Predsedavajući, moram da ukažem na član 107. – poštovanje dostojanstva Narodne skupštine.

Naime, niko ovde ne iznosi, ne znam da li kolega poslanik to radi namerno ili pravi lapsus, niko ovde ne iznosi decu ni na kakvo tržište. Ovde se radi o osposobljavanju dece…

Ovo je povreda Poslovnika. Rekao sam – član 107.
Kažem opet, niko ne iznosi decu na tržište. Radi se o poboljšanju obrazovnog sistema i popravci svega onoga što je urušavano proteklih decenija, počevši od Gaše Kneževića. Prema tome, molim vas da o tome sledeći put povedete računa i da ne dozvolimo da sa ovog mesta vređamo decu u Srbiji.

Predsedavajući, pokušavam celo vreme da shvatim argumente zbog kojih bismo trebali podržati i ovaj amandman i druge amandmane koje su uložili poslanici iz opozicije na ovaj zakon i nisam baš mnogo nešto uspeo. Svašta smo se danas naslušali.

Uspeo sam samo da pohvatam, kažem, neke podatke ovako. Frapantno je način na koji ih opozicija iznosi. Naime, kažu ljudi iz DS - pa ne trebaju nam zanatlije, ne trebaju nam obučeni majstori, jer Bože moj, privredni rast u Srbiji je 1,3%. To jeste netačan podatak, ali čak i da je tačan, ako ga poredite sa rastom od -3%, koliko je iznosio u vreme dok je DS upravljala Srbijom i svi ovi koji su pošli iz nje nastali, mislim da su svi ostali argumenti suvišni.

Moja koleginica je rekla, javiće se neko sa statističkim podacima, pa će da nam ih izdeklamuje. Znam ja, bole statistički podaci. Statistika je sama po sebi egzaktna nauka. To jeste najbolja slika svega onoga što se danas u Srbiji dešava.

Statistika kaže da je stopa nezaposlenosti u Srbiji u 2012. godini bila 26%, a da je danas nešto manje od 12%. To je podatak koji boli. To jeste rezultat i rada ove Vlade i one prethodne koju je vodio sadašnji predsednik Aleksandar Vučić.

Kaže jedna koleginica iz opozicije da, Bože moj, kao da do sada nismo imali majstore. Jesmo, tačno, imali smo majstore to je istina, ali kao da je neki greh usavršiti i obučiti decu koja su odlučila da budu zanatlije. To je ono što nisam mogao da razumem iz svih ovih argumenata opozicije.

Takođe kaže da stvaramo jeftinu radnu snagu i da ti ljudi neće biti u mogućnosti da završe visoke škole. Međutim, ministre, ja opet podsećam javnost Srbije da se u Zakonu o visokom obrazovanju omogućili studiranje kroz rad, tako da ne vidim nikakvu prepreku da neko upiše fakultet da pri tome već poznaje neki zanat. Naprotiv, to vidim kao prednost u njegovom daljem usavršavanju i obrazovanju.

Doduše, to nije nikakav greh, kažem, ali moraće da se suoče sa onim podrugljivim stavom i da se suoče sa ruganjem koje stiže iz DS, koju u ovom momentu sačinjava tzv. elita. To je jedino što će morati da izdrže te buduće zanatlije.

Rekoše takođe da nema koristi, da će strane kompanije otići i ko zna šta će se desiti. Ja ću vam reći jedan kontra argument. Znate ministre, bili ste u Subotici, u Tehničkoj školi „Ivan Sarić“ i Politehničkoj školi „Subotica“. Moram da se zahvalim i ljudima iz te škole, izveli su prvu generaciju od 60 maturanata po sistemu dualnog obrazovanja. LJudi su ostali, ali svi su ostali da rade u Subotici, u „Simensu“, u „Norma grupi“, u „Amateku“. Politehnička škola u ovom momentu školuje još 60 srednjoškolaca kojima su već ponuđeni ugovori u industriji nameštaja „Bajmok“, industriji nameštaja „Budućnost“, fabrici nameštaja u Bačkoj Topoli. Ima to itekako svoju korist.

Pokušao sam da napravim jedno poređenje i komparaciju svih argumenata koje iznosi opozicija valjda u nemoći da iznese neki valjan argument, iznosi čak i lažne argumente, napravim jednu komparaciju i javnosti Srbije pokažem zašto je dobro da Narodna skupština prihvati ovakav Predlog zakona koji ste stavili pred nas, uvaženi ministre. Toliko i hvala vam.

Hvala, predsedavajući.

Uvažene kolege poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, nemoguće je ne primetiti da ste tu u ovom uvaženom domu, već se meri nedeljama. To zaista govori o ozbiljnosti sa kojom ste vi i Vlada Republike Srbije pristupili rešavanju ovoga problema, sa ozbiljnosti kojom pristupate kada je u pitanju revitalizacija tog srpskog obrazovnog sistema.

Moram reći, poštovani ministre, neće vam biti jednostavan zadatak.Nije jednostavno uspostaviti sistem koji je u proteklih 12 godina, u vreme vladavine Demokratske stranke, te pošasti koja se zove Demokratska stranka, uništen do temelja. Ali, to je bio u stvari samo jedan deo jednog šireg plana na uništavanju Srbije i njene omladine sveukupno.

(Radoslav Milojičić: Povreda Poslovnika.)

Naime, nemoguće je danas, ministre, govoriti o obrazovanju a ne setiti se velikog Svetog Save i, na kraju krajeva, Vuka Karadžića i onih citata koje je on za svog života zabeležio i zapisao. Evo, ja ću vam samo jedan citirati. Kaže veliki Vuk, koga se, vidim, neki u opoziciji stide: „Ne brini ti, brajko moj, hoće li narod propasti ili neće, nego radi ono što si ti kadar, pa ako svako uradi onoliko koliko je kadar, neće narod nikada propasti“.
Pokazujete vi, uvaženi ministre, da ste kadri, pokazujete vi da ste ozbiljno pristupili ovome zadatku.
Moram da kažem, pre svega zbog Srbije, celo vreme, ovih dana i ovih nedelja sa vama su prisutni veliki broj saradnika, sad se već meri desetinama, i to govori i o ozbiljnosti sa kojom pristupate ovom problemu.
Naravno, vi ovim zakonom sada približavate realni sektor i privredu obrazovnom sistemu i misli da je to nedvosmisleno i i te kako korisno.
Imam iskustva, dolazim iz Subotice, gde imamo već četiri odeljenja koja su izašla, koji su svršeni maturanti, svi su bili angažovani, kako u stranim tako i u domaćim kompanijama. Nije jednostavno ni vraćati te kompanije nazad na noge. Naime, 12 godina pošasti Demokratske stranke u Subotici dovelo je do toga da izgubimo radna mesta. Evo, na sreću, sa gradonačelnikom Subotice i sa Vladom Republike Srbije i predsednikom Srbije došli smo do 6.000 radnih mesta u toj slobodnoj zoni. Ali, ta četiri odeljenja, moram vam reći, svi su ostali da rade u tim kompanijama – Industrija nameštaja „Bajmok“, industrija nameštaja „Budućnost“, fabrika nameštaja „Bačka Topola“, svi su ostali da rade.
Ostalo je više od stotine mladih ljudi da živi u Srbiji. To je velika korist za našu zajednicu, a na kraju krajeva, i završavam, mislim da je dosta toga danas i rečeno, hteo sam da iznesem ove argumente radi javnosti Srbije. Znam da ovim argumentima neću ubediti opoziciju da glasa za ovaj zakon. Završiću sa velikim Vukom Karadžićem kojeg se opet mnogi stide, u drugom citatu, Vuk Karadžić kaže – biseri se pred svinje ne bacaju.
Toliko gospodine ministre. Hvala vam što se trudite za ovu Srbiju i svakako da ću podržati ovaj zakon.

Hvala, predsedavajući.

Naravno, na početku da kažem da predlažem da amandman bude odbijen. Naime, obesmislio bi se čitav zakon. Zakon predviđa jasno evidentiranje i sam po sebi je modernizacija i optimizacija javne uprave.

U celokupnoj raspravi do sada od predlagača čuli smo, rekao bih, jednu tačnu tezu, a to je da vladajuća koalicija vodi evidenciju o zaposlenima u javnoj upravi. To jeste tačno, ali evidencija glasi ovako: 80.000 zaposlenih manje kako u javnoj upravi, tako i u javnim preduzećima, u javnim ustanovama, a smanjena nezaposlenost ukupna u Srbiji. To jeste evidencija.

Postavilo se pitanje etike. Jeste pitanje etike od koga dolaze ovakvi predlozi, jer brisanjem ovog člana i poništavanjem ovoga i ovakvog zakona, nestala bi evidencija koju vodi predlagač.

Naime, zamislite koliko je to neetično, nemoralno, ako vi tražite i govorite o zapošljavanju u javnom sektoru? Evo, samo da vam kažem kako glasi njihova evidencija, ne ulazeći u ono što je bilo pre 70 godina i ko je za kakve službe radio i ko je za kakve uprave radio. Predlagač radi u državnoj upravi, njegov otac, građevinski inspektor, u javnoj upravi, njegov brat u gradskoj upravi, u sektoru za urbanizam. Malo bilo, pa onda došla i snajka, i ona u javnoj ustanovi. Zamislite sad stepen nemorala i stepen neetičnosti u svim tim činjenicama. Ali, možda to samo po sebi ne bi bilo problem da svi ovi ljudi rade samo u službi ove države. Postoje u tom pokretu i ljudi koji rade za službe nekih drugih država. Tako, na primer, direktor političkog saveta predlgača…

Poštovani predsedavajući, tema je rad u državnoj upravi, odnosno u javnoj upravi. Nije problem kada ljudi rade u javnoj upravi ove zemlje, bili oni članovi ma koje partije u ovoj državi i mislim da to samo po sebi ne treba da bude ograničavajući faktor, ali jeste problem kada radite za upravu neke druge države. Sada imate predlagača koji kritikuje ljude koji rade u javnoj upravi ove države, a s druge strane njihovi članovi rade za neke druge uprave. (Isključen mikrofon.)

Hvala, predsedavajuća.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre sa saradnicima, ja bih rekao da je prethodnica ovim zakonskim predlozima koji su danas pred nama bio program rada Vlade, koji je prezentovan i poslanicima i građanima u danu izbora Vlade u ovom uvaženom domu. Naime, već tada je stavljen akcenat na modernizaciju i poboljšanje rada javne uprave. Mislim da su ovi zakoni u stvari proizvod ili, da tako kažem, ispunjenje tog plana, što je negde i u redu.Naime, jačanje kapaciteta javne uprave je valjda preduslove razvoja jedne države i njena modernizacija, na kraju krajeva. Važno je da taj sistem preraste iz jednog regulatora u čisti servis građana. Na ostvarenju tog cilja svakako je bitno da uspostavljate jedno novo telo koje se zove Nacionalna akademija za javnu upravu, koja će u stvari biti nadogradnja onog formalnog dela obrazovanja koji svaki službenik u javnoj upravi ima.

Čuli smo u proteklim danima razne kritike, ali meni je nekako najviše ostala upečatljiva kritika da je ovo šamar formalnom obrazovnom sistemu u Srbiji, a takođe sam zapazio da su se pojedini poslanici iz opozicije nekako podrugljivo odnosili prema tom nazivu – nacionalna. Ali dobro, to je valjda deo njihovog političkog programa.Naime, ovo jeste nešto što je nadogradnja tog formalnog obrazovanja svakog službenika i način da nekako standardizujemo i uniformišemo to učenje, stručno usavršavanje, razmenu iskustava svakog službenika u javnoj upravi, pri tom svakako ne dovodeći u pitanje sve ono što je formalno obrazovanje i usavršavanje u nekoj privatnoj režiji svakog građanina ove zemlje.

Video sam u članu 6, poštovani ministre, u članu 6. ste predvideli jedan širok krug saradnika, kako lica, tako i ustanova, koji mogu pomoći u radu Nacionalne akademije. Dobro je što su visokoškolske ustanove uslovljene time da budu akreditovane, to je uslov da budu saradnici Nacionalne akademije. Samim tim opovrgavamo stav da je na neki način ovo šamar obrazovnom sistemu. Naime, iz ovoga se može zaključiti da je jasno da će Akademija zavisiti od tih i takvih ustanova, od tih i takvih lica, a ne obrnuto. O onom drugom delu, koji se tiče prezira prema nazivu Nacionalna, neću ni da govorim, mislim da to govori dovoljno o njima samima.

Inače, ovo je problem koji Srbiju opterećuje već decenijama unazad. Mislim da u svakom slučaju ova Vlada zaslužuje pohvale za korak na koji se odlučila. Konačno se neko posle više decenija odlučio uhvatiti u koštac sa ovim problemom i to svakako treba ceniti. Činjenica je da je broj zaposlenih kako u javnoj upravi, tako i u javnim preduzećima, u javnim ustanovama 80.000 manji, ali samo po sebi to ne bi bio uspeh da si ti ljudi završili na ulici, kao što je to bio slučaj do 2012. godine, kada su ljudi koji su ostajali bez posla, a mereno je stotinama hiljada ljudi, završavali na ulici, nezaposlenost je rasla.

Treba napomenuti da jeste otpušteno 80.000 ljudi, ali da je stopa nezaposlenosti u Srbiji drastično smanjena. To je ono gde se ogleda uspeh ove Vlade kada je u pitanju reforma javne uprave i verujem da je to uspeh, u stvari znam da je to uspeh Vlade i Aleksandra Vučića, ali i drugih koje kasnije vodi premijerka Ana Brnabić zajedno sa vama, uvaženi ministri. Sve ostalo su, naravno, floskule i demagogija i ovo jeste jedini merljiv rezultat i ovo jeste jedino što se vidi na semaforu političkog delovanja ove današnje Vlade. Ovo je jedino što će ostati iza ove Vlade i biće merljivo.Stoga, poštovani ministre, ja ću u danu za glasanje svakako podržati ove predloge, uostalom kao i sve druge predloge koji vode modernizaciji ove zemlje. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, ukazujem na povredu Poslovnika, a tiče se svakako urušavanja dostojanstva Narodne skupštine. Naime, bili smo svedoci, u proteklim danima, kako neki predstavnici opozicije, a naročito ljudi iz poslaničke grupe „Dosta je bilo“ narušavaju ugled ovog uvaženog Doma.

Naime, juče su izrečene tri opomene poslanici iz te poslaničke grupe i odstranjena je iz rada Parlamenta i svedoci smo … (Isključen mikrofon.)

Hvala, predsedavajuća.

Svakako predlažem da odbijemo ovaj amandman. Mislim da se radi o jednoj zluradoj nameri. Naime, prema Zakonu o izbeglicama, član 1, jasno je ko se danas u Republici Srbiji definiše kao izbeglica. Kaže – to su lica koja su usled događaja od 1991. godine do 1998. godine, usled događaja iz tog perioda i njihovih posledica, izbegla ili prognana iz bivših jugoslovenskih republika na teritoriju Republike Srbije itd.

Prema tome, danas u Srbiji trenutno ima 29.400 izbeglica sa teritorije bivše Jugoslavije. Nije tačno da su to deca bivših izbeglica iz nekog ranijeg perioda. Znači, postoji populacija od blizu 30.000 izbeglica trenutno registrovanih u Komesarijatu za izbeglice i migracije na teritoriji Republike Srbije. Siguran sam da se ovaj stav odnosi na njih, a ne na ljude koji danas migriraju i koji nemaju status izbeglice u Republici Srbiji. Mislim da se radi o jednom lošem tumačenju zakona, u cilju njegovog diskreditovanja, pa svakako predlažem da se amandman odbije.

Osim toga, već sam pomenuo, kada su u pitanju lica koja su tražioci državljanstva, to se uglavnom odnosi na naše sunarodnike koji žive u okruženju. Naime, napominjem, samo u Republici Srpskoj i Federaciji trenutno, u konzulatima, postoji 50.000 zahteva za državljanstvo Republike Srbije, a svi oni su od naših sunarodnika u okruženju. Ovaj član zaista jeste nešto što je dobro rešenje u ovom zakonu i podržaćemo član takav kakav je u izvornom obliku. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, evo danas pred nama dva važna zakonska predloga.

Ja bih u stvari rekao jedan uobičajen skupštinski dan kada pokazujemo kako na efikasan način funkcionišu institucije ove zemlje. Naime, danas jeste i dan kada pokazujemo kako izgleda jedan politički sistem u kome njegovi akteri poštuju data obećanja i ispunjavaju reč koju su dali, u danu kada su u ovom uvaženom domu polagali zakletvu.

Naime, ne tako davno mandatarka za sastav nove Vlade, a danas već premijerka je nama ovde obrazlagala program rada Vlade i negde na kraju tog programa postoji jedno poglavlje 6. gde se govori jasno o obrazovanju.

Upravo ovo danas što je pred nama je ispunjavanje tog programa za koji je tada dobila podršku poslanika SNS, podršku stranke u celini i na kraju krajeva predsednika stranke i predsednika države Aleksandra Vučića.

Ono što je zanimljivo u tom programu, moram reći da je dala akcenat na nekoliko stvari kojima će se njen tim i ministarstvo obrazovanja baviti u budućnosti. Spomenuću da je to dostupnost preduzetničkog obrazovanja, poboljšanje kvaliteta visokog obrazovanja, ali svakako vodeći računa i o davanju statusa zaposlenim, nastavnicima, onog statusa koji oni u stvari u ovom društvu i zaslužuju.

Negde u ranijim raspravama, iako su pokušali da degradiraju ovaj vaš predlog predstavnici opozicije, mislim da nisu uspeli u tome, iznele su moje kolege poslanici iz SNS dosta dobrih stvari koje su sadržane u ovim zakonskim predlozima.

Ja sam pripremio neke, pa ću prosto da napomenem, a neke od njih su kažem opet ove koje ću spomenuti, pokušali da nađu kao način da diskredituju sam zakon.

Gledajući čl. 3,4 i 5. kao neko ko dolazi iz više nacionalne sredine, a to Subotica svakako jeste, znam koliko je mojim susedima važno obrazovanje na njihovom maternjem jeziku i jasno je da je ovim članovima apsolutno dato pravo obrazovanja svakom čoveku i svakom pojedincu u ovoj zemlji, svakoj grupaciji iz koje god dolazili.

Ono što je dobro u članu 5. je svakako to obrazovanje na jeziku nacionalne manjine i uz obavezu učenja srpskog jezika u toku obrazovanja. S tim u vezi je i član 123. gde nije oduzeto pravo davanja mišljenja nacionalnom savetu kada je u pitanju imenovanje direktora škola, ali kao nekog neobavezujućeg i nekog elementa koji je potrebno dati u zakonskom roku od 15 dana.

Međutim, ono što mi je naročito zapalo za oko u samom Predlogu zakona je ovaj član 23.

Poštovani ministre, pokušali su ovi dušebrižnici, velike patriote Srbi i pravoslavci, a Bog će znati šta već da upravo diskredituju zakon na ovom članu.

Naime, ovim članom je data mogućnost školovanja i deci migrantima koja u proputovanju kroz ovu zemlju, a ja napominjem radi građana Srbije, njih je nekoliko desetina i sve ih je manje iz dana u dan, jer njihov put i njihovo krajnje odredište nije Srbija.

Međutim, ako bolje pogledate, ja vam čestitam na ovom članu iz razloga što ste dali mogućnost obrazovanja svoj deci koja su podnela zahtev za državljanstvo.

Napominjem, naspram ovih nekoliko desetina migrantske dece koja se danas obrazuju u Srbiji. Imate desetine hiljada danas samo u Republici Srpskoj i Federaciji BiH, u konzulatima imate preko 50 hiljada podnetih zahteva za državljanstvo. Ako tome dodate zahtev za državljanstvo u Crnoj Gori, Makedoniji, Hrvatskoj, Mađarskoj i ostalim zemljama u okruženju, mislim da se taj broj meri uveliko stotinama hiljada.

Vi ste ovim članom omogućili svoj deci, našim sunarodnicima iz okruženja da se adekvatno uključe u obrazovni sistem Republike Srbije.

Mislim da je to nešto što je krucijalno važno za čitav naš narod i ja vam zaista čestitam na ovome. Sa jedne strane imate nešto što ste pokazali, što je odlika srpskog društva, humanost, briga o detetu, ma kako se to zvalo, makar to bilo desetina, sedamdeset, osamdeset ili stotinak migrantske dece, a sa druge strane imate stotine hiljada podnosilaca državljanstva koji su ovim zakonom uključeni u obrazovni sistem u Republici Srbiji.

Na tome sam vam kao narodni poslanik izuzetno zahvalan.

Što se tiče člana 71. on je veoma sličan ovde i vidim da je omogućeno za decu i učenike koji stalno ili privremeno borave u inostranstvu, takođe je moguće da se nastava vodi na srpskom jeziku i organizuju se po nekom posebnom programu i to jeste briga o dijaspori i Srbima u okruženju.

Ima tu još jedan član koji omogućuje rad nastavnicima u inostranstvu. Ne bih više o tome.

Ovaj drugi Predlog zakona koji se tiče visokog obrazovanja, dve stvari su mi zapale za oko, a mislim da je to važno danas svakom studentu u Srbiji, uvođenje studiranja uz rad, a ne znam koliko je potrebno objašnjavati, jer mislim da je to krucijalna stvar danas. Ovim zakonskim predlogom svaki student u Srbiji je omogućen da radi, zarađuje i time olakša i svoj život i život svoje porodice i dato je ono dodatno vreme za završetak studija.

Ono što je i meni kao studentu u jednom momentu nedostajalo, a to je uvođenje kategorije predavača van radnog vremena. Ovo jeste način da se u taj nastavni program uključe ljudi iz realnog sektora i to će svakako studentu omogućiti nešto kasnije lakše uključivanje u neko radno okruženje, višu platu u startu, a o privrednicima da ne govorim, jer dobiće čoveka koga će lakše integrisati u svoj sistem.

Ministre, ja sam samo neke nabrojao, ali dosta je tu pozitivnih i progresivnih stvari, zbog kojih možemo podržati ovo zakonsko rešenje. Kao što ste i sami rekli, može vreme doneti i neke promene, mogu se pokazati neke manjkavosti, ništa nije zakucano, ali je svakako hrabar iskorak u pokušaju stvaranja boljeg društva i pokušaju poboljšanja kvaliteta obrazovanja u Srbiji.

Još jednom pominjem kao poslanik poslaničke grupe SNS, u danu za glasanje ću svakako podržati oba zakonska rešenja.

Pozivam i ljude iz opozicije koji uporno pokušavaju već danima da diskredituju ovaj zakon, da isto to učine. Hvala.

Poštovani predsedavajući, ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici. Pa, evo danas je pred nama jedan zakonski predlog, ali nemoguće je danas pričati o ovome a ne vratiti se barem malo u prošlost kako onu dalju skoro devet godina, tako i onu bližu od par meseci.

Pre devet godina valjda kako profesor gospodin Stojimirović reče neznanjem, ja ne bih rekao neznanjem profesore, pre bih rekao da je u pitanju loša namera, bivša vlast, tadašnji DOS je ispregovarao taj SSP nesrećni na takav način da smo danas u situaciji da ako ne usvojimo ovaj zakonski predlog, stranci mogu učestvovati u promet poljoprivrednog zemljišta u Srbiji, odnosno kratko rečeno, mogu kupovati srpsku zemlju nesmetano. To je ono što se tiče prošlosti, daleke prošlosti.

Ono što se tiče malo bliže, podsetiću da je premijerka na izboru Vlade od pre par meseci ovde u uvaženom domu, najveći aplauz, sećam se, dobila, za obećanje u svom ekspozeu da će sprečiti prodaju srpske zemlje strancima i evo danas smo svedoci te politike, ispunjenje obećanja, tog odgovornog odnosa prema državi i prema društvu.

Prosto, neću se nešto mnogo osvrtati, jer dosta stvari je rečeno o svemu onome što su dobre strane ovog zakona, kada je u pitanju i period u kome se mora obrađivati zemljište i kada je u pitanju obaveza posedovanja mehanizacije i mašina za obradu zemlje, kada je u pitanju i pravo preče kupovine od strane države, ali i sve ono što je značajno za poljoprivredu, više nego što je to pitanje poljoprivrede, ja bih rekao da je ovo jedno strateško, političko, ako ćete na kraju i bezbednosno pitanje države Srbije. Važno je ovo pitanje i za državni nivo, ali pre svega je važno pitanje za Vojvodinu, valjda je tamo najviše srpskih oranica i mislim da je to potpuno jasno.

Takođe, dobro je, ministar je već spomenuo u svom uvodnom izlaganju da postoji jedna opšta društvena saglasnost kada je u pitanju ovo zakonsko rešenje i da su zakonsko rešenje podržala udruženja poljoprivrednih proizvođača.

Ovo jeste mera između čuvanja nacionalnog interesa na jednoj strani, ali i poštovanja međunarodnih obaveza sa druge strane, kako god da su one proizašle.

Obaveze, naravno, proizilaze iz tog SSP koji u svojim delovima i štetočinski, ali ovo jeste način da prosto te greške iz prošlosti ispravljamo, odnosno te loše namere iz prošlosti.

E sada, naslušasmo se ovih dana i kritika ovog zakona, a slušali smo to i u prethodnom periodu kada je na dnevnom redu bio zakon, ovaj isti zakon, ali je njime sprečavana uzurpacija državnog zemljišta. Slušali smo te besmislene kritike, i danas rezultate vidimo, a ja ću navesti samo jedan primer. Još 2010. godine Subotica kao lokalna samouprava iz koje dolazim, izdavala je 12.700 hektara državnog zemljišta, a danas je to nekih 15 hiljada hektara, oko 85 miliona dinara više prihoda za gradsku kasu. Mislim da je sve jasno, a situacija je bila potpuno identična, a mnogo kritika kao i danas.

Nema tu šta mnogo, mislim da je u prethodna dva dana već dosta toga rečeno.

Poštovani ministre, i profesor Stojimirović dosta toga reče, da kažem, negde mi je ukrao misao, data vam je prilika da vodite računa o srpskom seljaku, za sada to dobro radite. Nastavite u tom pravcu i siguran sam da će sva zakonska rešenja i predlozi koji dolaze u ovaj uvaženi dom imati podršku narodnih poslanika, ali i podršku većinske Srbije.

S tim u vezi, na kraju, podržaću svakako ovo predloženo zakonsko rešenje u danu za glasanje i hvala vam svima.

Hvala predsedavajući.

Skrenuću pažnju na povredu Poslovnika u članu 107, koji se tiče dostojanstva Narodne skupštine.

Mislim, da je više puta poslanik Obradović pokušao u zabludu da dovede i ovaj uvaženi Dom, ali i građane Republike Srbije iznoseći par pitanja za koja prosto nismo mogli da utvrditi na koga se odnose.

Naime, kritikujući rad dosadašnjeg Zaštitnika građana, valjda gospodina Jankovića, nabrojao je desetine stvari koje je trebao, a nije uradio. Postavlja se pitanje – zašto to, kakvo je to danas pitanje Narodne skupštine Republike Srbije? Kakvo je pitanje koje se upućuje građanima Republike Srbije sa ovoga mesta kada isti taj Zaštitnik građana je bio i njegovo prijatelj koji 31. maja ove godine, tako srdačno se grlio i ljubio sa njim na onom, takozvanom spontanom okupljanju, valjda ih je u tome spajala neka čudna ljubav, ali zajednička mržnja prema predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću.

Valjda je tada trebao da ga pita šta je to sve što nije uradio? Valjda je tada trebao da ga pita, za stavove u Srebrenici, za stavove o Republici Srpskoj, o svemu onome što je danas pokušao da postavi kao pitanje narodnim poslanicima u Skupštini Republike Srbije. Hvala vam.

Ne.

Hvala predsedavajući.

Ukazujem na povredu Poslovnika u članu 109. Mislim da je jasno predviđeno da se opomena izriče narodnom poslaniku koji upotrebljava psovke i uvredljive izraze. Ima li išta uvredljivije, predsedavajući, od toga da sopstvenu državu nazovete kolonijalnom upravom, da kažete da nemate državu, a da sedite u parlamentu ove države, da radite u institucijama ove države i za to primate platu? Mislim da ste morali da upotrebite ovlašćenja koja vam daje član 109. i izreknete opomenu poslaniku Bošku Obradoviću.

Naime, onaj deo koji se odnosi na negiranje Srbije i srpske državnosti mislim da je poslanik Martinović dosta već o tome rekao, ali ja ću samo reći da kada je u pitanju briga za Srbe u regionu i to je jedna od neistina i uvredljivih stvari, koje je danas poslanik izrekao za govornicom. Naime, napomenuću pre svega radi građana Srbije i radi državljana koji žive u Republici Srpskoj, Crnoj Gori i okolnim zemljama, Vlada Republike Srbije i te kako je pokazala brigu prema našim državljanima koji žive u Republici Srpskoj.

Podsećam da je Vlada Aleksandra Vučića uplatila za obnovu hrama u Mostaru, da je u toku izgradnja mosta između Republike Srbije i Republike Srpske, da je pre neki dan uplaćeno 12.000 evra za opremu za srpsku školu u Mostaru i još mnogo, mnogo drugih stvari koje je učinila Vlada Republike Srbije za naše državljane preko Drine.

Kao jednu potvrdu tome, reći ću samo da su otprilike i takvi izborni rezultati na izbornom mestu u Banjaluci u konzulatu Republike Srbije, Aleksandar Vučić je dobio 69% glasova, u konzulatu u Herceg Novom 93%, na biračkom mestu u Beranama 93%, mislim da glasovi pokreta koji vodi poslaničke mere…