Jasno je da dobre rezultate svako voli da prisvoji. Nisam znala da je DS, odnosno i sve one stranke koje su nastale do 2004, vladala Beogradom, s obzirom da je moralo privremeno veće da se formira u Gradu Beogradu 2013. godine upravo na polovini godine zato što je gospodin Đilas izgubio skupštinsku većinu, jer su odbornici shvatili u kakvoj teškoj finansijskoj situaciji se nalazi Grad Beograd i da nije u stanju da servisira sva ova svoja dugovanja koja su se na dan 31. 12. 2013. godine upravo proknjižila na 1.118.000.000.

Prema tome, sva ova priča govori u prilog tome da mi imamo rezultate i mi imamo pred građane Beograda da izađemo na izbore i da kažemo šta je to što smo uradili, a šta je to što ćemo tek uraditi, a gospodin Dragan Đilas da pokupi celu opoziciju sada, neće imati dovoljno snage da se odbrani od svih ovih napada, pogotovo koji se odnose na finansijska dugovanja i te svedoke sa kojima je jednostavno ostao dužan. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri i kolege poslanici, imamo prilike da čujemo flagrantno kršenje osnovne logike koju govori prethodni govornik koji kaže da 400 ljudi primaju socijalnu pomoć po 40 hiljada dinara u Mionici, koji su članovi Srpske napredne stranke. Porodilje primaju 40 hiljada dinara, a ne postoji 400 porodilja u Mionici. Prema tome, takvu vrstu nelogičnosti pokazuje prethodni govornik upravo zbog toga što je jedan od glavnih kreatora rupe u budžetu od četiri milijarde u svojoj lokalnoj samoupravi.

Druga stvar, kada govore o strahu od Srpske napredne stranke i građana koji žele da pričaju, oni ne žele da pričaju sa onima koji su uspeli državu da dovedu u situaciju da nemamo da isplatimo plate i penzije, već žele da razgovaraju s ljudima koji misle o njihovoj budućnosti i o tome da imaju da isplate porodilje sa 40 hiljada dinara, a o tome kako će to u budućnosti izgledati, nemojte puno da čekate. Već posle lokalnih izbora imaćemo prilike da vidimo tu politiku. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Evo, krenućemo od prethodnog govornika. Ko o čemu, prethodni govornik o poštenju. O dedinoj kući, a u stvari se protivi amandmanu koji govori o unapređenju obrazovanja. Znači, nije potrebno obrazovanje, ali je dobro biti član stranke koja napravi rupu u budžetu lokalne samouprave od četiri milijarde dinara. Nije dobro biti ekonomski ostvarljiv, održiv, razvojan budžet, nego imati budžet koji će da plaća radnike lokalne samouprave preko fudbalskog kluba ili preko kafića ili preko javnih preduzeća koji su već zaduženi.

Znači, to su modeli kako treba voditi lokalne samouprave, a ovako kako treba voditi budžet Srbije, sa ekonomskim rastom od 3,5%, to ne valja. E, pa građani Srbije znaju gde je rast, gde je prosperitet, gde njihova deca mogu da očekuju sigurnu budućnost. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Ukoliko prekoračim vreme kao predlagač, molim da mi oduzmete od vremena poslaničke grupe.

S obzirom da je devet poslanika iz različitih političkih stranaka podnelo niz amandmana koji se odnose na ciljeve održivog razvoja, želela bih malo da objasnim, zbog drugih poslanika, šta je bila namera ovih amandmana. Oni se odnose, naravno, set zakona, prva tri su sastavni deo ovog paketa koji govore o budžetu Srbije.

Pre svega, ciljevi održivog razvoja su postali obavezna Agenda 2030, odnosno nastavak agende koju Srbija, naravno, nastavlja kroz evropske integracije, tzv. EU program 2016-2020, i taj sled je Agenda 2030, koju smo na osnovu ratifikacije Pariskog sporazuma ovde u Skupštini Srbije se obavezali da implementiramo. Vlada Republike Srbije je zadužila ministra za demografiju gospođu Slavicu Đukić Dejanović da bude koordinator za ovaj program i Vlada Republike Srbije prosledila je inicijativu parlamentu Srbije gde je gospođa Maja Gojković pokrenula inicijativu za formiranje Fokus grupe poslanika koji će se baviti uopšte parlamentarnim delom posla, kada su u pitanju implementacije ciljeva održivog razvoja.

Mi smo na osnovu saradnje UNDP-a i parlamenta Srbije imali prilike da čujemo ceo program i ono šta znači parlamentarna saradnja u ovom delu. Jedan od celog tog programa parlamentarne saradnje i rada Fokus grupe u budućnosti koji se očekuje od nas parlamentaraca je i deo način finansiranja implementacije ovih ciljeva. Kada pričamo o načinu finansiranja, taj deo obično se vezuje za sve zakone koji se odnose na budžet i rebalans budžeta. Zašto? Zato što 17 ciljeva Agende 2030 sadrži 169 podciljeva.

Ti osnovni ciljevi su grupisani u pet delova. Jedan je koji se odnosi na smanjenje siromaštva, obrazovanje, kulturu, deo koji se odnosi na sam ekonomski rast koji direktno utiče na prvih sedam ciljeva, zatim ljudski resursi, odnosno mogućnost stanovništva da implementira i prihvati primenu ovakvih ciljeva, treći deo je primena visokih standarda zaštite životne sredine u cilju očuvanja zdravlja ljudi i pokretanja potpuno novog vida zelene ekonomije i deo koji se odnosi na institucije, zaštitu ljudskih prava i međunarodnu saradnju. Onaj peti deo koji je vezan isključivo za Srbiju, a za razvijene zemlje nije, zato što su oni već dosta toga prošli, je proces evropskih integracija. Na osnovu procesa samih evropskih integracija mi smo mnogo toga već započeli. Znači, sve javne politike koje se odnose na održivi razvoj su usvojene, ali onaj deo koji se odnosi na sam budžet, primera radi, raspodelu budžeta, pa i u ovom delu kada pričamo o rebalansu, znači, bonusi i nagrade, treba da sadrže određene standarde koji se odnose održivi razvoj.

Kada govorimo o ekonomskom rastu, očito je da ta grupa ciljeva održivog razvoja pokazuje da smo aktivnom politikom ekonomskih reformi i fiskalne konsolidacije u protekle četiri godine, pogotovo ove zadnje tri, imali veliku snagu i mogućnost da ono što je bio budžetski problem, a to je velika rupa u budžetu 2014. godine od 250 milijardi na osnovu kredita koji su povučeni ili neodgovorne politike koju su imali prilike da vode oni koji osporavaju ovakvu vrstu amandmana, sada imamo ekonomski rast koji je planiran za sledeću 2018. godinu čak na 3,5%.

Kada pričamo o ljudskim resursima vrlo je važno da povećanje plata i penzija i određenih davanja bonusa bude u skladu sa mogućnostima i upravo je taj deo koji se odnosi na ovakav amandman trebao da stoji suštinski u svakom predlogu i rebalansa i samog budžeta. Stoga je, i eto naša namera dobra da stajanjem ovakvog amandmana u zakon jednostavno podsetimo da ti standardi mora da postoje.

Kada govorimo o institucijama uopšte i o životnoj sredini i treba reći da po prvi put ova Vlada ima zasebno Ministarstvo zaštite životne sredine, koja je planirala 5,8 milijardi dinara za sanaciju problema kada pričamo o upravljanju otpadom i kada pričamo uopšte o zaštiti životne sredine, od toga je 2,7 milijardi dinara su subvencije. To znači da će recikleri koji se bave ovom oblašću imati prilike i dalje da budu podržani od strane državi i da do 2020. godine, kada završimo ili kada otvorimo i zatvorimo poglavlje 27, stvorimo uslove da jednostavno koje su i obaveze EU, ne izvozimo više otpad. To je ono zbog čega danas kada govorimo uopšte o evropskim integracijama, treba reći da je ovaj budžet i za ovu godinu u svom rebalansu jako bitan da sadrži ove ciljeve, ali za sledeću godinu moje kolege će i u samom Zakonu o budžetskom sistemu braniti na određeni način ove amandmane u ovom predlogu, zašto javne politike vezane za ciljeve održivog razvoja treba da postoje.

To je naš put za narednih 10 godina, to je naš put za budućnost, to je nešto čemu mi treba da stremimo. To je postavljenje jednog puta u kome Srbija treba da se rame uz rame nosi i sa članicama EU, ali Boga mi i sa članicama UN. To nije amandman koji treba na određeni način diskvalifikovati zato što programi UN su sada podržani i od strane Vlade Republike Srbije i 24. oktobra je bio dan UN kada je premijerka Ana Brnabić i gospođa Zorana Mihajlović, zajedno sa koordinatorkom UNDP su imali prilike da tada daju svoje izlaganje kako će taj put izgledati narednih 10 godina. Jednostavno tada je rečeno da moramo da nađemo način kako da uspostavimo finansijske mehanizme uz pomoć kojih ćemo, jednostavno vršiti implementaciju ovih ciljeva.

U prošloj godini je dato 63 miliona dolara, znači za ove namene. Oni su uglavnom prema instrukcijama UN utrošene za migrantsku krizu, za sanaciju, znači problemi sa migrantima, za sanaciju deo koji se odnosi na elementarne nepogode, upravljanjem vanrednim situacijama, za ovu godinu je predviđeno 173 miliona dolara. Sigurno je da ta sredstva i za sledeću godinu će biti po određenim instrukcijama planirana, ali nemojte da zaboravite da u vreme onih koji sada se odriču ovakvih inicijativa je potrošeno 230 miliona dolara, a da za to jednostavno nije bilo nikakvog izveštaja i nikakvih budućnosti u smislu budućih javnih politika koje je trebalo implementirati, jer da je to tako bilo mi ne bi imali problem sa ekonomskim padom od 3,6% i ogromnim dugom koji se stvorio kada je u pitanju uopšte održivi razvoj.

Znači, održivi razvoj podrazumeva održivo finansiranje. Onoliko koliko prihoduje toliko morate da trošite. Po prvi put mi ćemo imati suficit, to znači višak prihoda u odnosu na rashode. To što mi moramo da otplaćujemo neke dugove iz prošlosti, to je istorija koja nam govori o tome da u budućnosti treba pametno da biramo one koji će da nas predstavljaju i koji će da zastupaju interese građana Srbije.

Bez obzira što ovi amandmani nisu usvojeni, mi smo kao Ženska parlamentarna mreža tri godine se borili za rodno odgovorno budžetiranje, da primer rodne ravnopravnosti uđe u Zakon o budžetskom sistemu. To je bio jako težak put. Da vam kažem, pre svega, od samih kolega koji se nisu slagali sa takvim predlozima, do toga da su nas podržali, da je dve trećine parlamenta glasalo za ovakav predlog. Da ste vi kao ministar bili prvi koji ste prihvatili takve amandmane Ženske parlamentarne mreže i jednostavno takav napredak pokazali i u samom izveštaju EU o Srbiji koji je pokazao da ovakve inicijative koje su možda u datom trenutku previše napredne, mi moramo da krenemo da razgovaramo o njima. Mi moramo da predlažemo.

Možda nije trenutak da se usvoje i možda način na koji mi predlažemo nije dovoljno dobar, ali je jedna tema o kojoj mi želimo da pričamo i otvaram ovde u Skupštini Srbije i eto poslanici koji su članovi te Fokus grupe, znači, iz četiri različite političke stranke, žele da razgovaraju. Ono o čemu smo govorili i moje kolege, svaka koja želi da unapredi u svom delu budžet Republike Srbije, nije nešto sa čim se vi ne slažete, nego jednostavno način na koji je koncipiran, možda nije prihvatljiv za sam rebalans budžeta.

Zbog toga smatram da treba da zaista ozbiljno pričamo o ovakvim predlozima amandmana, da otvorimo jednu debatu u kojoj ćemo na kvalitetan način dati doprinos budućem ekonomskom razvoju Srbije, bez obzira na to iz koje se političke stranke dolazi. Mislim da oni koji su najoštriji kritičari po pitanju ovakvih predloga amandmana, sutra će se dičiti time i ponositi ovakvim predlozima koji su počeli, evo danas. Hvala vam.

Hvala.

Pre svega, treba ovde da dovedemo sednicu u nivo konstruktivne rasprave, ali i u nivo toga da se poštuje pre svega bonton kada je u pitanju korišćenje određenih reči. Pod znacima navoda, citiram – sprdanje, baš i nije neka reč koja treba da se koristi u plenumu, ali to je odraz svakog pojedinca i o tome koliko je poneo od kuće.

Drugo, kada govorimo o investicijama, do sada smo imali prilike, do 2012. godine da vidimo kada nema investicija kako siromaštvo raste. Znači, svaki ekonomista zna, ukoliko nema investicija nema ni porasta, ni ekonomskog rasta, ali nema ni isplate ni penzija ni neproizvodnih zanimanja, kao što su obrazovanje, kultura, zdravstvo.

Prema tome, mi se nosimo osnovnom ekonomskom teorijom gde mora da se stvara nova vrednost, profit, mora da se stvara suficit u budžetu kod javnih finansija. To je jedino moguće investicijama. Ako neko to ne želi da razume, onda je njegov problem obzirom da su građani to razumeli jako dobro. Imali su prilike da vide do 2012. godine, shvatili su da to nije put izlečenja od problema koji nastaju usled uzimanja kredita i vraćanje tih istih kredita, da dolazite u situaciju da ne možete da isplatite ni penzije, ni plate, onda su se zaista opredelili za one koji mogu da dovedu i domaće investicije i strane investitore i da na taj način omoguće budućnost života u Srbiji, kako dece, tako i onih koji primaju penzije i plate.

Prema tome, ono što danas ovde imamo prilike da čujemo to je da svaki narodni poslanik radi svoj posao. To znači da svaki narodni poslanik, ali svaki pripadnik i vladajuće i opozicionih partija ima pravo da podnese amandmane. Ti amandmani, ako se nekome ne sviđaju, to je njihov problem, ali danas pokazujemo da zaslužujemo platu.

Replika na izlaganje gospodina Božovića.

Kada pričamo o penzijama, onda moramo da ponovimo, da ne bi građani Srbije zaboravili, da je 50% fonda PIO išlo iz budžeta Republike Srbije 2012. godine kada je SNS preuzela odgovornost za vođenje države, danas je 32%. To znači da smo svojom pozitivnom ekonomskom politikom uspeli da uštedimo toliki novac koji su oni besomučno rasipali i to rasipanje je išlo do tih mera i do tih razmera da bi isplatili penzije, podizali kredite.

Zamislite kada bi neki ljudi u svojim domaćinstvima podizali kredite da bi mogli jednostavno da žive. To jednostavno ekonomski nije održivo i takav vid politike, a pogotovo socijalnih davanja, ne može da postoji u Srbiji. Zato su građani i penzioneri upravo dali podršku Aleksandru Vučiću 2014. godine, zato što je krajnje otvoreno i iskreno rekao o kakvoj ekonomskoj situaciji se u državi radi, da postoji rupa u budžetu od 250 milijardi dinara, da ne postoji mogućnost isplaćivanja penzija ukoliko se ne sprovedu ekonomske reforme koje sada daju rezultate. Te rezultate je trebalo zaista uspostaviti u jednoj državi i u jednom sistemu koji je potpuno bio demontiran od onih koji nam danas drže predavanja. Hvala.

Pominjanje SNS u izlaganju koje je bilo namenjeno tome da smo mi kao stranka u stvari ojadili penzionere Srbije time što smo sproveli ekonomske reforme i sada uspeli da zaokrenemo uopšte trajektoriju javnog duga u pozitivnom smeru i da dovedemo do toga da zaista imate ne samo povećanja penzija u tom nominalnom delu, već i jednokratne isplate koje, verovali ili ne, u ovoj godini samo pet hiljada dinara svakom penzioneru koštaju 88 milijardi dinara iz budžeta Srbije.

Prema tome, tim jednokratnim isplatama mi praktično dolazimo da su najniže penzije došle do toga da su imale preko 50% od jedne penzije koju primaju u toku godine.

Kada pogledate i saberete, zaista, preko 61% penzija su u ovoj godini dobile više nego što im je smanjeno u toku samih ekonomskih reformi. Ono što je pokušano da se uradi, a očito se uspelo u tome, da se sprovede jedna pravedna raspodela u povećanju penzija. To je najteže bilo, pogotovo u vreme kada morate da sprovodite fiskalnu konsolidaciju u budžetu Srbije. E, zato smo odgovorni i toga se ne stidimo, jer smatramo da je to potpuni i ispravan put ozdravljenja javnih finansija. Hvala.

Replika.

Nekoliko je činilaca koji su doveli do velikih dugovanja kada pričamo o penzijama. To ne smemo da zaboravimo. Pre svega, kada je dolazilo do povećanja penzija u vreme 2008, 2009, 2010, 2011. godine je išlo kumulativno. To znači da je određeni procenat važio za najmanje penzionere i za najveće penzionere. Kada vi na osnovici povećavate pet puta veću penziju od onoga koji ima najmanju, vi time suštinski od onih najvećih dajete pet puta više nego oni koji imaju najmanje. Samim tim pravite veliko socijalno raslojavanje.

Sa druge strane, kurs evra 2008. godine je bio 76,2693, 2009. godine 92,77, 2010. godine 106 dinara, 2011. i 2012. godine je došao do 118 dinara. Samim tim igranjem sa kursom, šticovanjem, ne da su zarađivali oni i njihove firme, već samim tim su urušavali vrednost podizanja penzija i opet ste osiromašivali te iste penzionere. Znači, nemojte da pričate neistine koje ne stoje. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Kada govorimo o Fiskalnom savetu, znači, mi uvek moramo da pročitamo od početka do kraja šta oni kažu. Kada govorimo o Ustavnom sudu, govorimo o presudama koje su doneli u odnosu na penziju. I jedno i drugo, ako nam se ne dopada, moramo da budemo krajnje iskreni i racionalni i da kažemo kako stoje stvari.

Ako uporedimo 2007. godinu sa cenom rada, koja je u to vreme iznosila 55 dinara po satu, po kursu od 79,9 onda to govori da je iznosila 0,68 evra.

Danas, 2017. godine, 10 godina kasnije, iznosi 1,18 evra. Znači da se nešto radilo. Znači da je SNS vodila odgovornu politiku, da je otvorila nova radna mesta i na osnovu otvaranja novih radnim mesta povećanom produkcijom, znači stvaranjem nove vrednosti, vi dobijate mogućnost da jednostavno isplatite sve one troškove koje ste imali i koje zatekli u trenutku kada su dospeli svi krediti, sva dugovanja i da sada osposobite svoje javne finansije da u budućnosti imate sigurnu isplatu plata i penzija. To je ono što je najvažnije reći građanima Srbije, a ne plašiti ih time da je to jednostavno nemoguće i da to više ne postoji. Nemojte plašiti građane Srbije i penzionere lažima koje ne stoje. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Član 107, ugroženo je dostojanstvo Narodne skupštine. Govornik koji je govorio na temu penzija i uopšte rasta dovodi u pitanje uopšte bilo kakve podatke i ono što donosimo kao narodni poslanici u vidu zakona ovde u Skupštini. Vaše je bilo da ga u tom trenutku prekinete i vratite na temu, da razgovaramo zaista o budžetu i o penzijama kao glavnom pravu na ostvarivanje prava svakog čoveka koji posle određenog broja godina ima određeni deo obaveza u odnosu na državu da primi. Nivo penzija je određen odlukama koje donosi Narodna skupština, koje donosi na osnovu budžeta i zakona koji se odnose na nivo penzija. Jer, nećete mi reći da će u Grčkoj, koja je smanjila penzije 50%, možda penzioneri imati pravo na povraćaj tih sredstava, ili u Portugaliji koja je imala pravo na 40% smanjenja? Molim vas, reagujte.

Zahvaljujem predsedavajuća. Tačno je da projektujemo život građana Srbije za 2018. godinu, ali je isto tako tačno da preprojektujemo sve one lopovske projekte koje smo imali do 2012. godine, od duga u budžetu Smederevske Palanke na četiri milijarde dinara, do mosta Đilasovog na Adi koji košta preko 600 miliona evra.

Šta kaže MMF za ovakav budžet? Kaže da je razvojni, da je napravio preokret u smislu zaustavljanja ekonomskog pada i devastiranja ekonomije Srbije.

Zbog toga je gospodin ministar finansija Dušan Vujović dobio od strane MMF i Svetske banke 4. septembra nagradu kao najbolji ministar finansija Srednje i Istočne evrope.

Nam je čast što imamo Vladu Srbije koja ima ovakvog ministra. Hvala.

Zahvaljujem, predsednice. Replika na pominjanje Srpske napredne stranke.

Građani Srbije imaju prilike danas da gledaju, imaju prilike da gledaju nemoralno, nasilno ponašanje onih koji su upravo doveli do toga da Srbija mora da plaća njihove pogubne dugove politike koju su vodili do 2012. godine. Lenjivci su oni koji su podizali kredite da bi plaćali penzije i pojeli budućnost naše dece, možda ne njihove, ali naše dece i sve dece koja žive u Srbiji.

Sramota je da danas slušamo raspravu o budžetu na jedan potpuno devijantan način. Ja bih vas molila, predsedavajuća, da zaista kada god čujete predstavnike ostatka opozicije vratite raspravu u tokove o raspravi o budžetu. Jer, kad nemate dovoljno argumenata, onda posežete za nasiljem. To jednostavno nećemo dozvoliti ni kao vladajuća većina, a verujem i da Vlada Srbije podržava ovakvu politiku većine. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Povredili ste član 107. dostojanstvo Narodne skupštine i 106. govornik može da govori samo o tački dnevnog reda.

Obzirom da ste vi gospodine predsedavajući zamenik člana Odbora za finansije, trebali ste da obavestite radi javnosti, a mislim i zbog informisanosti ministra, da NBS, prema Zakonu o NBS, prema Ustavu, prema Poslovniku o radu Skupštine je dužna da do 30. juna dostavi svim poslaničkim grupama izveštaje svoje o radu, a da smo na Odboru za finansije u julu mesecu raspravljali o svih 14. tačaka koje su predmet rada NBS, za prethodnu godinu.

Poslanici svih poslaničkih grupa imaju pravo da dođu na taj odbor. Sa druge strane, povreda je u tome što predsedavajući nije na adekvatan način odgovorio na ovakav napad. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Povređen je član 107. – dostojanstvo Narodne skupštine. Iz izlaganja prethodnog govornika, mislim da niste reagovali, a verovatno niste stigli od količine informacija koje jednostavno nemaju veze sa životom, jer populaciona politika ne može biti predmet dnevnopolitičkih skupljanja poena pokreta Dveri. Ako pričamo o budžetu Narodne skupštine da je manji za milijardu dinara, onda treba da se zna da je on sastavni deo budžeta RIK-a. Pošto smo imali predsedničke izbore u ovoj godini, ti troškovi za sledeću godinu ne postoje, a ne da se govori o tome da su smanjeni porezi, doprinosi, plate i davanja ljudima koji rade u Narodnoj skupštini Srbije, a onda bi trebali da znaju da je budžet RIK-a sastavni deo budžeta Srbije, a ne da biju žene koje rade u RIK i povređuju vas gospođo predsednice. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažene dame i gospodo, poštovani ministri, imali smo danas prilike da čujemo da je najveći greh u stvari što je budžet došao na vreme u Skupštinu Srbije.

S obzirom da je 2011. godine za 2012. godinu usvajan 29. decembra. Godine 2010, 28. decembra, godinu dana pre, a za 2009. godinu takođe 28. decembra. To je tad bilo normalno, a sada kada je po Poslovniku i kada je ušao 30. novembra i biće izglasan po Poslovniku do 15. decembra u tekućoj godini, to onda nije dobro.

Kao što nije dobro da je javni dug iznad 45% u vreme kada imamo probleme koje smo nasledili, a to je stopa nezaposlenosti od 26%, 200 hiljada otpuštenih ljudi iz javnog sektora, 100 hiljada ljudi u firmama u restrukturiranju. To nikada nije postojalo, ali je izmišljen pravni model, onih firmi koje su privatizovane, pokupljeno ono sve što je najbolje iz tih firmi pa vraćeno državi. Bilo je nekih ljudi koji su radili, a imalo ih je 100 hiljada, i primali neke plate od 100 evra mesečno.

Bile se na tapetu ispred EU 24 sporne privatizacije u Srbiji. Srbija se nalazila na 91. mestu na Duing-biznis listi, građevinske dozvole su se u proseku izdavale za 200 dana. Zatim, postojalo je milion i po bespravno sagrađenih objekata u Srbiji. Borba protiv korupcije je bila na najmanjem mogućem nivou, tako da su javne nabavke bile u funkciji tajkuna i budžeti Republike Srbije su pravljeni na osnovu mišljenja tajkuna, koji su finansirali to, i koji su imali posao isključivo na taj način koncipirane.

Ono što je ostalo je 558 firmi u stečaju i privatizaciji, i ono što smo dobili kao oni koji isporučuju račun nakon svoje političke vladavine je 1,4 milijarde evra godišnje kamate na kredite koje su povlačili, 20 milijardi dinara dugovanja po sudskim rešenjima za vojne penzionere, koji su na osnovu odluke tadašnjeg ministra odbrane, i 750 miliona evra godišnje za firme u restrukturiranju kao određena dugovanja.

E sad, sa svim tim u 2012. godini dobijate deficit od 56%, a tek treba da vam dospevaju određena dugovanja sa kojima se susrećete u 2013. godini, kao što vam je ministar finansija objasnio, koliko je to iznosilo, kakva je to rupa bila, i trebalo je isplatiti penzije i sva socijalna davanja koja ste obavezni kao država i onda dolazite u situaciju da neki međunarodni eksperti u svojim izveštajima kažu da je Srbija pred bankrotom zbog toga što je ostalo svega 84 miliona evra u budžetu za dospele obaveze.

Znači, sa tim je politički establišment koji nam sada drži lekcije o tome kako nedovoljno radimo, kako imamo suviše veliki javni dug, kako jednostavno imamo danas prilike da imamo viška u budžetu, kako smo savladali deficit i zaustavili negativan rast, odnosno pretvorili u pozitivan rast privredu i privredne aktivnosti, govore o tome kako jednostavno oni koji su preuzeli odgovornost za vođenje državom, sa ovakvim rezultatima prethodnika, ne rade dovoljno svoj posao.

Ono, kao što vidite, prema ovim rezultatima, došlo je vreme da posle ti godine najtežih mera štednje, sa kojima je gospodin Vučić i SNS izašao pred svoje birače i rekla istinu o stanju, ne samo kase u budžetu, nego i stanje u državi, 2014. godine je dobila mandat od građana Srbije da nešto uradi, da sredi situaciju u državi, jer ukoliko nije sposobna da to uradi, doći će neko drugi, neka druga politička većina i uradiće taj posao. Zbog toga je bilo potrebe da krajnje otvoreno i iskreno razgovarate sa građanima i pitate da li su za put u budućnost ili su za ekonomski kolaps, i dalje da se uljuljkavaju u obećanjima onih koji su do 2012. godine jednostavno ostavili Srbiju u ovakvoj situaciji.

Godine 2014. je započeo, praktično, aranžman sa MMF, započeo set ekonomskih reformi i fiskalne konsolidacije. U ovoj Skupštini je doneseno preko 300 zakona koje se odnose na ekonomske reforme i preko 300 akata koje se odnose na fiskalnu konsolidaciju. Danas imamo rezultate i imamo sa čime da se pohvalimo, a pre svega da čestitamo građanima Srbije da su zaista dobro procenili kada su na izborima dali podršku Aleksandru Vučiću i SNS.

Naravno da to ništa ne bi moglo da se ostvari da nije bilo zaista odgovorne monetarne politike i Narodne banke Srbije, koja je pomogla da se čitav set ovakvih reformi i fiskalne konsolidacije sprovede, jer ono kada se govori o javnom dugu do 2012. godine, kažu neki zli jezici, da je Srbija živela od 2000. godine do 2012. godine od velikih donacija i od toga što je kurs koji se kretao u tih 12 godina, između 60 dinara i 123 dinara, išao u prilog tome da se smanjuje javni dug, išao u prilog tome da su pojedinci postali bogataši preko noći, i da su njihove firme praktično postali glavni finansijeri Republike Srbije. Tako je Srbija izgledala do trenutka dok se DS nije podelila u nekih pet frakcija i otišla u istorijsku prošlost, i kada je SNS došla da sređuje sve ono što su oni do tada radili.

Od 2012. godine do danas, imamo prilike da vidimo da su pokrenuta velika gradilišta, veliki infrastrukturni projekti, ali je trebalo stvoriti uslove i na kraju krajeva, ministar finansija i celo ministarstvo je zaduženo da sa svojim znanjem i iskustvom, na određeni način, u Vladi svoju neku politiku i svoje smernice daje ministarstvima kako da ostvari uštede u postojećem budžetu i ostvari taj višak sa kojima će doći do određenog povećanja plata i penzija, ali i doći do mogućnosti da se određeni projekti realizuju.

Mi sada po prvi put sa ovim budžetom imamo mogućnost stvaranja programskog budžeta. To znači da planirate svoje finansije, da planirate realizaciju projekata, da planirate da ćete zaista isplatiti te plate i penzije bez straha da para neće biti. Znači, ovo sada pokušavam da uprostim, da bi svaki građanin shvatio zašto je važno da ovaj budžet Srbije, po prvi put posle 2005. godine, će imati ovakve rezultate planiran na minimalan, ekstremno minimalan deficit, a da ćemo završiti i ovu godinu sa suficitom. Znači, više će prihodovati budžet nego što će rashodovati i da sledeće godine očekujemo takve rezultate.

Ono što treba još reći, to je da na Odboru za finansije, imali smo prilike da čujemo raspravu koja se odnosi od strane Fiskalnog saveta, koji je izneo neka svoja mišljenja, krajnje stručno, ali treba reći građanima Srbije šta je Fiskalni savet rekao i zbog toga treba reći građanima zašto Ministarstvo finansija nekim stvarima nije izašlo u susret Fiskalnom savetu.

Fiskalni savet je rekao da postoji 5% mogućnosti povećanja plata i penzija. Takođe, rekao je da oni ne vide mogućnost da to treba povećati na ovaj način, već ići na povećanje 2,5% na neto i ono resto na bruto. To znači da bi u nominalnom povećanju duplo manje bilo povećanje od svakog penzionera i svakog pripadnika javne uprave. Drugo, bili su protiv povećanja plata i penzija zaposlenih u javnoj upravi. To treba reći otvoreno građanima Srbije.

Ono što je još Fiskalni savet insistirao, to je da oslobađanje od poreza kod firmi koje se prvi put sada otvaraju kod zaposlenih, koja je jedna stimulativna mera za otvaranje novih radnih mesta i novih preduzeća, se predstavlja kao jedna mogućnost manipulacije, odnosno pranja para od strane velikih firmi.

Naravno, niko nije imao ideju uopšte o tome da za to postoji mogućnost. Ministarstvo privrede, NALED i sva poslovna udruženja su to godinama tražili i ta mera je postojala pre 2008. godine. Ali, s obzirom da sada imamo mnogo manipulacija, očito da postoji rezerva sa kojom je, na kraju krajeva, Ministarstvo u razgovoru sa Fiskalnim savetom spremno da ograniči taj broj i nivo uopšte davanja, u smislu broja plata na godišnjem nivou. Tako da, taj neki koncept konstruktivne diskusije između Fiskalnog saveta, na kraju krajeva poslanika u Odboru za finansije i Ministarstva finansija postoji. Nije da Ministarstvo i Vlada neće da čuju odluke Fiskalnog saveta, ali oni koji čitaju izveštaje Fiskalnog saveta moraju da čitaju od početka do kraja. Ne možete da uzmete samo ono što se vama dopada, a ono drugo što vam se ne dopada da prećutite.

Zašto ovo govorim? Zato što je taj Fiskalni savet u junu mesecu uradio jednu studiju lokalne javne finansije „Problemi, rizici i preporuke“ i rekao za Beograd da su u prošlosti sredstva za javne investicije obezbeđivana zaduživanjem, isključivo zaduživanjem, i da su ona potpuno bila iscrpljena, da je investicija Beograda u periodu od 2008. do 2012. godine iznosila preko 200 miliona evra i da je došlo do neodrživog ekonomskog načina funkcionisanja Grada Beograda, da je dug Beograda zato porastao na oko 60 miliona evra na kraju 2008. godine, a na 410 miliona evra na kraju 2013. godine.

Prema tome, kada smo pričali o javnom dugu i o opštem dugu, u javnosti želi da se zameni potpuno terminološka teza koliki je dug Beograda bio 2012. godine, a koliki 2013. godine. Godine 2012, nemojte da zaboravite, gradonačelnik je bio gospodin Đilas. Završni račun je radio gospodin Đilas, koji je isključivo prikazao svoje zaduživanje u odnosu na međunarodne institucije po svojim kreditima. Oni jesu 400 miliona, ali u 2013. godini, kada dolazi do ekonomskog kolapsa, gospodin Đilas gubi skupštinsku većinu, jer i sami odbornici shvataju da se vodi grad na krajnje neefikasan, neodrživ ekonomski način i da će doći jednostavno do bankrota u Gradu Beograd. Preuzima ga privremeno veće na čelu sa gospodinom Sinišom Malim. Dana 31.12.2013. godine dolazite u situaciju da vam pristižu sva dugovanja. Znači, mi govorimo o ukupnim dugovanjima na kraju 2013. godine, a ne govorimo o javnom dugu. Ta zamena teza želi da minimizira, u stvari, sve one dugove onih koji su pravili to do 2012. godine.

Dug na 31.12.2013. godine je 1.118.716.459 dinara. Šta ulazi u taj dug, u strukturu ovog duga? Ulazi 662 miliona ukupne obaveze po kreditima za projektovane kamate do kraja otplatnog perioda, obaveze gradskih opština Beograda – 18.241.000, obaveze javnih komunalnih preduzeća i javnih preduzeća u gradu Beogradu – 336.967.000 i dospele neizmirene obaveze i nepokrivene budžetom po 50 miliona za socijalno ugrožene kategorije. E, to je rezultat rada tzv. vrlo uspešne gradske vlade gospodina Đilasa do 2013. godine. Stanje duga na 15.09.2017. godine, znači ove godine, Grada Beograda, na čelu sa Sinišom Malim, je 547.792.000 dinara.

Znači, predlog uopšte, kada govorimo o kapitalnim investicijama za Grad Beograd, su u ovom trenutku, u 2017. godini, blizu 20 milijardi dinara, a za sledeću godinu 23 milijarde dinara. Trebalo je sa velikim uspehom i velikom snagom organizovati gradsku upravu, svakodnevni život Grada Beograda, otplatiti deo svih ovih dugovanja, namiriti sve poverioce i dužnike koji se nalaze i u lokalnim samoupravama, javnim preduzećima, u socijalnim kategorijama i voditi normalan život u Gradu Beogradu, koji je počeo da se širi. Danas imate 1200 gradilišta, imate izdatih građevinskih dozvola do kraja 2017. godine za milion kvadrata koji treba da se grade.

Znači, govorimo o Gradu Beogradu kao jednoj metropoli koja se razvija i u koju svi vole da dođu. Na kraju krajeva, to pokazuju rezultati turista čija je omiljena destinacija tzv. „beogradski vikend siti“. Ono što treba reći, to je da je prihod koji Grad Beograd ostvaruje od turizma svake godine sve veći i veći i njihov porast kreće preko 12% permanentno. To je ono što otvara nova radna mesta. To je ono što jednostavno daje mogućnost da se mladi ljudi ovde zapošljavaju.

Pogledajte rezultate o zapošljavanju. U ovoj godini, pri kraju godine, prvi put imamo manje od 100.000 nezaposlenih. U ovom trenutku imamo 89.000 nezaposlenih u gradu Beogradu, 66.000 ljudi koji su nezaposleni u ovoj godini su našli posao. zapošljavanje je išlo ovim tokom. Godine 2013. u Beogradu je bilo 108.700 nezaposlenih, da bi sada u avgustu 2017. godine palo na 89.000. Prema tome, ono što pokazuju konkretni rezultati, da se nezaposlenost smanjuje i da zaista ide u onom smeru ka 11%, prepolovljeno u odnosu na 2012. godinu.

Znači, republički budžet, naravno, obuhvata i budžet grada Beograda i svi budžeti lokalnih samouprava obuhvaćeni su republičkim budžetom. Ono što je važno reći je da je 54 milijarde dato za projekte. Subvencije koje pokazuju 87,6 milijardi dinara pokazuju da te subvencije idu u pravcu investiranja, ali nemojte da zaboravite da sve ono što zovemo subvencije kao podršku određenim javnim preduzećima, bez kojih jednostavno ne može da funkcioniše država, u datim trenucima kada budete zauzeli mesto kao punopravna članica EU nećemo moći više da koristimo.

Prema tome, sada je šansa, dok smo u procesu evropskih integracija, da jednostavno sva ova ulaganja iz budžeta idemo u investicije, a da socijalno odgovornom politikom zaista pokrivamo sva naša davanja koja su potreba neproizvodnih zanimanja, a to su obrazovanje, nauka, kultura i zdravstvo. Znači, ne mogu oni da idu tolikim stepenom rasta dok god taj stepen rasta privrednih aktivnosti ne bude 5%.

Zato je važno da mi kao društvo u kome imamo realne investicije pređemo na investicije zasnovane na znanju i na inovacijama. Zato su dva osnovna karaktera formiranja ove Vlade i dve teme koje su date u ekspozeu bile digitalizacija i inovacije. Zbog toga imamo i posebno ministarstvo za inovacije, ali nismo zaboravili i populacionu politiku. Videli smo na osnovu izlaganja ministarke Slavice Đukić Dejanović da smo se zaista kao država u protekle četiri godine ozbiljno bavili ovim problemom i mislim da za to sada postoji i podrška od strane Ministarstva finansija.

Mislim da set zakona koji smo danas imali da razmatramo, videli ste da oni idu u skladu i sa ovim rebalansom i u skladu sa Predlogom budžeta, daju nam mogućnost da Srbija ide u dobrom pravcu, ide putem visokog rasta jer samo uz pomoć tako visokog rasta Srbija može da ide napred, a samim tim i regionalna saradnja će ići u tom pravcu. Naravno da uvek na tom putu postoje veliki problemi i naravno da te probleme morate da rešavate, ali kada imate velike izazove imate i velike mogućnosti da zaista postignete visoke rezultate. Za to zaista veliku zahvalnost treba da odamo svi zajedno predsedniku Republike Srbije, naravno i premijeru Ani Brnabić, svim ministrima, ali naravno i svim onim ljudima koji rukovode budžetima, koji su sastavni deo budžeta Republike Srbije.

Zašto ovo govorim? Zato što je jako bilo teško naviknuti ljude koji rade sa javnim finansijama da kontrola mora da postoji, da DRI može da uđe u svaku od institucija, da taj sistem interne kontrole, kontrola pre same kontrole, mora da postoji, jer samim tim vi štedite velika sredstva za državu i samim tim jednostavno uvodite u red ne samo fiskalni sistem, nego i način funkcionisanja tih institucija.

U Danu za glasanje ceo ovaj set zakona sa zadovoljstvom SNS će prihvatiti. Hvala.