Zahvaljujem, predsedavajuća.

Očito je rasprava bila veoma napeta i zbog toga mislim da je bilo potrebe da se da reč mnogim poslanicima koji su reagovali na nesuvisle komentare kod izlaganja guvernerke i ministra gospodina Đorđevića.

Pre nego što pređem kao ovlašćeni predlagač na temu, a to je izbor Komisije za zaštitu ponuđača u postupcima javnih nabavki, koje je u nadležnosti rada Narodne skupštine Republike Srbije, još jednom bih rekla da ono što smo imali prilike da čujemo, zaista nema veze sa temom i predloženim zakonima, danas su paušalne izjave i na svaku od tih izjava danas su paušalne izjave i na svaku od tih izjava vrlo lako može da se odgovori iz prostog razloga, što, recimo, na pitanje kada treba vratiti neisplaćene plate iz firmi koje su bile u privatizaciji i stečaju nije nadležnosti rada Narodne banke Srbije.

Drugo, kada govorimo o tome da se omogući preprodaja duga određenih banaka, govori se u trenutku kada jedna banka ode u stečaj, šta se dešava sa deponentima te banke i sa njihovim dugovanjima. Normalno je da postoji pravni sled onog ko kupuje tu banku, pa je logično da taj dug preuzme druga banka. Znači, to pokazuje jedno neznanje uopšte kada već želite da napadnete nekog po prirodi onih zakona koji se donose, onda treba da idete zaista sa argumentovanim napadom i rečinacama, a pogotovo kad pričamo o lobistima drugih banaka.

Moram da vas podsetim da u vreme do 2012. godine mi smo imali tajkune koji su državne akcije davali kao garanciju privatnim bankama i tako uzimali kredite i opterećivali budžet Republike Srbije i plus, imali smo i „Razvojnu banku Srbije“, „Metals banku“ i „Agrobanku“ koje su davale bespovratne kredite određenim političkim strankama za izbore. Prema tome, od 2012. godine, toga više nema.

I ono što je vrlo važno reći, da kurs koji se kretao do 2012. od 84 dinara za jedan evro, do 123 dinara za jedan evro je upravo davalo mogućnost NBS da sa bankama otvori jedan biznis u kome su se bogatili oni koji su radili za te banke, a to su u svakom slučaju bili pojedinci.

Tako da, ono sve što je danas u budžetu Srbije zahvaljujući guvernerki NBS, se nekada prelivalo u privatne džepove. Tako da je potpuno razumljivo zašto je budžet Republike Srbije do 2012. godine došao u situaciju da nema da isplati plate i penzije.

Kada govorimo o onim rezultatima NBS, to će govoriti i ovlašćeni predstavnik naše poslaničke grupe i mislim da mu to neće biti uopšte težak posao, ja bih rekla samo ispred Odbora da kao ovlašćeni predstavnik kada smo vršili izbor Komisije za zaštitu ponuđača u postupku javnih nabavki imali smo obavezu da raspišemo oglas zbog toga što je četvoro kandidata, od ukupno devet koji su podeljeni u tri suda, koji se bave praktično drugostepenim odlukama prilikom žalbi u postupcima javnih nabavki, imali smo obavezu da raspišemo javni oglas, jer je mandat za četiri člana tih sudova istekao 1. aprila.

Mi smo to uradili u zakazanom roku, 20. februara, tako da je 23. februara u listu „Politika“ i na sajtu Narodne skupštine Republike Srbije oglas pušten da se svi zainteresovani, u skladu sa zakonom, koji imaju zaista godine staža provedene u ovoj oblasti, koji imaju položen pravosudni ispit, mogu prijaviti na ovakav konkurs.

S obzirom da su uslovi konkursa visoko postavljeni, zbog toga što traže iskustvo u ovom radu, svega se šest kandidata javilo. Onda, u skladu sa praksom koja je i prošle godine imala kada smo vršili izbor ovih kandidata, izvršen je jedan test u pismenoj formi prema kojem su pitanja sastavljena na osnovu Zakona o javnim nabavkama i na osnovu Zakona o upravnom postupku. Od šest kandidata, uslov je bio da se postavi određeni limit. Od 42 pitanja koja su nosila po jedan bod, 34 boda, praktično 34 pitanja je trebalo da se odgovore tačno.

Ono što bih rekla da se pokazalo da od ovih šest kandidata svi su imali zaista jako veliki broj bodova i došlo je do toga da su suštinski pokazali svoje znanje i na tom pismenom testu. Bili smo u obavezi kao Odbor da izvršimo i usmeni razgovori sa svim kandidatima. Ono što se pokazalo da broj bodova se praktično sa našim utiskom poklopio i to je ono što je pokazalo da tri kandidata koja su konkurisala sa pravosudnim ispitom su i nosila najveći broj bodova.

Tako da Vesna Gojković, Željko Grošeta i Vesna Stanković su kandidati koji su najveći broj bodova postigli sa pravosudnim ispitom i bili naš predlog posle razgovara. I Slaviša Milošević sa 38 bodova koji je stekao iskustvo u Upravi za javne nabavke. To su u stvari četiri kandidata koji su predlog odluke koju smo doneli 23. maja 2018. godine i utvrdili na samom Odboru.

Mislim da su imali prilike i predstavnici opozicionih partija da jednostavno i učestvuju u ovom procesu i da učestvuju, kada je u pitanju rad komisije koja je sprovodila pismeni test, tako mislim da je bilo teško doneti ovu odluku zato što su svi kandidati bili jako dobro i njihovo znanje se negde merilo bukvalno sa par bodova.

Mislim da današnja sednica zaista treba da ide u nekom pravcu stručne rasprave, odnosno rasprave koja može i ako treba da donese neke popravke u smislu amandmana na određeni predlog zakona, onda ona treba da pokaže suštinu kojom treba ovaj parlament da se bavi, a to je otvaranje prostora građanima da lakše, jednostavno sprovode postupke u odnosu sa bankama.

Odluka svakog korisnika usluga banaka je njegovo lično pravo. Drugo, banke su na tržištu kapitala, jednostavno treba da se utrkuju sa svojim uslugama i na osnovu te konkurencije da svi korisnici, odnosno građani Srbije zaista idu ka najboljim uslovima koje će u tom trenutku za njih ponuditi na tržištu. Mislim da je taj put ustvari, koji je guvernerka dala sa ovim setom zakona, negde otvoren i svi napadi koje smo do sada imali prilike da čujemo su lične prirode, pokazuju ustvari da oni koji to žele da napadnu prvo, ne poznaju temu, nisu hteli ni da pročitaju predlog ovih zakona i onda je najlakše krenuti ka tim ličnim uvredama, tipa kolika je plata ljudi koji rade u NBS. To je uvek jedna paušalna izjava kojom se želi da se građani Srbije okrenu protiv institucija, ali to im ne donosi nikakav benefit. To neće doneti nikakvu korist građanima, pa čak ni onima koji se bave i koji imaju probleme sa kreditima u švajcarcima.

Mi smo na odboru imali prilike da čujemo taj odgovor. Odgovor je da 19. hiljada ljudi koji zaista imaju realne probleme, koji su se stekli u mnogo godina i pre nego što je ovih šest godina guverner NBS gospođa Jorgovanka Tabaković. Ne treba da preliju probleme budžet Srbije koji koristi sedam miliona građana. Naravno da mere koje donosi NBS i uteruje banke u redu i uteruje na određeni način da poštuju standarde koji postoje u svim međunarodnim institucijama, treba da budu isti.

Upravo ovi zakoni teraju banke u taj red. Zbog toga guvernerka i ima takvu poziciju koja možda danas i nije omiljena kod bankara, ali jednostavno navika banke da moraju da poštuju pravila koja važe u svim razvijeni državama, ne samo članicama EU, nego i one koje poštuju ove standarde, a nisu članica EU.

Mislim da je nama danas zadatak da na što bolji način prezentujemo građanima Srbije šta je to dobro što će ovi zakoni da donesu, a ne da se bavimo time da napadamo bez razloga, političkim putem, zarad jeftinih političkih poena pojedinih malih stranaka i strančica, pokreta, da bi jednostavno oni dobili koji minut više reklame na RTS.

Hvala vam gospođo guvernerka što niste hteli da ulazite u ovakve rasprave koje se odnose na određene uvrede, jer to više govori o njima koji daju uvrede, nego o nama koji želimo da damo odgovor na ovakve napade. Hvala zbog toga što danas građani Srbije treba da vide koliki su rezultati za ovih šest godina postignuti. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Srpska napredna stranka nema potrebe da se stidi i da stavi na listu člana predsedništva SNS, bivšeg gradonačelnika gospodina Sinišu Malog, ali bi bilo obmanjivanje staviti ga na listu, a predlagati ga za ministra finansija. Prema tome, ono što ste želeli ovde da kažete, jednostavno ne stoji – obmanjuje javnost.

Kada pričate o ličnim bankarima, pa šta je gospodin Cvetković bio kao ministar finansija? Stavili ste ga i za premijera, pa ste mu na sednicama govorili – ćuti ti, ti ništa ne znaš.

Prema tome, to govori o vama, o vašoj politici koja je naravno, otišla na istorije prošlosti. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovana premijerko, ne treba ni da se poredite sa premijerom koji je preglasavan na sednicama Vlade. Znate, taj premijer nema podršku ni ministara, a kamoli građana Srbije. A vi imate podršku i građana Srbije i političkih stranaka. Tako da takva vrsta poređenja jednostavno daje za pravo onima koji ništa ne znaju u politici i koji su svojim rezultatima pokazali gde su ih građani stavili na svoje mesto, pogotovo u Beogradu, gde su dobili 2%. Hvala.

`PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima predsednik Vlade, gospođa Ana Brnabić. Izvolite.

Kada pričamo o penzijama, onda treba reći da izvrtanje istine je najopasnije, pogotovo kada govorimo o obraćanju prema penzionerima.

Ono što treba Vlada Srbije u dogledno vreme da izađe sa zakonskim predlogom, to je ukidanje Zakona o smanjenju penzija, koje je pre četiri godine bila iznuđena mera, usled toga što smo našli praznu kasu i usled toga što je svega 15 dana ostalo bilo za isplatu svih finansijskih davanja i to nije izmišljena priča o bankrotu, nego je to realnost koja je Srbiju zadesila usled vlasti DS od četiri godine. hvala.

Zašto ne kažete šta smo nasledili od 2012. godine? Stotinu dvadeset i osam kreditnih linija sa kamatom od 1,4 milijarde evra godišnje. Zatim, 750 miliona evra godišnje za davanje firmi u restruktuiranju. Zatim, 20 milijardi dinara dugove od sudskih presuda vojnim penzionerima koje je vaš ministar napravio.

Zatim, davanja koja su išla za penzije, 48% ukupnog fonda koji danas iznosi 30%. Znači, ono što vi govorite, to je da je javni dug isključivo bio onaj koji je napisan, a sve ostalo što ste krili po nekim tajnim davanjima, to jednostavno vam nije ulazilo u javni dug i zbog toga ste prikazivali sliku koja je bila mnogo lepša, ali toliko lepša da više niko nije hteo sa vama da sarađuje, ni da vam da kredit, ni da vas podržava, a MMF niste hteli ni da vidite, jer su oni upravo dali ovu sliku.

„Blumberg“ je u javnosti dao upravo ovu izjavu o kojoj govorim i to je gospodin Vujović rekao. Nemojte stalno stavljati nešto u usta gospodinu Vujoviću što nije rekao.

Nije oko metodologije javnog duga, nikada nije bilo sukoba između gospodina Vujovića, niti izjave Siniše Malog, nego vi želite javnosti stalno da prikazujete kako ste mnogo bolji nego što postoji i zbog toga su građani Srbije sigurno se opredelili za SNS. Hvala.

Ličnim uvredama u odnosu na gradonačelnika Sinišu Malog niste uspeli da osujetite SNS da takvog čoveka s takvom biografijom, sa takvim iskustvom predložimo za ministra finansija.

Možda niste čuli obrazloženje, ali da smo stavili Sinišu Malog kao prvog na listi za Grad Beograd dezavuisali bi građane Beograda, jer mi smo njega spremili za ministra finansija ili za neku jaču funkciju i ne bi bilo dobro stavljati nekoga i lagati građane da će obavljati funkciju gradonačelnika.

Prema tome, mi se svojih kadrova ne stidimo, kao što se vi stidite pa ni ne znate ko vam je predsednik stranke. Hvala.

Član 107. dostojanstvo Narodne skupštine.

U izlaganju prethodnog govornika videli smo, u navedenih niz uvreda koje se odnose na ministra Vujovića, a zarad javnosti, moramo da kažemo da ono što je navedeno potpuna je neistina.

Prvo, ministar finansija je izabran 4. avgusta 2014. godine. On je tada vršio funkciju od sledećeg dana, 5. avgusta, znači ujedno i funkciju ministra privrede, 30. januara 2016. godine, kada je došlo do promene praktično ministra odbrane, tada je u jednom periodu, manje od mesec dana, vršio funkciju ministra odbrane.

Prema tome, molim vas, predsedavajuća, ukoliko postoji mogućnost da kada se iznose određene neistine govorniku bude skrenuta pažnja. Hvala.

Kada pričamo o političkoj doslednosti, bilo bi fer ovde da nam gospodin prethodni govornik kaže koji je član Upravnog odbora ili Nadzornog odbora u Skupštini grada bio za vreme Dragana Đilasa. Jer, napadati Srpsku naprednu stranku da sprovodi politiku Đilasa od nekog ko je član Upravnog odbora iste te vlasti u to vreme pokazuje da je podržavao politiku Dragana Đilasa.

Prema tome, Srpska radikalna stranka je u to vreme podržavala politiku Dragana Đilasa i Demokratske stranke i to treba reći. Ako se SNS izjasnila da je protiv te politike, onda je ona dosledno sprovodila tu politiku i od strane tima koji je vodio gradonačelnik Siniša Mali. Zašto vama smeta što mi nikada nemamo jednog kandidata za gradonačelnika? Kada budu bili izbori za jednu osobu, za jednu ličnost, tada ćemo dati svog kandidata. Dok god je ovaj izborni sistem na političkoj sceni, kada su u pitanju lokalni izbori, izbori za Grad Beograd, do tada ćemo uvek prezentovati naš tim, sposobne ljude koji mogu da sprovedu politiku stranke. Hvala.

Javna preduzeća danas prave suficit, za razliku iz vremena Dragana Đilasa kada su pravila deficit i dugove. To je ogromna razlika i to upravo govori o tome kakvu ste politiku vi podržavali, a kakvu je politiku SNS sprovodila.

Ako ste član Upravnog odbora „Studija B“, ne znači da možete da dobijete podatke koji su lako proverljivi na osnovu budžeta grada Beograda. Naravno da svi građani mogu da dobiju takve podatke, pogotovo što svi znamo da je GSP u problemu upravo zbog toga što daje velike subvencije građanima Beograda.

Izađite ovde, pa recite koji je plan za restrukturiranje GSP da bude profitabilan, a ne da bude isključivo saomoodrživ. Izađite, pa recite da je to određena privatizacija, da je to izlazak u finansiranje ne iz budžeta, nego ili povećati kartu. Znači, ukoliko želite da povećate kartu kod socijalnih kategorija, onda recite koja je to cena. Znači, između ta dva izbora morate da kažete koja je vaša politika vaše stranke u svemu tome.

Igrokaz nisu odluke kojima se povećavaju penzije penzionerima od 8% do 13,3%, igrokaz nisu rezultati Vlade i suficit u budžetu, igrokaz nije ekonomska politika Srbije. Ono što je realnost to je da na osnovu rezultata ekonomskih reformi, fiskalne konsolidacije mi sada imamo uslove da ukinemo mere štednje za koju su podneli teret penzioneri. Hvala.

Kada govorimo o penzijama, one će biti osam do 13,3% veće nego 2014. godine, a pet do 25%, znači, sada, posle povećanja koje je bilo u protekloj godini. Samo za 5.000 naknada koja je data penzionerima u prošloj godini je u budžetu stavka bila 8,85 milijardi dinara.

Kada govorimo o povećanjima, ovo povećanje koje će biti će u budžetu biti od 35 milijardi dinara. Kada dođete i vidite da nemate sredstva da isplatite ono što su osnovna davanja, socijalna davanja, onda ne možete da govorite o povećanju penzija. Morate da stvorite ekonomski i investicioni okvir za tako nešto.

Te insinuacije da se daju subvencije privatnicima, a da se ne da penzionerima, to je na nivou onih koji zaista vode pojedine tabloide. Non stop ponavljate jedno te isto, upravo što pišu ti tabloidi. Kada ste toliko velikodišni, uzmite 37 miliona dinara koje ste uzeli kao grupa građana i potrošili u kampanji, vratite u budžet, pa pomozite narodu Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Pre nego što dam završnu reč, moram da dam neke odgovore zbog javnosti, a možda i zbog informisanosti premijerki i budućem ministru finansija, a to je da na Odboru za finansije, kada je bilo priče o tome da li je ispravna metodologija za proračun javnog duga, odgovor gospodina Vujovića je bio da je metodologija jedna jedina. I dalje uopšte nije ulazio u kvalifikaciju dugovanja.

Ono što smo imali prilike u javnosti da čujemo da je gospodin Mali govorio o ukupnom dugu i gospodin Ćirić nije bio prisutan juče na sednici da čuje odgovore o tome kako je trebalo izdvojiti iz budžeta Grada Beograda i te kamate koje su bile 363 miliona dinara, i 15 miliona za javna preduzeća, i 150 za lokalne samouprave i za davanje trudnicama i dojiljama kojima su ostali dužni, grad Beograd pojedincima bez obzira što je javni dug od 410 miliona, kako stoji u izveštaju Fiskalnog saveta, znači, podrazumeva dug koji je Grad Beograd dužan bio prema bankama.

Tako da dugovanja, kada govorimo o javnom dugu od 15 milijardi evra u 2012. godini, ne podrazumevaju sva ona dugovanja koja su se krila na drugim pozicijama, kao što su kursne razlike u Narodnoj Banci, kao što su sudske presude za vojne penzionere, kao što su kamate, jer život ne prestaje u jednoj godini, kada je u pitanju ekonomija. Ostaju krediti koje moraju da otplaćuju i oni koji dolaze posle vas, i deca koja dolaze posle vas, i unuci. Prema tome, oni su zadužili našu decu, unuke i naša pokoljenja, i te dugove moramo da vraćamo, a da osposobimo budžet Srbije i državu da normalno funkcioniše.

Kada govorimo o lokalnim samoupravama po prvi put u ovoj godini imamo suficit u budžetu, i to je ono što zaista treba pozdraviti, jer prvi put u stvari vidimo rezultate dobre ekonomske politike i fiskalne konsolidacije. I, ono što smo govorili, po prvi put sada su se stvorili uslovi da se penzije vrate na nivo koji je bio 2014. godine i uvećaju od 8% do 13,3%, ali uvede jedan mehanizam uvećanja, koji će zaista smanjiti odnos između najmanje i najveće penzije, upravo zbog toga da bi se uspostavila jedna socijalna ravnoteža.

Kada govorimo uopšte danas o predlogu za ministra finansija, ja bih zahvalila gospođi Ani Brnabić što je prepoznala kvalitete Siniše Malog, koje smo imali prilike da čujem i u njegovoj biografiji i o rezultatima rada kao gradonačelnika Grada Beograda. Možemo da vidimo da je to u stvari jedan rezultat ukupnog rada čoveka koji je očito imao mogućnosti i da se školuje u inostranstvu i da radi u inostranstvu i da stiče iskustva iz različitih aspekata iz oblasti finansija. Sama činjenica da je završio državni univerzitet, da je bio najbolji student na Ekonomskom fakultetu, da je magistrirao na istom tom fakultetu, da je predavao pet predmeta iz oblasti finansija ga kvalifikuje za takvo mesto.

Sve ovo što se odnosi na kreiranje pojedinih afera, koje su očito plaćene, pokazuje da su određeni centri moći bili vrlo zainteresovani da gospodin Sinišu Malog kao ovako kvalitetan kadar unište i pre nego što se stekne mogućnost da one na neko drugo mesto, a ne samo da bude gradonačelnik Grada Beograda.

Mi smo danas imali prilike da čujemo da je on jedini čovek koji je sprovodio privatizaciju. Zamislite, državni službenik sprovodi privatizaciju. Ja sada postavljam pitanje – šta su radili ministri i Vlada ako jedan državni službenik i direktor nekog centra za privatizaciju je zadužen za kompletnu privatizaciju svih firmi u nekoj državi?

Onda smo čuli da su problem afera, izgradnja fontana u kojoj pojedinci imaju ideju da sipaju deterdžent. Pa smo onda čuli da je doktorat u kome jedan profesor, koji naravno daje izjave u „Peščaniku“, je kadar da u društvu bude prihvaćeno mišljenje da li je nešto falsifikat ili nije, da li naspram toga imate dva puta odluke komisija, odnosno profesora za univerziteta i fakulteta na kome je doktorirao gospodin Siniša Mali, onda dolazimo do toga da je očito da sve te afere koje se navode u javnosti u određenim tabloidima, očito postoje na određeni način su finansirane od nekih ljudi.

Nas ovde zanima koji su ti ljudi koji plaćaju te afere? Postoji finansiranje nevladinih nekih organizacija kao što je „Žuta patka“ i mnogo njih, koji pokušavaju da izigravaju političke stranke i da razgovaraju sa građanima po Beogradu, koje su finansirane i verujte mi to su milionske cifre. Postavlja se pitanje - da li plaćaju porez u budžet Republike Srbije, ali isto tako se postavlja pitanje ukoliko je u pitanju slučaj Savamala, koji je dobio neki svoj sudski epilog, da li su oni koji su iznajmnjivali privremene objekte, a članovi su stranaka koje sada ovde zastupaju, da li su platili porez državi za zakup tih prostorija koje su u hiljadama kvadrata, koje su koristili veliki broj godina, a privremenog karaktera?

Znači, postavljaju se mnoga pitanja koja su „afere“. S druge strane, kada pogledate vidite da su sve te afere u stvari, štetile budžet Srbije i na kraju mogu samo da kažem da ćemo kao poslanička grupa SNS sa zadovoljstvom glasati za kandidata, gospodina Sinišu Malog za ministra finansija i zahvaljujem se na ovako dobrom predlogu.

Prema ovome, duga uopšte nije ni bilo kada malo bolje slušamo obrazloženje. Metodologija je jedinstvena za obračun javnog duga i to je ono o čemu govorimo.

Dakle, 410 miliona evra je dug prema bankama od strane budžeta, ali sada vi objasnite trudnicama, objasnite socijalnim kategorijama, objasnite bankama kojima je trebalo isplatiti još preko 650 miliona evra dugovanja plus ovih 410, koji ostaje kao javni dug. Hoćete da kažete da sa tim dugovanjima Beograd u stvari se nije susreo? Hoćete da kažete da nije trebalo isplaćivati sva ta dugovanja tim kategorijama kojima je Grad Beograd ostao duž? Zašto je ostao dužan? Zato što je neko vodio takvu neodgovornu politiku.

Prema tome, to je isto kao kada ste vi dužni, imate stambeni kredit, ali kao ne priznajem dug što dugujem mami, tati, dugujem 500 evra, dugujem 10 hiljada kumi, dugujem drugim kategorijama. To jednostavno ne postoji, taj dug. Dugujem samo stambeni kredit, mesečnu ratu.

Ne, dugovanja su ukupna i o tome Siniša Mali je upravo govorio, utoliko je njegov posao bio mnogo teži. Upravo zbog toga što neko kao vi polazite od toga da to sve možemo politički da obrazložimo, da u stvari to ne postoji, da smo mi ispravno radili, a da ste vi krivi što ste napravili još 600 miliona duga nekim tamo drugim kategorijama, zato što ne znate, u stvari, da vraćate kredite. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Pa, nećemo dozvoliti, gospodine predsedavajući, da danas moralno razvlačimo gospodina Sinišu Malog zarad onih koji bi da steknu jeftine političke poene i da onda opravdaju sav onaj novac koji su uzimali od tajkuna iz različitih delova sveta, koji su inače juče i pohapšeni. Tu je gospodin Patrih Ho iz Hong Honga, iz Senegala Šeik Gadio i iz Kine gospodin Jin Jan Ming.

Prema tome, osam miliona evra treba opravdati za predsedničku kampanju i opravdati sve one afere koje su produkovane na osnovu tih para, a najveći teret treba da trpi Siniša Mali, i to jednostavno danas nećemo dozvoliti, jer ni u jednom trenutku se nije govorilo o izboru ministra finansija i o ekonomskoj politici Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Replika na izlaganje prethodnog govornika, koji je govorio da afere koje je gospodin Siniša Mali kao gradonačelnik se odnose takođe i na SNS, pokazuje da gospoda nemaju nameru da pričaju uopšte o finansijama i o ministru finansija, da žele da zamene teme sa fabrikovanim aferama, koje su, naravno, plaćene iz nekih centara moći. I mi molimo ovde kao poslanici pozicionih stranaka da nam kažu koji su to centri moći platili te fabrikovane afere, pošto stalno slušamo, ponavljamo, a vidimo u suštini da materijala za to i nema. A, kada budem izlagala, tačno ću svaku taksativno da navedem i videćete da u stvari to je sve stvar plaćanja takvih projekata.

Kada pričamo o nivou demokratije i indeksu koji je objavio engleski „Ekonomist“, do 2012. godine nivo demokratije, kada govorimo o oblasti finansija i uopšte o oblasti prava, bio je na nivou hibridnog režima, a od 2012. godine do danas se vodi u demokratskom režimu sa određenim izazovima, što je u rangu zajedno sa SAD.

Prema tome, ako je taj nivo demokratije toliko uništen za vreme SNS, zašto onda engleski časopisi objavljuju ovakve podatke? I to moraju da nam objasne. Hvala.