Hvala, poštovana predsednice.

Predstavnici Vlade Republike Srbije, uvažene kolege narodni poslanici, ne znam da li je potrebno posebno nešto isticati koliko je za jedno društvo važna borba protiv tog tumora koji se naziva kriminal i korupcije. Kada su u pitanju kriminal i korupcija, nije ni budžet Republike Srbije pošteđen.

Naime, koliko to zna biti opasno, ja ću prosto na jednom primeru iz 2007. godine da vam objasnim. Negde realizujući taj budžet 2007. godine, u avgustu mesecu je podnesen zahtev za subvencionisanje izgradnje jednog čuvenog vinograda u Krčadinu. Subvencija je isplaćena na osnovu računa o sadnji vinograda u avgustu mesecu, a vinograd je suštinski posađen u novembru, kada je i zemljište uzeto u zakup. Prosto, hteo sam da vam jednim primer pokažem kakav zna biti uticaj kriminala i korupcije na realizaciju budžeta, kao što je to bilo te 2007. godine.

Mislim da je građanima Srbije inače poznato u tom periodu do 2012. godine kolika je bila sprega ljudi iz tadašnje vlasti sa tajkunima, ljudima iz kriminogene sredine. Na kraju krajeva, poznate su i posledice tog udruživanja. Bili su u zajedničkom poslu pljačkanja Srbije, a načini su bili razni, od one pljačkaške privatizacije koja počinje 2000. godine, do razno-raznih kombinacija, kako su ih oni tada slikovito nazivali, a posledice su uglavnom bile njihovo enormno bogaćenje sa jedne strane, pljačka državnog novca, a sa druge strane nezaustavljiva propast države i siromašenje njenog naroda.

Podsetiću da odmah nakon dolaska Srpske napredne stranke na vlast, Aleksandar Vučić, njen predsednik, nije imao nikakav problem i nije se libio da se uhvati u koštac sa tim tadašnjim problemima. Najveći problem je bio što su ljudi koji su učestvovali u pljački Srbije bili suštinski nosioci vlasti u Srbiji, a formalno vlast je vršila jedna stranka žute provenijencije, ali suštinski nosioci vlasti su bili upravo ti tajkuni. Podsećam, takođe, da su se, nakon dolaska na vlast Srpske napredne stranke, ti isti ljudi našli iza zatvorskih rešetaka i otpočela je ta velika borba protiv kriminala i korupcije. Naravno da ćemo i dalje mi kao poslanici Srpske napredne stranke nastaviti ovim i ovakvim amandmanima da dajemo podršku, kako bi Vlada Republike Srbije istrajala u tom važnom poslu. Hvala vam.

Hvala.

Za početak, ja sam užasnut činjenicom da se pokušava poslanicima SNS zabraniti da obrazlažu amandmane i govoriti o nekim temama koje su potresale Srbiju u nekom prethodnom periodu. Ja se, pre svega, vodim onom narodnom, naš narod kaže valjda – dlanom se sunce začepiti ne može. Tako i te afere koje su potresale Srbiju u 12 prošlih, odnosno u prošlih 16 godina, koliko je žuto preduzeće upravljalo Vojvodinom, neće ostati neotkrivene.

Naravno, cilj podnošenja ovog amandmana je sam po sebi bio da se dodatno podstakne i osnaži borba protiv korupcije, a pre svega u delu koji se odnosi na realizaciju budžeta.

Kriminal i korupcija sami po sebi često mogu biti pogubni, pa i životno. Znaju to građani Vojvodine. Naime, pretpostavljamo da je više hiljada građana Vojvodine umrlo čekajući zračenje u Institutu „Kamenica 2“. NJegova izgradnja je počela 2008. godine, a do 2016. godine nikada nije završena. Računi su naduvani od 16 do 35 miliona evra, zaista, 19 miliona evra više nego što je to u startu bilo predviđeno. Gde su i kako su završili ti novci, i dan danas je ostalo nejasno i za građane Vojvodine, ali i za građane Srbije.

Međutim, prosto, kada iskorenite kriminal i korupciju iz budžeta i kada odgovorno pristupite, dolazimo do toga da već u 2016. godini, nakon preuzimanja vlasti, SNS i ovaj posao dovodi do kraja.

Naime, ja moram odavde javno da se zahvalim i direktoru „Kamenice“, gospodinu Iliji Andrejeviću, koji je zajedno sa menadžmentom dao puni doprinos i premijeru vojvođanskom, gospodinu Igoru Miroviću, ali i Vladi Republike Srbije, pa tako sada u „Kamenici“ imamo ispravljene sve te propuste. Dobijene su dozvole, ta famozna, odnosno sada već sretna „Kamenica 2“ radi u punom kapacitetu. U njoj imate dva linearna akceleratora i samim tim više nemate listu čekanja, gotovo da nemate listu čekanja kada su u pitanju oboleli od tumora pluća.

Takođe u „Kamenici 2“ je počela da funkcioniše postoperativna intenzivna nega sa 11 mesta opremljenih najsavremenijom opremom. Značajna sredstva su uložena i u nabavku opreme, tako da je samo Institut za plućne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici dobio novi rengen aparat, tri nova bronhoskopa, aparat za anesteziju, aparat za mehaničko-hemijsko razbijanje tromba itd. Naravno, sve ovo je omogućilo bolje uslove u pružanju zdravstvene zaštite građanima Vojvodine i Srbije i, na kraju krajeva, otkriva ono sve što je bilo u prethodnom periodu, tj. nerad, kriminal i korupciju koja se ticala projekta „Kamenica 2“. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, najvažniji zakon u godini, a naslušali smo se svakakvih argumenata. Posebno mi je ostalo negde urezana ova poslednja debata poslanika iz opozicije.

Radi javnosti Srbije moram da neke stvari potvrdim koje je izgovorio, a neke moram na neki drugi način razjasnimo kako bi građanima bilo jasnije o čemu se tu u stvari radi.

Koriste nekakve fraze neverovatne za ovaj uvaženi dom. Kažu da je ovo sve, kako kažu, farsa i foliranje, a ja bih rekao da se sa strane opozicije radi pre svega ili o foliranju ili o elementarnom nepoznavanju stvari o kojima danas pričamo.

Kao što reče, prošle godine je bilo isto ovako. Jeste, ja se slažem sa uvaženim kolegom. Prošle godine je bilo isto ovako. Planirali smo budžet za 2017. godinu. Vlada je iznela neki plan. Koliko se sećam, 1093 milijardi prihoda i sada imate mnogo bolji rezultat od onog plana koji smo mi ovde odobrili prošle godine. Imate 60 milijardi više poreskih prihoda, a imate 17 milijardi manje transfera. Da, bilo je tako prošle godine, a evo ovo je danas rezultat tog rada iz prošle godine.

Kada govorimo o brizi za decu i za porodicu, ja vam čestitam, ministre Đorđeviću, na unapređenju ovog sistema, pre svega na Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom. Važno je radi građana Srbije reći da je ovaj sistem nešto sada uređeniji. Sprečene su zloupotrebe. Maksimalna zarada za vreme porodiljskog odsustva može biti tri prosečne plate u Srbiji. Znamo da je bilo mnogo zloupotreba u tom delu.

Novac se isplaćuje direktno od ministarstva ka korisniku, to jest ka porodiljama i to je neka novost. Izbegli smo nesavesne poslodavce, jer se veoma često dešavalo da poslodavac novac koji refundira od ministarstva ne isplaćuje krajnjem korisniku.

Dobro je i to što naknadu mogu dobijati očevi ukoliko su majke strani državljani, ali, na kraju krajeva, i majke koje su strani državljani, a imaju stalni boravak u Srbiji mogu koristiti ovo pravo, jer, Bože moj, znamo da je sve više sklopljenih brakova sa stranim državljanima.

Kada govorimo o onih 450 miliona, uvaženi kolega reče malopre za brigu o migrantima, ili je foliranje ili je neznanje, ja bih pre svega rekao da je to neznanje. Radi se o novcu koji je Vlada, to jest Komesarijat za izbeglice i migracije obezbeđuje za smeštaj, pre svega, naših izbeglica sa prostora bivše Jugoslavije, jer je jasno Zakonom o izbeglicama definisano ko su izbeglice u ovoj zemlji. To su pre svega lica sa prostora bivše Jugoslavije i dobro je što Vlada i ove godine predviđa taj određeni iznos sredstava.

Naime, ove godine u Subotici, znam da ćemo negde početkom 2018. godine obezbediti 60 porodica iz tog dela sredstva. Prošle godine smo slušali kritike svega toga što radimo sada. Eto, otprilike, to je ono što je argument koji je izneo poslednji govornik iz opozicije.

Naime, pošto smo prihode uvećali ove godine za 60 milijardi, kada su u pitanju poreski prihodi, smanjili transfere za 17 milijardi, to nam daje negde osnov za planiranje budžeta za 2018. godinu, uzevši na to sve da je smanjena stopa nezaposlenosti, da je smanjena razlika između plata u javnom i privatnom sektoru, da imamo povećanje izvoza i tako dolazimo do budžeta za 2018. godinu. O njemu ću da kažem kratko. Nema velike razlike kada nekakav prosečan srpski domaćin planira prihode i rashode za ovu godinu od onoga kada to radi Vlada Republike Srbije, kada je u pitanju budžet Republike Srbije.

Naime, ove godine prihod 1178 milijardi, prošle godine 1093, tj. 2017. godine, 2016. godine 997 milijardi. Jasna je razlika povećanja prihoda, pre svega, rezultat odgovorne, da kažem, poreske politike i inače odgovornosti koja odlikuje sve vlade još od 2014. godine, od one koju je preuzeo Aleksandar Vučić, pa sve do danas i koju danas vodi premijerka Brnabić.

Što se tiče rashoda, već letimičnim pogledom možemo videti da je 128 milijardi obezbeđeno za kapitalne investicije, a s druge strane, poresko opterećenje na privredu je smanjeno i jasno je da je budžet sam po sebi razvojni i da dolazimo u situaciju da su nam potrebni pravilni projekti da možemo da realizujemo taj novac i ne radi se više o nedostatku sredstava.

Ono što je značajno u tom članu 5. zakona, primetio sam i jačanje materijalno teških kapaciteta Ministarstva unutrašnjih poslova, nabavka vozila. Ima predsednik ove partije, onaj predsednik koji na pašnjaku gradi zgrade, ambiciju da bude ministar unutrašnjih poslova, valjda mu je ambicija da i taj MUP uništi kao što je uništio Vojsku Srbije u nekom prethodnom periodu. Naravno, to se hvala Bogu, neće desiti. Pre toga mora da pobedi na izborima. I, čestitam ministru Stefanoviću na poboljšanju uslova za rad pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova.

Važna je, vidim, i obnova mostova na Drini. To je važno zbog veze sa našim, da kažem, sada već građanima s one strane Drine, jer veliki broj državljana Republike Srbije živi u Republici Srpskoj. To je već briga i o građanima Srbije sa one strane Drine.

Gradi se auto-put od Surčina ka Obrenovcu. To je priključak na onaj LJig – Preljina, opet nešto bolja veza sa zapadnom Srbijom i sa jugom Republike Srpske. Ali, ono što je meni posebno značajno je da je u tim kapitalnim investicijama predviđeno 800 miliona dinara za nastavak izgradnje „Ipsilon kraka“ u Subotici. Zna Subotica i zna Srbija koliko je peripetija i malverzacija u poslednjim decenijama bilo oko tog nesretnog „Ipsilon kraka“. Evo, hvala Bogu, zahvaljujući i Vladi Aleksandra Vučića i kontinuitetu koji ova drži sa tim vladama, privodimo polako taj posao kraju i vidi se kraj tih radova na „Ipsilon kraku“. Mnogo znači za Suboticu. Tu je i 67 miliona za obnovu stadiona u Subotici. Da kažem, moramo kao građani Subotice biti zadovoljni, stoga ćemo svakako kao poslanici podržati ovo.

Dosta je toga što bih mogao još govoriti o ovome budžetu, naravno, štedeći vreme, zaustaviću se tu. Pohvaliću i Ministarstvo odbrane. Poštovani ministre, ponosni smo na to što jačate srpsku vojsku, što nabavljate avione, sisteme protivvazdušne odbrane, što ćete nabaviti tenkove i transportere u proleće. Zbog toga se svi građani Srbije i u Srbiji i u regionu osećaju bezbednije i mirnije i ponosnije na sve ono što kada ste počeli da dajete pravo mesto i u društvu i u Vojsci, ali i u pamćenju svim onim ljudima koji su ovu zemlju branili i koji ovu zemlju brane. I, molim vas da sa vrhovnim komandantom nastavite u istom pravcu.

Ne bih više trošio vreme. Mislim da je dosta razloga rečeno i sa strane mojih kolega iz SNS. Stoga ćemo, naravno, u danu za glasanje, mi iz SNS podržati ovaj Predlog budžeta i plan prihoda i rashoda za ovu našu Srbiju. Hvala vam.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre, uvažene kolege narodni poslanici, osim što će ovaj zakon svakako doprineti rešavanju problema, koji neminovno donosi rizik za pacijente, moram reći da će on, pre svega doprineti razvoju srpske privrede. Naime, ako pogledate članove zakona, jasno je da će ovo doprineti povećanju izvoza kada su u pitanju srpskih proizvođači medikamenata, i samim tim, povećanju i jačanju srpske privrede u celini, a to i jeste negde na liniji koju je projektovala SNS na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, i negde jeste u skladu sa politikom koju ova Vlada Republike Srbije i sprovodi.

Dobro je, svakako, gledajući ovaj zakon, uvaženi ministre, što ste našli nekakav balans između ta dva elementa zaštite pacijenata sa jedne strane, i jačanja srpske privrede u celini. Sa druge strane, o medicinskim aspektima samog zakona, ja ne bih mnogo, o tome su već govorile moje kolege narodni poslanici iz SNS, pre svega, na tom ekonomskom aspektu ću se bazirati. Pridružujete se ovom povećanju privrednog rasta u Srbiji, koje se ove godine očekuje negde na skoro 3%. Procenti do 2012. godine su bili isti, takođe 3%, ali je srpska privreda bila 3% u padu, u odnosu na ono što je danas 3% u pozitivnom smislu.

Takođe, ovim zakonskim predlogom stvarate bolje uslove za proizvođače medikamenata u Srbiji i pridružujete se borbi za smanjenje stope nezaposlenosti. Opet se vraćam na 2012. godinu, imate nezaposlenosti 25%, sada nešto malo više od 11%. To je doprinelo Ministarstvu zdravlja u ovom delu.

Na kraju krajeva, da li sam zakon ima svoje ishodište u ekspozeu, koji je mandatarka iznela u danu izbora Vlade u ovom uvaženom domu? I da kažem da li srpsko zdravlje može bolje? Naravno da može bolje, i naravno da može više, ali ne treba, uvaženi ministre, ne treba stati i ne treba ćutati pred lažnim optužbama. Ja opet zbog građana Srbije, koji ovo gledaju, da napomenem, u 2016. godini je Srbija proglašena za zemlju sa najvećim napretkom u kvalitetu zdravlja i to nije ocena ni ministarstva, ni nas narodnih poslanika, to je ocena važnih međunarodnih faktora, i to je zasluga i ove Vlade i vašeg ministarstva, vašeg tima i vas, gospodine ministre.Mnogo je tu još rezultata. Treba Srbija da zna. Naveli ste i aparate za zračnu terapiju, 700 miliona dinara, koliko se sećam, u prošloj godini je izdvojeno, 85 pokretnih bolnica ste nabavili u prošloj godini, to su ta sanitetska vozila, veoma važno. Na gama nožu 1.500 intervencija, čini mi se, do sada. Ne treba da ćutite i treba da kažete da je to nešto što je zaista značajno za Srbiju i ozbiljan napredak srpskog zdravstva.Sad, ako sve ovo što sam rekao uporedite sa nekim detaljima do 2012. godine, vi znate da je srpsko zdravstvo do 2012. godine, da su ga obeležile uglavnom nekakve afere vezane za nabavku vakcina. Sećate se onog teatralnog zavrtanja rukava Borisa Tadića i one vakcinacije. Ako to sve sada poredite sa ovim podacima koje sam ja izneo, jasno je da je srpsko zdravstvo na pozitivnom putu i na putu ozdravljenja.

S tim u vezi, poštovani ministre, ja kao narodni poslanik, kao deo jednog velikog tima SNS koji vas je i podržao u danu izbora u ovom parlamentu, podržaću i ovaj i slične zakonske predloge koji budu dolazili iz vašeg ministarstva. Svakako, u ime građana Srbije sam vam zahvalan na svemu ovome što radite da zaustavite sunovrat srpskog zdravstva. Hvala vam puno.

Hvala, uvažena predsednice.

Naravno, evo, naslušali smo se floskula. Meni je zaista žao, pre svega, uvaženi ministre, što smo raspravu o jednom ovako dobrom zakonskom predlogu

pretvorili, to jest što je opozicija pretvorila u sakupljanje jeftinih političkih poena, bavila se dnevno političkim stvarima, ali zakon zaista jeste dobar, kao što je dobar i član 10. i ne mislim da u bilo kom segmentu treba menjati član 10. u predloženom zakonskom rešenju.

Naime, tu se govori o zaštiti prava učenika, vidimo da je učenik maksimalno zaštićen kada je u pitanju ovaj zakonski predlog, ali ne samo u ovom segmentu.

Malo je licemerno od koga dolazi ovaj predlog, mi te učenike štitimo i time, što smo zaposlili 140 hiljada njihovih roditelja da rade u fabrikama, za razliku od onih koji su ih štitili tako što su im roditelje izbacili na ulicu, i to ne mali broj, 400 hiljada ljudi na ulicu, pa sad uporedite težinu zaštite učenika i dece u tom periodu i sada. Bilo da se radi o zapošljavanju njihovih roditelja, bilo da se radi o njihovoj zaštiti i kad je u pitanju ovaj zakonski predlog.

Na kraju, svakako da taj predloženi amandman nećemo podržati. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Vrlo sam pomno ispratio ovu raspravu povodom ovog amandmana i, naravno, neistina je generalno sve ovo što je izrečeno prilikom obrazloženja amandmana. Ispravno je što će Privredna komora svakako vršiti kontrolu ispunjenosti uslova za učešće poslodavca u nastavi kroz rad. Ono što je definitivno neistina i ono što je malopre izrečeno, važno je to pre svega zbog građana Srbije, da Ministarstvo neće imati uvid u ispunjenost tih uslova. To nije tačno. Jednostavno, pre svega, poštovani građani Srbije, Privredna komora formira komisiju, u komisiji se nalaze kako precizno kaže zakon - nastavnici iz oblasti srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja, inspektor rada i predstavnik Ministarstva.

Nije ni čudo otprilike od koga dolazi ova kvalifikacija da Ministarstvo neće imati uvid u ispunjenost ovih uslova, obzirom da to dolazi od čoveka koji, ne mogu da zaboravim, se danas cinično smeje svima onima koji su nastradali u NATO bombardovanju, pritom optužujući svoju zemlju da je sama prouzrokovala bombardovanje, ne vodeći računa svakako o deci koja su izgubila živote tih dana, o osećanjima roditelja Milice Rakić, roditelja dece u Plavu itd, itd.

Na kraju krajeva, čuli smo i obrazloženje od strane predstavnika poslaničke grupe DJB da eto, Bože moj, stvaramo jeftinu radnu snagu, da neće imati svi jednake mogućnosti. Imaće jednake mogućnosti. Moraju da nauče da ne može svako u ovoj zemlji da bude stečajni upravnik koji će nameštati poslove svojoj kumi, firmi svoje supruge. Ne može svako u ovoj zemlji da bude vinogradar koji je vinograd podigao narodnim novcem od par stotina hiljada evra. Ne može svako u ovoj zemlji da bude zamenik direktora Pošte za 150 hiljada dinara, itd, itd. Neko u ovoj zemlji mora i da radi, da se bavi zanatom, pa u tom pogledu predlažem da odbijemo ovaj amandman i svakako da podržimo predloženo zakonsko rešenje. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Na početku odmah da kažem da se ovaj amandman odbije, ali formalno pravno gledano možemo raspravljati o ovom amandmanu ali sa moralnog aspekta uzevši u obzir sve ono što se desilo i danas i proteklih nedelja i meseci postavlja se pitanje da li je uopšte moralno danas raspravljati o amandmanu od ovih i ovakvih podnosilaca amandmana. Ali, ajde Bože moj, tu smo, gde smo, što se kaže, rodilo se, mora se ljuljati.

Pre svega zbog javnosti Srbije iza ovog amandmana se krije jedna licemerna briga o porodici, licemerna briga o roditeljstvu, ali ne zaboravite da to dolazi i jedan populizam, ne zaboravite svakako da to dolazi od ljudi koji su u protekloj godini fizički više puta nasrnuli na srpske majke, srpske žene, srpske sestre i to je u stvari osnovni razlog podnošenja ovog amandmana, taj njihov politički populizam i licemerna briga o srpskoj porodici.

Drugi cilj svega ovoga jeste svakako derogiranje ovog zakona u obrazovnom sistemu, mogućnosti da konačno srpska deca počnu nešto da rade nakon školovanja. Vama pre svega, poštovani ministre da kažem da ne može svako u ovoj zemlji da bude službenik države, posle Drugog svetskog rata. Ne može svako da radi u javnoj ustanovi, u biblioteci. Ne može svačiji otac da bude građevinski inspektor u Čačku, pa da na osnovu toga živi. Ne može brat da mu bude zaposlen u gradskoj upravi. Ne može svako da ima snajku zaposlenu u javnoj ustanovi, neko u ovoj zemlji mora i da radi, da privređuje, da proizvodi.

Dobro je što je konačno jedan ovakav zakon pred nama. Usvajanjem ovih i ovakvih sličnih amandmana bismo derogirali zakon, a mi jednostavno nećemo dopustiti, uvaženi ministre, taj scenario, on će svakako biti usvojen bez obzira što na ova sva vaša obrazloženja koja jesu jasna, posebno mi je jedno ostalo upečatljivo. Još veći motiv nam daju argumenti zašto da prihvatimo amandmane. Čuli smo da treba da ćutimo dva dana, da ćutimo na uvrede, na poniženja, na to što i fizički nasrću na nas. Pa, da vam kažem, mi nećemo ćutati iako je to Zoran Živković zahtevao od nas, dva dana nećemo ćutati. Neće Srbija ćutati ni o vinogradu na Fruškoj Gori, neće ćutati ni o pljačkaškim privatizacijama. Neće Srbija ćutati….

Pa, evo, zaista da kažem, ako ste primetili od nas je traženo da ćutimo. Moram da vam kažem to nećemo uraditi, jer evo i predsednik države, vidite, danas jasno i glasno brani interese Srbije, sa bilo kojim sagovornikom na bilo kom mestu mi hoćemo da budemo te politike i jasno i glasno ćemo braniti ovaj zakon u Skupštini kao što to radi i vrh SNS na čelu sa predsednikom Srbije. Hvala.

Predsedavajući, moram da ukažem na član 107. – poštovanje dostojanstva Narodne skupštine.

Naime, niko ovde ne iznosi, ne znam da li kolega poslanik to radi namerno ili pravi lapsus, niko ovde ne iznosi decu ni na kakvo tržište. Ovde se radi o osposobljavanju dece…

Ovo je povreda Poslovnika. Rekao sam – član 107.
Kažem opet, niko ne iznosi decu na tržište. Radi se o poboljšanju obrazovnog sistema i popravci svega onoga što je urušavano proteklih decenija, počevši od Gaše Kneževića. Prema tome, molim vas da o tome sledeći put povedete računa i da ne dozvolimo da sa ovog mesta vređamo decu u Srbiji.

Predsedavajući, pokušavam celo vreme da shvatim argumente zbog kojih bismo trebali podržati i ovaj amandman i druge amandmane koje su uložili poslanici iz opozicije na ovaj zakon i nisam baš mnogo nešto uspeo. Svašta smo se danas naslušali.

Uspeo sam samo da pohvatam, kažem, neke podatke ovako. Frapantno je način na koji ih opozicija iznosi. Naime, kažu ljudi iz DS - pa ne trebaju nam zanatlije, ne trebaju nam obučeni majstori, jer Bože moj, privredni rast u Srbiji je 1,3%. To jeste netačan podatak, ali čak i da je tačan, ako ga poredite sa rastom od -3%, koliko je iznosio u vreme dok je DS upravljala Srbijom i svi ovi koji su pošli iz nje nastali, mislim da su svi ostali argumenti suvišni.

Moja koleginica je rekla, javiće se neko sa statističkim podacima, pa će da nam ih izdeklamuje. Znam ja, bole statistički podaci. Statistika je sama po sebi egzaktna nauka. To jeste najbolja slika svega onoga što se danas u Srbiji dešava.

Statistika kaže da je stopa nezaposlenosti u Srbiji u 2012. godini bila 26%, a da je danas nešto manje od 12%. To je podatak koji boli. To jeste rezultat i rada ove Vlade i one prethodne koju je vodio sadašnji predsednik Aleksandar Vučić.

Kaže jedna koleginica iz opozicije da, Bože moj, kao da do sada nismo imali majstore. Jesmo, tačno, imali smo majstore to je istina, ali kao da je neki greh usavršiti i obučiti decu koja su odlučila da budu zanatlije. To je ono što nisam mogao da razumem iz svih ovih argumenata opozicije.

Takođe kaže da stvaramo jeftinu radnu snagu i da ti ljudi neće biti u mogućnosti da završe visoke škole. Međutim, ministre, ja opet podsećam javnost Srbije da se u Zakonu o visokom obrazovanju omogućili studiranje kroz rad, tako da ne vidim nikakvu prepreku da neko upiše fakultet da pri tome već poznaje neki zanat. Naprotiv, to vidim kao prednost u njegovom daljem usavršavanju i obrazovanju.

Doduše, to nije nikakav greh, kažem, ali moraće da se suoče sa onim podrugljivim stavom i da se suoče sa ruganjem koje stiže iz DS, koju u ovom momentu sačinjava tzv. elita. To je jedino što će morati da izdrže te buduće zanatlije.

Rekoše takođe da nema koristi, da će strane kompanije otići i ko zna šta će se desiti. Ja ću vam reći jedan kontra argument. Znate ministre, bili ste u Subotici, u Tehničkoj školi „Ivan Sarić“ i Politehničkoj školi „Subotica“. Moram da se zahvalim i ljudima iz te škole, izveli su prvu generaciju od 60 maturanata po sistemu dualnog obrazovanja. LJudi su ostali, ali svi su ostali da rade u Subotici, u „Simensu“, u „Norma grupi“, u „Amateku“. Politehnička škola u ovom momentu školuje još 60 srednjoškolaca kojima su već ponuđeni ugovori u industriji nameštaja „Bajmok“, industriji nameštaja „Budućnost“, fabrici nameštaja u Bačkoj Topoli. Ima to itekako svoju korist.

Pokušao sam da napravim jedno poređenje i komparaciju svih argumenata koje iznosi opozicija valjda u nemoći da iznese neki valjan argument, iznosi čak i lažne argumente, napravim jednu komparaciju i javnosti Srbije pokažem zašto je dobro da Narodna skupština prihvati ovakav Predlog zakona koji ste stavili pred nas, uvaženi ministre. Toliko i hvala vam.

Hvala, predsedavajući.

Uvažene kolege poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, nemoguće je ne primetiti da ste tu u ovom uvaženom domu, već se meri nedeljama. To zaista govori o ozbiljnosti sa kojom ste vi i Vlada Republike Srbije pristupili rešavanju ovoga problema, sa ozbiljnosti kojom pristupate kada je u pitanju revitalizacija tog srpskog obrazovnog sistema.

Moram reći, poštovani ministre, neće vam biti jednostavan zadatak.Nije jednostavno uspostaviti sistem koji je u proteklih 12 godina, u vreme vladavine Demokratske stranke, te pošasti koja se zove Demokratska stranka, uništen do temelja. Ali, to je bio u stvari samo jedan deo jednog šireg plana na uništavanju Srbije i njene omladine sveukupno.

(Radoslav Milojičić: Povreda Poslovnika.)

Naime, nemoguće je danas, ministre, govoriti o obrazovanju a ne setiti se velikog Svetog Save i, na kraju krajeva, Vuka Karadžića i onih citata koje je on za svog života zabeležio i zapisao. Evo, ja ću vam samo jedan citirati. Kaže veliki Vuk, koga se, vidim, neki u opoziciji stide: „Ne brini ti, brajko moj, hoće li narod propasti ili neće, nego radi ono što si ti kadar, pa ako svako uradi onoliko koliko je kadar, neće narod nikada propasti“.
Pokazujete vi, uvaženi ministre, da ste kadri, pokazujete vi da ste ozbiljno pristupili ovome zadatku.
Moram da kažem, pre svega zbog Srbije, celo vreme, ovih dana i ovih nedelja sa vama su prisutni veliki broj saradnika, sad se već meri desetinama, i to govori i o ozbiljnosti sa kojom pristupate ovom problemu.
Naravno, vi ovim zakonom sada približavate realni sektor i privredu obrazovnom sistemu i misli da je to nedvosmisleno i i te kako korisno.
Imam iskustva, dolazim iz Subotice, gde imamo već četiri odeljenja koja su izašla, koji su svršeni maturanti, svi su bili angažovani, kako u stranim tako i u domaćim kompanijama. Nije jednostavno ni vraćati te kompanije nazad na noge. Naime, 12 godina pošasti Demokratske stranke u Subotici dovelo je do toga da izgubimo radna mesta. Evo, na sreću, sa gradonačelnikom Subotice i sa Vladom Republike Srbije i predsednikom Srbije došli smo do 6.000 radnih mesta u toj slobodnoj zoni. Ali, ta četiri odeljenja, moram vam reći, svi su ostali da rade u tim kompanijama – Industrija nameštaja „Bajmok“, industrija nameštaja „Budućnost“, fabrika nameštaja „Bačka Topola“, svi su ostali da rade.
Ostalo je više od stotine mladih ljudi da živi u Srbiji. To je velika korist za našu zajednicu, a na kraju krajeva, i završavam, mislim da je dosta toga danas i rečeno, hteo sam da iznesem ove argumente radi javnosti Srbije. Znam da ovim argumentima neću ubediti opoziciju da glasa za ovaj zakon. Završiću sa velikim Vukom Karadžićem kojeg se opet mnogi stide, u drugom citatu, Vuk Karadžić kaže – biseri se pred svinje ne bacaju.
Toliko gospodine ministre. Hvala vam što se trudite za ovu Srbiju i svakako da ću podržati ovaj zakon.

Hvala, predsedavajući.

Naravno, na početku da kažem da predlažem da amandman bude odbijen. Naime, obesmislio bi se čitav zakon. Zakon predviđa jasno evidentiranje i sam po sebi je modernizacija i optimizacija javne uprave.

U celokupnoj raspravi do sada od predlagača čuli smo, rekao bih, jednu tačnu tezu, a to je da vladajuća koalicija vodi evidenciju o zaposlenima u javnoj upravi. To jeste tačno, ali evidencija glasi ovako: 80.000 zaposlenih manje kako u javnoj upravi, tako i u javnim preduzećima, u javnim ustanovama, a smanjena nezaposlenost ukupna u Srbiji. To jeste evidencija.

Postavilo se pitanje etike. Jeste pitanje etike od koga dolaze ovakvi predlozi, jer brisanjem ovog člana i poništavanjem ovoga i ovakvog zakona, nestala bi evidencija koju vodi predlagač.

Naime, zamislite koliko je to neetično, nemoralno, ako vi tražite i govorite o zapošljavanju u javnom sektoru? Evo, samo da vam kažem kako glasi njihova evidencija, ne ulazeći u ono što je bilo pre 70 godina i ko je za kakve službe radio i ko je za kakve uprave radio. Predlagač radi u državnoj upravi, njegov otac, građevinski inspektor, u javnoj upravi, njegov brat u gradskoj upravi, u sektoru za urbanizam. Malo bilo, pa onda došla i snajka, i ona u javnoj ustanovi. Zamislite sad stepen nemorala i stepen neetičnosti u svim tim činjenicama. Ali, možda to samo po sebi ne bi bilo problem da svi ovi ljudi rade samo u službi ove države. Postoje u tom pokretu i ljudi koji rade za službe nekih drugih država. Tako, na primer, direktor političkog saveta predlgača…

Poštovani predsedavajući, tema je rad u državnoj upravi, odnosno u javnoj upravi. Nije problem kada ljudi rade u javnoj upravi ove zemlje, bili oni članovi ma koje partije u ovoj državi i mislim da to samo po sebi ne treba da bude ograničavajući faktor, ali jeste problem kada radite za upravu neke druge države. Sada imate predlagača koji kritikuje ljude koji rade u javnoj upravi ove države, a s druge strane njihovi članovi rade za neke druge uprave. (Isključen mikrofon.)