miliona dinara za taj posao. Od tog posla ukupno je pošumljeno nekih 35, 36 hektara, znači, manje od 10%. Novac je, svakako, potrošen, bez ikakvog dokaza da je sadnja uopšte izvršena, da su sadnice uopšte i preuzete. Epilog je poznat policijskim i tužilačkim organima, ali i građanima Subotice, nažalost.

Da li je ovo istina? Ja mislim da je to lako utvrditi. Ako nije istina, onda bi danas na severu Bačke bile nepregledne šume, a jasno vam je kada krenete da je to i dalje bačka ravnica i ništa drugo. Ali, 40 miliona je volšebno nestalo. E, da nam se tako nešto ne bi dešavalo, podneo sam ovaj amandman koji ukazuje na potrebu stalnog ukazivanja i statusa i odnosa prema zakonu i kada su u pitanju stranci, ali i strani investitori i ostali građani. Hvala.

Poštovani predsedavajući, ja vas upozoravam da je povređen Poslovnik, pre svega onaj deo koji se odnosi na dostojanstvo Narodne skupštine. Mislim da ste morali reagovati, izreći opomenu kolegi Đurišiću.

Naime, Poslovnik jasno dozvoljava svakom poslaniku, bilo pozicije, bilo opozicije da ulaže amandmane na predloge zakona i time ukazuje na moguće poboljšanje svakog zakonskog predloga.

Čuli smo i uvrede na račun i ministra i na račun narodnih poslanika. Mislim da ubuduće ne smete to dozvoliti, ali radi građana Srbije treba da bude jasno o čemu se radi.

Naime, poslanici SNS i vladajuće koalicije su uložili 350 amandmana, to jeste pravo svakog narodnog poslanika, ali takođe napominjem da su na ovaj isti zakon poslanici opozicije uložili isti broj amandmana.

Naravno da je pravo svakoga od nas da svoje vreme potroši na raspravu o amandmanima i ne možete nikako krivicu za bilo šta svaliti na poslanike pozicije. Tim pre što o ovome govori predstavnik političke partije, koja zajedno sa još dve partije nije mogla da osvoji više od dva posto na izborima u Beogradu.

Namera je da manjina koja predstavlja dva posto građana ove zemlje ućutka većinu koju čini 50% predstavnika građana ove države.

Molim vas da ubuduće to ne dozvolite i da sledeći put izreknete opomenu narodnom poslaniku. Hvala.

Cilj samog amandmana je da osnaži napore Vlade Republike Srbije u postizanju tog proklamovanog cilja i sveukupnog ekonomskog razvoja i borbe protiv kriminala. Naime, svedoci smo u nekom prethodnom periodu kako je izgledao taj rad od 2012. godine kada su u pitanju neke prethodne vlade, a svedoci smo kako je to sada.

Kada su u pitanju stranci, ja ću samo izneti primer jedne fabrike iz grada Subotice, iz koga dolazim, gde je uz pomoć stranaca iz austrijske firme ATB firma privatizovana još 2004. godine, kada je 2.000 radnika tadašnje firme završilo na ulici. Vrednost firme je unižavana i prodata je negde za četiri miliona evra. Ti ljudi koji su završili na ulici su svakako postali predmet interesovanja države, jer su prosto postali lica u stanju socijalne potrebe.

Međutim, kako to danas izgleda kada je u pitanju odnos sa strancima i sa stranim investitorima, evo, reći ću vam samo na primeru opet Subotice. Naime, uz napore našeg gradonačelnika Bogdana Labana, našeg predsednika države Aleksandra Vučića i premijerke, zajedno sa ministrima, danas su u privrednoj zoni u Malom Bajmoku, isti ti stranci rade, ali na povećanju broja radnih mesta. Tako smo negde već u martu 2017. godine, što čini bitnu razliku u odnosu na ono što smo imali u „Severu“, potpisali ugovor sa firmom za proizvodnju komponenti u automobilskoj industriji, tako da je firma „Kontinental“ otvorila novih 12.000 metara ukupno za prostore i za infrastrukturu, sa 500 radnih mesta u naredne tri godine.

To svakako čini bitnu razliku kada je u pitanju odnos prema stranim investitorima u periodu do 2012. godine i u periodu od 2012. godine do danas. To jeste cilj ovog amandmana, da pokažemo da taj odnos prema strancima može biti potpuno drugačiji i u cilju našeg ekonomskog razvoja i borbe protiv kriminala. Hvala u svakom slučaju.

Hvala, predsedavajući.

Povređen je Poslovniku u članu 108. koji se tiče reda na sednici Narodne skupštine, a i u vezi sa članom 109. koji predviđa opomenu koju treba da izreknete narodnom poslaniku.

Naime, kako rekoše moja dva prethodna prethodnika, dva poslanika, ovaj jedan iz nacionalne manjine Vlaške, ovaj drugi, bog zna, najveći Srbin na svetu, kako kaže, svaki Vladin zakon mi dopunjavamo i poboljšavamo, i to je istina, recimo, da pokušavamo nekim predlozima da poboljšavamo i da dopunjavamo zakonske predloge kao naše legitimno pravo. Međutim, svaki izborni proces narod njima šalje poruku da nisu poželjni. Svaki izborni proces narod njih kažnjava i zbog toga ostaju na 2% glasačkog tela. U skladu sa tim, naravno, mi narodni poslanici primamo poruku naroda i ni na koji način nećemo dozvoliti da ovaj parlament obesmisle i da blokiraju njegov rad tako što će samo oni podnositi amandmane i samo oni trošiti vreme u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Naravno, to ne možemo i nemamo nameru da sprečavamo, ali naravno da ćemo da učestvujemo u raspravi ravnopravno sa opozicijom.

U skladu sa tim kaže moj kolega Vlahović, Vukadinović, izvinjavam se, da mi podnosimo mnogo amandmana, 350 na ovaj predlog zakona, pa bože moj, ne bi trebalo da ih obrazlažemo itd, itd. Čisto radi javnosti, javnost sudi na osnovu ovoga, mi jesmo podneli 350 amandmana, ali je podnela i opozicija. Đorđe Vukadinović, ili ja imam pogrešan materijal, podneo je amandman na član 48, Boško Obradović na član 46, 47, 48, 49, 50. Nemam nikakav problem da obrazlože sve te svoje amandmane. Molim vas da ubuduće zaustavite ovakvu histeriju i ne dozvolite negiranje prava narodnih poslanika. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.

Sam cilj podnošenja amandmana je nešto preciznije i dodatno definisanje lica na koje se ovaj Zakon o strancima odnosi. On je u članu 2. već definisao grupe na koje se sam po sebi ovaj zakon odnosi. Međutim, ovim amandmanom sam predložio jednu dodatnu grupu, tj. stranca investitora. Jasno je da su se ova Vlada i prethodne vlade na čijem čelu je bio sadašnji predsednik Aleksandar Vučić možda ponajviše bavila ovom kategorijom stranaca u našoj zemlji.

Kao dokaz toga reći ću samo neke brojke. Ako pogledate 2017. godinu, iznos direktnih stranih investicija u Srbiji je negde na 2,6 milijardi dolara. Sada, poređenja radi, to negde čini zbir ukupnih stranih investicija četiri države u okruženju jedne teritorije. Znači, Srbija je 2017. godine imala stranih investicija koliko Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija, Albanija i teritorija Kosova i Metohije zajedno.

Da biste napravili jedno poređenje sa ranijim periodom i uporedili taj odnos prema ovoj kategoriji koju sam ja definisao amandmanom, reći ću vam podatak npr. iz 2012. godine. Te 2012. godine imate u Srbiji direktne strane investicije na nivou od 350 miliona dolara, sedam puta manje nego 2017. godine.

Da bi shvatili koliko je to sve bilo tragično i teško po Srbiju, napraviću opet poređenje sa zemljama i teritorijama u okruženju. Te 2012. godine Srbija sa svojih 350 miliona dolara investicija, sedam puta manje nego 2017. godine, je bila negde na nivou teritorije Kosova i Metohije koje je imalo oko 300 miliona dolara. U istom tom momentu Albanija ima tri puta više, negde 970 miliona dolara, Bosna i Hercegovina 630 miliona dolara, duplo više skoro, Crna Gora 610 miliona dolara, pa onda možete da zamislite koliko je u stvari to sve poražavajuće i na kom nivou je bio odnos tadašnjih vlasti prema ovoj kategoriji stranih lica koje ja spominjem u mom amandmanu. Naravno, zemlji je u tom momentu pretio bankrot, ali verovatno posle toga i sam nestanak.

Sada ne mogu na kraju prosto da se ne osvrnem na neka prethodna izlaganja i u okviru ovog mog amandmana kojim sam hteo da pojasnim ove kategorije na koje se odnosi zakon, a da vam ne kažem da niti manjeg procenta, niti veće galame, niti manjeg problema, niti veće podvale, kada je u pitanju broj migranata u Republici Srbiji… Radi javnosti i građana Srbije, kojima se opozicija tako zdušno obraća, naročito onaj njen pod navodnim znacima patriotski deo, u Srbiji danas ima negde oko 3,5 hiljade, kako ministar reče, precizno 3.600 migranata, manje ili više. Kroz našu zemlju je prošlo milion tih ljudi.

Sećate se najava koje su tada još Boško Obradović i njegovi kompanjoni iznosili da ćemo u Srbiji da gradimo kuće za migrante, da ćemo u Srbiji da gradimo naselja, gradove za migrante, da ćemo da radimo Bog zna šta. Od svega toga došli smo u situaciju da danas Vlada Republike Srbije gradi kuće, naselja, gradove za izbeglice sa teritoriji bivše SFRJ, tj. za one izbeglice koje su i Zakonom o izbeglicama već u prvom članu jasno definisani.

Ministre, ponosni smo i na sve ono što MUP radi u poslednjim godinama na suočavanju sa ovim problemom koji znamo da niste ni sami uzrokovali, a za koji smo svesni da ni vi ni Republika Srbija sama ne može rešiti. Zato vas pozivamo da nastavite u saradnji sa ostalima da ovaj problem rešavate i da ga držite na nivou na kome je sada. Naravno, sve to doprinosi bezbednosti naših građana koji stalno žive u Republici Srbiji. Hvala vam puno.

Ne znam otkuda sada tolika briga za KiM iz poslaničke grupe koja se otvoreno zalaže za priznanje nezavisnosti KiM, ali dobro, valjda u cilju prelaska cenzusa sve je dozvoljeno. Međutim, narod to veoma dobro proceni i ko je onaj ko se bori za KiM, ko je onaj ko se bori za državu Srbiju, ko je onaj ko se bori za svako radno mesto u Srbiji, ko je onaj ko se bori za investicije, pa nekoga nagradi, a nekoga kazni. Kazna dva puta za manje od godinu dana. Naravno, ne treba nikome spočitavati i podmetati ono što nije rekao, jasno sam rekao da je KiM teritorija, a ne država i podrazumeva se da je to teritorija koja je u sastavu Republike Srbije.

Znači, napravio sam poređenje sa nivoom investicija u četiri države i jednoj teritoriji koja je sastavni deo Republike Srbije. Za brigu o KiM mislim da dovoljno govore glasovi koje su dobili na poslednjim izborima. Hvala vam.

Hvala predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovani građani Republike Srbije, poslednja tri dana je pred nama set zakona čiji je predlagač MUP, naravno deo ovoga jeste najavljeno u ekspozeu koji je premijerka iznela u ovom uvaženom domu, prilikom izbora Vlade. Predstavlja kontinuitet sa radom prethodnih vlada na čijem čelu je bio i današnji predsednik Aleksandar Vučić.

Pre neko što bih bilo šta rekao o predloženim zakonskim rešenjima, mislim da je korektno, a pre svega radi javnosti u Srbiji, izneti podatke dosadašnjeg rada MUP i napraviti jedno poređenje sa onim što je rađeno do 2014. godine, sa onim što je urađeno od 2014. godine do danas.

U tom smislu ću samo nekoliko podataka, da bi građani Srbije imali uvid u ono što radi MUP i shvatili da su ova zakonska rešenja u stvari samo nastavak jednog uspešnog dosadašnjeg rada MUP. Što se tiče krivičnih dela, njihov broj u prethodnom periodu od 2014. do danas je smanjen za približno 9%. To u apsolutnim brojkama znači 1.900 manje krivičnih dela na nivou godine. Broj ubistava je smanjen za 15%. Krivično delo silovanja za 27%, s tim da je sam procenat rasvetljavanja tih dela negde na 92%. Kao što znamo, Srbija se suočila sa migrantskom krizom, više od milion ljudi koji su prošli kroz Srbiju je kontrolisano, formirana je kancelarija za azil. Što se tiče materijalnog opremanja MUP, treba napomenuti da je kupljena 21.500 uniformi za srpsku policiju, 1.200 kompleta uniformi za žandarmeriju, za brigadu policije oko 500 kompleta uniformi, 3.200 pantalona kada je u pitanju pogranična policija itd.

Da ovo nisu samo ocene nas narodnih poslanika iz SNS i uopšte iz vladajuće koalicije, govori podatak da je Komisija generalnog sekretarijata Interpola visoko ocenila rad tog nacionalnog centralnog biroa Interpola u Beogradu, gde smo od 190 članova proglašeni od strane Komisije za deset najpoželjnijih partnera u svetu. Mislim da je to jedna apsolutno objektivna ocena od strane relevantne međunarodne institucije. Toliko što se tiče onog što je urađeno u dosadašnjem periodu.

Što se tiče ovih zakona, baziraću se na dva. Pokušale su naše uvažene kolege iz opozicije da kažu da nisu imali vremena, da je sazvana sednica brzo, ali opet radi javnosti i radi tačnosti, npr. Zakon o državljanstvu je u Narodnu skupštinu stigao 24. novembra 2017. godine, Zakon o granici, o graničnoj kontroli i Zakon o strancima 2. decembra 2017. godine. Mi znamo da su oni svoje vreme potrošili u beogradskoj kampanji pokušavajući da se domognu narodnog novca, naravno kada nisu uspeli u tom naumu, do novca pokušavaju doći zadnjih dana ne prezajući od ucena srpskih fudbalera.

Naime, sam Zakon o azilu jeste prilagođavanje našeg zakonodavnog okvira razvijenom delu Evrope. Pokušali su i to da predstave kao predmet koji će poslužiti za naseljavanje migranata i bog zna koga u Srbiju, ali radi tačnosti, još malo podataka. Koliko je to tačno, neka Srbija sama oceni. U celoj 2017. godini 6.195 lica je izrazilo nameru da podnese zahtev za azil. Izraziti nameru ne znači da ćete taj posao uraditi. Pored izražene namere, zahtev je podnelo 235 lica, na kraju tri pozitivna rešenja, što znači da je u 2017. godini troje lica dobilo azil. Toliko o tome da ćemo u Srbiju naseliti migrante, Arape, azijate i bog zna koga.

Ono što je bitno, svaki zakon ne služi samo azilantima, tj. u ovoj oblasti. Svaki zakon u ovoj oblasti služi pre svega građanima Srbije, jer će poslužiti za bolje profilisanje onih koji dolaze i prolaze kroz Srbiju i samim tim će doprineti bezbednosti naših građana koji stalno žive u Republici Srbiji. Međutim, ako mene pitate, dva zakona koja imaju najviše, da kažem, koristi za građane Republike Srbije, za najširi sloj stanovništva je Zakon o državljanstvu i Zakon o bezbednosti saobraćaja.

Zakon o državljanstvu je zaista velika stvar, mislim da do sada nije puno rečeno o tome, pa ću pokušati malo, pre svega radi naših građana i radi, kako reče moj kolega Stevanović, informisanja javnosti, da kažem više o tome. Naime, ako pogledate sadašnje rešenje Zakona o državljanstvu, svako od nas i svaki građanin Republike Srbije svoje uverenje o državljanstvu je mogao uzeti prema mestu upisa. Ovim zakonskim rešenjem građani Republike Srbije će moći preuzeti uverenje o državljanstvu u bilo kojoj opštini u Republici Srbiji, što znači da neko ko je rođen u Leskovcu a živi u mojoj Subotici neće morati da odlazi, kao do sada, po uverenje o državljanstvu u Leskovac i to je ono što je velika ušteda i velika korist za građane Republike Srbije.

Drugi veliki problem je taj što su svi naši državljani koji su zahtev za državljanstvo predali u diplomatsko-konzularnim predstavništvima širom sveta, a naravno najviše u regionu, u Republici Srpskoj, Crnoj Gori, Makedoniji i Hrvatskoj, svi su sada bili upisivani u matične knjige u gradu Beogradu. Svoje uverenje o državljanstvu svi oni su mogli preuzeti isključivo u opštini Stari grad, jer je prema zakonskom rešenju upravo tu opštinu odredila Skupština grada Beograda. Možete misliti kakve je probleme to ostvarilo i zaposlenima u opštini Stari grad, ali i stotinama hiljada ljudi koji su danas državljani naše zemlje i žive preko Drine ili možda na jugu u Crnoj Gori, Makedoniji, itd. Znači ono što je bitno za njih, ovim zakonskim rešenjem će svoje uverenje o državljanstvu moći da preuzmu bilo gde na teritoriji Republike Srbije, olakšaće rad ljudima koji rade u Starom gradu, a njima skratiti vreme putovanja. Onima koji su imali ličnu kartu u Republici Srbiji, to su uglavnom stara lica, a nisu imali državljanstvo, bili su rođeni na nekoj od republika bivše SFRJ, ovim skraćujemo, da kažemo, muke i dobijaju konačno rešenje tog svog problema.

Neću još dugo što se tiče Zakona o bezbednosti saobraćaja, mislim da je suvišno i trošiti reči. Svako ono zakonsko rešenje koje će doprineti tome da imamo samo jednu manje dečju povredu, a da ne kažem šta više, mi poslanici SNS ćemo svakako podržati. Voleo bih da vidim ko će da bude protiv toga da se u ime smanjenja problema i sačuvanja života u Srbiji sankcionišu prolasci kroz crveno svetlo, bahata vožnja, da se smanji dozvoljeni nivo alkohola u krvi, da se smanji i bolje sankcioniše brza vožnja kroz naseljena mesta. Dok god idete u ovom pravcu, mi ćemo svakako podržavati naredna zakonska rešenja.

Na kraju, poštovani ministre, moram da vam kažem da narod jedino vidi i jedino ceni rad i trud. Nemojte imati sumnju da će svaki rad i svaki trud biti nagrađen, a da će kazna za svaku mržnju na kraju da stigne. Videli ste to u nedelju na izborima za grad Beograd, budite sigurni da će to biti tako i ubuduće, a mi ćemo kao narodni poslanici svakako, pre svega mi iz SNS, podržavati ovakve zakonske predloge koje budete slali pred nas. Hvala vam puno.

Hvala predsedavajući.

Amandman koji sam podneo je u funkciji osnaživanja borbe protiv kriminala i korupcije. Naš narod kaže da je istorija učiteljica života, i ako ne znate šta je bilo u prošlosti, teško da možete planirati budućnost.

Pre svega, meni je veliko zadovoljstvo što su danas došli poslanici iz opozicije da čuju šta imamo da im kažemo, da zarade svoju platu, da urade ono za šta ih je narod delegirao, pošto moram da kažem, pre svega zbog građana Srbije, da većinu ovog zasedanja nisu proveli u sali.

Kako je to funkcionisalo u nekoj bliskoj prošlosti, sve do prošle godine u AP Vojvodini? Evo reći ću samo na jednom primeru - kada bi vlast u Vojvodini, koju je predvodio taj žuti kriminalno politički kartel imala nameru da…

Predsedavajući, ja iznosim samo činjenice. Da li se neko u tim činjenicama prepoznaje ili ne, to je već njegova stvar.
Kada bi imali nameru da opljačka budžet građana Vojvodine, obično su formirali raznorazne fondove. Takav je npr. bio Fond za subvencionisanje novih tehnologija.
Princip rada je bio sledeći, fond za to vreme svog postojanja je dodelio 35 miliona evra, dodeljuje novac preduzeću za kupovinu neke nove tehnologije. To preduzeće naravno kupuje pod plaštom te nove tehnologije neke stare mašine, zapošljava određen broj radnika. Odmah nakon preuzimanja novca to preduzeće odlazi u stečaj, zatvara se, radnici se otpuštaju, a novac nikada ne bude vraćen fondu. Naravno da je za pretpostaviti ko je učestvovao u tom poslu, obzirom da su vlasnici preduzeća po pravilu bili ljudi koji su bili bliski tadašnjoj vlasti.
Eto, čisto jedan primer kao je to funkcionisalo u prošlosti i amandman je u funkciji toga da i kad je u pitanju Zakon o budžetskom sistemu i kad su u pitanju neki drugi zakoni, da nam se to više nikada ne bi dogodilo. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.

Amandman koji sam podneo svakako je u funkciji osnaživanja borbe protiv kriminala i korupcije.

Poštovani predsedavajući, možemo ljude iz vlasti, to jest one koji su vlast obavljali do 2016. godine u Vojvodini, a do 2012. godine u ostatku Srbije da zovemo kako god to oni hoće. Ja se slažem, prestaćemo da ih zovemo žutim kartelom. Možemo da ih zovemo i žutim-bordo direktorom, a možemo i žutom akademijom. Možemo čak i opozicijom ako to godi njihovim ušima. Međutim, suštinski su važne posledice njihovog delovanja u prošlosti i te posledice treba isticati. One su svakako bolne za čitavu Srbiju i veoma lako su merljive.

Vi znate vrlo dobro za privatizaciju koja je sprovođena u vreme dok su oni vršili vlast u Srbiji. Jedan od tih primera kako ta privatizacija i njihovo delovanje može biti bolno je i subotička fabrika elektromotora „Sever“. Vrlo dobro znate koliko je ta fabrika bila uvažena i na prostorima bivše Jugoslavije, ali ako ćete o inostranstvu, zapošljavala je 2.000 radnika i imala je vrednu imovinu u inostranstvu, imala je razvijene proizvodne programe, ali, Bože moj, tom privatizacijom koju je sprovela ta žuta akademija, današnja opozicija, kako god hoćete, ti ljudi su uglavnom završili na ulici. Ugovorom je bila predviđena klauzula kojom je kupac obavezan da investira 16 miliona evra u fabriku, uz saglasnost tadašnjih vlasti. To se nikad nije desilo i ovih 2.000 ljudi su postali ljudi koji su završili na ulici i postali teret budžeta Republike Srbije, jer mnogi od njih su postala lica u stanju socijalne potrebe, pa samim tim su pali na teret budžeta, odnosno svih građana ove zemlje.

Te posledice neko mora ispravljati. Danas imate priliku da u Subotici u privrednoj zoni zapošljavamo nešto više od 6.000 ljudi, pre svega, naporima predsednika države, premijerke, ali i gradonačelnika Subotice. Svakog dana bar nekoliko ljudi je više u privrednoj zoni u Subotici. Korist od toga svakako ima i budžet Republike Srbije, ali i lokalni budžet. E, to jeste pravi način i pravi odgovor na sve ono što se dešavalo u prošlosti i pravi način kako se vodi računa o budžetskim sredstvima koja se opet kroz investicije, vidimo, vraćaju u grad Suboticu. Hvala vam.