Zahvaljujem se, predsedavajuća.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, danas da završimo debatu u jednom tonu u kojem treba reći da su ovi sporazumi rezultat rada Vlade u prethodnim godinama sa sprovedenim ekonomskim reformama, ali odgovornom politikom koju je vodila u odnosu na spoljnu politiku i unutrašnju i kao takvu političku platformu koja je ponuđena građanima Srbije, koja je dobila preko dva miliona glasova.

Ono što treba reći prethodnim govornicima i istaći da Katar nije Republika, već država koja je monarhija i koja spada u red država koje su priznate od strane Srbije kao partnera sa kojim treba sarađivati. Zbog toga sporazumi koji se ratifikuju danas pokazuju da mi imamo prijatelje ne samo na zapadu, već i na istoku, ali i u državama koje su monarhije ovoga tipa, kao što su Emirati. Ono što treba reći danas jeste da su mnoge države priznale rezultate izbora na kojima je gospodin Vučić dobio preko dva miliona glasova i sa kojim je SNS, kao kandidata za predsedničke izbore … Ono što treba reći jeste da je odraz današnje sednice svetlo pod kojim se održavaju uopšte današnje aktivnosti u parlamentu i pokazuju da mi završavamo ove predsedničke izbore u saglasnosti sa građanima Srbije i njihovom ocenom da Srbija treba da ima jednog predsednika, kao što je dosadašnji premijer ove Vlade bio.

Vlada neće pasti zbog toga što nije dobro radila, kao što su neki naveli ovde, već zbog toga što premijer prelazi na novu funkciju, a to je predsednik Republike Srbije. Zbog toga u danu za glasanje treba podržati ove predloge zakona kroz ratifikaciju sporazuma, jer su mnogi sporazumi u vreme bivšeg režima potpisani. To znači da nisu mogli da budu ratifikovani, jer obe strane nisu mogle da nađu način da sprovedu te zakone u praksi i zbog toga su tek danas došli na ratifikaciju u Skupštinu. Stoga pozivam sve druge stranke da podrže ove predloge zakona, jer oni će doneti dobro svim građanima Srbije. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, danas je sednica u jednom svetlu postizbornog perioda kada treba da konstatujemo da je preko 2.012.788 građana glasalo za kandidata SNS i koalicionih partnera i ubedljivo sa 55% pobedila na prošlim predsedničkim izborima.

Ono što je interesantno, na osnovu analiza 8.396 biračkih mesta, možemo da vidimo da su svi ostali kandidati ukupno dobili 43,26% glasova. To pokazuje da kandidat koji je dobio najveći broj glasova zajedno ima veći broj nego svi ostali kandidati.

Zašto ovo govorimo? Zato što današnja sednica ima za dnevni red 11 tačaka dnevnog reda koje se odnose na ratifikaciju sporazuma iz različitih oblasti, koji su upravo politička platforma koju je Aleksandar Vučić dao građanima Srbije da se izjasne i da kažu šta misle o tome. Građani su nedvosmisleno dali podršku nastavku reformskog kursa Srbije, ali i nastavku reformi u različitim oblastima, pa tako tri sporazuma koja su iz oblasti bezbednosti, policijskih aktivnosti i borbe protiv organizovanog kriminala su i sastavni deo sporazuma aktivnosti koje Srbija ima i po pitanju Poglavlja 23 i 24 kada su u pitanju evropske integracije.

Ono što treba reći da nema demokratski uređenog društva ukoliko nemamo uređene sektore bezbednosti, ukoliko nemamo saradnju sa policijskim službama drugih zemalja u okruženju, pogotovo sa onima sa kojima se graničimo, ali treba reći i još da sporazume ne sklapaju velike države sa zemljama u kojima ne vlada stabilnost, ne vlada red, rad i disciplina i ne postoje jednostavno pravila koja se poštuju.

Srbija u svakom slučaju poseduje ta pravila, poseduje Ustav, poseduje zakone koje poštuje i upravo zbog toga danas imamo jedan od sporazuma koji je prošle godine potpisan u Berlinu, a to je sporazum koji se odnosi na bezbednost sa Republikom Nemačkom koji tačno definiše šta treba zajednički Republika Nemačka i Srbija da rade kada su u pitanju ove oblasti.

Kada su u pitanju policijske aktivnosti i borba protiv organizovanog kriminala, očito se vidi na delu jedna reforma sistema u kojima možemo da vidimo, kada je u pitanju Bugarska, da je od velikog značaja što upravo sa onim zemljama sa kojima se graničimo moramo da imamo da imamo u tom sektoru čvršću saradnju i ovakav jedan ugovor je oličenje toga. Građani su pokazali na prošlim izborima da veruju u institucije upravo zato što su podržali kandidata koji je predsednik Vlade, ali su i pokazali nedvosmisleno da daju podršku miru i stabilnosti.

Ono što je pitanje danas, možda, za ministra unutrašnjih poslova, a to je da mi imamo prilike da vidimo da je ostvareno demokratsko pravo i onih koji imaju pet ili deset puta manji procenat dobijenih glasova na prošlim izborima, ali da oni jednostavno imaju pravo da mitinguju, da negoduju za takvim rezultatima.

Postavlja se osnovno pitanje – ko je organizator takvih protesta? Uvek kada treba da organizujete neki protest ili skup normalno je da se prijavite MUP Srbije i taj neko ko se prijavljuje kao pravno lice ili fizičko lice treba da se legitimiše. Znači, tačno da ima svoj naziv ili organizacija da pokaže svoju registraciju. Mi ovde nemamo tačno definisanu registraciju, ni osobu koja to organizuje. Mislim da je u pitanju jedno prikrivanje iza mladih ljudi koji su po prirodi uvek buntovni, i to je ono na čemu mi kao društvo treba dosta da radimo. Treba da naučimo mlade ljude da postoji sistem i politički život u Srbiji na osnovu koga mogu na adekvatan način da reaguju i da organizuju određene skupove, ali da za to postoji zakon i procedura i da treba da prijave takav skup, a upravo zbog toga da bi komšije koje žive u tom delu grada mogli na adekvatan način da funkcionišu.

Drugi deo ugovora koji danas imamo prilike da čujemo je onaj koji se odnosi na obrazovanje. Mislimo da ovaj predlog sporazuma koji se odnosi na univerzitetsku saradnju, pogotovo daje mogućnost da u budućnosti se pojača ovaj intenzitet saradnje i profesora i studenata, ali i onih koji žele da budu nosioci stipendija kada su u pitanju doktorske i postdoktorske studije. Ova cifra koju smo čuli od gospodina ministra zaista pokazuje veliku želju naših naučnih radnika da u budućnosti povećamo ovaj broj stipendija, ali i saradnje. Na kraju krajeva, pokazuje se da je Srbija ipak stecište mladih i pametnih ljudi, jer je mnogo veći broj stipendija koje jednostavno postoje ovde, nego za koje smo mi dužni da drugima dajemo.

Ono što je inače analiza svih istraživanja zemalja EU jeste da u Srbiji postoje mladi ljudi koji brzo uče i zbog toga kada kažu da je veliko interesovanje razvijenih zemalja EU za naše kadrove to je upravo zbog toga što naši ljudi, čak i sa nezavršenim fakultetima, a naročito sa završenim fakultetima, se vrlo brzo prilagođavaju u sisteme obrazovanja jako razvijenih zemalja.

Ovaj način na koji su definisani programi za univerzitetsku saradnju, kao i sporazum koji se odnosi na članstvo za inicijativu zemalja članica jugoistočne Evrope koja daje ovde jedan model da sekretarijat ovakve organizacije bude u Beogradu i da je naše učešće u ovoj organizaciji od velikog značaja, u stvari pokazuje sam stav Ministarstva prosvete koje jednostavno želi da sektor nauke, prosvete na određeni način podigne na jedan viši nivo.

Sporazum koji se odnosi na Češku nije samo iz oblasti obrazovanja, nego očito i kulture, i sporta, i mladih, i to je ono što nedvosmisleno ne možete razdvojiti. Zbog toga je sigurno jedan od sporazuma koji treba podržati.

Što se tiče oblasti zaštite životne sredine i šumarstva, imali smo prilike od ministra da čujemo da će ratifikacijom ovog Doha amandmana na Kjoto protokol Srbija imati veće mogućnosti da povlači određena finansijska sredstva iz fondova koji se bave klimatskim promenama. Kada pričamo o tome, u stvari, u krajnjoj instanci uvek mislimo na ono što nas je negde snašlo, a to su mogućnosti za izlivanje reka, odnosno odbrana od poplava i kao deo prevencije kada su u pitanju klimatske promene da se Srbiji više nikada ne dogodi ono što se dogodilo 2014. godine.

Sporazum koji govori o slobodnoj plovidbi Tisom, treba reći da ratifikacijom ovog sporazuma sa Mađarskom, koji je inače potpisan na zajedničkoj sednici u Nišu prošle godine, dve vlade, između Mađarske i Srbije, prestaje da važi jedan protokol koji je važio od 1955. godine. Znači, do sada se niko nije bavio detaljno tim vodnim saobraćajem i slobodnom plovidbom Tisom. Očito je ovo ministarstvo, pod ovom Vladom, na jedan ozbiljan, krajnje kvalitetan način, napravio predlog sporazuma zajedno sa mađarskom stranom i ovakav predlog poslao na ratifikaciju, koja je od izuzetnog značaja, ne samo za vodni saobraćaj, nego uopšte za promet roba i usluga.

Na kraju, imamo sporazum koji se odnosi na zajednička ulaganja, odnosno podsticaje sa Katarom, a koji je očito izazvao najveće interesovanje ovde u parlamentu od strane nekih stranaka iz bivšeg režima, pošto mi sada više ni ne znamo koje su to stranke, jer smo mi na prošlim izborima imali tri vanstranačka kandidata koje su podržale neke stranke koje sada nisu imale svoje kandidate, i to je negde jako čudno zbog toga što te neke stranke su upravo imale ekonomske podsticaje od strane nekih firmi iz Katara i prosto me čudi što danas uopšte pričamo na takav način o ovakvom sporazumu, jer je cilj upravo da se zaštite određene investicije, pa i investicije kroz određeni nevladin sektor je opravdan, s obzirom da se plaća porez i da imamo prihode 20% kada je u pitanju PDV.

Tako da mislim da svi oni koji su se najviše protivili, sada bi trebali da podrže jedan ovakav sporazum.

S druge strane, imamo i deo koji ste sigurno zaboravili, a to je – naše kompanije funkcionišu na teritoriju Katara i imaju ugovore, kao što je „Energoprojekt“ i treba da zaštitimo, na kraju krajeva, naše kompanije koje funkcionišu tamo, tako da ne vidim nikakav sporni član u onom delu kada je u pitanju Sporazum sa Katarom.

Na kraju, imamo Sporazum koji se odnosi na socijalnu zaštitu, odnosno socijalnu politiku Republike Srbije sa Rumunijom. Treba reći da je ovaj sporazum od izuzetnog značaja. Ne znam da li uopšte građani Srbije imaju saznanja da 22,5 hiljade građana srpskog porekla živi u Rumuniji i da ovim mi njima suštinski pomažemo, ali, naravno, i građanima u Srbiji koji su rumunskog porekla. Već od danas, od kad ratifikujemo ovakav sporazum, pitanje njihovih penzija više neće biti nikakav problem, pogotovo kada je u pitanje isplaćivanje u Rumuniji i Srbiji. Drugo, neće imati problem sa zdravstvenom zaštitom kada su u pitanju njihove zdravstvene knjižice.

Ono što je jako bitno, to je da na jedan potpuno transparentan način imamo saradnju sa Rumunijom u ovoj oblasti. Treba pohvaliti rad ovog Ministarstva iz ove oblasti, zbog toga što je preko 20 zemalja potpisalo ovakav jedan sporazum, a, s druge strane, šest je inicirano, tri je u toku, kada su u pitanju opšti sporazumi o socijalnoj sigurnosti i zdravstvenoj zaštiti.

Kada govorimo uopšte o ugovorima koji se odnose na Republiku Srbiju, jedan deo smo zaboravili, u smislu potvrđivanja Protokola o eliminaciji nezakonite trgovine duvanskim proizvodima. On je ovde u grupi zakona koji se odnosi i na zaštitu životne sredine a i na zaštitu zdravlja.

Većom kontrolom i eliminacijom svih aktivnosti koje ulaze u domen krivičnog dela, kada je u pitanju trgovina duvanskim proizvodima, praktično dovodi do toga da mi idemo u smeru ka tome da sve manje Srbija će imati korisnika, kada su u pitanju cigarete, a samim tim dolazimo do toga da jednostavno, svojoj zemlji obezbeđujemo, ne samo čistiji vazduh, nego i veći stepen zdravlja građana Srbije.

Samim tim, treba podržati ovakav tip protokola, jer ovim pokazujemo veću saradnju sa zemljama u regionu, kada je ova tema u pitanju, ali pokazujemo da uzimamo praktično standarde EU, iz ove teme, i samim tim da se polako, ali sigurno, pripremamo za sva ona poglavlja koja dotiču ovu temu i sa kojom mi u datom trenutku, kada se budemo suočili sa otvaranjem takvih poglavlja moći ćemo na određen i odgovoran način da se nosimo. To je recimo, pitanje poglavlja 27, zato što je ovaj predlog Protokola u grupi sa potvrđivanjem Konvencije o Evropskom Šumarskom institutu i deo koji se odnosi na Doha amandman za Kjoto protokol i kada je u pitanju okvirna Konvencija UN o promeni klime.

S toga nije slučajno što je ovakav dnevni red i urađen, i treba reći da je ideja uopšte Srbije, da kada govorimo o ovom protokolu, treba da postoje licence. To znači da firme koje se bave ovako nečim, treba da padnu pod postupak licenciranja, ali i deo koji se odnosi na globalni sistem funkcionisanja, kada je u pitanju trgovina duvanskim proizvodima, postajemo sastavni deo takvog jednog sistema.

Na kraju bih samo ponovila, kada govorimo uopšte o završenim izborima u Republici Srbiji, da je kandidat Aleksandar Vučić, pokazao da završetkom ovih izbora na 8.396 biračkih mesta, nije postojao kandidat koji je mogao da ga na određeni način ugrozi, a iz mnogo razloga. Pre svega, zato što politička platforma koju je ponudio Aleksandar Vučić, jednostavno nije imala bilo kakvu protivtežu političku, u smislu nekog programa. Zbog toga je ostalih 10 kandidata dobilo od pet do 10 puta manje glasova, i zbog toga se pokazalo, da jedino odgovorna politika, spoljna i unutrašnja politika Srbije, kao premijera Vlade Republike Srbije kod građana Srbije dobija uvek najveće poverenje. To treba da bude smernica za svaku političku stranku, pa čak i ona koja nije izašla na izbore.

Pojedinac koji želi sada da pravi ovde političke stranke kroz određene poslaničke grupe u budućnosti, da jedino sa izgradnjom institucija i adekvatnim političkim programom, možete da izađete pred građane Srbije i da dobijete određeni glas. U svakom drugom trenutku, u svakom drugom slučaju, građani će vas jako puno kazniti, time što će vas poslati u politički zaborav.

S toga, u danu za glasanje pozivam i stranke koje su iz bivšeg režima, ratifikovale ove sporazume, jednostavno, i koje treba da glasaju, od pre pet godina, koje su bile na dnevnom redu, pa nisu, praktično se našle na ovoj sednici, imaju moralnu obavezu da podignu, da pritisnu taster i da glasaju za ovakve predloge koji su danas na dnevnom redu. Hvala.

Po amandmanu, predsedavajuća. Poštovani ministri, kolege poslanici, dopunila bih izlaganje kolege poslanika iz naše poslaničke grupe.
Kada govorimo o evropskim direktivama, treba da podsetimo i javnost i građane Srbije da Sporazum o pridruživanju i stabilizaciji sa Evropskom unijom su potpisali oni sa kojima je predlagač sedeo u klupi na izbornoj listi kada je ulazio u ovu Skupštinu. Prema tome, ono za šta se mi zalažemo, kao Srpska napredna stranka i ova Vlada Srbije, taj evropski put i nastavljanje onog puta koji je u interesu svih građana Srbije, a ovim članom 3, kojim želimo jednostavno da pokažemo da mehanizmi u regulisanju tržišta mora da postoje, da pravila mora da postoje, da država jednostavno mora da kontroliše sve one aktivnosti na tržištu koje bi štetile ne samo građanima Srbije nego uopšte privredi Srbije, mora da budu definisane.
Zbog toga je čudno što predlagač traži da se ovaj član zakona briše. Prosto, u ovom trenutku i u svakom sledećem, kad god bude bio predlog – briše se, treba jednostavno ignorisati ovakav način uopšte ophođenja prema građanima Srbije. Hvala.

Zbog javnosti gospođo predsedavajuća, do sada je stajalo da akcionar ciljnog društva je imalac akcija, u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala. Ovakvim sada predlogom, praktično izmenama i dopunama, otklonjena je potpuna nepreciznost što se tiče ovih odredbi i zbog toga postoji taj 6a član, koji kaže da organi upravljanja su direktori, odnosno odbor direktora, nadzorni odbor, izvršni direktori, odnosno izvršni odbor, odnosno izvršni i upravni odbor i kod banaka. Znači, potpuno je detaljno opisano koji su to upravljački organi. Zbog toga zaista ne razumem potrebu predlagača da ovako nešto briše. Stoga ovakav amandman sigurno ne treba prihvatiti. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.
U skladu sa izlaganjem ministra po prethodnom amandmanu, a u skladu sa članom 2. Odbor je hteo da da svoj pun doprinos u tome da razradi sve varijante praktično oduzimanja robe u slučajevima kada određena lica poseduju robu bez adekvatne dokumentacije, odnosno tzv. akciznu robu. I na Odboru je gospođa Ana Brnabić prihvatila ovaj predlog, s toga mislimo da je to u suštini jako dobro rešenje kojim se pokriva i zakonska obaveza po Zakonu o administraciji i uopšte državnim organima koji treba da sprovode ovu vrstu zakona. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Ovim amandmanom Odbor je hteo da pomogne u preciziranju praktično lica koja su dužna da vrše obeležavanje akciznih roba i onaj deo koji se odnosi da tačno ne ide obeležavanje dela koji se odnosi na niskoalkoholna pića ispod 5% alkohola, a naravno da određena pakovanja pojedinačna kafe budu direktno markirana, i to je ovo u skladu sa činjenicom koju je ministar rekao, da je suština borba protiv sive ekonomije. Tako da, ovom prilikom se zahvaljujemo ministarki Ani Brnabić što je prihvatila ovaj amandman. Hvala.

Zahvaljujem.
Ovaj amandman Odbora suštinski detaljno daje kako se obračunava akciza u trenutku postupka kontrole, kada se utvrdi da je određena roba stavljena van potrebne dokumentacije koja se stavila u promet i time je definisano da je postupak kontrole utvrđen da akcizni proizvodi koji su suprotni odredbama treba da podležu određenom obračunu tih akciza, bez obzira i ako bi bili oduzeti u tom trenutku ili ukoliko nemaju potrebnu dokumentaciju da se dopuni, ali da akcize u određenom stepenovanju moraju biti plaćene.
S druge strane, zahvaljujemo se ministru koji je na Odboru ovakav amandman prihvatio. Hvala.

Zahvaljujem.
Ovo je taj poslednji amandman Odbora na ovaj zakon koji je predstavnik Vlade prihvatio. Govori praktično o preciziranju roka u kome je potrebno da obveznik izmiri svoje obaveze prema akcizama i donet je u skladu sa zakonom. Znači, uređuje se i postupak za koji je zadužena i poreska administracija na osnovu kojeg će vršiti ovu naplatu u tom određenom roku.
Zahvaljujem se još jednom Vladi koja je imala razumevanja da zajednički preciziramo sve ove detalje. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, znate, kolege koje govore o bilo kojoj državi da su banana država u javnosti, nisu kadri uopšte da nose bilo kakve javne funkcije, jer tako se ne razgovara u javnosti o bilo kojoj državi, jer to jednostavno pokazuje jedno političko nevaspitanje.

S druge strane, kada govorimo uopšte o dugovima „Petrohemije“, mi rešavamo probleme iz prošlosti ne samo „Petrohemije“, nego svih onih firmi, kupaca i dobavljača koji su vezani za „Petrohemiju“, a dugovanja od 600 miliona dinara su dugovi koji su nastali u proteklih 20 godina, ne u protekle četiri godine, ne u protekle dve godine.

(Saša Radulović, s mesta: Po kom je ovo osnovu, predsedavajuća?)

Tako da, ono što pokazuju bilansi, a to je da ovo preduzeće iskazuje dobit, znači pokazuje samo da postoji sposoban menadžment i da postoje ljudi koji zaista mogu da vode ovakva preduzeća i da prave jednostavno određene benefite za ovu državu, a benefiti sigurno neće biti oni koji se odnose na zatvaranje firmi u restrukturiranju i bacanje firmi u stečaj, kakav je bio koncept onih koji su bili ministri i sedeli i danas daju predloge, a to je da se sve baci u stečaj, da se zaposleni pošalju kući, da se jednostavno isplate sve plate i da ne postoji način na koji uopšte mogu da funkcionišu takve firme.

Izvinjavam se, objedinjena je rasprava, a Odbor za finansije je…

Predstavljam Odbor za finansije koji je dao svoju saglasnost.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, današnji dnevni red je dnevni red o kome ćemo raspravljati i sadrži 27 tačaka, gde je više od 15 praktično predlog odbora iz oblasti Odbora za finansije. To govori o tome da su oblasti iz kojih su ostale tačke direktno vezane za finansije. Dve tačke koje su vezane za RTS, praktično plaćanje taksi iz kojih će se finansirati RTS, jer ukoliko ne usvojimo ovakve predloge, neće imati četiri milijarde u budžetu i RTS neće imati iz čega da se finansira.
Prema tome, i druge tačke koje su predložene takođe su direktno vezane za finansije. Sledeće tačke koje su jako važne jesu autentična tumačenja vezana za imovinu, a koje direktno utiču na oblast finansija, kao i predlozi koji se odnose na institucije koje su u nadležnosti Skupštine Srbije.
Zbog toga treba reći danas da ne izglasavanjem ovakvog dnevnog reda, znači suprotstavljanjem, pokazujemo da ne želimo da konstituišemo institucije koje su u nadležnosti rada Skupštine Srbije, da ne želimo da rešavamo probleme građana Srbije iz prošlosti, kao što je stara devizna štednja. Znate, neki ljudi su presavili tabak, tražili od Međunarodnog suda, dobili međunarodne presude, da im se isplati stara devizna štednja. To nije bilo verovatno u vreme do 2012. godine, jer neko nije hteo da rešava takve probleme, ali da država ne bi gubila 40 miliona evra više, nego što bi dala sada, onda je bolje da danas raspravljamo o tome i da izglasamo ovakve zakone.
Treća stvar je onaj deo koji se odnosi na evropske integracije. Svesni smo toga da moramo mnoge stvari iz oblasti pravosuđa i pravosudnih zakona da rešavamo i takve zakone do 1. januara moramo da izglasamo.
Prema tome, ova sednica rešava probleme građana, takođe direktno je vezana za oblast budžeta i posledica je praktično izglasavanja budžeta u ovoj Skupštini i mislim da je sa potpunim opravdanjem danas na dnevnom redu ono što imamo da razgovaramo u domenu rešavanja problema od koga će svi građani Srbije imati korist. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, otvorila se rasprava po pitanju izbora člana Saveta guvernera i uopšte zašto biramo institucije kada članovima određenih saveta istekne mandat. Zato što tako piše u zakonu. Kada počnete da sprovodite proceduru praktično prekidate mandat koji ste mu dali po zakonu, a on traje četiri ili pet godina, i onda biste rekli kako mi smenjujemo ljude. Mi ne smenjujemo ljude, nego jednostavno vršimo funkciju nadzora nad tim institucijama do kraja njihovog mandata. Naše je da obavimo izbor u skladu sa zakonom.
Zakon kaže – ako je 14. novembra istekao mandat, onda procedura kreće od sledećeg dana ili od dana kada se konstituiše određeni organ, jer smo imali izbore, npr, za neke druge komisije koje smo birali, a kada je član Saveta guvernera u pitanju, to je bio 14. novembar, od 15. do 29. su podnosili zahteve sve poslaničke grupe. Znači, 28. je ovaj kandidat podneo svoj zahtev i predlog je podnela SNS, i to je sve u rokovima u skladu sa zakonom.
Ukoliko to ne radimo i ne želimo da naše institucije, koje su u nadležnosti Skupštine Srbije, rade, onda gušimo praktično rad tih institucija, a u vaše vreme su te institucije birane i godinu i po, i dve godine posle isteka mandata pojedinih članova, pa vi sada vidite ko je rušio institucije, a ko ih je gradio.
Što se tiče uopšte kadrova o kojima pričamo i kako mi nemamo kadrovsku strukturu i kako je Spasovski najgori direktor, pa i u vaše vreme je bio direktor i vaš tadašnji predsednik Srbije je dolazio u isti taj Bor i hvalio se sa takvim direktorima kao što je on.
Prema tome, degradiranje institucija, kao što je Republička uprava javnih prihoda, kako ništa ne radi, kako jača siva ekonomija, pa pokazuju rezultati. Onoliko naplaćen porez na osnovu delovanja Republičke uprave javnih prihoda pokazuje rezultate u budžetu, a u vaše vreme je gospodin Mišković koristio Belvil i zemljište ispod Belvila, nikom nije plaćao porez za to i Republička uprava javnih prihoda nije smela da uradi procenu zemljišta i kapitala, nego su to plaćali oni koji su kupovali te stanove preko kredita određenih banaka, a koje u stvari iz budžeta svih građana Srbije. Tako je izgledala vaša politika, a ovako danas izgleda naša politika.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, za rad istine, od strane onih koji su hteli ovde da iznesu niz neistina kada je u pitanju računovodstvo uopšte i zakon i pravilnik koji je bio u predlogu da od Nove godine ide kada su u pitanju podnosioci PDV, svi privredni subjekti, da će imati 154 stavke.
Odmah da vam kažem, znači, to je jedna ideja, inicijativa koja je prošla pre tri meseca i koju ministar jednostavno usvojio od strane Udruženja revizora i svih računovođa Srbije, da neće ići takav zahtev, jer je suviše ambiciozan za ovaj trenutak u Srbiji. Prema tome, da će ići postepeno, da se ne širi ovde jednostavno dezinformacija i da plašite građane Srbije sa tako nečim što ne postoji.
Drugo, kada govorite o tome da država treba da interveniše sa određenim finansijskim sredstvima, zarad istine, a pošto je to predmet inače i Odbora za finansije, na svakom odboru imamo raspravu po tom pitanju, država interveniše, i zato postoji 11 preduzeća koja su u restrukturiranju, odnosno strateški važna po principu privatizacije koje država direktno finansira iz budžeta. Zato se borimo da nađemo strateške partnere i zbog toga zaista privreda Srbije još uvek funkcioniše u granicama održivosti i to treba da znate.
Ali, to treba da kažete Ivanu Pernaru, članu Seljačke stranke Hrvatskog sabora, koji jednostavno dolazi ovde u Skupštinu, posećuje i treba da kažete koje smo mi iskorake napravili prema EU u smislu evropskih integracija, ali ne zbog Hrvatske i ne zbog EU, nego zbog nas samih, da bi imali konkurentnu privredu, da bi mogli da se nosimo jednostavno sa firmama i u zemlji i u inostranstvu i u regionu. Nije ni čudo što ceo region i svi gledaju u Srbiju, gledaju prvo u našu privredu, pa onda neke stvari menjaju i prilagođavaju svemu tome. Hvala.