Kratko ću samo.
Gospodin Radulović je isto to pitanje direktno postavio gospođi Ivošević i dobio je adekvatan odgovor. Zato kažem da li to nije dovoljno prikazano u njenoj biografiji, ali jednostavno te godine koje se traže su potkrepljene činjenicama, tako da to uopšte nije problem. Eto.

Hvala.
Uvažena predsedavajuća, poštovane kolege, ovo nisu izbori ni za predsednika Srbije, ni za guvernera NBS. Ovde biramo predsednika i članove Saveta Komisije za hartije od vrednosti. U biografiji profesora doktora Predraga Dedeića u stavu 4. možete da pročitate da je 10 godina istovremeno bio profesor na državnom Poljoprivrednom fakultetu i na Beogradskoj bankarskoj akademiji.
To što vas boli što je taj fakultet deo Union univerziteta, svaki univerzitet ima nekoliko fakulteta. Šta se dešavalo na drugim fakultetima, mi to ne možemo da znamo, ali znamo šta se dešavalo i ko je profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji.
Ružno je provlačiti ljude kroz blato bez obzira da li rade na privatnom ili na državnom univerzitetu, jer tako štetimo pre svega nama samima, jer ti profesori treba da uče nečiju decu. Nije u redu da onda, bez obzira o kojoj danas komisiji govorimo, govorimo o tome i dovodimo u pitanje njihove i moralne i stručne kvalitete zbog toga da bi se obračunavali da li je to neko ko nas je u političkom životu u prošlosti nervirao, da li smo ga voleli, pa ga sad ne volimo. Znači, nemojte to da radite sa ljudima koji su profesori. Znači, čovek je deset godina profesor na državnom fakultetu i deset godina paralelno je radio na Beogradskoj, gde i da danas to radi kao profesor.
Mislim da nije mesto da koristimo svaku priliku baš kao povod da nam oni koriste da bi mi sad spomenuli da li je to Tomislav Nikolić, Aleksandar Vučić, Jorgovanka ili bilo ko drugi, ja vas molim to, kolege. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajuća.
Prvo, lično da odgovorim što se tiče opšte DSS, tačno je, ja sam jedan od osnivača DSS koja je napustila 2005. godine kada je premijer postao dr Vojislav Koštunica i ne stidim se toga.
Politika koju je zastupala ta stranka od osnivanja dok nije došla na čelu da vodi državu se potpuno razlikovala i taj politički zaokret koji je napravila je očito koštala političke karijere jer ne postoji više na političkoj sceni sa tim čovekom na čelu te stranke. Prema tome, prvo se obavestite pa onda napadate.
Kada su u pitanju uopšte kandidati koje ste predložili ispred Dveri, ja sam dobila informaciju za mnogo veće stručnjake koje će predložiti vaša poslanička grupa. To se nije desilo.
Sa druge strane, vaš kandidat koji se kandidovao za ovakvo mesto juče je naveo da je dugo godina proveo u „AIK banci“ sa platom od sedam hiljada evra. Pa se sada postavlja isto ono pitanje – koji su motivi da sa tako velikih plata dođete u komisiju osim ako nemate određene potrebe da svoje određene poslove koje ste ranije radili završite kroz tu komisiju?
Tako da ono što navodite kao osnovne karakteristike, odnosno napade na ove kandidate koje smo predložili jednostavno stoji iz vaših političkih razloga, a ne stručnih. Toliko. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani poslanici, da završimo današnju raspravu. Ali, pre nego što završimo, samo bih rekla da neki poslanici vole da govore neistinu, bez obzira što za to postoji stenogram i beleške. Kada je na pitanje postavljeno: „koliko ste godina radili?“ gospodinu Vladislavu Stankoviću odgovorio - 18 godina, a „od kada radite u Komisiji?“, decidan odgovor glasi: „imam potvrdu, dostavio sam zvanično od poslodavca, gde piše da sam se bavio poslovima u Komisiji u oblasti hartija od vrednosti i da sam se zaposlio na tim poslovima od 15. septembra 2008. godine“. Znači, ako neko izjavi da za to nema papire i nema određenu relevantnost da se kandiduje, a ovde flagrantno krši praktično sve poslovnike i onu najveću, to je etika, da govorimo istinu i samo istinu.
Na kraju bih rekla samo da, kada govorimo o nekima koji su imali svoje kandidate i ovde nam drže lekcije o tome da li je neko u sukobu interesa ili ne, mi poslanici ne možemo da proveravamo to. Postoji Agencija za borbu protiv korupcije koja kaže i izda dokument. Gospodin Marko Janković je doneo dokument od Agencije za borbu protiv korupcije, a verovatno neko ima bolje informacije iz te Agencije kada nam daje neke podatke koje mi danas nemamo ovde.
Na kraju bih rekla da oni koji nam ovde drže lekcije su doveli kandidate za ovakav vid Komisije upravo one ljude koji su se jednostavno hvalili time da imaju veliko iskustvo u privatizaciji ni manje ni više nego kao saradnici i zastupnici OMV investmenta, kompanije koja je radila praktično privatizaciju „Hajnikena“, „Simbrefta“, „Viktorija grup“, „Farmakoma“, „Potisja“, „Jugohemije“, „Knjaz Miloša“, „C marketa“ i Luke „Beograd“.
Eto, takvi ljudi su bili kandidati, ovde nama drže pridike o tome ko treba da radi, a ko ne treba da radi. Kandidati poslaničke grupe DJB nam ovde drže lekcije o pravdi, o etici, o tome da li neko može ili ne može da bude kandidat.
Srbija mora da krene napred što se tiče oživljavanja tržišta hartija od vrednosti institucije moraju da počnu da rade ono što su po zakonu dužne. Poverenje mora da se vrati investitorima i malim akcionarima. Mora država da počne da štiti male akcionare, investitore.
Nama je potreban jedan nov politički konsenzus kada želimo da implementiramo nov koncept, uopšte razvoja tržišta, oživljavanje berza i ono što je sada nama potrebno zaista da izglasamo ovako jednu komisiju koja će najzad početi da sarađuje sa svim relevantnim subjektima da bi zaista oživeli tržište kapitala.
U danu za glasanje treba podržati ovaj predlog koji je i Odbor za finansije usvojio, jer je to u interesu države, jer je to u interesu svih nas. Hvala puno.

Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, ministri, kolege poslanici, ja ću se osvrnuti samo na ovaj zakon koji je danas otprilike u fokusu svih predloženih zakona koji se odnosi na sprečavanje nasilja u porodici i negde čini mi se da smo zaboravili da poentiramo na ovoj temi negde kao narodni poslanici, kao Ženska parlamentarna mreža, koja je prepoznala od 2013. godine, kada se formirala, da smo ovde kao žene i kao članice svih političkih stranaka prepoznale ovaj problem u društvu.
Mislim da je to zaista današnji dan početak jednog novog života u smislu rada pravosuđa na ovoj temi, a negde inicijativa je potekla od 2013. godine. Baš zato što je valjda krenula i Ženska parlamentarna mreža time da se bavi u organizaciji SNS, negde ta tema ne želi da se prikaže na onaj način na koji treba.
Treba da se kaže da su ovde poslanice svih stranka praktično aktivirali ovu temu. Treba da se kaže da od 2013. godine se traži adekvatno rešenje za izradu ovakvog zakona. To što je od 2013. godine do danas ovaj zakon urađen kako je urađen je mnogo bolje nego da zakona uopšte nema, jer do tada smo funkcionisali kao Srbija po zakonu od 2005. godine po svim ovim problemima koji su postojali.
Zbog toga vam se zahvaljujem, gospođo ministar, što ste danas u poziciji ministra pravde, a i žene, da ovakav jedan zakon po prvi put u Srbiji imamo, sa svim novim konceptom koji je dat. Možda on nije najbolji, kako kažu neki poslanici koji se možda u ovom trenutku ne slažu i neće glasati za ovaj predlog zakona, ali je jedini koji do sada praktično postoji u javnosti.
Dvadeset godina se nevladin sektor bori da ovakav zakon postoji. Dvadeset godina ovakav vid zakona nije postojao. Zbog toga mislim da je značajno da je on uopšte donesen i da sve ono o čemu danas razgovaramo dobija uopšte na težini u javnosti, jer su i mediji počeli da se bave na adekvatan način ovom temom, ali bih skrenula pažnju ono što su i moje kolege primetile, to je da mnoga istraživanja idu u prilog tome da se na određeni način favorizuje procenat žena koje trpe nasilje. Osnovno pitanje se postavlja kada kažete u javnosti da li je to 50%, 30% žena, koliki je uzorak uopšte ispitivanih žena kada kažemo da žene trpe nasilje u Srbiji?
Znači, nije pitanje uopšte toga da Srbija bude prikazana kao jedina zemlja nasilnika, jer smo videli da je veliki procenat nasilnika i u visokorazvijenim državama, članicama Evropske unije, nego je pitanje toga kako će država da se nosi sa ovakvim problemima u budućnosti.
Velika je hrabrost danas izaći i predložiti ovakav zakon, usvojiti ga i reći da će on biti primenjen od 2017. godine. Zašto će biti primena tada? Zato što nam je potrebno da MUP, Ministarstvo za rad i socijalna pitanja i Ministarstvo pravde edukuju svoje ljude koji sprovode zakon na terenu, a to je prvo izbacivanje nasilnika iz kuće, da jednostavno sprovedu edukaciju po sistemu i proceduri kakva će biti, da ne bude zloupotreba u ovakvom postupku primene zakona i da do nasilnika dođe poruka kojom želimo ovaj zakon da usvojimo.
Ono što još želim da kažem jeste da su određeni mediji dali podršku ovakvom zakonu na adekvatan način i da bez podrške medija ovakva tema i ovakvi problemi ne bi mogli da budu osvetljeni u društvu, jer poslanici jako puno govore o određenim problemima ovde u parlamentu, ali ponekad nisu prepoznata u društvu, da treba o tome da razgovaramo na adekvatan način.
Na kraju, rekla bih da je vrlo bitno da o nasilju uopšte nad ženama, nad muškarcima, pošto govorimo o rodnoj ravnopravnosti, u nekim procentima 93% su žene žrtve nasilja, ali 7% su muškarci, pa očito postoji tema da razgovaramo o tome gde su deca žrtve nasilja, ali bogami i roditelji od strane dece. To je taj porast određenog procenta nasilja kod mladih, ali je interesantno do sada da nisu bila nikakva istraživanja. Poslednje tri godine je sve više i više tih istraživanja koja žele da skrenu pažnju na ove teme.
Nije dobro da neko ko je doneo zakon 2005. godine, a 2006. godine predsednik njihove stranke je imao određene firme koje su otkupljivale licence za neke rijaliti programe, tipa „Veliki brat“, koji su promovisali nasilje, sada govore da je to jednostavno tema gde su jedino krivi oni koji su sada na vlasti, nego da tu odgovornost, što se tiče promocije u medijima, treba svi zajedno da skrenemo pažnju i da na određeni način pritiskamo javnost da takve teme više ne budu deo bilo kojih programa na televizijskim kanalima.
Zbog toga u Danu za glasanje sigurno je da ćemo ovakav zakon podržati i na kraju krajeva raditi na unapređenju zakonskih rešenja i u buduće.
Ono što je danas posebno značajna tema, a to je zakon koji se odnosi na Zakon o krivičnom postupku koji je uveo usaglašavanjem određenih evropskih direktiva i standarda nova dela, kao što je deo koji se odnosi na dela malog značaja, čijim ukidanjem su praktično krenuli putem Slovenija i Crna Gora, ali zamenom za određene zatvorske kazne. Zatim, deo koji se odnosi na uslovni otpust i novčane kazne. Najinteresantniji deo se odnosi na privredu. Znači, uvođenje sedam tipova krivičnih dela koji do sada nisu postojali pokazuje, zajedno sa delom koji se odnosi na finansijsku forenziku, odlučnost Vlade Srbije da zaista pomogne, pre svega, sudijama koji vode određene krivične postupke da mogu da presude u korist oštećenih strana, jer to očito do sada nije bio slučaj.
Znači, mi smo imali situaciju da želimo da se borimo protiv korupcije i kao država, a da nismo imali zakonske mogućnosti da sudije presude uopšte u korist države ili u korist oštećene strane, jer oni koji su vršili određene zloupotrebe, znači sve o trošku građana Srbije, sve o trošku budžeta, nisu mogli da budu sankcionisani. Danas imamo predloge novih krivičnih dela. Pored zloupotrebe položaja odgovornih lica, pored nanošenja štete za privredu, pored poverenja koje je zloupotrebljeno u obavljanju privrednih delatnosti, imamo i krivična dela koja se odnose na privatizaciju, koja je jako interesantna za naše društvo, ali imamo i deo koji se odnosi na zloupotrebu kartica bez pokrića, pogotovo kada pričamo o državnom novcu i mislim da je to u ovoj načelnoj raspravi veoma značajno da se kaže i da svi oni koji žele dobro Srbiji i budžetu Republike Srbije i ekonomskom razvoju, treba ovakve predloge zakona da podrže. Zbog toga ćemo u Danu za glasanje, kao poslanici SNS, sigurno podržati ovakav set zakona. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, obrazloženje uopšte za ovaj član govori o lučkim delatnostima. Ugovori o lučkim delatnostima nisu samo izgradnja objekata. Prema tome, vi treba u jednom širem smislu da pogledate šta su lučke delatnosti.
Drugo, hajde da uzmemo, npr, uopšte lučke delatnosti, ugovori koji su bili do trenutka privatizacije svih luka koje su danas praktično u posedu određenih pravnih lica koja su prošla tu tzv. privatizaciju do 2012. godine, pa ćete da vidite i da nisu investicije do pet miliona evra, nego prelaze čak i trostruko idu kada su u pitanju ne samo objekti.
Drugo, pitanje je šta su lučki objekti? To je prvo i osnovno pitanje. Nisu samo zgrade, i pri tome, ako uzmete izveštaje ranijih agencija, izveštaj Agencije za privatizaciju o lukama koje su privatizovane, videćete mnogo toga što je začuđujuće, pogotovo od strane predlagača ovog amandmana. Začuđujuće je to da su mnogi objekti pretvarani u poslovno-stambene objekte, uopšte ne za potrebe lučke delatnosti, nego za potrebe ugostiteljstva i određenih delatnosti koje uopšte nisu u nadležnosti luka.
Je li tako gospodine Raduloviću? Tako je.
(Saša Radulović, s mesta: Tačno.)
Sada mi imamo, pre svega, ovde sa stanovišta predlagača jedan nov koncept uopšte potrebe lučkih delatnosti i potrebu da se ovakvi amandmani objavljuju na internet stranici. To bi sve bilo u redu kada bi mi znali uopšte do sada šta je urađeno i na koji način uopšte predlagač tretira lučke delatnosti.
Zbog toga smatram da ovakav amandman pre svega ne govori o korupciji, odnosno predlagač govori uvek ono što ga najviše tišti, verovatno, i to je ono što danas mi moramo ovde da razlučimo. Ako su lučke delatnosti definisane zakonom, a tačno se zna da su aktivnosti pretovara i istovara roba, od koga luka ima određene koristi kroz naplatu svojih taksi i naknada, onda suština toga nisu samo investicije u objekte, nego u opremu koja to radi.
Prema tome, neko ko želi da investira i ima određeni odnos sa državom, u definisanje uopšte rada luke kroz opremu, kroz objekte, kroz uopšte način funkcionisanja na koji to rade moderne države, kao što su, recimo, Luka Beč, Luka Budimpešta, kroz naplatu određenih taksi da će i država imati kroz naplatu PDV-a i naplatu taksi velike koristi, onda nije to samo investicija u objekte. Ne znam zašto predlagač se hvata samo za objekte isključivo da je to jedna funkcija lučke delatnosti.
Stoga, ovaj amandman zbog toga ne treba prihvatiti i ne treba prihvatiti uopšte da ovakav vid ugovora bude sastavni deo isključivo internet stranice određenih ministarstava, nego to treba zaista da uđe u određene finansijske izveštaje kroz strane direktne investicije, koje ćemo na kraju krajeva i ovde odbori za privredu i za finansije razmatrati. I to treba da bude transparentno, na određeni način, ali ne na ovaj, gospodine predlagaču. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarko, kolege poslanici, pa, tražila sam još reč prilikom prethodnog predlagača kada je u pitanju bio amandman koji se odnosi na brisanje člana 2. koji govori da se briše Predlog zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim plovnim putevima. Znači, predlagači ovakvog amandmana su pokušali na jedan politikantski način da celu temu koja se odnosi na unutrašnje plovne puteve, na vodni saobraćaj,, zamene temom koja se odnosi na vodoprivredu i na deo koje je u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Znači, tema koja se bavi plovnim putevima i vodnim saobraćajem i našim međunarodnim obavezama, pogotovo kada govorimo o plovnim putevima, o reci Dunavu ili Savi, menjamo za priču o priobalju, uređenju priobalja, odbranu od poplava. Znači, to je prvo jedno neznanje koje je poteklo od samog predlagača kada smo govorili o ovom amandmanu.
Što se tiče uopšte plovnih puteva i vodnog saobraćaja, ovde treba reći da mi smo kao država jednostavno u ovoj oblasti jako puno zaostali za zemljama koje zaista izlaze na međunarodne reke i koje se bave jednostavno vodnim saobraćajem. Srbija je posle 2000. godine, kada je bila u situaciji da razvija uopšte vodni saobraćaj, jednostavno to nije uradila. Zatekla je situaciju da postoji Plov-put kao jedna savezna javna ustanova u to vreme kada je postojala savezna država, sa 250 brodova prosečne starosti od 30 do 50 godina i kao takva ustanova je trebalo da izdržava ne samo zaposlene i mornare koji su se na tim brodovima bavili održavanjem plovnog puta i obeležavanjem međunarodnog plovnog puta koji je naša međunarodna obaveza, odnosno prema Međunarodnoj konvenciji o Dunavskoj strategiji, koja je inače potpisana još 1948. godine, gde je Srbija i depozitar takve međunarodne konvencije.
Treba reći da Srbija od tada do danas nije bila u situaciji ni ekonomski ni kadrovski da prati uopšte korak razvoja unutrašnjih plovnih puteva. Zašto? Zato što vi ako pogledate današnje luke kao što su Budimpešta i Beč, vidite čime se bave suštinski zemlje koje se bave razvojem unutrašnjih plovnih puteva, a da ne pričamo o tome da smo i jedna od potpisnica inicijativa na svim nivoima, počev od parlamentaraca, pa do izvršnih organa i institucija i predstavnici autonomne pokrajine tzv. Dunavske strategije, jedne naše međunarodne obaveze koja u budućnosti treba suštinski da nam omogući da se zaista bavimo vodnim saobraćajem na onaj način kako se bavi Mađarska, kako se bavi Austrija.
Te obaveze govore o tome da plovni put morate da imate po određenim karakteristikama i gabaritima. To znači da unutrašnja morfologija mora da bude po određenim standardima da bi omogućila da brodovi koji plove unutrašnjim plovnim putevima Srbije mogu da bezbedno dođu do, recimo, Crnog mora preko Dunava. Samim tim, mi imamo obavezu da održavamo i da vršimo određene morfološke i hidrograđevinske objekte u tom plovnom putu i imamo obaveze da za to možemo kadrovski i tehničko-tehnološki da budemo spremni.
Očito da to država nije spremna i nije spremna da staru mehanizaciju stavi u funkciju ovako nečega. Zbog toga postoje i određene kompanije i državne i poludruštvene, nekadašnja društvena preduzeća koja su sada firme koje rade i funkcionišu i ovakve poslove i mogu da se jave na određene vrste konkursa koje će raspisati ministarstvo i da je to jedan od načina da se na određeni način obavi posao koji nam je zadat, i to u međunarodnim okvirima, i s druge strane, da naše kompanije, koje zaista rade ovaj posao, a ne samo obeležavanje i sanaciju plovnog puta, već i deo koji se odnosi na funkcionisanje zimovnika kada je u pitanju uopšte vodni saobraćaj i naše obaveze u lukama, da to mogu da rade.
Zbog toga je jedini način da sprovedete jednu utakmicu, a to je javni poziv, i da na toj utakmici i na tom takmičenju se jave svi oni koji mogu na određeni način da odrade ovaj posao. To je prevazilaženje jednostavno naših unutrašnjih problema funkcionisanja kadrova koji postoje i onoga što treba da uradimo i za čim treba da težimo da budemo države sa razvijenim unutrašnjim plovnim putevima.
Zašto ovo govorimo? Ukoliko osposobimo naše plovne puteve za funkcionisanje međunarodnog saobraćaja, ukoliko povećamo veći broj brodova koji će ići našim međunarodnim rekama, mi prvo obezbeđujemo veći posao u lukama, obezbeđujemo prikupljanje taksi i naknada i samim tim, punimo budžet na bolji i efikasniji način. Da vam ne pričam o tome da određene razvijene evropske države svoje plovne puteve koriste kao jedan od najboljih vidova saobraćaja i najjeftinijih vidova saobraćaja i samim tim, mi moramo time da razvijemo i jedan od koridora koji se naziva Koridor 7, kada govorimo o plovnom putu Dunava. Dovodimo do toga da pored ovih koridora koji se odnose na drumski, železnički i vazdušni saobraćaj, dobijamo razvoj jednog multimodelnog saobraćaja. Samim tim, podizanjem privredne aktivnosti u lukama, mi podižemo uopšte i privredne aktivnosti same zemlje i taj rast koji se ogleda na tom krajnjem našem funkcionisanju svake godine kroz određene privredne aktivnosti, koji se meri inače po broju gotovih proizvoda i usluga koji su u odnosu na prošlu godinu, najbolje se ogleda praktično kroz funkcionisanje naših luka.
Zašto sada ovo govorim? Zato što amandman, koji je predložen, da se ovaj predlog zakona uopšte briše govori o nepoznavanju uopšte stvari u društvu i nepoznavanju uopšte teme kada govorimo o vodnom saobraćaju i potrebi da se ovi zakoni menjaju, usavršavaju i postavljaju na jedan potpuno normalan i legitiman način, kako funkcioniše u razvijenim državama koje imaju tu mogućnost da kroz međunarodne reke, kao što je Srbija, koja ima i Dunav i Savu, može jednostavno da svoje privredne aktivnosti poveća. Zbog toga ovaj amandman zaista ne treba prihvatiti, pogotovo kada se govori o brisanju ovakvog zakonskog predloga.
Kada govorimo o predlogu amandmana, kojima ne mogu određeni poslanici da prihvate činjenicu da postoji konkurencija na tržištu, kada je u pitanju posao izvođenja samih hidrotehničkih radova, onda treba reći da jednostavno takva vrsta posla nije u mogućnosti da bude isključivo u nadležnosti države kakva je postojala sada. Zbog tih nemogućnosti u tehničko-tehnološkom smislu same opreme sa kojima bi to radili, jednostavno dovodi do toga da ovakav amandman ne može da bude prihvatljiv, s jedne strane.
S druge strane, ako se zalažemo za to da određena davanja iz budžeta koje nazivamo i državna pomoć za određen poslove kojima se daje monopol u određenoj sferi, kao što je u ovoj sferi bio do sada, jednostavno je u suprotnosti sa standardima EU i direktivama za koje se zalažemo do 2012. godine. Zbog toga postoji zaista realno opravdanje da ovakve amandmane ne treba prihvatiti. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, kolege poslanici, pa s obzirom da se pomenula SNS, ono što treba odgovoriti koleginici je da ono što smo mi zatekli, a to su preveliki dugovi, zaokupljena privreda svim mogućim kreditima, kako pojedinaca, građana tako i kompletne privrede, je nama stvorilo jednu veliku obavezu da, pre svega, moramo da stvorimo zakonski ambijent da bi domaće kompanije radile, da bi uopšte bile u mogućnosti da povlače određene subvencije, odnosno otvaraju nova radna mesta, s obzirom da se subvencije povlače isključivo za nova radna mesta.
I na tome smo jako puno radili, pogotovo kada se odnosi na deo privatizacije. Treba reći da je 750 miliona evra išlo svake godine za preduzeća u restrukturiranju i stečaju i privatizaciju kojih je bilo 558. S tim postupkom se završilo. Ekonomski rast, koji je u stvari pad, od 3,6% trebalo je pretvoriti u ekonomski rast, koji je sada 2,7% i sve ono što smo kroz zakonska rešenja zajedno sa Vladom Srbije i gospodinom Aleksandrom Vučićem radili proteklih godina je trebalo da dovede suštinski do promena koje su se pokazale na našim rezultatima rada, što je ocenjeno od međunarodnih finansijskih institucija pozitivno. Svako ko ovde u sali želi da umanji rezultate SNS ne govori istinu.
Sa druge strane, ono što me začuđuje jeste da moja koleginica, koja je iz Kraljeva, treba da govori praktično o predlogu zakona kojim se finansira izgradnja 336 stanova, odnosno za hiljadu ljudi koji su rezultat neke politike koja je trajala do 2012. godine, gde političari tada nisu odradili svoj posao i zbog toga to treba podržati.

Zahvaljujem predsedavajuća.
Dosta toga smo čuli na teret SNS, ali treba reći da Kraljevčani nisu krivi što su ih u to doba vodili nepošteni ljudi iz drugih stranaka i što je dokazni materijal za sudske postupke na volšeban način izgoreo. Tako da nisu mogli da budu procesuirani sa kaznama za koje bi zaista imali adekvatnu kaznu koja im sleduje. Svi oni koji su bili uhapšeni.
Što se tiče međunarodnih tendera, nećete odlučivati vi, ni bilo kod nas ovde ko će dobiti tender za izvođenje radova, već jednostavno to će biti javno nadmetanje i onaj ko da najbolju ponudu po međunarodnim standardima, taj će vršiti radove.
Prema tome, SNS se trudi da zaista Kraljevo krene u jednom novom pravcu putem razvoja i modernizacije, a svi oni koji su imali šanse a nisu to uradili, govore samo o njima i zbog toga su otišli u političku prošlost. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, kolege poslanici, evo, na kraju možemo da kažemo da je prošlost u Srbiji, budžeti sa skrivenim deficitima koji su se vodili preko poslovnih banaka i garancija javnih preduzeća, to jednostavno pripada prošlosti i vreme kada je MMF proterivan iz Srbije.
Ono što je ohrabrujuće, a to je što je i ministar na konferenciji za štampu juče rekao, to je da je Srbija praktično sigurna što se tiče situacije da više nikada neće doći do bankrota, što naše javne finansije oporavljamo i što dolazimo u situaciju da pričamo o rastu i razvoju kada imamo praktično 2,7 projektovan rast i razvoj za ovu godinu.
Ono što je važno reći da naknadna pamet nekih stranaka koje su govorile o patriotizmu, govori o samo sitno sopstveničkim interesima pojedinaca koji žele jednostavno da ostanu na političkoj sceni sa promašenim pričama koje danas nikada u Srbiji nisu donele, pa ni danas, ne mogu da donesu nešto dobro, a pogotovo kada govorimo o narodu na Kosovu i Metohiji. Tako da kada govorimo o Fondu za Balkan, praktično govorimo o tome da je to odraz jedne odgovorne spoljno političke i regionalne politike Srbije.
Na kraju treba reći da zajam, da kada govorimo o Abu Dabiju i podršku Ujedinjenih Emirata koje se odnose na Srbiju, odnosi se ne samo na budžet nego i na započete strukturne reforme, ali govorimo i o podršci određenih centara finansijskih, kada govorim o projektima konkretnim koji se odnose na redefinisanje i efikasnije funkcionisanje javne uprave. Govorimo o konkretnim projektima koje prethodne vlade nisu imale hrabrosti da sprovedu do kraja. Sve to govori i dovodi do toga da svi rezultati pokazuju da Srbija ide u dobrom smeru i Duing biznis lista na kojoj smo došli na 47. mesto, munjevitom brzinom, pokazuje i našu težnju da bez obzira što smo došli do tog mesta, težnja je da uđemo u prvih 30, ali da to prati veliki broj infrastrukturnih projekata kojih u poslednjih 30 godina Srbija nije imala.
Na kraju treba reći da ovaj set zakona koji je danas bio na dnevnom redu, nadam se da će i stranke koje su glasale 2009, 2010, 2011. godine za podršku preduzetništvu sigurno će glasati u danu kada budu bili u mogućnosti i nadam se da kada govorimo o zakonima koji podržavaju projekte kao što je Kraljevo biće podržano od strane svih poslanika iz Kraljeva bez obzira koju političku opciju podržavaju, u kom poslaničkom klubu se nalaze.
Tako da, mislim da u danu za glasanje zaista ovi zakoni će imati podršku od strane mnogih poslanika, ne samo poslanika vladajuće većine. Mislim da će to pokazati da Srbija zaista prevazilazi određene političke nesuglasice kada su u pitanju političke stranke, pogotovo kada su viši interesi državni u pitanju i neki interesi lokalnih samouprava, ali i kada je borba za jaku i modernu Srbiju pred nama. Hvala

Replika gospodinu Šaroviću, koji je naveo da u Vladi gospodin Dačić sedi sa najvećim preletačima na političkoj sceni. Onaj ko je na Odboru za KiM uporedio SNS sa strankom Hitlera i Musolinija, koji je naveo da su izlaganja gospodina Marka Đurića, jedna velika laž.
Govorimo o poslaniku koji je želeo da uvredi stranku koja se pokazala, na ovoj političkoj sceni, kao najodgovornija, a pogotovo kada su u pitanju rešavanje međunarodnih sporazuma i uopšte međunarodna politika. Jer, u vreme kada su druge stranke vladale, kada je zemlja bila na kolenima, što se tiče i ekonomskog i političkog odnosa i velikih sila i zemalja u regionu, u to vreme nije postojala politička stranka koja je mogla da se pohvali ovakvim međunarodnim statusom koji Srbija danas ima.
Zbog toga smo u obavezi da kažemo, zbog građana Srbije, da ovakva stanovišta na svakom odboru, u svakom plenumu ćemo uvek govoriti istinu zarad građana Srbije.
Šta je SNS uradila, šta Vlada gospodina Vučića radi i u svakom trenutku ćemo te informacije deliti sa građanima Srbije. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, pre pola sata sam tražila repliku na izlaganje gospodina Boška Obradovića, gde je naveo niz uvreda i laži kada je u pitanju SNS.
Teorija koju govori, ko je koga napravio, ne bi trebao baš on da se diči, zbog toga što se lično hvalio da su DSS i Srpska pravoslavna crkva napravila Dveri, a posle toga je ušao u finansiranje od strane gospodina Đilasa, 2012. godine na izborima.
Prema tome, vi ste bili ti koji ste pravljeni, a s tim što nikada niste imali politiku i danas nemate politiku. S obzirom da imam pravo i na drugu repliku prethodnog govornika, kada je takođe pomenuta stranka, rekla bih, citirala bih jednu rečenicu gospodina, pokojnog, Tijanića, koji kaže: „Svako se kreće u granicama svoje pokvarenosti“. Sve ono što mislite da biste vi radili, pripisujete SNS.
Nikada nećemo priznati nezavisno Kosovo, ali to na šta ste vi spremni da priznate, to verovatno građani Srbije jako dobro prepoznaju, pa vam na izborima ne daju više od 5 procenata. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Poštovani ministri, kolege poslanici, imali smo prilike od ovlašćenih predstavnika svih stranaka da čujemo detaljno koji su danas predlozi zakona, sporazuma, odnosno zakona koji ratifikuju međunarodne sporazume, na dnevnom redu i ono što treba reći da kada podelimo oblasti po kojima suštinski oni obuhvataju, to je onaj deo koji se odnosi na direktnu podršku budžetu zarad vraćanja skupih kredita i zamenom jeftinijih, i to je gospodin ministar Vujović jako dobro obrazložio.
Imamo onaj konkretni deo, a to je finansiranje projekata, koji mislim da su od velikog značaj, a danas se nije toliko posvetilo pažnje, već se više govorilo na neki politikanski način zbog toga što je bila suština cele priče da se napadne Vlada i vladajuća koalicija, da se ona bespredmetno zadužuje, što naravno nije istina, zbog toga što moj kolega prethodni govornik jako dobro obrazložio da mi danas ne bi uopšte pričali o zajmu da su neki političari do 2012. godine bili odgovorni, već bi govorili o tome da mi dajemo drugima zajmove. Međutim, to nije slučaj u Srbiji. Očito je da svaka Vlada nasleđuje prošlost prethodne, i mora da se nosi sa tom prošlošću. Ta prošlost do 2012. godine nije bila nimalo laka, a to se vidi upravo po današnjim predlozima.
Jedan od predloga, a mislim da je jedan od važnijih predloga o kome se malo govorilo, a moje kolege poslanici iz Kraljeva će jako dobro i detaljno govoriti o tome, to je praktično projekat koji pomaže Banka Saveta Evrope koji se odnosi na projekat - urbana regeneracija izgradnju 366 stanova za gotovo 1.000 ljudi koji su praktično ugrožene socijalne kategorije kao posledica zemljotresa u Kraljevu. I to je projekat koji je prvi praktično zaživeo još za vreme Vlade gospodina Dačića, kada je praktično jednim amandmanom našeg poslanika stavljeno u budžet Srbije da se krene u početak ovakvog jednog projekta koji će dati praktično jedno novo lice i Kraljevu i dati novi jedan život ovim ljudima koji su proživeli golgotu, iako su oni koji su do 2012. godine zloupotrebili državne pare, kada su rekonstruisali objekte posle zemljotresa. I u tome je suštinska razlika između nas i njih koji su bili pre i o tome će govoriti moje kolege.
Ono što je bitno reći je da će taj kredit biti isključivo za projektno finansiranje dat u dve tranše u iznosu od osam miliona evra, s tim što je rok otplate od 15 do 20 godina sa grejs periodom od pet godina.
Treba reći da je raspoloživost ovih finansija praktično do 2019. godine, što pokazuje da ne možete povući bilo kakva sredstva ukoliko ozbiljno ne realizujete projekte i po tome suštinski se pokazuje da smo mi odgovorni ljudi sa kojima sve međunarodne institucije vole da rade, jer shvatamo da postoje propisi i procedure na osnovu kojih možete da povlačite određene transakcije. Tako da, teza o tome da se mi zadužujemo samo zarad zaduživanja ne stoji.
Drugi projekat koji je jako važan, koji će finansirati takođe Banka Saveta Evrope, to je izgradnja zatvorskih kapaciteta u Kragujevcu za preko 400 zatvorenika koji praktično imaju kaznu preko pet godina i tu će biti jedan objekat od 10.800 kvadratnih metara na tri sprata, kojim ćemo znatno poboljšati nivo u kojima će zatvorenici u Srbiji izdržavati svoju kaznu. Rok kredita takođe je 20 godina i kamatne stope i po prvom i po drugom kreditu su izuzetno povoljne. To je ono zbog čega treba reći da su to podrške u tom projektnom finansiranju.
Treći kredit, koji je najviše izazvao pažnje, kada govorimo o preduzetništvu, je vrlo zanimljiv kredit koji pokazuje suštinski da to nije počelo od Vlade gospodina Vučića, nego je nastavak saradnje Evropske investicione banke sa Srbijom, a preko NBS i komercijalnih banaka. Ali, treba reći da nije mogla da se povuče ni jedna kreditna linija dok se nije napravila jedna platforma u kojoj će Evropska investiciona banka zajedno sa Vladom Republike Srbije i Ministarstvom finansija napraviti plan, program i namenu tih kredita.
Ono što je najvažnije reći je da izbor banaka ne radi ni Ministarstvo, ni Vlada Republike Srbije, nego sama Investiciona banka. Znači, ona će uzeti kredibilitet svake banke, odnosno bonitet i reći – svaka od tih banaka je sposobna ili nije sposobna, neće moći da sarađuje po ovom projektu.
Samo sam htela nešto da kažem. Ovde govorimo o trećem apeksu po redu. Prvi apeks za finansiranje ovog ugovora je bio 11. maja 2009. godine, kada je povučeno 250 miliona evra za razvoj malih i srednjih preduzeća. Drugi apeks 16. maja 2011. godine, zatim 16. maja je prvo povučeno 50 miliona, a onda sa drugom tranšom još 100 miliona. Godine 2012, 23. januara, znači, još uvek nije došlo praktično do promene u političkom sistemu Srbije, 2012. godine je povučeno 100 miliona evra, tako da, ono što je važno da se kaže je da je 2013. godine po određenoj novoj strategiji i izveštajima Evropske investicione banke tek onda dozvoljeno da se povuče još 150 miliona evra.
Praktično je ovo poslednja tranša po kojoj Evropska investiciona banka na osnovu programa povlači ova sredstva. Narodna banka je tu agent. Mala i srednja preduzeća se sa svojim biznis planovima javljaju kod poslovnih banaka, konkurišu za ta određena sredstva i to je ono zbog čega je veoma bitan ovaj kredit, da se time otvara mogućnost za investicije koje će pokrenuti privatan sektor, otvaranje novih radnih mesta, zbog čega mislimo da ova kreditna linija i ovaj zajam praktično će mnogo toga novog doneti u Srbiju, jedan novi zamajac, pored onoga što daje Fond za razvoj Republike Srbije i Razvojna agencija Srbije, koja se naziva „Godina preduzetništva“.
Ova sledeća dva zajma, odnosno sporazumi o kojima smo govorili, koji su jako važni kao što je Svetska banka, govori o javnoj upravi i takođe jednom projektu koji se odnosi na modernizaciju i optimizaciju i on se izražava u obimu od 69 miliona evra. Važno je reći da je usvojena strategija po kojoj se vrši reforma javne uprave 2014. godine, ali je usvojen i Akcioni plan za implementaciju ove strategije i bez toga, normalno, ni jedna finansijska organizacija ne bi mogla ni da odobri takva sredstva.
Povoljnost je što praktično imamo 17 godina za otplatu ovakvih kredita i ona iznosi pet godina prvo grejs perioda, kada nemamo obavezu da otplaćujemo ove rate i sledećih 12 praktično pada na otplatu. Cilj je unapređenje efikasnosti zapošljavanja i ono što je rekao gospodin ministar, odnosi se na efikasniji rad uprave, na davanje otpremnina za radnike koji žele da napuste javnu upravu, za edukaciju i efikasniji rad Uprave za javne nabavke.
Ono što je važno reći da će DRI biti praktično nadležna za reviziju postupka sprovođenja ovog celog kredita, znači, da će imati određeni sistem kontrole.
Na kraju, dolazimo do zanimljivog sporazuma, koji se mnogima dopada, kada govorimo o predstavnicima političkih stranaka, mnogima se ne dopada. Ali, ono što treba reći i objasniti građanima Srbije da mi danas ovakvim kreditima praktično smanjujemo stopu kamata koje smo obavezni da vraćamo kredite.
Ako kažemo da su same kamate iz prošlih kredita bile godišnje od milijardu evra do 1,3 milijarde evra, onda preračunajte od 2008. godine pa do danas koliko je novca praktično otišlo na zaduživanje. A kada se zadužujete kao država po kamatnim stopama od 7,25%, 8%, 10% i kada imate zaduživanja od 2%, sasvim je logično da u trenutku povlačite tranšu kada treba da otplaćujete ratu za kredit, tad povučete i zatvarate praktično sa novim kreditom koji ima mnogo manje kamatne stope.
To jednostavno glasi da u stvari zamenjujemo skupe kredite sa jeftinijim. I sve dok ne budemo oslobodili se plaćanja ovako skupih kredita, mi moramo da se ponašamo krajnje efikasno i racionalno, budžetski moramo da trošimo onoliko koliko prihodujemo.
To nije bio slučaj do 2012. godine i zbog toga se uvek pribegavalo emisiji hartija od vrednosti, povećanju kursa evra. Treba reći da je kurs evra 2008. bio 78 dinara, da je 2012. došao do 118 dinara, do kraja 2020. čak došao na 120 dinara za jedan evro. Prema tome, to su realne činjenice od kojih niko ne može da pobegne.
Ono što je danas pokušaj da se politizuje, praktično, finansijski zakoni koji su tačka dnevnog reda, to je, praktično, sporazum koji se odnosi na formiranje Fonda za zapadni Balkan. I, ono što treba reći, a očito niko od onih koji su napadali ovu temu nisu pročitali član 3, a član 3. lepo kaže da je Srbija, praktično, tražila da se usvoji integralna izjava, znači Srbije, kao sastavni deo Deklaracije i ona glasi, namerno ću da pročitam zbog toga što očito oni koji su napadali ovo nisu hteli uopšte da kažu da je Srbija u svoju ugovornu obavezu, a i obavezu zemalja potpisnica, ugradila sledeći tekst: „Budući da je teritorija Kosova i Metohije sastavni deo Republike, na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244, nalazi se pod međunarodnom upravom potpisivanje i izražavanje pristanka na obavezu Republike Srbije i vlade Kosova, sa zvezdicom, na sporazum o osnivanju Fonda za zapadni Balkan se ne može tumačiti kao priznavanje nezavisnosti Kosova, niti se time između Republike Srbije i Kosova, sa zvezdicom, formira ugovorni odnos u smislu pravila Bečke konvencije i ugovorenom pravu iz 1969. kojom je regulisana materija zaključena u izvršenju Međunarodnog ugovora“.
Ovim suštinski i drugim i trećim stavom se potvrđuje upravo ono o čemu su govorili i ministar inostranih poslova i ministar finansija da ovaj, praktično, sporazum koji se odnosi na osnivanje Fonda za zapadni Balkan nema političku dimenziju u potpisivanju država članica, već samo onih potpisnica koje predstavljaju predstavnike određenih institucija koje bi dale svoj doprinos u tom finansijskom smislu, a to se kada govorimo o Kosovu i Metohiji sa zvezdicom odnosi na UNMIK. Vi znate da su oni uvek posrednici u tom postupku, pogotovo čak i kada je EU, kada su u pitanju pregovori Beograd-Priština.
Znači, mi danas govorimo o regionalnoj saradnji kada govorimo o međunarodnoj politici kao jednoj od važnih tema za funkcionisanje, ne samo političkog života u Srbiji, već i ekonomskog. To je tema na kojoj i tačka na kojoj mi moramo da budemo svesni. Ukoliko ne učestvujemo u radu regionalnih organizacija, fondova, onda otvaramo veliki prostor Kosovu i Metohiji da bude punopravna članica ovakvih organizacija na kojoj mi nećemo imati jednostavno ne samo nikakav uticaj, nego nećemo imati ni mogućnost ni mehanizme da stavimo na mesto onima koji žele jednostavno da Kosovo sa zvezdicom ne postoji.
Prema tome, to je bila tema i Odbora za spoljne poslove, to je uvek tema svih odbora u Narodnoj skupštini Republike Srbije. samo oni koji su zlonamerni žele da podrivaju nacionalne interese sa temama u društvu, da obesmišljavaju praktično ovakav način prezentacije uopšte učešća Srbije u regionalnim organizacijama i kod međunarodnih sporazuma.
Vrlo je važno da kažemo da ćemo u danu za glasanje ceo ovaj set zakona koji se odnosi na ratifikaciju sporazuma, kao SNS, podržati i učestvovati aktivno u debati, pogotovo kada se govori o temama koje žele da se zamene u vidu određenih teza koje smo imali prilike da čujemo i kod ovlašćenih izlagača nekih partija koji jednostavno nisu shvatili šta Vlada Srbije radi, šta sve ove godine želi da postigne i na koji način postoji ugled Vlade Republike Srbije i Srbije uopšte u međunarodnim institucijama.
Dobrodošli su svi oni koji žele da čuju, ukoliko žele da čuju, zaista obrazloženje. Možda promene svoje mišljenje. Nadam se da oni koji su glasali za ovakve predloge i 2009, 2010. i 2011. godine će glasati i sada za takve sporazume. Oni koji nisu imaju pravo da promene svoje stav u odnosu na objedinjenu raspravu u načelu, po pojedinostima. Nadam se da ćemo u danu za glasanje, kada su sporazumi u pitanju, biti jedinstveni. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, danas imamo temu koja nam se iz godine u godinu ponavlja. Ono oko čega mislim da se svi ovde slažemo, to je da treba da otvorimo i stvaramo društvo jednakih šansi. Pod tim geslom jednakih šansi po ko zna koji put produžavamo rokove za studente koji su upisali još 2005. godine svoje studije. Ali, mislim da ovde u ovoj sali, iako želimo ponekad da budemo i prestrogi u delu da kažemo – dosta je bilo više studiranja preko dozvoljenog roka, dolazimo u situaciju da otvorimo pitanje sa koliko aspekata možemo da posmatramo današnjeg studenta, magistranta i doktoranta. Pre svega, u kom ambijentu živimo? Živimo u ambijentu u kome u protekle četiri godine smo imali sprovedene ekonomske reforme i fiskalnu konsolidaciju koje su pogodile sve društvene slojeve, pa tako i studente i magistrante i doktorante, koji zaista u svom okruženju možda nisu imali ni vremena ni mogućnosti da završe započeti posao, kada govorimo o studijama.
Ali, ono što je važno da kažemo je da, kada su u pitanju ekonomske reforme i fiskalna konsolidacija, treba da upoređujemo stalno procenat visokoobrazovanog kadra u Srbiji u odnosu na države regiona i u odnosu na države članice Evropske unije. Svesni smo toga da je 10% visokoobrazovanog kadra u Srbiji steklo svoje diplome na državnim univerzitetima, 6% na privatnim univerzitetima, da je to ukupno 16%, ali taj procenat u razvijenim državama ide od 40 do 60%.
Naš strateški cilj, kao države Srbije, je 35%. To znači da se jako malo nalazimo na toj liniji na kojoj smo sebi zacrtali određene zadatke i da treba jednostavno da upotrebimo sve svoje resurse u državi, sve relevantne subjekte u društvu da ovaj procenat podignemo na određeni način. Ako želimo da Srbiju stvaramo kao društvo znanja i društvo inovacija, treba da dajemo podršku svima da uče i da shvatimo da je učenje jedan kontinualan proces sa kojim treba da se nosimo svi, kao i mi poslanici, kao i studenti, kao i srednjoškolci i osnovci. Ono što sigurno nama predstoji je reforma obrazovanja, ali reforma i visokog obrazovanja. Ta reforma sigurno neće početi preko noći i ona je pre svega počela određenim predradnjama koje je u protekle četiri godine kako-kako Ministarstvo prosvete u ovim teškim vremenima sprovodilo.
Ako želimo da kažemo, da budemo pošteni, šta je sve to Ministarstvo prosvete i nauke radilo u proteklom periodu, onda pored onoga što ste čuli, što je moj kolega Orlić rekao, da je stvorio i taj centar za etiku i centralni registar u kome će zaista da se svi doktorati stave na izlaganje javnosti. Ako kažemo da je postignut i formiran centar u kome će se vršiti objedinjenost nostrifikacija diploma, na koju se čekalo do sada i više od godinu-dve dana, moramo da kažemo da su i stvoreni uslovi za stvaranje novog jednog predloga novog zakona o visokom obrazovanju, o čemu je i ministar govorio. Ali, treba reći i da je urađena Strategija za internacionalno visoko obrazovanje i Grupa za IT, koja je objedinila određenu vrstu registara, kada govorimo o visokoškolskim ustanovama, čak i kada govorimo o delu koji se odnosi na objedinjenu cifru u budžetu Srbije, znači, zajedno sa Ministarstvom finansija i Ministarstvom nauke i prosvete, praktično su utvrdili podatke o sopstvenim prihodima svih naučno-istraživačkih ustanova.
Znači da se dosta toga radilo, pogotovo kada govorimo o projektima koje je ministarstvo nosilo, da je 18 projekata u toku u saradnji sa Evropskom unijom u ukupnom iznosu od 17 miliona evra, ali da je Odbor za nauku i prosvetu i Odbor za evropske integracije usvojio pregovaračku poziciju za poglavlja 25. i 26. koja se odnose upravo na ovu oblast, što je značajni iskorak i pokazatelj koliki je trud i napor uložila ne samo Vlada Republike Srbije, nego i parlamentarci. Kada su odlazili u međunarodne delegacije van Srbije, govorili su upravo o tome da je Srbija ta koja želi da uspostavi društvo u kome će zaista napredak ići u smeru ne samo ekonomskih reformi i privrednog razvoja, već i razvoja tržišta kapitala radne snage, koje jednostavno mora da ide zajednički sa razvojem nauke i tehnološkog razvoja. Zašto nauke i tehnološkog razvoja? Zato što kada govorimo o razvoju informatičkog društva i zalaganju svih i sa strane stručne javnosti i ministarstva, pa čak i prosvetnog saveta koji su doneli odluku i parlamentaraca ovde za uvođenje informatike kao obaveznog predmeta u srednje škole, treba reći da sve odluke koje su donesene su donesene na osnovu realnog stanja uopšte u Srbiji, a to stanje, treba da kažemo, je onoliko koliko je do sada bila mogućnost da se razvijemo kao društvo.
Šta to znači? To znači da mi možemo u velikim gradovima, zaista da oformimo i centre i opremimo škole kada je u pitanju informatika, ali resurse, ljudske resurse je vrlo teško naći, jer kad donesete odluku da to važi za Beograd, Niš, Novi Sad, Kragujevac onda je to jednostavno, ali kad kažete da treba da važi za 40 opština kao što su Prokuplje, Crna Trava, Vranje, Leskovac, onda tu postoje određeni problemi kada govorimo o školama koje se nalaze u ruralnim područjima.
Znači da moramo da budemo svesni toga koliko smo kao društvo sposobni da donosimo ovako odgovorne odluke i da napravimo jedan veliki skok u društvu kada je u pitanju razvoj prosvete i nauke. Zašto sad govorimo o visokom obrazovanju? Zato što naši fakulteti, pogotovo tehnički fakulteti u Srbiji mora jednostavno sa delom koji se odnosi na informatičko društvo da budu vezani za velike kompanije koje se bave ovom oblašću. Zbog toga kad pričamo o dualnom obrazovanju, do sada smo imali modele kao što su stručne prakse, volonterski, pripravnički staž, jednostavno donese se ta odluka na nivou i visokog obrazovanja, da određene poslednje godine, pogotovo tehnički fakulteta, budu isključivo vezani za velike sistem, za velike privredne subjekte velike multinacionalne kompanije koje su otvorili svoje proizvodne pogone u Srbiji. Zbog toga kada govorimo veza između privrede i nauke mora da postoji, jednostavno mora da postoji na jednom zavidnom nivo i to Zakon o visokom obrazovanju mora da podrazumeva.
S toga smatram, da je sigurno Ministarstvo kroz određene projekte na osnovu kojih je i razgovore sa svim relevantnim subjektima u društvu po ovoj temi donosilo sigurno implementiralo i ove predloge.
Ono što treba reći da ukoliko danas govorimo o ovoj temi da dajemo mogućnost studentima da produže svoj rok studiranja, ja negde i kao profesor, koji zaista radim dosta sa studentima ne smatram to kao neku veliku manu svih onih koji žele da uče, da li govorimo o četiri i po hiljade ljudi ili govorimo o 12.000 ljudi koji su hteli da pokažu da jednostavno žele da uče.
Osnovni problem se postavlja da li će država to finansirati ili oni stvarno imaju sami volju da uče. Ukoliko imaju sami volju da uče i da se samofinansiraju treba im pružiti šansu na određenim modelima i treba ih uputiti na nove modele učenja i nove modele studiranja i ne treba stopirati bilo koga u toj želji da stekne diplomu, baš zbog ovog niskog procenta visokoobrazovnog kadra u Srbiji. Mislim da mi kao društvo zaista uvek moramo da budemo na strani studenta, jer ne postoji taj Poslovnik koji danas u društvu može da kaže student nije u pravu. Student je uvek u pravu kada želi da uči. Ali, ono što treba država, to je da stvori ambijent u kome će on zaista moći da ostvari svoja prava. Mi se uvek nalazimo negde na granici da li možemo da pomognemo ili ne? Ali, kada kažemo da ništa ne košta fakultete to što oni uplaćuju, jednostavno nije istina.
Pre svega, korišćenje samih ustanova koje u ovoj državi postoje, zatim radnog vremena profesora koji daju po određenim grupama, izdržavanje objekata samih visoko obrazovanih institucija, zaista mnogo koštaju kad vi pogledate određene budžetske stavke, pogotovo kad je u pitanju Zakon o budžetu. Videćete da kada izvedete i podelite sa brojem studenata sa završenom diplomom onda je ta cena mnogo, mnogo, desetostruko veća nego u razvijenim državama koje imaju mnogo veći broj završenih studenata i jednostavno država uvek mora da nađe određeni balans.
Obrazovanje i visoko obrazovanje ne sme da bude socijalna kategorija u društvu, već jedna razvojna šansa društva gde svaki od studenata na završnim godinama počinju da daju svoj neki doprinos privredi, ali sa tim završenim diplomama imaju obezbeđena određena mesta.
Zbog toga je veliki značaj otvaranja fabrika, novih radnih mesta u Srbiji, pogotovo prestižnih kompanija iz inostranstva, pogotovo onih koji kažu da priliv stranih, direktnih investicija ne znači mnogo. Svakog ekonomskog stručnjaka možete da pitate on će vam reći da priliv stranih direktnih investicija direktno utiče na smanjenje siromaštva i utiče na povećan broj praktično rast i razvoj preduzeća i primenu inovacija u društvu. Jednostavno svako ko želi ovim da obezvredi rad Ministarstva prosvete i nauke je zlonameran i ne doprinosi uopšte razvoju nivoa svesti u javnosti da je učenje naš osnovni princip rada u kome možete da idete kao društvo napred.
Na kraju bih završila sa tim da očekujemo nov zakon ovde u Skupštini. Očekujemo jedan nov koncept, odnosno jednu novu platformu razgovora i ja verujem da će ministar zaista obezbediti razgovor sa svim relevantnim subjektima u društvu po pitanju uopšte ne samo Zakona o visokom obrazovanju, nego svih zakona, jer ako je u pitanju imate određenu vrstu promena, reformi i da ta nova platforma će dovesti do razvoja i napretka društva.
Zašto? Nama je potreba da jednostavno menjamo mnoge stvari kada je u pitanju nauka i primena inovacija, zato što tehnologija i tehnološki razvoj suviše brzo idu, društvene nauke ne mogu to da prate. Mi smo danas, jednostavno, okrenuti ka tim novim tehnološkim rešenjima i moramo ubrzano da pratimo te promene. Te promene će sigurno ići kroz nova zakonska rešenja i sigurno da je potreba veća podrška društva za takve promene.
U danu za glasanje ne samo poslanici SNS će podržati ovakve predloge koji se odnose na nove promene, ali sam sigurna da će mnoge svoje predloge i nova rešenja podržati i poslanici opozicionih stranaka, jer ako su do sada govorili o tome da žele napredak i podršku svim studentima magistrantima i doktorantima onda će to morati da pokažu na delu. Zahvaljujem se.

Uvažena predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, dosta smo toga čuli kada govorimo o kandidatima, ali da ponovimo, znači, odbor je doneo odluku da Milan Petković, Biljana Ratković Njegovan, Goran Peković, Velimir Milošević su u stvari lista kandidata za člana Saveta REM-a, koja se predlaže iz organizacija koje zajedno čine ovlašćenu listu predlagača. Biramo dva člana. Ali, ono što treba reći, sigurno da je na osnovu izlaganja i koleginica koje su članovi Odbora za kulturu i informisanje, procedura obavljena perfektno, da ono što je sigurno moglo da se čuje na tom odboru o razgovoru kandidata je jedna konstruktivna debata i razgovor o tome koji je kandidat bolji i na osnovu čega ćemo mi tek doneti odluku. Naša poslanička grupa će pre dana za glasanje imati sastanak poslaničke grupe i tada, praktično odučiti za koje kandidate ćemo glasati.
Ono što je važno reći da REM kao regulatorno telo prema svojim nadležnostima treba da obezbedi da svaki medij obezbedi slobodno, objektivno, istinito i blagovremeno informisanje, ali da ljudi koji, praktično će raditi ovaj posao treba u svakom trenutku prevazilaze i svoje lične animozitete unutar same institucije, ali i lične stavove, koje jednostavno svako od njih ima, i jednostavno rešava probleme koji su se sigurno tokom ovih godina nataložili.
Problemi koje treba ljudi koje ćemo izabrati da rešavaju koji su praktično bili nekada, a nekada su se problemi odnosili na ono da nisu radili svoj posao, jer nisu smeli da rade svoj posao, jer je politički uticaj do 2012. godine toliki da njihovo mišljenje nikada ni u jednom trenutku nije smelo biti donešeno, a da nije bilo odobreno od najviših instanci tadašnje vlasti do 2012. godine.
Današnji problemi se odnose na rešavanje nametnutih problema. Nametnutih problema u javnosti koji se vode pod nazivom, cenzura, autocenzura, diktatura. Da otvorimo priču i o cenzuri, i o tome da EU je dala pozitivno mišljenje na čitav set medijskih zakona koje je usvojila ova Narodna skupština. Da je u izveštaju o napretku Srbije od strane Evropske komisije i za prošlu i za pretprošlu godinu pohvaljen, praktično, napredak, čuli smo i od moje koleginice, da postoje organizacije koje su radile izveštaj, i da je Srbija napredovala za osam mesta u ovoj oblasti.
Kada pričamo o cenzuri, prosto, u državi u kojoj su i predsednik države i premijer države predstavljeni od strane mnogih medijskih kuća, ali i štampanih medija, na najgori mogući način, sa iznešenim gadostima koje se odnose po ličnoj osnovi, na članove porodice, da to jednostavno nije karakteristika država u kojima postoji cenzura. I navedite mi jednu državu u kojoj ovakav vid cenzure postoji.
Sa druge strane, kada govorimo o istraživačkom novinarstvu, očito je potreba stranaka bivšeg režima bila da pozovu u pomoć određene nevladine organizacije koje su napravljene isključivo zbog toga da bi se bavili plasiranjem neistina i laži. Kada uzmete dve godine i pogledate kolike su te laži bile potpuno je razumljivo bilo što je SNS organizovala izložbu necenzurisane laži, gde ja za dve godine pregledala sve naslove koji su bili i konstatovali da ih ima 6732 od kojih je izložila svega 2523 naslova, direktno od svih onih medija koji su imali mogućnost i dali svoja određena viđenja, ne samo premijera kao čoveka koji vodi Vladu Republike Srbije i državu Srbiju već i na ličnoj osnovi gde su navedeni privatni podaci, gde su navedeni ljudi iz njegovog najbližeg okruženja koje nije zabeleženo ni u vreme gospodina Tadića, ni u vreme gospodina Koštunice, pa čak ni u vreme gospodina Slobodana Miloševića.
To je činjenica i fakat koji ne možete promeniti. Da određene nevladine organizacije koje se bave istraživačkim novinarstvom tipa BIRN, tiša BIROT su finansirane po određenim projektima od strane EU, po projektima medijskog praćenja po određenim temama, sada imamo i žutu patku koja se bavi medijskim praćenjem određenog rada gradskih struktura. Vidite da postoje orkestrirane laži koje se plasiraju na medijskoj sceni Srbije.
To je ono od čega ne možemo niko da pobegne u Srbiji i to je ono što su dokazi ka tome da su oni koji su vladali do 2012. godine izgubili izvore finansiranja u kojima, pogotovo onih medijskih kuća koje su do tada po principu plati pa ću da te reklamiram, vodili svoje političke kampanje, vodili svoje lične kampanje kao uspešni privrednici, imali određene ne samo medijske kuće, nego čitave grupe koje su bile posrednici za instaliranje određenih programa, kao što su rijaliti programi i praktično su začetnici takvog jednog kreiranja javnom mnjenja u Srbiji.
Danas su najveći kritičari svega toga, danas su najveći kritičari i izložbe koju je SNS počela da prikazuje Srbiji kao dokaz o tome kako izgleda medijska slika u Srbiji i čime se sve bave političke strane. Ono što još treba reći, kada govorimo o autocenzuri treba reći da se Srbija danas suočava da medijske kuće trče za novce, trče za izvorom finansiranja. Zbog toga su u tom svom putu krenule ka popularizaciji tema koje u društvu izazivaju senzaciju. U toj popularizaciji došli su do toga da određene emisije tipa rijaliti, koji svi ovde osuđujemo i cela javnost osuđuje, su popularnije nego političke emisije. Na to ne možemo da utičemo.
Možemo da utičemo da se one emituju, jer je to tržište, da se oni emituju u vreme kada jednostavno je gledanost jako mala, ali ne možemo da utičemo da tržište radi svoje.
Ono na čemu treba da utičemo da kvalitet uopšte medijskog programa, a i da u tome pomogne REM, mora da bude bolji, mora da postoje određeni kriterijumi po kojima će uopšte takvi programi biti emitovani i da jednostavno i kao poslanici dignemo glas da svi oni koji žele takvo tržište treba jednostavno da daju svoje viđenje uopšte cele medijske slike u Srbiji da ona treba da bude bolja i da naša deca treba da uče mnogo bolje stvari nego da budu jednostavno opsednuti ovakvim rijaliti programima.
U tome mora da učestvuje i politička elita, ali i obrazovna, ali i roditelji koji jednostavno treba da kontrolišu svoju decu.
Ono što bih još rekla, kada govorimo o autocenzuri, to je da određene emisije koje su ovde navedene da su skidane zbog političkog uticaja, ta činjenica jednostavno ne stoje. Evo zašto. Zato što onoga trenutka kada ste pustili tržište i kada neko želi da ide ka što većoj gledanosti, kao određena medijska kuća, onda ona prati te „piplmetre“. Ako se ustanovi da određene emisije nemaju određenu gledanost, svaki vlasnik određene televizijske kuće i elektronskog medija jednostavno tu emisiju će skinuti sa svog programa upravo zato što želi sve veći priliv u budžetu da bi imao što veće investicije u svojoj medijskoj kući. Tako da je potpuno opravdano zbog čega određene emisije nisu toliko gledane.
Na kraju krajeva, reći ću vam sa određenim izborima, političkim kampanjama, vreme kada je došlo do toga da pričamo čak i o emisiji „Utisak nedelje“ u kontaktu sa narodom sve više smo čuli da jednostavno ljudi nisu mogli više ni da gledaju tu emisiju. Uvek su gasili i ta gledanost je povremeno opadala sve više i više i potpuno je logično bilo da je ta emisija jednostavno ugašena i ne samo ona.
Ako pričamo i o „Trenutku istine“, kao što znate, ta emisija je u početku bila vrlo gledana do trenutka dok nije prešla praktično granicu dobrog ponašanja i kulture i u tom trenutku ljudi su takođe okretali kanal i čim je ta emisija počela da pada po svojoj popularnosti vlasnik je jednostavno promenio i ugasio ovakvu emisiju.
Prema tome, kada pričamo uopšte o cenzuri u politici i kada pričamo o autocenzuri koja se odnosi u rijaliti programima u jednoj komercijalnoj osnovi pokušaj bivšeg režima je da izjednači te dve stvari. To nikada neće biti i nikada se neće pojednostaviti. U tome je razlika između nas i vas. Mi jednostavno politiku ne doživljavamo kao komercijalnu stvar i ne doživljavamo kao nešto što je za prodaju.
Političke ideje treba da imaju zaista svoj medijski prostor, treba da budu na određenom nivuo komunikacije i treba da govorimo zaista realno sa činjenicama.
Kada pričamo o cenzuri i kada pominjemo RTS treba reći da ako govorimo o cenzuri evo samo primer jučerašnjeg Dnevnika RTS od pola osam. Skupština Srbije je prikazana od svih političkih stranaka, samo ne od strane poslanika SNS.
Priča o tome da su problemi za verifikaciju mandata u Savetu Evrope bili i da je to jednostavno problem cele Srbije nije nijednom rečju pomenuta u tom Dnevniku. Treba reći da ako engleski poslanici socijalističke grupe, što je objasnila gospođa Maja Gojković, dolaze na određene odbore i traže stopiranje verifikacije mandata Srbije, onda je to problem Srbije. Znači, nije problem DS, nije problem ni SNS, nego je problem neodgovorne politike onih koji šalju svoje predstavnike u Savet Evrope nezadovoljni time što su vladali tamo 15 godina pa bi hteli i dalje da budu na silu poslanici, ali građani Srbije im nisu dali to poverenje kada jedna poslanička stranka treća po redu po broju svojih poslanika nema prava da ima onda svog predstavnika u određenoj delegaciji.
Prema tome, tako nešto nikada niste mogli da čujete na RTS, probleme koje imamo kao država zbog neodgovorne politike bivšeg režima nikada nećete čuti na RTS, pa vas onda pitam – o kojoj cenzuri pričamo? Da li govorimo o cenzuri politike koju vodi Vlada Republike Srbije i ova skupštinska većina ili pričamo o tome da su neki sebi dali za pravo uz pomoć određenih centara moći da jednostavno kreiraju javno mnenje tzv. spinovanjem i jednostavno pobunom javnosti i lažima koje plasiraju građanima Srbije.
Građani Srbije su prepoznali šta je istina i svaki put na izborima daju svoj glas istini i tako je bilo i tako će biti i zbog toga SNS nema problem sa tim da izađe na izbore i kaže građanima Srbije za koju političku platformu treba da se opredele. Zbog toga ćemo u danu za glasanje sigurno podržati kandidate za REM koji će obezbediti u medijskom prostoru podjednaku zastupljenost i da istina uvek bude na političkoj sceni Srbije. Hvala.