Zahvaljujem.

Predlog za član 4. da se doda stav 2. koji glasi da rodna ravnopravnost koja se odnosi na stranca, odnosno investitora, svojim poslovanjem podstiče ekonomski razvoj i implementaciju Agende 2030.

Upravo se nadovezujem na raspravu moje koleginice Stojiljković, koja je govorila upravo o žensko preduzetništvu kao jednom od razvojnih faktora Republike Srbije, ali ono što je važno, da sve više žena u svetu predvodi uopšte velike biznise i korporacije. Zbog toga je važno da kada govorimo o stranim investitorima ovde u Srbiji, negde podstaknemo prema Agendi 2030 tu rodnu ravnopravnost, odnosno sve veće uključenje žena u privrednom sektoru, pored onog političkog, sada govorimo o privrednom sektoru, i da to učešće žena negde bude podstaknuto sa naše strane upravo da žene, odnosno investitori koji dolaze, da te investicije predvode žene.

Cilj broj pet upravo govori, kada pričamo o Agendi 2030, o rodnoj ravnopravnosti. Među ciljevima pet postoji i niz podciljeva. To su: 5a, 5b i 5c koji govore upravo da se obezbedi i veća dostupnost finansijskim uslugama, ekonomskim resursima od strane žena koje bi trebale u budućnosti zaista da uzmu veliku ulogu kao donosioci odluka. Stoga smo smatrali za potrebno da ovakvom formulacijom u ovom amandmanu doprinesemo onome što Srbiju sigurno čeka. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Amandman na član 6. govori upravo o statusu investitora, stranca i njegovom ulasku i boravku u Republici Srbiji. Ovim predlogom amandmana jeste da se uvede jedan poseban stav kojim želimo u stvari da skrenemo pažnju na sprovođenje Agende 2030 i to pogotovo cilja 10 koji govori o smanjenju nejednakosti unutar država i cilju 17 koji govori o globalnom partnerstvu u ekonomskom održivom razvoju.

Zašto je tema uopšte ovog amandmana takva kada govorimo o ekonomskom razvoju? Zato što ono što smo imali prilike da čujemo od samih investitora koji su ovde gotovo 18 godina, kao npr. Mitan holding kompanija u Smederevu koja se bavi skladištenjem naftnih derivata. Kada se stvori pozitivan zakonodavni ambijent i uopšte rešenja koja je dala Vlada Srbije od 2013/2014. godine, promenom mnogih zakonskih rešenja, upravo ovde u Skupštini, onda dobijamo odgovor investitora zašto su baš izabrali Srbiju, a to je zbog toga što imaju jedno stabilno poslovanje kada je u pitanju zakonodavni okvir, poreski sistem i oni koji smatraju da u Srbiji postoje mladi, obrazovani i vrlo vredni ljudi.

Upravo zbog toga je Mitan kompani odlučila, kompanija u Smederevu, da izgradi nov železnički kolosek i ranžirnu stanicu kojom će povećati svoje kapacitete, koje će imati pet procenata skladištenja ukupnih naftnih derivata za ceo region Srbije.

To su rezultati odgovorne vlade. To su rezultati svih ekonomskih reformi fiskalne konsolidacije. Upravo zbog toga strancima koji ovde dolaze da unaprede svoje investicije i kroz javno-privatno partnerstvo treba na određeni način definisati boravak u Republici Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Ovaj amandman odnosi se na član Predloga zakona o strancima koji se odnosi na to da je stranac – investitor dužan da poštuje zakone Republike Srbije. To je ono na čemu danas suštinski mi pokazujemo da smo zaista za poštovanje zakona svakog investitora, ali i po pravilima Srbije, po pravilima koja se donose ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije i samim tim poštovanje Agende 2030 upravo treba da podstakne ekonomski rast i razvoj, ali kroz primenu nacionalnog zakonodavstva, znači, zakona koje donosimo ovde.

Treba reći da je Privredna komora, kao krovna organizacija svih privrednih subjekata u Republici Srbiji, takođe imala konferenciju jednu na kojoj je postavila pitanje kako ciljevi održivog razvoja u stvari mogu da podstaknu ekonomski rast u Srbiji. Time je na određeni način informisala sve privrednike u Srbiji da u saradnji sa strancima i stranim investitorima treba da se poštuju pravila upravo ona koja poštuju i domaći investitori u Srbiji.

Danas prednost stranih direktnih investicija i investitora koji su ovde je da kada otvaraju i registruju firme ovde u Beogradu u Agenciji za privredne registre to rade po zakonima Republike Srbije, plaćaju poreze za svoje zaposlene u budžet Republike Srbije. Promet roba i usluga koji se obavlja ovde u Republici Srbiji takođe podleže PDV i takođe ide u budžet Srbije. Ono što je još važnije, što je obaveza svih stranih investitora, da 20% plate budu veće od prosečnog minimalca u Republici Srbiji. Time vidite da mnogo toga i velika korist Republike Srbije i budžeta i svih građana Srbije je upravo zbog toga što stranci – investitori poštuju zakone Republike Srbije. Tako da Agenda 2030 je upravo naš put do 2030. godine kako treba da izgleda u saradnji Republike Srbije sa stranim investitorima. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Amandman koji smo podnele moja koleginica Vlahović i ja odnosi se na član 1. Predlog zakona o strancima, stav 2. da se dodaje u smislu da Zakon o strancima treba da omogući budućim investitorima u Republici Srbiji dobijanje potrebnih ličnih dokumenata u cilju ekonomskog razvoja implementacije Agende 2030.

Mi smo inače u nekoliko navrata, kada su bili zakonski predlozi, hteli da skrenemo pažnju kada su u pitanju ciljevi održivog razvoja Agenda 2030 koja je inače obaveza svih država potpisnica sa UN. Srbija je jedna od tih potpisnica, tako da ona po svojim obavezama gde treba da sprovede tih 17 ciljeva UN, osnovni je smanjenje siromaštva, drugi deo je održivi ekonomski razvoj, da jednostavno učini sve da priliv stranih direktnih investicija treba da bude mnogo veći nego što su rashodi. Time se Srbija i nosila, pogotovo kada je u pitanju reformski kurs u protekle četiri godine.

Ono što je važno reći danas, a na osnovu ove diskusije smo videli da pojedini članovi opozicionih stranaka žele na određeni način da diskvalifikuju uopšte i struku i ljude koji sede ovde u parlamentu sa najvišim zvanjima, ako to nije bilo dovoljno da se dokaže zbog čega strane i direktne investicije su potreba za smanjenjem siromaštva, onda treba da saslušaju Udruženje ekonomista Srbije, Ekonomski fakultet i profesora Madžara koji u svojim radovima još na kraju 2016. godine kaže da je došlo do oskudice u akumulaciji kapitala kada govorimo o Srbiji i da je to jedan od velikih razloga nužne orijentacije prema stranom kapitalu, odnosno prema investitorima koji treba da dođu ovde u Srbiju i da ulože svoj kapital. Ono što je Srbija od tada uradila je da je donela Zakon o zajedničkom ulaganju, koji se odnosi na podjednak tretman i stranih i domaćih investitora u Srbiji.

S druge strane, treba stalno da podsećamo ljude koji danas predstavljaju opoziciju da domaći investitori nisu kreditno sposobni, ni organizaciono da vode jednu konkurentnu privrednu utakmicu sa stranim investitorima upravo zato što su ih oni koji su vodili državu do 2012. godine prezadužili i doveli bukvalno do ruba ekonomske propasti.

Prema tome, mi danas, u protekle četiri godine i u budućnosti nosimo se sa državama koje su rame uz rame najrazvijenijih država u EU. Srbija je po pitanju stranih direktnih investicija, čuli smo, preko dve milijarde evra je imala ulaganja u protekloj godini, 40% iznosi stranih direktnih investicija ukupnog broja zemalja zapadnog Balkana. Znači, Srbija je lider po pitanju stranih direktnih investicija, ulaganja i zbog toga imamo 17.000 otvorenih novih radnih mesta u protekle četiri godine. Naravno da će investitori dolaziti tamo gde je bolji investicioni ambijent, tamo gde je sigurna inflacija, gde je projektovana na najnižem nivou, gde vam je stabilan devizni kurs, gde vam je obezbeđen ekonomski rast permanentan oko 3% i tamo gde postoje zakoni na koje nećete čekati čitavu godinu da biste počeli da radite, a to je bio slučaj do 2012. godine.

Zašto sada ovaj amandman moja koleginica i ja postavljamo? Upravo zbog toga što bi strani investitori trebali da imaju svoja lična dokumenta u skladu sa protokolima UN koje sam ja potpisala, zato što će oni imati mogućnost da u skladu sa Agendom 2030 određene fondove UN privlače i na određeni način i taj novac unesu kao svoj kapital ovde u Srbiju od koga će, naravno, naši zaposleni, budžet Srbiji i svi imati koristi. Znači, otvaranje novih radnih mesta najbolje pokazuje stopa nezaposlenosti, koja je 2012. godine bila 26%, a danas je 13,3%.

Prema tome, ovakav amandman ima za cilj da skrene pažnju na Agendu 2030, koja je naša obaveza koju treba do 2020. godine postepeno da implementiramo u naš zakonodavni sistem. Svesni smo toga da to nije moguće preko noći i zato ovakve amandmane predlažemo. Svesni smo da možda i nije trenutak da jednostavno ovakav predlog amandmana bude prihvaćen, ali ne može nam niko zabraniti kao poslanicima vladajuće stranke da podnosimo amandmane i da svoje dobre ideje prezentujemo građanima Srbije.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, danas pod tačkom 19. i 20. na dnevnom redu imamo predlog, kada govorimo o Narodnoj banci Srbije za funkcije predsednika Saveta guvernera i za direktora Uprave za nadzor nad institucijama, a vezano za Narodnu banku Srbije.

Ovaj predlog za Narodnu banku Srbije je prošao određene procedure shodne zakonu i o Narodnoj banci Srbije, a i o izboru funkcija koje su u nadležnosti rada Narodne skupštine Republike Srbije i, shodno tome, nalaze se na dnevnom redu puna više od tri meseca, tako da su svi poslanici imali prilike da se upoznaju sa biografijama kandidata i sa postupkom na koji su predloženi ovi kandidati.

Kada govorimo o predsedniku Saveta guvernera, Odbor za budžet i finansije i kontrolu trošenja javnih sredstava doneo je Predlog odluke da se na ovo mesto izabere prof. dr Nebojša Savić, koji je i do sada obavljao ovu vrlo odgovornu funkciju, a da se za mesto direktora Uprave za nadzor nad javnim finansijama izabere gospodin Željko Jović, koji je inače, prema svojoj biografiji, do sada takođe obavljao vrlo odgovorne funkcije u okviru NBS i praktično ovaj posao mu neće predstavljati nikakav problem, čak, šta više, predstavlja jedan korak više u njegovom karijernom napredovanju.

Pod ovim setom zakona i predloga u kadrovskih rešenja mi danas imamo i Agenciju za energetiku. Po prvi put biramo sastav, odnosno predsednika i Savet Agencije za energetiku po novom Zakonu o energetici, koji je usvojen 29. decembra 2015. godine, koji podrazumeva treći paket direktiva EU, po kojem se obezbedila potpuna nezavisnost rada ove Agencije, ali sam način izbora je vrlo kompleksan, jer smo i mi ovde u Skupštini učestvovali vrlo aktivno u izboru ovog organa, pre svega na jedan način što je na zahtev ministra energetike, nakon isteka mandata prethodnog saziva Agencije za energetiku, Skupština Srbije dala svoja dva predstavnika poslanika iz Odbora za privredu, trgovinu, turizam i energetiku kao članove Komisije koju je imenovala Vlada. Ministar energetike, prema Zakonu na osnovu člana 40, je dao tri člana Komisije vladine, koji su eminentni profesori, odnosno koji imaju iskustva u oblasti energetike preko 15 godina, tako da je Vlada donela odluku krajem januara prošle godine da se oformi Komisija u sastavu tri profesora - prof. dr Rajakovića, prof. dr Mitrovića, dekana Mašinskog fakulteta i prof. dr Orlovića, profesora Tehničko-metalurškog fakulteta.

Pored ta dva kandidata, moja koleginica predsednica Odbora za privredu, trgovinu, turizam i energetiku Snežana Petrović, je bila član i ja. Bili smo članovi te Komisije, koja je sprovela konkurs. Nakon obavljenog konkursa pregledala svu dokumentaciju u saradnji sa tehničkom službom Ministarstva energetike, proverila verodostojnost svih dokumenata, zatim obavila razgovor sa šest kandidata za predsednika Saveta Agencije za energetiku, sa 19 kandidata za četiri člana Saveta Agencije za energetiku i donela odluku. Tu odluku je Vlada usvojila i nakon usvajanja Vlade ove odluke, Vlada je posla na usvajanje Narodnoj skupštini. Naravno, Odbor za privredu je usvojio ovaj Predlog odluke i kao takav pre skoro tri meseca je ušao na dnevni red plenuma.

Kao što vidite, procedura je mnogo zahtevnija bila, tako da je i period izbora mnogo duže trajao, ali mislim da smo na osnovu svega ovoga doneli zaista jedno kvalitetno rešenje, jer smo od pet članova se nosili mišlju da odluke koje će u budućnosti donositi ova Agencija treba da idu u susret budućnosti, s jedne strane. S druge strane, da se zauzme jedan sveobuhvatan multidisciplinaran pristup, a to znači da imamo pet članova koji su potpuno različitih struka, a u vezi su sa energetikom i prema zahtevima konkursa i zakona na osnovu koga imaju preko deset godina rada u oblasti energetike.

Znači, za predsednika smo predložili gospodina Dejana Popovića diplomiranog rudarsko inženjera, koji sa svojom biografijom ima preko 20 godina rada u energetici.

On je učestvovao u više navrata u svim javnim raspravama po pitanju strategije razvoja energetike do 2030. godine kada je u pitanju Srbija.

Svoje iskustvo imao je i kao direktor Javnog preduzeća „Resavica“, pored toga i u Ministarstvu energetike.

Naravno, svi ovi kandidati morali su i pre samog konkursa da podnesu pismene izveštaje i dokaze da nisu ni stranački funkcioneri, ni bilo kakvi funkcioneri koji bi ugrožavali, praktično, izbor na ovo mesto.

Zatim, prema tom zakonu predsednik se bira na sedam godina, prema Zakonu o energetici, koji smo usvojili 2015. godine ovde. Zatim, dva člana se biraju na šest godina i dva člana na pet godina.

Pored gospodina kandidata za predsednika Agencije koji je rudarski inženjer, izabrali smo još inženjera elektrotehnike, gospodina Predraga Markovića, zatim, jednog ekonomistu, gospođu Dejanu Kostić Stefanović i jednog pravnika, gospodina Petkovića, koji je do sada bio član takođe, Saveta Agencije za energetiku i gospođu Negicu Rajakov, koja je takođe u oblasti energetike preko 10 godina, imala iskustva, pogotovo u oblasti tehnologije, proizvodnje nafte, naftnih derivata, ali i u oblasti gasa. Znači, iskustvo u radu sa NIS-om.

Zaista smo gledali da stručnost bude iznad svega i da ovi kandidati obuhvataju i određene kvalitete i kontakte ljudi iz cele Srbije. Reći ću vam da je gospođa Negica Rajkov iz Pančeva, a da je gospođa Dejana Kostić, kao ekonomista, koja je više od 10 godina provela u EPS-u Niša, tako da su ta njihova iskustva iz oblasti energetike dragocena. To su i pokazali, na kraju krajeva, na razgovoru, intervjuu koji smo imali sa svim kandidatima, tako da su se na neki način time i izdvojili.

Kada govorimo o izborima koji su pod tačkama od 23. do 30. o predlozima za izbor predsednika sudova, mislim da je izbor predsednika sudova zaista bio u nadležnosti Višeg saveta sudstva, i tako da u tome zaista ne bi imali nikakve primedbe. Dobili ste predloge u pisanoj formi. Postoji samo pod tačkom 24. izbor zamenika tužioca, gde će i kao poslanička grupa SNS, osporiti izbor dva zamenika tužioca, to je Karić Mikica, Osnovno tužilaštvo u Kruševcu i Šormaz Milica, u Višem javnom tužilaštvu, iz razloga što smatramo da nije na adekvatan način obavljen ovaj izbor i ne poseduje one kvalitete zbog kojih bi trebali da se nađu danas na ovoj listi.

Pored ovih tačaka kada govorimo o izboru novih sudija, rekla bih da smo na ovoj sednicu morali da stavimo na dnevni red i tačke kojima prestaju mandati određenim sudijama, čiji je rok, kako da kažem, mandat, odnosno njihove funkcije prestao, tako da to imamo u Beogradu, Novom Sadu, zatim, Leskovcu i Novom Pazaru.

Tačke, 31, 32. odnose se na izmene članova i zamenika članova RIK-a, za poslaničke grupe DJB i DS i moram da kažem da ćemo podržati ove predloge kao što su te kolege podržale, naravno i naše predloge.

Smatram da ovakav jedan današnji dnevni red predstavlja jedan set u stvari zakonskih rešenja čime dosta toga rešavamo u pogledu kadrovskih pitanja, ne samo sudova, već i ovih institucija kao što je NBS i kao što je Agencija za energetiku.

Spremna sam da odgovorim na svako pitanje poslanika, ukoliko postoji neka nedoumica. Mislim da ste biografije dobili u pismenoj formi. Ukoliko želite ja ću dopuniti moje izlaganje, ali mislim za ovo prvo javljanje htela sam da budem krajnje koncizna i efikasna. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Prvo dva minuta replika, a onda kao ovlašćeni predstavnik.

Prvo u replici, pošto je pomenuta SNS, da je pravosuđe radilo u interesu SNS na prethodnim izborima, želim da kažem da je to najgora uvreda za kompletno pravosuđe i za državu Srbiju i ako neko tako misli da pridobija poverenje građana, onda se grdno vara da će na sledećim izborima uopšte preći cenzus.

I ako neko tako misli da pridobija poverenje građana, onda se grdno vara da će na sledećim izborima uopšte preći cenzus. Što se tiče biračkih spiskova o kojima pričamo, pa u njihovo vreme birački spiskovi koji su nama ostali su pokazivali da ljudi mogu da žive 129 godina. Kod nas barem danas, imaju neke normalne godine i mislim da za sada imamo normalne biračke spiskove, naravno da uvek postoje neki problemi koje treba dorađivati, popravljati i na tome ćemo sigurno raditi.

I ono na šta bih sada prešla kao jednu temu koja je otvorena, a to je pitanje kadrovske politike uopšte pregleda agencije, Saveta agencije za energetiku i predsednika Saveta. Želim da kažem da gomila laži spakovana u jednu prezentaciju od 20 minuta i gomila uvreda ljudima koji su kandidati za ovakve prestižne funkcije, jedno ponižavanje.

Najbolja tri eminentna stručnjaka iz ove oblasti koji su bili članovi komisije, a to su prof. dr Nikola Rajaković sa Elektrotehničkog fakulteta, prof. dr Radivoje Mitrović, dekan Mašinskog fakulteta i prof. dr Aleksandar Orlović, profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu. Prema tome, ako mi nismo dovoljno kompetentne kao narodne poslanice, članovi određenih odbora odavde, onda je sve ovo na adresu ovih ljudi sa kojima smo zajedno radili na odlukama koje treba da donesemo za izbor kandidata.

S druge strane, ono što najviše boli prethodnog govornika a to je što više Vuk Jeremić i Đilas neće odlučivati o energetskim dozvolama za naftu, gas i električnu energiju. E, to je suština napada na ove ljude, zato što njihovi kandidati koji su do sada sedeli od 2007. godine, kao članovi Saveta Agencije za energetiku jednostavno do sada su odlučivali i više radili u interesu nekih drugih država, a najmanje u interesu svoje države, po pitanju energetske politike.

I ono što želim da vam kažem, svako od ovih kandidata koji su predloženi, a videli ste njihovu biografiju notorna laž da predsednik nije radio u oblasti energetike. NJegovo iskustvo višegodišnje, više od 10 godina je uslov pre svega da se kandidujete za ovakvu funkciju. Znači, predsednik potiče od najobičnijeg inžinjera u kopovima i rudnicima koji pripadaju energetskom sistemu privrede, Elektroprivrede Srbije, pa do toga da je bio državni sekretar u Ministarstvu energetike, do toga da je svih šest javnih rasprava o strategiji razvoja energetike do 2030. godine upravo vodio on. Naravno da sa svim faktorima, u državi koji se bave energetikom, kao i što je bio član Nadzornog odbora EPS do sada, dok nije podneo ostavku, kandidujući se za novu funkciju, praktično poznaje energetiku u malom prstu. I to je ono što smeta u stvari prethodnom govorniku kada pričamo o kandidatima.

A kad pričamo o krivičnim prijavama muža, žene bilo koga, naravno da je ona odbijena. Ali, ono što želim da kažem da njihovom Đilasu nije nikakva krivična prijava smetala da se kandiduje za prestižne funkcije i da se vrati u politiku i da dobije onoliko glasova koliko je dobio i napravi totalni haos na političkoj sceni, upravo opozicije i time što je zataškao mnoge svoje afere u gradu Beogradu, upravo time što je povraćaj u politiku sproveo na jedan nekozistentan način sa strankama koji ideološki uopšte nemaju nikakve veze.

Prema tome, to pokazuje suštinu napada uopšte, i na ljude koji su kandidati za ovako važnu instituciju. A kada govorimo ceni električne energije, ne želim da ostane u javnosti, jednostavno jedna laž koja se stalno kroz ovaj govor prožimala o tome da cenu električne energije isključivo Agencija donosi odluku o tome i govori kakva će biti, da plašimo građane Srbije o tome da promenom će doći do povećanja električne energije. Vlada određuje cenu električne energije, na predlog takođe Agencije koju danas biramo, ali Vlada je ta koja donosi strateške odluke i krajnju odgovornost snosi pred građanima Srbije i za energetsku politiku kao i za svaku politiku unutar Srbije i prema samim građanima.

Prema tome, sve ovo što ste čuli i što ste imali prilike da čujete je jedna gomila laži koja želi da lično uvredi ljude koji su se kandidovali na ovakva mesta. Oni su ispoštovali sve uslove konkursa koji su jako restriktivni, znači kažu da treba da dokažu svoj rad preko 10 godina u energetici, da svojom biografijom treba da dokažu sve to. Svojim potvrdama od nadležnih institucija su dokazali sve to i na osnovu razgovora koji smo sproveli kao komisija sa svim kandidatima i verujte mi da im nije bilo lako da pred pet članova komisije u direktnim pitanjima stručne prirode odgovore na to na onaj način na koji su odgovarali i da dobiju naše poverenje, s obzirom da je konkurencija bila jako velika, kada govorimo o toj stručnosti.

Mislim da ovo sve što je izrečeno jednostavno treba da pokaže da Srbija nema stručnjake i da vladajuća koalicija nema koga da kandiduje, što naravno nije istina i naravno da ove biografije koje stoji iza ovih kandidata, pokazuju da Srbija ima čime da se pohvali. Na kraju krajeva, u proteklih pet godina imali ste prilike da vidite kako se vodi energetska politika Srbije i kako Srbije jednostavno vodi krajnje odgovornu socijalnu politiku prema građanima Srbije, kada je u pitanju cena električne energije. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Danas na kraju rasprave po ovim tačkama dnevnog reda pre svega želim da čestitam predstavnicima Visokog saveta sudstva da su obavili jedan vrlo odgovoran zadatak i danas taj zadatak koji su obavili u smislu predloga kandidata i podneli Narodnoj skupštini na izglasavanje su obrazložili.

Ono što je ostalo kao centralna tema današnje rasprave su upravo izbor sudija, predsednika sudova i to je ono što danas treba i svima onima koji će preuzeti ovu funkciju da bude budućnost, načine na koji će organizovati sudove, tako da sudije donose odluke koje će zaista građanima Srbije vratiti poverenje da postoji pravo i pravda za svakog pojedinca u Srbiji.

Mislim da svako od narodnih poslanika ima takvo stanovište i da svako od nas je imao neko iskustvo koje nas je negde duboko povredilo kada je u pitanju pravosuđe i mislimo da je ovo put u stvari za nalaženje najboljih rešenja da naše pravosuđe bude efikasno i u skladu sa evropskim standardima.

Čestitam vam danas na tom poslu i mislim da svi oni koji će danas biti izabrani, odnosno izglasani treba da na određeni način shvate da je prevelika odgovornost pred njima i mislim da će taj svoj posao obavljati krajnje časno i pošteno.

Ono što sam htela da odgovorim određenim mojim kolegama, a smatram da je potrebno zbog javnosti prvo da kažem da mi je žao što moja koleginica koja je izašla nije znala da kandidat za predsednika Saveta Agencije za energetiku Dejan Popović nije bio do sada predsednik Saveta. Do sada je prethodnih deset godina vršio funkciju LJubomir Maćić, koji zaista nije podneo finansijski plan, odnosno odbor nadležni nije usvojio poslednji plan iz prostog razloga što se nije uskladio sa isplatom plata koje su bile odluka uopšte Vlade Republike Srbije zbog toga što ima druge pravilnike i druga dokumenta po kojima isplaćuje svoje plate i samim tim je došao u određeni vid prekršaja, ne njegovom greškom, ali greškom poštovanja zakona, a ne poštovanjem odluka koje je donela Vlada Republike Srbije zbog toga što je u nadležnosti rada Skupštine, a ne Vlade Republike Srbije i zbog toga su to neke stvari koje treba da menjamo kada je u pitanju rad same Agencije. Treba reći još da je Agencija jedini regulator i zbog toga ona mora da postoji.

Kada govorimo o pravosuđu i NBS, mislim da je sigurno jedan od mnogih načina da se reši pitanje kredita ljudi koji su u švajcarcima upravo onaj koji NBS radi, a to je korak po korak rad sa bankama, jer svako drugo rešenje zahteva plaćanje iz budžeta Republike Srbije, znači da bi 50.000 korisnika koji jednostavno imaju ovakve ugovore kao fizička lica se prelilo na teret svih građana Srbije, a to onda jednostavno ne bi bilo korektno i prema budžetu Republike Srbije i prema građanima koji su poreski obveznici, a svi smo mi poreski obveznici, tako da jedino rešenje NBS i sudova je da sarađuju po ovim pitanjima i da jednostavno svojim merama NBS svaku banku na određeni način uvodi u pravilan režim rada kada su u pitanju ovi krediti.

Na kraju se zahvaljujem određenim poslanicima opozicionih stranaka koji su shvatili da određene predloge treba podržati, kao što su predsednici Saveta guvernera NBS i kao što je direktor Uprave i nadam se da će zaista, kao što je i sama Agencija za energetiku, izbor sudija i nadam se da će u danu za glasanje svojim glasom podržati ovakva rešenja koja su predlog današnje sednice.

Hvala vam što ste danas bili prisutni kao gosti na ovoj sednici i hvala svim kolegama koji su podržali današnje predloge. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poređenje Rusije iz 1917. godine i Srbije danas, 2017. godine, pokazuje totalno neznanje prethodnog govornika. Govore o Rusiji u vreme pred, praktično, završetak Prvog svetskog rata, kad su sve dinastije praktično nestale na političkoj sceni.

Jako bi bilo lepo kada bi zaista pogledali malo svoje političko okruženje sada i stvarali, kao što Srbija sada stvara, prijatelje, a ne neprijatelje. I uvlačenje Srbije u ovakve priče, da treba da se okrenemo jednoj strani i da na taj način rešavamo probleme u svom društvu, je odlika onih koji sede zajedno sa onima do 2012. godine koji su se bavili korupcijom, kada je Srbija po svojim rezultatima bila na poslednjem mestu u borbi protiv korupcije.

Prema tome, Srpska napredna stranka je donela niz zakona koje sprovodi u tom delu i niz sistemskih rešenja kojima ne samo da se bori protiv korupcije, nego očito i neke ljudi privodi zakonu i privodi sudu. To ćemo i dalje raditi i zbog toga će građani Srbije i dalje glasati za nas. Hvala.

Nije po amandmanu, nego replika na izlaganje Srđana Noga.

Znate, mnogo je teško predstaviti realan život kad trebate da sanirate 100.000 radnih mesta u firmama u stečaju, restrukturiranju i plaćati kamate za njihovu neuspelu ekonomsku politiku od 750 miliona evra godišnje. Za četiri godine to je tri milijarde evra bačenih para u vazduh. To je jako teško.

Drugo, sanirati penzije koje su iznosile iz budžeta davanje preko 50% i svesti ih na današnju meru, svega 32%. Mnogo je teško sanirati rupu u budžetu od 250 milijardi dinara u jednom trenutku kada je to bilo 2013. godine i početi 2014. godinu. Jako je teško realan život svesti na najmanju moguću meru da ljudi mogu da prežive, a da vodite privredu i da otvarate nova radna mesta. E, to je SNS stranka radila i to će i dalje raditi, i sa takvom politikom, jednostavno dovesti u situaciju da zemlja ide napred. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

(Srđan Nogo: Po kom osnovu?)

Pominjanje stranke, gospodine. Sledeći put pogledajte i kako ćete komentarisati.

Prvo, ako pričamo uopšte o akcizama i koje su planirane za budžet za 2018. godinu, što bude veća potrošnja, biće i veće akcize uplaćene u budžet. Imamo veću potrošnju zato što imamo povećanje plata i penzija, uopšte davanja i prihoda u budžetu. Prema tome, to je jedan od razloga zbog čega je tako projektovano.

Podaci koji se iznose u odnosu na rast MMF-a, podsetiću vas, za prošlu i pretprošlu godinu da je i prognoza Fiskalnog saveta bila u istom ovakvom delu zato što je prepisala prognoze MMF-a, pa se desilo da je bio projektovan 1,8% rast uopšte privrednih aktivnosti u Republici Srbiji, a iznosio je 2,7%. Kada smo pitali baš na Odboru za finansije - na osnovu čega ste to planirali, oni kažu - na osnovu anketa koje smo sprovodili.

Prema tome, ni projekcije MMF-a nisu svemoguće. I, ono što želite ovde da pokažete da Srbija ne ide putem kojim treba da ide, jednostavno ne stoji. Da je to tako u pitanju MMF, onda bi se oni pojavili 2012. godine. Prethodna vlast bi to oberučke prihvatila i rešila sve probleme, nego nije smela da prihvati uopšte ni Svetsku banku, ni MMF, zato što se plašila da ne može da ide dalje u zaduživanja od kojih je samo lično imala bogaćenje, upravo onaj Đilas, za koga ste vi kao Dveri u stvari potpisali saglasnost kad ste izlazili na izbore 2012. godine.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Vama ću reći, gospodine predsedavajući, ako polazimo od toga da ni jedan ambasador nije doveo neke ovde stranke i poslanike u parlament, onda zbog čega je bilo potrebe da se upada u RIK one izborne noći, da se zavrću ruke ženama, da se fizički napadaju članovi RIK-a i zbog čega je bilo potrebe onda da se drže zajednički mitinzi i samim tim da dođemo do situacije da, nakon nekoliko godina provedenih ovde u parlamentu, se čak fizički napada i predsednica Narodne skupštine? Zbog čega se to radi? Zbog čega je onda 2012. godine, kada su bili izbori, na najboljim lokacijama u gradu Beogradu su bili zakupljeni bilbordi istih tih stranaka koji danas pokušavaju ovde da se prikažu kao neke velike stranke koje iza sebe imaju veliki broj glasača?

Pitam vas, gospodine predsedavajući, kada će doći vreme da na čistac izađe ko ovde za koga radi i za koje pare? Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Ideja, uopšte, podnošenja amandmana, članova fokus grupe, koja se odnosi na ciljeve održivog razvoja, govori upravo o tome da budžet Srbije treba da sadrži sve one elemente koji se odnose na 17 ciljeva, počev od smanjenja siromaštva, do održivog korišćenja prirodnih resursa, do održive socijalne politike. Ali, onaj najvažniji deo, da sprovođenje svih ovih ciljeva, ne može da bude ukoliko nemamo održive finansije. Održivost finansija je upravo borba Vlade Srbije, koja je u prethodne tri godine pokazala da određenim merama mora da sprovede, da bismo zaista imali onolike rashode kolike prihode imamo.

Ono što je bilo najteže, a to je onima koji su do sada po različitim amandmanima pokušali da pokažu kako Vlada Srbije ima pogrešan koncept, su upravo ostali dužni ovoj Srbiji kada govorimo o firmama u stečaju, kada govorimo o 100.000 zaposlenih ljudi koji su ostali bez posla, upravo zato što su neki neodgovorni do 2012. godine uzeli iz budžeta 22 miliona i 754 hiljade, zato što su zastupali 16 preduzeća kao stečajni upravnici. Sada, kada bi govorili onako realno u životu, prvo treba da vrate tako nešto u budžet, da pokažu svojim primerom da zaista žele ovoj zemlji nešto dobro i da pokušaju da pokažu da taj koncept održivosti javnih finansija treba na svom ličnom primeru da daju.

Zbog toga, gospodine ministre, mislim da treba odgovarati na ovakva pitanja, baš zbog toga što građani Srbije trebaju da znaju, i ne treba da zaborave, da ovako nešto više ne treba da se pojavi. Zbog toga moramo stalno da pričamo o ciljevima održivog razvoja i da postanu sastavni deo budžeta Republike Srbije, jer je to budućnost za narednih 12 godina. Agenda 20, 30 podrazumeva našu budućnost i ta budućnost o kojoj treba da pričamo svaki dan ovde. Hvala.

Predsedavajući, reklamiram Poslovnik, član 27, jer ne sprovodite Poslovnik onako kako treba zato što je prethodni govornik, kada govorimo o povredama Poslovnika, uradio maltene repliku reklamirajući čl. 103. i 107. Znači, prvo je rekao 107, pa je posle rekao 103, jer je prethodnik, gospodin Marijan Rističević, reklamirao član 106, a on je pre toga napravio povredu koja se odnosila na vređanje gospodina Orlića u svom nastupu kada je branio izlaganje u vidu replike.

Ono što je trebalo reći jeste da ne treba govoriti o povredama Poslovnika iz tri člana, jer nema osnova za to, pogotovo kada iznosi određene činjenice kada govori o rastu privrednih aktivnosti tipa Kosova, koje je 9%, a koje se inače finansira isključivo od ino-doznaka gde je stopa nezaposlenosti preko 40%. Nemojte zamenjivati teze u takvim svojim izlaganjima i vređati poslanike SNS. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Ko je lopov, a ko nije lopov, to kazuju brojke. Verovatno gospodin Đurišić polazi od onoga – nije lopov ko krade, nego onog koga uhvate. Ali, mi imamo brojke, a brojke kazuju da su dospeli dugovanja, ukupni dug u 2013. godini bio 1.118.760.000 dinara. Da su dospele sve kamate na kredite od 662 miliona i sva dugovanja javnih preduzeća na 336 miliona. Po 50 miliona su ostala dugovanja socijalnim kategorijama u gradu Beogradu. Potpuno je razumljivo što je nervoza velika i ne samo kod gospodina Đurišića, već i kod ostalih članova opozicije, jer je to najava Dragana Đilasa za beogradske izbore koji treba da objavi svoju kandidaturu.

Ali, ono što je još bolje to je što se tiče same gondole, u časopisu „Glas javnosti“ od 30. aprila 2004. godine, bila je prezentacija projekta gondole o kojima se govorilo da će koštati 14 miliona evra i da će građani Beograda za sedam godina otplatiti takav jedan kredit. Prema tome, brojke govore ko je lopov, a ko nije lopov. Hvala.