Hvala, predsedavajuća.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre sa saradnicima, ja bih rekao da je prethodnica ovim zakonskim predlozima koji su danas pred nama bio program rada Vlade, koji je prezentovan i poslanicima i građanima u danu izbora Vlade u ovom uvaženom domu. Naime, već tada je stavljen akcenat na modernizaciju i poboljšanje rada javne uprave. Mislim da su ovi zakoni u stvari proizvod ili, da tako kažem, ispunjenje tog plana, što je negde i u redu.Naime, jačanje kapaciteta javne uprave je valjda preduslove razvoja jedne države i njena modernizacija, na kraju krajeva. Važno je da taj sistem preraste iz jednog regulatora u čisti servis građana. Na ostvarenju tog cilja svakako je bitno da uspostavljate jedno novo telo koje se zove Nacionalna akademija za javnu upravu, koja će u stvari biti nadogradnja onog formalnog dela obrazovanja koji svaki službenik u javnoj upravi ima.

Čuli smo u proteklim danima razne kritike, ali meni je nekako najviše ostala upečatljiva kritika da je ovo šamar formalnom obrazovnom sistemu u Srbiji, a takođe sam zapazio da su se pojedini poslanici iz opozicije nekako podrugljivo odnosili prema tom nazivu – nacionalna. Ali dobro, to je valjda deo njihovog političkog programa.Naime, ovo jeste nešto što je nadogradnja tog formalnog obrazovanja svakog službenika i način da nekako standardizujemo i uniformišemo to učenje, stručno usavršavanje, razmenu iskustava svakog službenika u javnoj upravi, pri tom svakako ne dovodeći u pitanje sve ono što je formalno obrazovanje i usavršavanje u nekoj privatnoj režiji svakog građanina ove zemlje.

Video sam u članu 6, poštovani ministre, u članu 6. ste predvideli jedan širok krug saradnika, kako lica, tako i ustanova, koji mogu pomoći u radu Nacionalne akademije. Dobro je što su visokoškolske ustanove uslovljene time da budu akreditovane, to je uslov da budu saradnici Nacionalne akademije. Samim tim opovrgavamo stav da je na neki način ovo šamar obrazovnom sistemu. Naime, iz ovoga se može zaključiti da je jasno da će Akademija zavisiti od tih i takvih ustanova, od tih i takvih lica, a ne obrnuto. O onom drugom delu, koji se tiče prezira prema nazivu Nacionalna, neću ni da govorim, mislim da to govori dovoljno o njima samima.

Inače, ovo je problem koji Srbiju opterećuje već decenijama unazad. Mislim da u svakom slučaju ova Vlada zaslužuje pohvale za korak na koji se odlučila. Konačno se neko posle više decenija odlučio uhvatiti u koštac sa ovim problemom i to svakako treba ceniti. Činjenica je da je broj zaposlenih kako u javnoj upravi, tako i u javnim preduzećima, u javnim ustanovama 80.000 manji, ali samo po sebi to ne bi bio uspeh da si ti ljudi završili na ulici, kao što je to bio slučaj do 2012. godine, kada su ljudi koji su ostajali bez posla, a mereno je stotinama hiljada ljudi, završavali na ulici, nezaposlenost je rasla.

Treba napomenuti da jeste otpušteno 80.000 ljudi, ali da je stopa nezaposlenosti u Srbiji drastično smanjena. To je ono gde se ogleda uspeh ove Vlade kada je u pitanju reforma javne uprave i verujem da je to uspeh, u stvari znam da je to uspeh Vlade i Aleksandra Vučića, ali i drugih koje kasnije vodi premijerka Ana Brnabić zajedno sa vama, uvaženi ministri. Sve ostalo su, naravno, floskule i demagogija i ovo jeste jedini merljiv rezultat i ovo jeste jedino što se vidi na semaforu političkog delovanja ove današnje Vlade. Ovo je jedino što će ostati iza ove Vlade i biće merljivo.Stoga, poštovani ministre, ja ću u danu za glasanje svakako podržati ove predloge, uostalom kao i sve druge predloge koji vode modernizaciji ove zemlje. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, ukazujem na povredu Poslovnika, a tiče se svakako urušavanja dostojanstva Narodne skupštine. Naime, bili smo svedoci, u proteklim danima, kako neki predstavnici opozicije, a naročito ljudi iz poslaničke grupe „Dosta je bilo“ narušavaju ugled ovog uvaženog Doma.

Naime, juče su izrečene tri opomene poslanici iz te poslaničke grupe i odstranjena je iz rada Parlamenta i svedoci smo … (Isključen mikrofon.)

Hvala, predsedavajuća.

Svakako predlažem da odbijemo ovaj amandman. Mislim da se radi o jednoj zluradoj nameri. Naime, prema Zakonu o izbeglicama, član 1, jasno je ko se danas u Republici Srbiji definiše kao izbeglica. Kaže – to su lica koja su usled događaja od 1991. godine do 1998. godine, usled događaja iz tog perioda i njihovih posledica, izbegla ili prognana iz bivših jugoslovenskih republika na teritoriju Republike Srbije itd.

Prema tome, danas u Srbiji trenutno ima 29.400 izbeglica sa teritorije bivše Jugoslavije. Nije tačno da su to deca bivših izbeglica iz nekog ranijeg perioda. Znači, postoji populacija od blizu 30.000 izbeglica trenutno registrovanih u Komesarijatu za izbeglice i migracije na teritoriji Republike Srbije. Siguran sam da se ovaj stav odnosi na njih, a ne na ljude koji danas migriraju i koji nemaju status izbeglice u Republici Srbiji. Mislim da se radi o jednom lošem tumačenju zakona, u cilju njegovog diskreditovanja, pa svakako predlažem da se amandman odbije.

Osim toga, već sam pomenuo, kada su u pitanju lica koja su tražioci državljanstva, to se uglavnom odnosi na naše sunarodnike koji žive u okruženju. Naime, napominjem, samo u Republici Srpskoj i Federaciji trenutno, u konzulatima, postoji 50.000 zahteva za državljanstvo Republike Srbije, a svi oni su od naših sunarodnika u okruženju. Ovaj član zaista jeste nešto što je dobro rešenje u ovom zakonu i podržaćemo član takav kakav je u izvornom obliku. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, evo danas pred nama dva važna zakonska predloga.

Ja bih u stvari rekao jedan uobičajen skupštinski dan kada pokazujemo kako na efikasan način funkcionišu institucije ove zemlje. Naime, danas jeste i dan kada pokazujemo kako izgleda jedan politički sistem u kome njegovi akteri poštuju data obećanja i ispunjavaju reč koju su dali, u danu kada su u ovom uvaženom domu polagali zakletvu.

Naime, ne tako davno mandatarka za sastav nove Vlade, a danas već premijerka je nama ovde obrazlagala program rada Vlade i negde na kraju tog programa postoji jedno poglavlje 6. gde se govori jasno o obrazovanju.

Upravo ovo danas što je pred nama je ispunjavanje tog programa za koji je tada dobila podršku poslanika SNS, podršku stranke u celini i na kraju krajeva predsednika stranke i predsednika države Aleksandra Vučića.

Ono što je zanimljivo u tom programu, moram reći da je dala akcenat na nekoliko stvari kojima će se njen tim i ministarstvo obrazovanja baviti u budućnosti. Spomenuću da je to dostupnost preduzetničkog obrazovanja, poboljšanje kvaliteta visokog obrazovanja, ali svakako vodeći računa i o davanju statusa zaposlenim, nastavnicima, onog statusa koji oni u stvari u ovom društvu i zaslužuju.

Negde u ranijim raspravama, iako su pokušali da degradiraju ovaj vaš predlog predstavnici opozicije, mislim da nisu uspeli u tome, iznele su moje kolege poslanici iz SNS dosta dobrih stvari koje su sadržane u ovim zakonskim predlozima.

Ja sam pripremio neke, pa ću prosto da napomenem, a neke od njih su kažem opet ove koje ću spomenuti, pokušali da nađu kao način da diskredituju sam zakon.

Gledajući čl. 3,4 i 5. kao neko ko dolazi iz više nacionalne sredine, a to Subotica svakako jeste, znam koliko je mojim susedima važno obrazovanje na njihovom maternjem jeziku i jasno je da je ovim članovima apsolutno dato pravo obrazovanja svakom čoveku i svakom pojedincu u ovoj zemlji, svakoj grupaciji iz koje god dolazili.

Ono što je dobro u članu 5. je svakako to obrazovanje na jeziku nacionalne manjine i uz obavezu učenja srpskog jezika u toku obrazovanja. S tim u vezi je i član 123. gde nije oduzeto pravo davanja mišljenja nacionalnom savetu kada je u pitanju imenovanje direktora škola, ali kao nekog neobavezujućeg i nekog elementa koji je potrebno dati u zakonskom roku od 15 dana.

Međutim, ono što mi je naročito zapalo za oko u samom Predlogu zakona je ovaj član 23.

Poštovani ministre, pokušali su ovi dušebrižnici, velike patriote Srbi i pravoslavci, a Bog će znati šta već da upravo diskredituju zakon na ovom članu.

Naime, ovim članom je data mogućnost školovanja i deci migrantima koja u proputovanju kroz ovu zemlju, a ja napominjem radi građana Srbije, njih je nekoliko desetina i sve ih je manje iz dana u dan, jer njihov put i njihovo krajnje odredište nije Srbija.

Međutim, ako bolje pogledate, ja vam čestitam na ovom članu iz razloga što ste dali mogućnost obrazovanja svoj deci koja su podnela zahtev za državljanstvo.

Napominjem, naspram ovih nekoliko desetina migrantske dece koja se danas obrazuju u Srbiji. Imate desetine hiljada danas samo u Republici Srpskoj i Federaciji BiH, u konzulatima imate preko 50 hiljada podnetih zahteva za državljanstvo. Ako tome dodate zahtev za državljanstvo u Crnoj Gori, Makedoniji, Hrvatskoj, Mađarskoj i ostalim zemljama u okruženju, mislim da se taj broj meri uveliko stotinama hiljada.

Vi ste ovim članom omogućili svoj deci, našim sunarodnicima iz okruženja da se adekvatno uključe u obrazovni sistem Republike Srbije.

Mislim da je to nešto što je krucijalno važno za čitav naš narod i ja vam zaista čestitam na ovome. Sa jedne strane imate nešto što ste pokazali, što je odlika srpskog društva, humanost, briga o detetu, ma kako se to zvalo, makar to bilo desetina, sedamdeset, osamdeset ili stotinak migrantske dece, a sa druge strane imate stotine hiljada podnosilaca državljanstva koji su ovim zakonom uključeni u obrazovni sistem u Republici Srbiji.

Na tome sam vam kao narodni poslanik izuzetno zahvalan.

Što se tiče člana 71. on je veoma sličan ovde i vidim da je omogućeno za decu i učenike koji stalno ili privremeno borave u inostranstvu, takođe je moguće da se nastava vodi na srpskom jeziku i organizuju se po nekom posebnom programu i to jeste briga o dijaspori i Srbima u okruženju.

Ima tu još jedan član koji omogućuje rad nastavnicima u inostranstvu. Ne bih više o tome.

Ovaj drugi Predlog zakona koji se tiče visokog obrazovanja, dve stvari su mi zapale za oko, a mislim da je to važno danas svakom studentu u Srbiji, uvođenje studiranja uz rad, a ne znam koliko je potrebno objašnjavati, jer mislim da je to krucijalna stvar danas. Ovim zakonskim predlogom svaki student u Srbiji je omogućen da radi, zarađuje i time olakša i svoj život i život svoje porodice i dato je ono dodatno vreme za završetak studija.

Ono što je i meni kao studentu u jednom momentu nedostajalo, a to je uvođenje kategorije predavača van radnog vremena. Ovo jeste način da se u taj nastavni program uključe ljudi iz realnog sektora i to će svakako studentu omogućiti nešto kasnije lakše uključivanje u neko radno okruženje, višu platu u startu, a o privrednicima da ne govorim, jer dobiće čoveka koga će lakše integrisati u svoj sistem.

Ministre, ja sam samo neke nabrojao, ali dosta je tu pozitivnih i progresivnih stvari, zbog kojih možemo podržati ovo zakonsko rešenje. Kao što ste i sami rekli, može vreme doneti i neke promene, mogu se pokazati neke manjkavosti, ništa nije zakucano, ali je svakako hrabar iskorak u pokušaju stvaranja boljeg društva i pokušaju poboljšanja kvaliteta obrazovanja u Srbiji.

Još jednom pominjem kao poslanik poslaničke grupe SNS, u danu za glasanje ću svakako podržati oba zakonska rešenja.

Pozivam i ljude iz opozicije koji uporno pokušavaju već danima da diskredituju ovaj zakon, da isto to učine. Hvala.

Poštovani predsedavajući, ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici. Pa, evo danas je pred nama jedan zakonski predlog, ali nemoguće je danas pričati o ovome a ne vratiti se barem malo u prošlost kako onu dalju skoro devet godina, tako i onu bližu od par meseci.

Pre devet godina valjda kako profesor gospodin Stojimirović reče neznanjem, ja ne bih rekao neznanjem profesore, pre bih rekao da je u pitanju loša namera, bivša vlast, tadašnji DOS je ispregovarao taj SSP nesrećni na takav način da smo danas u situaciji da ako ne usvojimo ovaj zakonski predlog, stranci mogu učestvovati u promet poljoprivrednog zemljišta u Srbiji, odnosno kratko rečeno, mogu kupovati srpsku zemlju nesmetano. To je ono što se tiče prošlosti, daleke prošlosti.

Ono što se tiče malo bliže, podsetiću da je premijerka na izboru Vlade od pre par meseci ovde u uvaženom domu, najveći aplauz, sećam se, dobila, za obećanje u svom ekspozeu da će sprečiti prodaju srpske zemlje strancima i evo danas smo svedoci te politike, ispunjenje obećanja, tog odgovornog odnosa prema državi i prema društvu.

Prosto, neću se nešto mnogo osvrtati, jer dosta stvari je rečeno o svemu onome što su dobre strane ovog zakona, kada je u pitanju i period u kome se mora obrađivati zemljište i kada je u pitanju obaveza posedovanja mehanizacije i mašina za obradu zemlje, kada je u pitanju i pravo preče kupovine od strane države, ali i sve ono što je značajno za poljoprivredu, više nego što je to pitanje poljoprivrede, ja bih rekao da je ovo jedno strateško, političko, ako ćete na kraju i bezbednosno pitanje države Srbije. Važno je ovo pitanje i za državni nivo, ali pre svega je važno pitanje za Vojvodinu, valjda je tamo najviše srpskih oranica i mislim da je to potpuno jasno.

Takođe, dobro je, ministar je već spomenuo u svom uvodnom izlaganju da postoji jedna opšta društvena saglasnost kada je u pitanju ovo zakonsko rešenje i da su zakonsko rešenje podržala udruženja poljoprivrednih proizvođača.

Ovo jeste mera između čuvanja nacionalnog interesa na jednoj strani, ali i poštovanja međunarodnih obaveza sa druge strane, kako god da su one proizašle.

Obaveze, naravno, proizilaze iz tog SSP koji u svojim delovima i štetočinski, ali ovo jeste način da prosto te greške iz prošlosti ispravljamo, odnosno te loše namere iz prošlosti.

E sada, naslušasmo se ovih dana i kritika ovog zakona, a slušali smo to i u prethodnom periodu kada je na dnevnom redu bio zakon, ovaj isti zakon, ali je njime sprečavana uzurpacija državnog zemljišta. Slušali smo te besmislene kritike, i danas rezultate vidimo, a ja ću navesti samo jedan primer. Još 2010. godine Subotica kao lokalna samouprava iz koje dolazim, izdavala je 12.700 hektara državnog zemljišta, a danas je to nekih 15 hiljada hektara, oko 85 miliona dinara više prihoda za gradsku kasu. Mislim da je sve jasno, a situacija je bila potpuno identična, a mnogo kritika kao i danas.

Nema tu šta mnogo, mislim da je u prethodna dva dana već dosta toga rečeno.

Poštovani ministre, i profesor Stojimirović dosta toga reče, da kažem, negde mi je ukrao misao, data vam je prilika da vodite računa o srpskom seljaku, za sada to dobro radite. Nastavite u tom pravcu i siguran sam da će sva zakonska rešenja i predlozi koji dolaze u ovaj uvaženi dom imati podršku narodnih poslanika, ali i podršku većinske Srbije.

S tim u vezi, na kraju, podržaću svakako ovo predloženo zakonsko rešenje u danu za glasanje i hvala vam svima.

Hvala predsedavajući.

Skrenuću pažnju na povredu Poslovnika u članu 107, koji se tiče dostojanstva Narodne skupštine.

Mislim, da je više puta poslanik Obradović pokušao u zabludu da dovede i ovaj uvaženi Dom, ali i građane Republike Srbije iznoseći par pitanja za koja prosto nismo mogli da utvrditi na koga se odnose.

Naime, kritikujući rad dosadašnjeg Zaštitnika građana, valjda gospodina Jankovića, nabrojao je desetine stvari koje je trebao, a nije uradio. Postavlja se pitanje – zašto to, kakvo je to danas pitanje Narodne skupštine Republike Srbije? Kakvo je pitanje koje se upućuje građanima Republike Srbije sa ovoga mesta kada isti taj Zaštitnik građana je bio i njegovo prijatelj koji 31. maja ove godine, tako srdačno se grlio i ljubio sa njim na onom, takozvanom spontanom okupljanju, valjda ih je u tome spajala neka čudna ljubav, ali zajednička mržnja prema predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću.

Valjda je tada trebao da ga pita šta je to sve što nije uradio? Valjda je tada trebao da ga pita, za stavove u Srebrenici, za stavove o Republici Srpskoj, o svemu onome što je danas pokušao da postavi kao pitanje narodnim poslanicima u Skupštini Republike Srbije. Hvala vam.

Ne.

Hvala predsedavajući.

Ukazujem na povredu Poslovnika u članu 109. Mislim da je jasno predviđeno da se opomena izriče narodnom poslaniku koji upotrebljava psovke i uvredljive izraze. Ima li išta uvredljivije, predsedavajući, od toga da sopstvenu državu nazovete kolonijalnom upravom, da kažete da nemate državu, a da sedite u parlamentu ove države, da radite u institucijama ove države i za to primate platu? Mislim da ste morali da upotrebite ovlašćenja koja vam daje član 109. i izreknete opomenu poslaniku Bošku Obradoviću.

Naime, onaj deo koji se odnosi na negiranje Srbije i srpske državnosti mislim da je poslanik Martinović dosta već o tome rekao, ali ja ću samo reći da kada je u pitanju briga za Srbe u regionu i to je jedna od neistina i uvredljivih stvari, koje je danas poslanik izrekao za govornicom. Naime, napomenuću pre svega radi građana Srbije i radi državljana koji žive u Republici Srpskoj, Crnoj Gori i okolnim zemljama, Vlada Republike Srbije i te kako je pokazala brigu prema našim državljanima koji žive u Republici Srpskoj.

Podsećam da je Vlada Aleksandra Vučića uplatila za obnovu hrama u Mostaru, da je u toku izgradnja mosta između Republike Srbije i Republike Srpske, da je pre neki dan uplaćeno 12.000 evra za opremu za srpsku školu u Mostaru i još mnogo, mnogo drugih stvari koje je učinila Vlada Republike Srbije za naše državljane preko Drine.

Kao jednu potvrdu tome, reći ću samo da su otprilike i takvi izborni rezultati na izbornom mestu u Banjaluci u konzulatu Republike Srbije, Aleksandar Vučić je dobio 69% glasova, u konzulatu u Herceg Novom 93%, na biračkom mestu u Beranama 93%, mislim da glasovi pokreta koji vodi poslaničke mere…

Ne želim.

Hvala, poštovana predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi članovi Vlade Republike Srbije, poštovani građani, danas je pred nama set zakonskih predloga, 21 predlog zakona, ali zaista u jednoj neuobičajenoj atmosferi. Naime, kako bi znali građani Srbije, poslanik Zoran Živković je danas najprimitivnijim uvredama pokušao da ponizi predsednicu parlamenta, da ponizi narodne poslanike u ovom uvaženom domu. Ali, nije to samo uvreda za njih, to je, naravno, uvreda za celokupnu naciju i važno je da građani znaju šta pojedini poslanici u njihovo ime čine u ovom uvaženom domu.

Rekoše danas neki predstavnici političkih stranaka iz opozicije da ovi predloženi zakoni nemaju ama baš nikakve veze. Ne bih se ja složio sa tim. Mislim da su itekako povezani. Evo, simbolično slika i prilika svega onoga što je Vlada Republike Srbije radila u prethodnom periodu.

Kada pogledate sve ove zakone, oni jesu slika otvaranja vrata i na istoku, odnosno sve sporazume, slika otvaranja vrata i na istoku i na zapadu, slika stvaranja prijatelja i na istoku i na zapadu, ulazak u mnoge međunarodne organizacije, pri tom svakako vodeći računa o sopstvenom interesu, pre svega o bezbednosti i o slavnim tradicijama Srbije i njenog naroda.

S tim u vezi, ja sam se nekako bazirao i na dva osnovna sporazuma. Prvi se tiče ove vojno-tehničke saradnje sa Republikom Belorusijom, iznimno važno. Mislim da je celoj Srbiji jasno koliko je to važan sporazum. Naime, poštovani građani Srbije, radi se o modernizaciji, o obnovi jednog sistema koji je pa već više od decenije sistematski urušavan u Srbiji, naročito u periodu do 2012. godine. Započeta je modernizacija, remont, kupovina naoružanja i opreme, ali sporazum svakako predviđa i školovanje i obuku kadrova u Vojsci Srbije, veoma važna oblast koja se definiše ovim sporazumom, kao i još mnogo toga što se nalazi u ovom sporazumu.

Ovaj sporazum jeste samo deo razvoja ukupnih bilateralnih odnosa između Republike Srbije i Republike Belorusije i naravno da je okrenut ka očuvanju mira i bezbednosti i jedne i druge države, poštujući sve ono što su unutrašnji propisi i zakonska rešenja u obe države.

Međutim, poređenja radi, tzv. reformom i modernizacijom naše vojske koja je nastupila od onog dana kada su zapalili ovaj uvaženi dom, a doživela svoj vrhunac u periodu od 2003. do 2007. godine, moram prosto da napravim jedno poređenje, podsetiću Srbiju da je u tom periodu na stotine tenkova i drugih oklopnih vozila u vojsci Srbije prodato, uništeno, pretopljeno i jasno je kakva je pošast pogodila odbrambeni sistem Srbije u tom periodu. Kažem blizu 800 tenkova i oklopnih vozila u tom periodu je rasprodano i pretopljeno.

Slike radi, poštovani građani, uporedite to sa onim što danas radi Vlada Republike Srbije, na čelu sa premijerom, pokušavajući i stvarajući jedan ozbiljan sistem, sistem u regionu, a sve u cilju očuvanja bezbednosti i mira, na kraju krajeva.

Što se tiče drugog sporazuma, uvaženi ministre Vulin, jedna zaista važna stvar – Sporazum sa Češkom o očuvanju, čuvanju i održavanju naših vojničkih grobova u Češkoj. Ja se nadam, u nekom narednom periodu, i čuvanju grobova širom sveta. Svakako da je ovo prva Vlada i vi jeste prvo Ministarstvo koje na ozbiljan način ovome pristupa, na čelu sa premijerom Vučićem. Nažalost, srpskih vojničkih grobova širom Evrope i sveta ne manjka, i mnogo ih je, ali, jedan smo od retkih naroda koji može da bude ponosan na svako mesto stradanja i na svaki vojnički grob u Evropi, bilo gde da se on nalazi, iz bilo kog perioda. Mislim da je to nešto što je svojstveno samo velikim narodima, iako smo mi brojčano mali narod i to je nešto što ljubomorno mora da čuvamo i ovo jeste pravi korak u tom pravcu.

Kao što je i pravi korak ono što je Vlada Republike Srbije i vaše Ministarstvo uradilo u nekom prethodnom periodu, naime, jasno je da već godinama unazad sve značajne istorijske datume u prošlosti srpskog naroda obeležavate zajedno sa Vladom Republike Srpske. Dokle god te i takve odluke i te i takve sporazume donosite, budite sigurni da ćete imati podršku poslanika u ovom parlamentu, ali i podršku većinske Srbije, što je i najvažnije. Videli ste da kao posledica tih vaših dela, podrška politici Vlade Republike Srbije raste od izbora do izbora. Videli ste koliku ste podršku dobili u aprilu mesecu.

Na kraju, da dodam da će i moja malenkost, kao narodni poslanik, u Danu za glasanje podržati pre svega ova dva zakonska rešenja, ali i ostalih 19, naravno, zajedno sa mojim kolegama iz Srpske napredne stranke. Ja vam čestitam i zahvaljujem na svemu što radite za Srbiju i njene građane i poručujem vam da u tom pravcu i dalje nastavite. Hvala vam svima.

Poštovana predsednice, uvažena ministarko, gospodo narodni poslanici, svakako da kao narodni poslanik smatram da treba odbiti predloženi amandman, ne samo iz razloga što sadrži jednu reč – briše se. Naime, da bi građani Srbije bolje shvatili, brisanje amandmana znači u stvari brisanje predloga zakona u potpunosti, ali to znači i brisanje mogućnosti za modernizaciju EPS, odnosno TENT. To znači i brisanje mogućnosti da Obrenovac i okolina udišu zdrav vazduh. To znači i brisanje mogućnosti da žive nešto zdravije i Obrenovac i Srbija. To znači brisanje svega onoga što radi Vlada Republike Srbije kada je u pitanju saradnja Republikom Nemačkom.

Nije ni čudo, predlagači ili mnogi od njih bi izbrisali bog zna šta u Srbiji. Izbrisali bi oni i prošlost, ako je to moguće, i onaj deo prošlosti na koji je Srbija ponosna, ali i onaj deo prošlosti zbog koje bi se mnogi trebali postideti. Izbrisali bi oni i aferu sa famoznim vinogradom i Krčedinu. Izbrisali bi oni i dešavanja u Pokrajinskom sekretarijatu za sport. Izbrisali bi oni i sve ono što se dešavalo u izgradnji Doma za decu sa invaliditetom u Bečeju. Izbrisali bi oni afere koje su se dešavale u EPS u prošlom periodu, naročito 2012. godine. Izbrisali bi oni, naravno, i 2010. godinu kada je uplaćeno 30 miliona za eksproprijaciju u Vreocima, koja nikada nije sprovedena. Onda smo u zimu 2010. na 20111. godinu uvezli struje za 100 miliona evra. Ponavljam, ovde govorimo o 45 miliona, a uvezli smo struje za 100 miliona evra.

Izbrisali bi oni i onaj deo od 2001. do 2004. godine, o kojem smo juče slušali hvalospeve. Ja tada nisam bio politički aktivan, ali veoma dobro se sećam onog famoznog ugovora koji je sproveden, koji je u stvari zaključen bez tendera za uvoz i izvoz viškova struje, pa je jedan skupštinski odbor o tome i te kako raspravljao. Ondašnja ministarka Kori Udovički je i rekla jasno i glasno da je tim ugovorima nanesena šteta državi Srbiji. Izbrisali bi oni i to da su privatne mašine u periodu od 2004. do 2010. godine radile u Kolubari. Isplaćeno je nekih 130 miliona evra za taj posao. Izbrisali bi oni da su mašine tada radile 25 sati dnevno. Izbrisali bi oni da je gorivo točeno kod privatnika, a posle ga ja plaćala EPS.

Izbrisali bi oni mnogo štošta, poštovani građani Srbije, međutim, narodni poslanici u Skupštini neće dozvoliti brisanje ovog amandmana, ali nećemo ni dozvoliti brisanje kolektivnog pamćenja ovog naroda za sve ono što je u periodu do 2012. godine urađeno Srbiji i EPS. Hvala vam i još jednom pozivam sve da predloženi amandman odbacimo.

Hvala predsedavajuća.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsednici Vlade Republike Srbije, evo danas i juče pred nama set zakona i odluka, naravno svi važni za svakodnevni život građana Srbije, ja ću u ovom izlaganju da se osvrnem, pre svega na dva, a tiču se kreditnih linija za preduzeća u oblasti energetike i garancije koje su ovim zakonom predložene da se daju od strane Republike Srbije ka Nemačkoj Razvojnoj banci.

Naime, kada je u pitanju ovaj prvi, o davanju garancije Republike Srbije Nemačkoj Razvojnoj banci za zaduženje Elektromreže Srbije, a tiče se pre svega programa energetske efikasnosti. Mislim da je ministar Antić juče u uvodnom delu izneo jedno šire viđenje tog programa i veoma jasno da se radi o programu koji povezuje istočna evropska tržišta sa zapadnim i samim ovim programom Srbija postaje negde deo tog zajedničkog programa.

Biti inače u društvu jedne šire zajednice, mislim da je i te kako značajno za državu i za društvo, uopšte, pa tako i u ovome. Međutim, ono što sam zapazio, prosto mi je ovaj primer simbolika onoga što imamo u političkom smislu i to ovih dana.

Naime, kao što u ovom momentu postajemo veza između istoka i zapada kada je u pitanju energetika, svedoci smo ovih dana učešća predstavnika Vlade Republike Srbije, na čelu sa premijerom, na jednom forumu u Kini. Velika počast i veliko uvažavanje od istočnih partnera za predstavnike Vlade Republike Srbije, uz istovremenu saradnju sa, da kažem, predstavnicima tzv. zapadnog sveta.

Mislim da je poređenje sa ovim potpuno adekvatno i u stvari i jeste slika i prilika onoga što danas Vlada Republike Srbije čini u političkom smislu. Mala zemlja, očigledno, ali, kao i u ovom programu, otvara mogućnost saradnje sa svim partnerima i na istoku i na zapadu. Samim tim, pozicionira sebe kao potencijalnog lidera u regionu, u jednom slučaju lidera u realizaciji infrastrukturnih projekata, lidera u promociji mira i političke stabilnosti u regionu, a u drugom slučaju kao lidera u oblasti elektroenergetike. To svakako mora imati uticaj na ukupan društveni privredni ambijent.

Gledajući strogo sa ovog finansijskog aspekta, mislim da je jasno da u ugovoru kamata od 0,8% jeste nešto što je povoljno, imajući u vidu celokupnu situaciju na finansijskim tržištima.

Ono što je važno, pre svega radi građana Srbije koji ovo gledaju, pokušali su pojedini poslanici juče u toku dana da iznesu tezu i utvrde tezu po kojoj Vlada Republike Srbije zadužuje građane ovim kreditom, naprotiv, moram da kažem da nije tako, čisto radi građana Srbije. U ovom ugovoru postoji član 4. koji jasno definiše da ukoliko „Elektromreža Srbije“ ne izmiruje redovno svoje obaveze, garant tj. Republika Srbija, u ovom slučaju, može automatski inicirati naplatu sa računa „Elektromreža Srbije“.

Gledajući tehnički, jasno je da realizacija ovog programa podrazumeva sa nekog nižeg na viši naponski nivo, što svakako doprinosi nekom ozbiljnom energetskom napretku.

Što se tiče drugog zakona, o kome ću danas, takođe, ukratko, odnosi se na garancije Republike Srbije, a u korist takođe Nemačke razvojne banke. U pitanju je modernizacija sistema za otpepeljivanje TE „Nikola Tesla“. Mislim da, kao što je ovo jedan energetski iskorak, se ovde radi o jednom ozbiljnom ekološkom iskoraku. Najbolje o tome mogu govoriti stanovnici Obrenovca i u svakom slučaju nešto što je za pohvalu, kada je u pitanju i „Elektroprivreda“, ali i Vlada Republike Srbije.

Čisto da pojasnim, to je jedan ozbiljan posao koji je pred nama svima. Radi se o skladištenju, to jest o sakupljanju i skladištenju pepela u silose, nakon toga, njegovog adekvatnog tretiranja i odlaganja na za to predviđena odlagališta.

I u ovom ugovoru postoji član 4. koji jasno definiše da građani Srbije ni na koji način ne mogu snositi finansijski rizik nevraćanja ovog kredita, tako da i tu otpada ona teza da građani Srbije na ovaj način postaju zaduženiji.

Međutim, čuli smo juče, takođe, od pojedinih poslanika, koji valjda, pokušavajući da uđu u ovaj parlament, bili su spremni da menjaju i veru i naciju i stranke i Bog zna šta sve ne, da se radi o laganoj pripremi za privatizaciju EPS. Naime, čisto radi građana Srbije, da znate, radi se o modernizaciji i domaćinskom upravljanju u EPS. Međutim, uvaženi ministre i uvaženi predstavnici Vlade, šta god da uradite, ako se domaćinski odnosite i modernizujete sistem, onda ga spremate za prodaju, a ako ne radite ništa, onda ste neradnici.

Mislim da je narod najbolji sudija. Narod je to shvatio i povremeno na izborima tim i takvim političkim predstavnicima pošalje jasnu poruku. Poruka u aprilu je bila veoma jasna i ubedljiva. Mislim da će i poruka u ovom parlamentu kada su u pitanju i ovi predlozi zakona biti jasna i s tim u vezi evo i moja malenkost kao narodni poslanik čisto na kraju da dodam da ću u danu za glasanje podržati predložena zakonska rešenja. Hvala vam.

Predsednice, hvala vam.

Ukazujem na povredu Poslovnika, član 107. Vi ste inače poznati kao veoma trpeljiva i sa dosta strpljenja nastupate prema mnogim narodnim poslanicima, ali moram da upozorim na jednu stvar.

Naime, poslanik iz opozicije, obraćajući se maločas reče da su srpski radnici koji danas rade u Beogradu na vodi robovi, da rade u robovlasničkom sistemu, ispričao nam Bog zna šta sve o etici, ali evo čisto poređenja radi. Ministar Nedimović je već par stvari rekao vezano za „Beograd na vodi“, nisam stanovnik Beograda, ali veoma dobro znam šta je na mestu „Beograda na vodi“ postojalo pre ovoga što je sada. Zaista nešto što je ružilo Beograd i što je bilo ruglo, sigurno, glavnog grada.

Međutim, ako ćemo o etici i o gradnji, o moralu, samo ću da vas napomenem, pošto sam stanovnik sa severa Srbije, iz Vojvodine, da uporedimo Beograd na vodi, ljude koji danas tamo rade, ono što se tamo danas gradi, sa onim što su njegove kolege i oni koji nisu dolazili od avgusta na posao, gradili u Vojvodini, dvorac Heterlend. E to je pitanje morala, to je pitanje etika, ako ćemo o etici. Gradimo „Beograd na vodi“, ljudi u „Beogradu na vodi“ sada rade i nisu robovi. Neću dopustiti da iz ovoga uvaženog Doma vređamo srpske radnike, a pomislite samo šta je Heterlend. Dvorac u Vojvodini, kod Bečeja, koji je bio namenjen smeštaju dece ometene u razvoju, milion i po evra pronevere, pa uporedite i vidite šta je to etika, i šta je to o čemu danas govori poslanik iz opozicije.

Toliko, hvala vam. Ne tražim da se glasa o povredi Poslovnika u Danu za glasanje.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko sa saradnicima, naravno da ću predložiti da amandman bude odbijen, pre svega zbog besmisla njegovog samog obrazloženja, pazite, dve reči – briše se.
Nama naravno nije mrsko da slušamo bilo koji predlog koji dolazi ili iz pozicije ili iz opozicije. Mi smo to pokazali. Međutim, ako već govorimo o građanima koji ovo gledaju, veoma je jasno kome je mrsko da uopšte sluša bilo kakav predlog koji dolazi sa ove strane. Meni je drago da su predstavnici opozicije konačno počeli da nas slušaju. Građani su imali priliku da se u poslednjim mesecima uvere u to da su nam okretali leđa i izlazili iz sale kada predstavnici građana iznose svoje stavove, predloge, kada iznose ono za šta su ih građani birali. Konačno bar jedan napredak u opoziciji, slušaju nas i sede u sali. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici Vlade Srbije, predlažem da odbijemo predloženi amandman.
Prihvatanje ovog amandmana bi dovelo u diskriminatorski položaj vlasnike individualnih stambenih objekata. Onda bi mogao svako ko je vlasnik individualnog stambenog objekta zahtevati održavanje celokupne mreže bilo da je u pitanju električna energija, vodovod ili bilo šta drugo u svom objektu, isto kao što je to u stambenim zgradama. Hvala.