Zahvaljujem, predsedavajuća.
Poštovani ministri, kolege poslanici, pa onaj ko govori o tome kako se zakazuju sednice sa neviđeno velikim brojem tačaka, kako se spaja nespojivo, očito nije ni pogledao dnevni red. Danas sam prepodne rekla, verovatno neki nisu bili ni prisutni, da većina zakona su prošla Odbor za finansije, a ono što nije je praktično vezano za finansije, ali kako je to izgledalo 2009, 2010. i 2011. godine, pokazuje da je preko 18 sednica imalo preko 20 tačaka dnevnog reda, sedam sednica preko 30 tačaka dnevnog reda, a čak je jedna sednica imala 94 tačke dnevnog reda, 5. maja 2011. godine.
To vama govorim, gospođo predsednice, da u stvari uopšte niste pogrešili što ste ovakvu sednicu sazvali, jer na toj sednici se razgovaralo i o Zakonu o PIO, i o zakonu o telekomunikacijama, i o vojnoj saradnji sa Nemačkom i Crnom Gorom, i o Zakonu o sorti poljoprivrednog bilja, i o zakonu o zaštiti kućnih ljubimaca, i o Zakonu o izbeglicama, i o Zakonu o lekovima i medicinskim sredstvima i o mnogim drugim sporazumima koji zaista nemaju tema koji imaju neku dodirnu tačku, tako da ova sednica danas pokazuje jednu ozbiljnost, krajnju odgovornost svih građana Srbije, a kada govori o dugovima, pre svega treba da bude svako realan ovde prema građanima Srbije koliko je oko svojim činjenjem ili ne činjenjem zadužio građane Srbije time pozivajući da li neko da plaća račune ili da ne plaća račune. Hvala.
(Zoran Živković, s mesta: Replika.)

Zahvaljujem predsedavajuća.
Kada god imamo izlaganja pojedinih poslaničkih grupa koje predstavljaju pokrete, onda idu po svakom zakonu, po svakom dnevnom redu, teme tipa – uzeli ste građanima Srbije, stavili ste ruku u džep građanima, partokratija, a u vreme kako smo mi radili, po principu kako bi mi radili, to je pravi put za ozdravljenje privrede Srbije. E, pa nije pravi put zatvoriti 5.000 radnih mesta u Smederevu i smederevskoj železari, pa onda doći ovde u parlament pa reći – znate, penzioneri nemaju zbog 5.000 radnika, pa svađati penzionere i radnike, nego biti odgovoran i reći – da, učestvovali smo u 24 privatizacije kao stečajni upravnici i podnosimo odgovornost za pljačkaške privatizacije i zbog danas treba da budemo van ovoga parlamenta. To bi bilo pošteno i prema građanima Srbije, a i prema kolegama koji vode sve političke stranke, bez obzira da li su opozicija ili pozicija. Hvala.
(Saša Radulović, s mesta: Replika.)

Zahvaljujem predsedavajući, poštovani predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici.
Tačkom 22. ovog dnevnog reda imamo predlog odluke o izboru člana Saveta guvernera NBS. Prema osnovnom članu 22. stav 1. Zakona o NBS i članu 203. stav 2. i 3. Poslovnika o radu Skupštine, Skupština je dužna, odnosno u nadležnosti Skupštine je i izbor članova Saveta guvernera i guvernera NBS. Shodno tome, da je jednom od članova Saveta, 14. novembra 2016. godine, istekao mandat od pet godina na koje se biraju, Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, je morala da pokrene proceduru za izbor novog člana Saveta i već 15. novembra do 29. novembra, uputila je dopis svim poslaničkim grupama da podnesu svoje predloge.
Imali smo sednicu Odbora 16. decembra 2016. godine, na kojoj smo obavili razgovor sa svim kandidatima koji su podnele poslaničke grupe. S obzirom da je samo jedna poslanička grupa, odnosno grupa SNS, dala svoj predlog, onda smo bili dužni da taj predlog stavimo na dnevni red i da na toj sednici obavimo razgovor sa kandidatom.
Kandidat SNS je gospodin Stojan Stamenković, dosadašnji član Saveta guvernera NBS. Inače, kada govorimo o gospodinu Stamenkoviću, treba reći da je to diplomirani matematičar, doajen praktično srpske makroekonometrije, jer od 1964. godine, praktično se bavi ovom temom.
Od 1971. godine jedan je od saradnika osnivača ekonomskog instituta, od 1982. do 1986. bio je glavni ekonomista u kabinetu tadašnjeg premijera. Od 1983. do 1984. je bio zamenik šefa jugoslovenske delegacije u pregovorima sa MMF, da bi kasnije bio direktor Instituta za spoljnu trgovinu, zatim od 1989. godine vraća se u Saveznu vladu, gde radi na pripremi ekonomskih reformi u timu premijera Ante Markovića, 1992. godine, nakon praktično stvaranja SRJ radi u Saveznoj vladi, na mesto saveznog savetnika za ekonomska kretanja i politiku, da bi kasnije od 2000. godine bio angažovan od strane NBS, odnosno tadašnje Jugoslavije, na izradi projekcije platnog bilansa Jugoslavije za 2001. godinu.
Ovo namerno govorim da bih vam prikazala suštinski, profesionalno kretanje ovog kandidata, za koga treba reći da je od 2001. i 2002. godine, na poziv Narodne banke, učestvovao u svim pregovorima sa međunarodnim institucijama, da bi od 2012. do danas, 2016. godine, bio član Saveta guvernera. Treba reći da je do sada imao niz objavljenih radova i knjiga upravo iz oblasti koje se odnose na makroekonomsku politiku Srbije, pogotovo kada govorimo o dinamici bruto društvenog proizvoda, investicija, stranih direktnih investicija i direktno je bio nosilac i učesnik sedam najvažnijih projekata.
Ono što govori praktično o njegovom radu su i rezultati koje je Narodna banka do sada imala, u ovom prelaznom periodu od 2012. do 2016. godine, kada govorimo o tome, o ekonomskim reformama i fiskalnoj konsolidaciji. Tako da, sama biografija, gospodina Stamenkovića, a i sam rad, koji zaista pokazuje jednu težinu, pogotovo kada su pregovori sa međunarodnim institucijama u pitanju, ga kvalifikuje upravo da ovaj predlog bude i prihvaćen od strane Odbora, koji je bio na sednici 16. decembra 2016. godine.
S toga smo ovaj predlog uputili Narodnoj skupštini Republike Srbije na usvajanje. Nije dobro da to ne uradimo do Nove godine, zbog toga što predstoji određeno izveštavanje Narodne banke Srbije prema međunarodnim institucijama i dobro je da ovakva jedna institucija ima kompletan sastav. Zbog toga je ona i morala da se nađe na ovom dnevnom redu.
Sledeći predlog je tačka 23, izbor dva člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Ona je praktično obaveza Odbora za finansije na osnovu člana 140 stav 2 i 6 Zakona o javnim nabavkama, koja utvrđuje da ovakva Komisija, praktično, bira i razrešava Narodna skupština Republike Srbije, na predlog Odbora za finansije. Izmene i dopune Zakona koje su stupile na snagu, kada govorimo o ovom Zakonu, 12. avgusta 2015. godine, pokazuju da je povećan broj članova ove Komisije sa šest na osam. Zajedno sa predsednikom, znači devet članova, praktično čine ovu Komisiju, podeljena u tri veća i ono što je donesena odluka 18. decembra 2015. godine, to je da je jedan od članova ove Komisije izabrana gospođa Hana Hukić, za predsednika ove Republičke komisije.
S time što je još jednom članu Saveta, praktično, 03. marta 2016. godine istekao mandat, stekli su se uslovi da Odbor za finansije pokrene proceduru izbora dva člana Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.
Treba reći da su bili izbori, praktično izborni proces, između pokretanja ovog postupka i završetka i zbog toga je tek 07. marta raspisan konkurs, a 21. jula 2016. godine, s obzirom da je tada i formiran Odbor u ovom sazivu, Odbor za finansije. U ovom sazivu formirana je i Radna grupa za sprovođenje postupka izbora kandidata, odnosno za dva člana ove Komisije.
Tako je Radna grupa imala veliki zadatak, a to je da sve predloge, odnosno kandidate koji su poslali svoju dokumentaciju na objavljeni javni konkurs, a to je 11, jednostavno prekontroliše u smislu dokumentacije da li je u skladu sa zakonom, zatim u skladu sa definisanjem praktično testa kvalifikacije. Tačno je da u zakonu piše da treba obaviti razgovor sa svim kandidatima, ali još u prošlom sazivu ovog Odbora imali smo jedan dobar sistem uvođenja, praktično testiranja samih kandidata, s obzirom da je ovo jedna specifična oblast i s obzirom da je jako teško proceniti šta kandidati suštinski znaju i čime bi mogli da se bave i na koji način treba raditi.
Način i vrsta testiranja se radi uz pomoć službe Uprave za javne nabavke u smislu teksta koji bi trebao da formuliše određena pitanja, da postoji 42 pitanja, da predlog pitanja bude svaki bodovan po jedan bod, da testiranje traje 90 minuta.
Imali smo prilike da vidimo da nije dozvoljena literatura na samom testu. Povlačenje pitanja bi bilo od 1 do 80, na odboru praktično tipovanjem broja, dok se nisu izvukla 42 broja, tako da ni jedan kandidat nije mogao unapred da zna kako izgleda test. To se dešavalo na odboru, a onda nakon toga je izvučena ta kombinacija pitanja koja su kandidati polagali.
Deset kandidata je polagalo ovaj test. Ono što je bio kriterijum radne grupe to je da 80% od ovih 42 boda praktično mora da bude nivo znanja koje moraju kandidati da poseduju. To znači da je 34 boda bio minimum sa kojim su kandidati mogli da uđu u razgovor za ova mesta.
Dobili smo listu prvih pet kandidata i treba reći da su dva kandidata imala 39, jedan 38, jedan 37 i jedan 34. Mi smo u skladu sa zakonom da ne bi i ovi ostali kandidati imali određene primedbe, obavili razgovor. Odbor je saslušao svih 10 kandidata i postavio određena pitanja iz ove oblasti.
Ono do čega smo došli i usvojili kao odbor na toj sednici, na osnovu toga podneli Skupštini predlog jeste da dve kandidatkinje sa 39 bodova odnosno sa najvećim brojem bodova treba da budu predlozi odbora, odnosno treba da budu predlog za izbor dva člana ove republičke komisije. To su Jelena Stojanović i Svetlana Ražić.
Jelena Stojanović je inače radila u sudu, završila Pravni fakultet u Beogradu, radila u Ministarstvu finansija, u Upravi za javne nabavke od 2003. godine, poseduje sertifikat o javnim nabavkama, uradila preko 100 predmeta. Praktično radila na unapređenju rada ove institucije kada govorimo o Upravi za javne nabavke.
Svetlana Ražić inače radi od 2004. godine u Upravi za javne nabavke, takođe je pravnik. Ono što je bitno jeste da je radila u delu nadzora na praćenje od 2007. godine i bila je u pregovaračkom timu za poglavlje 5 koje je inače sada otvoreno, kada govorimo o evropskim integracijama. Pisac je mnogih priručnika za javne nabavke i bila je član radne grupe za izmenu zakona 2015. godine.
Tako, pokazalo se da oni ljudi koji su zaista stručni oni su praktično pokazali i svojim znanjem i ovim testiranjem da se zaista kandiduju da budu predlog i odbora i skupštinske većine, kada govorimo izboru dva člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupku ponuđača. Mislim da i neki članovi iz opozicije su glasali za ove predloge, jer nema šta da im se zameri i zaista nema šta da se nađe kao neka mrlja u njihovoj karijeri.
Mislim da u danu za glasanje, kada govorimo o ovim predlozima s obzirom da su ovo skupštinske teme, treba nezavisno od političkih stranaka zaista da podržimo najbolje kada su u pitanju ovakvi kadrovi.
Ono što bih još dodala to je, uopšte kada govorimo o kadrovskim rešenjima, spremni smo da u svakom trenutku kažemo da su kadrovi koje smo predlagali uopšte i koji su na kraju krajeva se ispostavilo jedini kandidati bili, zaista imaju svoju težinu i imaju svoj određeni princip po kome treba da služe i drugim sledećim kandidatima kada se bude radio izbor nekih sledećih.
Tako da smo zaista postavili visoke lestvice kada su opšte u pitanju predlozi i mislim u danju za glasanje zaista očekujemo da će i druge stranke ovo podržati. Hvala.

Po amandmanu, gospodine predsedavajući.
Uvaženi ministre, kolege poslanici, pa sam amandman praktično je zasnovan na finansiranju projekata iz IPARD fondova. Kada se govori o organskoj proizvodnji, za sve one koji će konkurisati kod IPARD fondova refundacija troškova, odnosno podsticaj od strane EU u iznosu od 100%. Prema tome, ako EU ima interesa da finansira ovakve projekte, potpuno je s razlogom predlagač podneo ovakav amandman.
Kada govorimo o podsticajima, uopšte, u prerađivačkoj industriji, treba da se podsetimo i, gospodine ministre, stalno o tome treba da govorite, da do 2012. godine izvršena je privatizacija poljoprivrednih instituta i zadruga na onaj način na koji je izvršena. Jednostavno ne postoje više uopšte poljoprivredne zadruge koje rade, ali postoji imovina i postoji potpisan SSP koji kaže da će od 2017. godine biti slobodna trgovina poljoprivrednog zemljišta. Znači, svaki stranac će moći ovde u Srbiji da dođe i da kupuje zemljište onako kako diktira tržište.
Srbija da bi na određeni način zaštitila domaće poljoprivredne proizvođače je donela dva zakona u prošloj godini. Jedan se odnosi na poljoprivredno zemljište, a drugi se odnosi na Zakon o zadrugama. Prema tome, Zakonom o zadrugama su definisani i unapređeni načina na koje se formiraju poljoprivredne zadruge, ali su definisani i načini na koji će oni, koji su doveli do toga da postoje u stečaju određeni poljoprivredni instituti i zadruge, vršiti određenu tranformaciju i moći u budućnosti da rade na onaj način na koji će država moći da im daje određene podsticaje. To je jedno.
Drugo, 100 hiljada hektara je do 2012. godine, oni koji su vladali, dato u ruke četiri najveća poljoprivredna tajkuna i oni sada nam drže lekcije o tome kako treba vršiti određene podsticaje u poljoprivredi. Prema tome, ono što je dato ovim Predlogom zakona, potpuno se daje mogućnost mladim poljoprivrednim proizvođačima da se bave poljoprivredom i potpuno daje mogućnost da prerađivačku industriju pokrenu upravo ljudi koji su građani Republike Srbije, jer jedino oni mogu da budu nosioci podsticaja u poljoprivredi.
Mislim da treba razmišljati o ovakvim amandmanima, kao što je gospodin Rističević dao, ali sa druge strane, treba uvek govoriti da oni koji su bili do 2012. godine i vršili privatizaciju u oblasti poljoprivrede i vršili određene nezakonite radnje tako što su davali kredite iz Fonda za razvoj tajkunima, koji su jednostavno davali hipoteke na ista ta poljoprivredna državna zemljišta, nemaju prava da nam drže ovde moralne pridike. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, evo, pri kraju smo diskusije u načelu o ovim zakonskim predlozima. Ono što treba reći je da je ovo suštinski nastavak procesa evropskih integracija. Čuli smo i da je u pitanju Poglavlje 11 i da je u pitanju sprovođenje strategije koju je već Vlada u prošlom sazivu usvojila, kada govorimo o poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Ono na šta bih podsetila, to je da nama ne sme nikada više da se dogodi da zbog nekog ministra koji potiče iz jednog grada uprava za agrarna plaćanja se seli tamo i da nam drži ovde lekcije o tome kako smo mi propustili 250 miliona evra da se uključi u privredne aktivnosti namenjene za poljoprivredu. Da ne pričamo o tome da je proteklih godina kompletno Ministarstvo poljoprivrede svaki dan putovalo, preko 60 ljudi, iz Beograda u Šabac i da je preko 10 državnih automobila išlo tamo, da bi se radio taj posao. Znači, to više nikada ne sme da nam se desi. Jednostavno, neki nam drže lekcije koji za to nemaju ni moralnog, a kamoli nekog političkog prava ovde.
Drugo, nikada više ne sme da nam se desi da nam se pojave tajkuni tipa Miškovića koji uvoze mleko u prahu i zatvore tržište „Imleka“ potpuno ovde za prodaju, a onda jednostavno država izgubi proces kada je u pitanju monopol i ista ta država isplati „Imleku“ 750 hiljada evra na konto odštetnog zahteva. Znači, takvi slučajevi više nikada ne sme da postanu stvarnost i to je ono po čemu se i SNS i Vlada koju vodi gospodin Vučić jednostavno odlikuje, da takve vrste monopola u državi više ne postoje.
Velika je stvar što ste kao ministar koji dolazi iz jednog grada koji ste vodili i koji, naravno, osnovnu delatnost ima poljoprivredne proizvode i prerađivačku industriju, došli da vodite praktično sektor ne samo poljoprivrede i ruralnog razvoja, nego i deo zaštite životne sredine, zato što jako dobro razumete prvo, koje su naše obaveze kada su u pitanju evropske integracije, ali i koji dobro razume šta znači IPARD.
Znači, građanima Srbije i onima koji nisu poljoprivredni proizvođači treba reći da je sada trenutak kada Srbija do dva hektara može da povuče subvencije iz državnog fonda, znači, Republike Srbije iz budžeta, ukoliko se zaista bavi određenom vrstom investicija, određenom primarnom poljoprivrednom proizvodnjom do zemljišta, znači, veličine dva hektara, određenim investicijama u opremu, konkretno u preradu, a preko dva hektara da može da se udruži i da sa određenim formiranjem lagova, tzv. lokalnih akcionih grupa, po principu konkurisanja za sredstva iz EU preko IPARD fondova, znači, može da povlači subvencije za sve ono što je uradila na tom poljoprivrednom zemljištu. Kroz lagove, znači, učestvuju i nevladine organizacije koje se bave ovim delom i lokalne samouprave i predstavnici ministarstva, ali i predstavnici određenih poljoprivrednih proizvođača, kao i prerađivačka industrija. Ukoliko se ujedine svi ovi faktori u društvu, zaista mogu dosta toga da povuku.
Ono što je važno reći, da mi sami sebi kreiramo budućnost i koliko ćemo finansijskih sredstava iz evropskih fondova povući. Znači, na osnovu onoga koliko smo sposobni da zaista odradimo ovaj posao. Ukoliko ne budemo sposobni, mi možemo kao Hrvatska da lažemo i da kažemo – povući ćemo godišnje, tipa, 100, 200, 300 miliona, a da zaista povučemo 50. Ali, to ne treba da radimo. Mi moramo, pre svega, da budemo odgovorni prema sebi i prema svojim građanima, ali i ti građani i proizvođači da budu odgovorni prema sebi, da se organizuju na ovaj način, kao što IPARD diktira i da zaista povlače pare iz evropskih fondova za svoje potrebe. Time, suštinski, mi možemo zaista da pokrenemo svoju poljoprivredu, ali i prerađivačku industriju.
Ono na šta bih dala fokus, to je da ne zaboravimo održivi ruralni turizam. Time se najviše bave žene, poljoprivredni proizvođači, a da ne zaboravimo i ono s čime se Ženska parlamentarna mreža nosila, a to je da žene poljoprivrednici treba da u budućnosti kroz promenu pravilnika zaista vuku svoja određena prava, jer kada dolazi do određenih razvoda, onda uglavnom žene poljoprivredni proizvođači ostaju bez zemlje koju su radili i da na taj način pomognemo da zaista ostvare svoje pravo na rad kojim su navikli ceo svoj život.
Na kraju bih rekla da je potreba da umrežimo informatički sva udruženja poljoprivrednih proizvođača. Određena udruženja su imali takav predlog kod Ministarstva za telekomunikacije kada su raspisivani konkursi, međutim, nisu shvatili to na pravi način i zbog toga će sigurno konkurisati kod vas, kao Ministarstvo poljoprivrede i mislimo da na taj način, suštinski, mi ćemo podići i nivo kvaliteta uopšte privrednih aktivnosti vezanih za ruralni razvoj.
Inovacije kroz određenu vrstu aktivnosti kroz navodnjavanje i protivgradnu zaštitu i sve veća primena dela koji se odnosi na edukaciju, koje je vaše ministarstvo sprovodilo u proteklom periodu, mogu da dovedu do toga da zaista i oni koji se nekada i nisu bavili poljoprivredom, nađu određeni interes kroz to što imaju, recimo, neko zemljište koje su nasledili, da zaista krenu put ovih projekata i da jednostavno pokrenu proizvodnju poljoprivrednih proizvoda i prerađivačku industriju u pozitivnom pravcu.
Zbog toga, u Danu za glasanje, zaista, treba podržati sve ove mehanizme koje ste dali kroz ove zakonske predloge. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovane kolege poslanici, da bi egzaktno postavili uopšte istinu u javnosti, zbog građana Srbije, na strani 76 Zakona o budžetu možete da vidite pod klasifikacijom 411 i 412 da ukupno 139 miliona dinara je Fond za plate uopšte svih zaposlenih, kada govorimo o Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka, što je 68,5% ukupnog fonda ove institucije. Prema tome, nije SNS kriva što je ovakav fond plata napravljen, jer je Zakon donesen u vreme onih koji sada to brane. Mislili ste da ćete parama rešiti jednostavno svoj politički uticaj, ali to ne ide više tako. Ta vremena su prošla. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.
Replika na izlaganje, pominjanje stranke. Ko o čemu, vojnik o skraćenju, a patriote o poštenju. Je li tako?
Prema tome, danas govorimo o budžetu i govorimo o javnim finansijama. Znači, opšte nepoznavanje situacije kada su u pitanju javne finansije. Svaki budžet Srbije se usvaja godinu dana pre same realizacije prethodnog. Danas usvajamo predlog kako će se trošiti pare građana Srbije u sledećoj godini. U sledećoj godini ćemo dobiti izveštaj o realizaciji iz prethodne na koje ćemo, na osnovu DRI, njegovog izveštaja, dobiti, u stvari, završni račun za prethodnu godinu.
Prema tome, građani Srbije, i na osnovu svih međunarodnih standarda, moći će da vide i svih zakona koji su donešeni u Skupštini, koji se odnose na javne finansije, kako su trošene pare. I to je procedura, i to oni koji ne znaju mora da nauče. Hvala.
(Boško Obradović, s mesta: Replika)

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, zarad istine, treba reći da je Odbor za budžet i finansije i javnu potrošnju u prošlom sazivu formirao pododbor koji se bavio izveštajima DRI po institucijama, ali ono na čemu se insistiralo, i dalje će se raditi u ovom sazivu, to je da svaki završni račun, znači izveštaj koji se odnosi na realizaciju budžeta, prvo bude odrađen na reviziji od strane DRI, a zatim u saradnji i sa Ministarstvom finansija i sa DRI o takvim izveštajima raspravlja Odbor.
Naša intencija je da zajednički svi vršimo nadzornu ulogu, onu koju ima parlament. Jednostavno, kada se budu usaglasili standardi o kojima je govorio gospodin Vujović zajedno sa DRI i jedinstveno izašli pred odbor u Narodnoj skupštini, pred sve poslanike tada će, na kraju krajeva, moći svi da prisustvuju takvim sednicama, odnosno javnim slušanjima. Mislim da će to biti u interesu svih nas. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, od realizacije budžeta i izveštaja ne treba praviti pozorišnu predstavu. Znači, Skupština Srbije ima svoju tzv. kontrolnu ili nadzornu ulogu. Sve to se dešava na odboru ili kroz javno slušanje u Narodnoj skupštini Republike Srbije, gde su prisutni novinari RTS, ali ne samo te televizije i tog radija, već svih medija da ne bi došli u situaciju kako mi u stvari favorizujemo državne medije.
I na kraju krajeva, na takvim sednicama treba postavljati pitanja krajnje otvoreno svima, pa i kako se troše sredstva od građana Srbije za finansiranje RTS, i to je sasvim prihvatljivo, i normalno i prihvatljivo, da pitamo sve budžetske korisnike, ali je zato mesto gde se o tome priča upravo ovaj dom. Ne treba, jednostavno ulogu Narodne skupštine prebacivati na neke televizijske emisije. Ono što ste dobili kao odgovor za ovaj amandman, je potpuno, u stvari, zbog koga ne treba prihvatiti ovakvo rešenje. Ali, slažemo se da tako nešto treba u budućnosti da bude praksa ovde u Skupštini. Hvala.
( Boško Obradović, s mesta: Replika.)

Uvaženi predsedavajući, zbog istine treba reći da je formiran pododbor i predsednik je gospodin kolega Marinković, koji se javio i objasnio u stvari čime se bavi pododbor, kada je u pitanju DRI, izveštaji svih institucija. Znači, članovi svih stranaka su članovi tog pododbora i oni jednostavno pripremaju materijal za sednice odbora, da zajedno sa revizorom razmatramo izveštaj. Među tim izveštajima imaćemo i izveštaj Ministarstva finansija, i praktično, izveštaj o realizaciji budžeta.
Prema tome, kada dođu te sednice na dnevni red, naravno svi će biti obavešteni, sve stranke, svi poslanički klubovi i praktično će sve biti javno kao što je i do sada bilo. Hvala.

Ja na osnovu ovlašćenog predstavnika, a repliku će koristiti moj kolega Orlić.
Samo da naglasimo, kada pričamo uopšte o transparentnosti i pitanju stečaja Srpske napredne stranke, pa stručnjaci za stečaj treba da znaju da su pravna lica političke stranke i da su ovlašćena lica, po zakonu, predsednici tih stranaka. Na računu Srpske napredne stranke stoji sav novac koji je finansiran iz budžeta Republike Srbije i nismo napravili tolike troškove da bi otišli u stečaj. To se nikada neće desiti, dokle god je gospodin Aleksandar Vučić predsednik te stranke.
Za nas se zna u državi gde je koji dinar, a za firme koje je vodio onaj koji priča sada o stečaju i kako je uspešno zastupao – nemojte više da nas branite, molim vas. Prijatno.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, jačina tona kojim se obraćamo ne može da nadvlada argumente.
Ono što danas imamo ovde kao predlog budžeta uopšte ne doprinosi nekoj konstruktivnoj raspravi na osnovu ovog amandmana. Ovim amandmanom je predlagač hteo ministru jednostavno da objasni kompletnu situaciju koja se odnosi i na javni sektor i na uopšte zakon koji se odnosi na zabranu zapošljavanja i za 2017. godinu, ali za potrebu da se kalendar, o kome pričamo, Zakon o budžetskom sistemu unapred definiše sa datumima, da bi kada govorimo o budžetu kao danas imali unapred već pripremljen plan i jednostavno lakše razmatrali sve ove tačke.
Zbog toga ovakav amandman ne treba prihvatiti. Hvala.

Zarad istine gospođo predsedavajuća i poštovani ministre Vujoviću, pošto ne znam da li ste pratili koliki je budžet RIK za prošlu godinu i ovu bio. Planiran je za 2017. godinu 100 miliona manje nego prošle godine kada smo imali parlamentarne izbore. Prema tome, izlaganje da se spremaju mnogo veće pare za izbore za ovu godinu jednostavno ne stoji. To je politička podmetačina kroz ovaj amandman, a kada pričamo o tome da li ima hapšenja ili nema, svako mora da se odazove kada treba da da izjavu policiji.

Zahvaljujem predsedavajuća.
Ovo je rezultat rada u prethodne tri godine Ženske parlamentarne mreže i svih odbornica koje čine lokalne skupštine koje su imale konferenciju ovde u plenumu, poslednju nacionalnu konferenciju 4. novembra kada je 700 žena iz Srbije praktično prisustvovalo toj konferenciji. Održan je i sastanak 1. decembra zajedno sa OEBS-om sa ciljevima da se rodno odgovorno budžetiranje postane sastavni deo budžeta Srbije. Tako je praktično članom 22. dopunjeno amandmanom finansijski izveštaj da izvršenje budžeta mora da uključi učinak na unapređenju rodne ravnopravnosti.
To znači da svi oni aspekti koji se odnose na rodno odgovorno budžetiranje biće sastavni deo izveštaja o realizaciji budžeta. Tačno će se znati koliki je učinak žena, koliki je muškaraca i to je ono što su glavni ciljevi rodno odgovorne politike koji su inače i osnovni standardi demokratije i članica EU, ali iz zemalja koje žele da idu tim smerom.
Još ću reći da ove ciljeve takođe pokušavaju i zemlje u regionu koje nisu članice EU da uvedu u svoje lokalne budžete i u republičke budžete. Ovom prilikom se zahvaljujemo ministru Vujoviću što je imao sluha, pre svega, i prošle godine i ove, da ide po fazama u koracima jedan, dva i tri, po dubini praktično da rodnu ravnopravnost svede i postane sastavni deo rodnog budžetiranja u Srbiji. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, vreme je da sada objasnimo zbog čega je došlo, u stvari do amandmana koji se odnosi na smanjenje planiranih sredstava koja se odnose na budžet Narodne skupštine.
Pre nego što krenem, da obrazložim celu priču proceduru kako je došlo u stvari do ovog amandmana, koji je, na kraju krajeva, Vlada usvojila. Treba reći da je nalogodavac praktično za realizaciju budžeta generalni sekretar Narodne skupštine Republike Srbije. Ona, po funkciji, sa svojom službom, jednostavno radi predlog budžeta za sledeću godinu. Naravno da niko od poslanika ne ulazi u te predloge i, jednostavno, podržava ono što generalni sekretar daje na Administrativni odbor kao svoj predlog. Po tom predlogu, je u najboljoj nameri, generalni sekretar želeo da određene stavke poveća, u iznosu od 500 miliona, u odnosu na prošlu godinu, koji bi se odnosili na rekonstrukciju objekata Narodne skupštine, s obzirom da smo u saradnji sa Nemačkom Razvojnom agencijom GIZ prošle godine dobili energetske pasoše i ne samo za ovu zgradu, nego i za zgradu Palate Srbije i za zgradu Predsedništva Srbije, i u nameri da se neke nove investicije uvedu, kada je u pitanju i oprema i ono što se odnosi na edukaciju zaposlenih, došlo se do toga da jednostavno takav predlog otišao na Vladu. Vlada je usvojila taj predlog, ali s obzirom da su sve institucije i sva ministarstva revidirali svoje predloge u cilju, praktično, štednje i smanjenja svojih zahteva, mislim da je tu jedna, možda, neinformisanost bila da postoje neki drugi izvori finansiranja kada su u pitanju investicije u rekonstrukciju javnih zgrada koje postoje sada kroz određene linije KFV, odnosno Nemačke banke, koja praktično ima otvorene projekte za rekonstrukciju javnih zgrada. Onda se došlo, otprilike, zajednički sumiranjem rezultata i sa generalni sekretarom da bi na Odboru za finansije mogli da predložimo da određena ušteda od 400 miliona, a opet 100 miliona veći predlozi da budu nego prošle godine, da se revidiraju kroz amandman Odbora.
Takav amandman, kao predsednik Odbora sam predložila, skupštinska većina je to usvojila i ovim suštinski mi nalazimo određena rešenja u samom budžetu kojima možemo mnogo toga da uštedimo, ali opet i da realizujemo mnogo toga.
I ono što smo videli da je jedna nelogičnost, a to je recimo, da zaposleni u Skupštini Srbije trebaju da imaju određene sertifikate po pitanju zakonskih predloga, a da suštinski službe ovde koje donose i koje pomažu donošenje zakona mnogo bolje znaju nego određene institucije koje se bave edukacijom izdavanja tih sertifikata. Skupština kao i druge institucije zadužena je da plaća te licence. Smatrali smo za potrebno da i u tom delu te određene licence budu manje finansirane nego pre.
Znači, određene su štednje u nameri da se investira, mnogo više kada je u pitanju zgrada, kad je u pitanju oprema su izvršene, s tim da je budžet u svakom slučaju manji nego što je projektovan 2012. godine. Prema tome, članovi Odbora kojima je ovo predloženo su prihvatili ovakav amandman, ministar Vujović je prihvatio ovaj amandman, ne mešajući se praktično u predloge narodnih poslanika. Hvala.