Uvaženi predsedavajući, povredili ste član 96. stav 4. Znači, reč možete da date samo ovlašćenom predstavniku ili predsedniku poslaničke grupe, a ne prisutnima u sali, koji za to nemaju adekvatnu osnovu uopšte da dobiju reč, zbog toga što takav vid kršenja Poslovnika može da se desi da svaka sledeća stranka u diskusiji na sledećim zasedanjima traži reč i da taj presedan postane sasvim normalan. Zato vas molim da više ne dozvolite ovakvo flagrantno kršenje Poslovnika. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovane kolege poslanici, da završimo ovu diskusiju. Završila bih sa jednim citatom iz lista „Vreme“ od 2. februara 2012. godine gde kada opisuju čeličnu politiku kažu, gospodin Žarković, da proizvodnja čelika u Smederevu zapravo nikada nije bila rentabilna, kaže da je bila stalno dotirana od strane države i da procene ulaganja za dotacije se kreću od tri do četiri milijarde dolara, a verovatno i u daleko većem obimu.
Još kažu da prodajom SARTID-a američkoj kompaniji u „US Stell“ preko Trgovinskog suda u Beogradu za 23 miliona dolara 2002. godine, praktično američka kompanija nije uspela da zaradi u Smederevu bez obzira što su ovu „Železaru“ dobili gotovo džabe, jer su u nju morali da ulože gotovo 300 miliona dolara.
Još kaže da je neizvesna budućnost uopšte pronalaženja strateškog partnera, jer svaki gubitak ide po toni od sto dolara. Kaže još da bi se njen opstanak obezbedio potrebno je minimum deset milijardi dinara iz budžeta, da samo plate iznose pet i po milijardi dinara godišnje.
Takva situacija je bila 2012. godine kada je praktično Vlada u kojoj je Aleksandar Vučić bio jedan od glavnih aktera, suočio se sa problemom i zbog toga danas kada imamo stabilnog strateškog partnera, najboljeg u proizvodnji čelika u jednoj Kini koja ima milijardu i 300 miliona stanovnika, koja ima tržište od 500 najrazvijenijih čeličana je na 239 mestu u svetu, danas šaljemo poruku svim investitorima da u Vladi Republike Srbije svaki partner je dobrodošao i ima odgovornog i sigurnog partnera u Aleksandru Vučiću i Vladi Republike Srbije.
Autentično tumačenje je samo jedna od podrške u kome zajedno rešavamo probleme koji su nagomilani kada pričamo o imovinsko-pravnim odnosima, a pogotovo kada je u pitanju „Železara Smederevo“. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.
Uvažena ministarko, kolege poslanici, pa pažljivo sam slušala diskusiju po amandmanima na član 1. i ono što smo danas mogli da čujemo je vrhunac licemerja zbog toga što oni koji su pravili najveća dugovanja, oni koji su ostavili lokalne samouprave sa dugovima od 1,7 milijardi, kao što je Smederevska Palanka, Inđija 1,5 milijardi, Vrbas 1,5 milijardi, Beograd koji je preuzeo 2013. godine od privremenog organa bio je u dugu 960 miliona evra, AP Vojvodina koja je na osnovu DRI dve milijarde dinara trošila nenamenski, dolaze u situaciju da govore ovde o tome kako treba raspolagati lokalnim budžetima.
Svi ti vodovodi i vrtići koje treba izgraditi zamenili su se sa džipovima, stanovima u Beču, parama na deviznim računima u inostranstvu, upravo onih pojedinaca koji su vodili te lokalne samouprave. To je vrhunac licemerja koje jednostavno danas treba reći građanima Srbije, da su išli o trošku građana, ne samo budžeta Republike Srbije, nego i budžeta lokalnih samouprava u gradovima iz kojih dolaze.
Ono što je važno danas reći jeste da se amandmani na član 1, bilo ih je 20, mogu podeliti u dve grupe. Jedna grupa je potpuna urađena na jedan stihijski stereotipan način, tipa – briše se, a ostali je urađen na kreativan način, upravo onog tipa o kome ste govorili, gospođo ministarka, da se tražilo da procenat koji se transferima od zarada daje lokalnim samoupravama bude veći od 80% procenata, veći nego što je bio odlukom iz 2011. godine. To upravo pokazuje najviši stepen neozbiljnosti uopšte bilo kakve saradnje i želje da se na konstruktivan način ovakav vid zakona podrži.
Ono što treba reći, to je da takav stepen neozbiljnosti pokazuje suštinski želju da se doživi politička slava za dva minuta obrazlaganja amandmana i da se dodvoravamo nečemu što se ne možemo dodvoriti, jer upravo to ne postoji u lokalnim samoupravama kao vid mogućnosti da lokalne samouprave prežive sva ona dugovanja koja su ostala gradovima i opštinama od onih koji su vladali jedan, dva, pa neki i tri mandata, ali su sada ove poslanici došli da nam spočitavaju visoke moralne vrednosti. Takve moralne vrednost jednostavno nisu kadri ni da nose.
Zbog toga treba reći da ovi amandmani koji su predloženi na član 1. treba da koriste i kao jedna vrsta pokrivanja svih onih marifetluka koje su vodile te lokalne samouprave, sve one aktivnosti koje su državni revizori i koje su policijski organi i uprave prihoda imali u svojim izveštajima prilike da ocene na onaj način na koji su zaista, na neadekvatan način vođeni.
Zbog toga je potpuna opravdano što Ministarstvo finansija nije podržalo nijedan ovakav amandman, jer pokazuje na koji način i koji je cilj bio svih ovih amandmana. Stoga treba reći da su ove izmene i dopune početak reforme javnih finansija lokalnih samouprava i potpuno treba podržati od strane svih poslanika odbijanje ovakvih amandmana.
Zbog toga ćemo u danu za glasanje podržati jednostavno ono što je jedino moguće bilo u ovom trenutku, a to je Predlog zakona u izvornim izmenama i dopunama, smanjenje praktično procenta transfera od poreza na zarade od 3% do 6% procenata, a grad Beograd 4%. I upravo ovo što ste rekli, da jednostavno grad Beograd će podržati praktično najveći teret podrške lokalnim budžetima upravo zbog toga što je u tom procentu grad Beograd sa 4% od zarada koje će im biti uskraćene, minimalno biti uskraćene zarade, praktično porez od zarada najsiromašnijim opštinama.
Na nama je da radimo nov koncept zakona. Javne rasprave su prošle, Ministarstvo finansija je praktično i spremilo nov koncept, ali je očito da lokalne samouprave za sada u ovom trenutku nisu dovoljno bile sposobne i spremne da taj nov koncept podrže. Zbog toga je ovaj prvi korak bio neophodan, a svako onaj ko je dobronameran jednostavno će podržati ovakav predlog izmena i dopuna zakona koji ste dali, a svi oni koji jednostavno žele da prebace na neki drugi teren politikanstva nisu kadri da danas uopšte pričaju o njemu. Hvala vam.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, narodni poslanici, danas imamo jedan nov iskorak u kvalitetu budžetiranja. Ono što treba reći jeste da je Ministarstvo finansija obavila javne rasprave u velikim gradovima animirajući sve lokalne samouprave za donošenje novog zakona na osnovu izveštaja koji je uradio Fiskalni savet i svog mišljenja koje je na kraju dao za ovu verziju izmena i dopuna zakona.
Taj novi koncept praktično je rekao da osam milijardi dinara treba da bude vraćeno, ne zbog vraćanja u republički budžet, jer jednostavno ne treba prenebregnuti činjenicu da su povereni poslovi suštinski poslovi lokalnih samouprava i garant uopšte budžeta lokalnih samouprava je budžet Republike Srbije. Znači, svaki gradonačelnik, svaki predsednik opštine koji pravi dugove koje ne može da vrati, jednostavno se prelamaju na građane Srbije, odnosno na budžet Republike Srbije o kome mi razmatramo jednom godišnje ovde.
Prema tome, nisu lokalne samouprave sa svojim upravljanjem javnim finansijama izdvojene pa su sada to njihovi budžeti, pa pripadaju samo njima ili samo građanima te opštine, nego jednostavno pripadaju svima nama. Zbog takvog upravljanja mi danas imamo dugovanja pre svega budžeta Republike Srbije, jer ako jedna Smederevska Palanka ostavi takav budžet da je u dugu 1,7 milijardi dinara, onda tu obavezu preuzima ministarstvo finansija, republički budžet.
Znate šta se desilo sa Smederevskom Palankom, ovo govorim zbog toga što vi kao lokalna samouprava verovatno sada kada pričamo o finansijama treba da znate, urađen je po prvi put u životu UPPR. Poverioci, dužnici koji imaju određena potraživanja od opštine Smederevska Palanka morali su da sednu zajedno sa Ministarstvom finansija da naprave sistem kako će se vraćati ta dugovanja. U međuvremenu taj grad, opština mora da nastavi da živi, znači mora da izmiruje svoje obaveze, mora da ima prihode ali mora da ima i rashode.
Prema tome, hoću da kažem da kada jedan Kragujevac ima dug od 120 miliona evra, znači ima duga dva i po budžeta, ako jedna Smederevska Palanka ima šest budžeta dugovanja, onda ona ima probleme u funkcionisanju. Te probleme ova Vlada koja je nasledila sve to, lokalne samouprave koje su preuzele vlast sada posle lokalnih izbora, posle 2012. godine, sada 2016. godine moraju da se suočavaju i da prevazilaze te probleme. To mora decidno da se kaže građanima Srbije, o čemu se radi kada pričamo o budžetima.
Kada govorimo o tome da moramo od 3 do 6% da smanjimo prihode onda treba reći da su to standardi prema kojima smo jednostavno obavezni, ne samo prema MMF, ako hoćemo da imamo održive finansije. Šta znači održive finansije? Znači koliko prihodujete, toliko i da rashodujete. Ni jedna lokalna samouprava u ovom trenutku, a mali ih je broj ne može da se pohvali da može da funkcioniše iako ima suficita, jer ima dugovanja iz prethodnih godina i mora da vraća.
Prema tome, ako biste gledali završne računa, odnosno budžete lokalnih samouprava, ni jedna u ovom trenutku nije sposobna da funkcioniše na ovaj način. Zbog toga budžet Republike Srbije pomaže sa jedne strane, a sa druge strane u saradnji sa međunarodnim institucijama, Svetskom bankom, IBRD povlači određena sredstva za određene projekte.
Reći ću vam da je 29. septembra Ministarstvo energetike povuklo određena sredstva za finansiranje energetske efikasnosti za 15 lokalnih samouprava. Tu su dobili određena sredstva, s tim što lokalne samouprave moraju da učestvuju sa 30% sredstava, dakle 125 miliona dinara na 15 lokalnih samouprava. Tu su sredstva za određene projekte energetske efikasnosti i kada govorimo o javnim zgradama, ali i kada govorimo o toplifikaciji, o uvođenju određenih kotlova na biomasu. Dobila je Babušnica, Žagubica, Mionica, pored toga što su dobili Kraljevo i Kruševac. Hoću da kažem da se zaista mislilo na lokalne samouprave koje jako teško funkcionišu.
Ono što sigurno treba raditi u budućnosti je da procenat učešća plata mora biti iznivelisan. Mi smo na osnovu izveštaja Fiskalnog saveta videli da učešće plata da u ukupnoj masi koje lokalne samouprave imaju se kreće od 7% u Čajetini zato što je opština Čajetina jedna od opština koja ima zaista bogatu turističku ponudu, do Novog Pazara koji ima 41% u odnosu na svoj budžet.
Prema tome, treba reći da, ono što ste rekli prosečan procenat od 23% treba ujednačiti za sve lokalne samouprave. Negde se primetilo da lokalne samouprave koje se smatraju nerazvijenim imaju mnogo veći procenat, veći od 23 pa se kreće do 39, a one razvijenije idu ka manjem procentu. Prema tome, mislim da je ovo nešto na čemu treba raditi.
Dobro je što je Fiskalni savet podržao izmene i dopune ovog zakona, ali je on u svom drugom delu rekao da nismo imali snage da krenemo u veću reformu javnih finansija što se tiče lokalnih samouprava i to je ono na čemu treba stalno insistirati. Treba reći da je 29% uopšte kapitalnih investicija u lokalnim samoupravama zateknuto stanje, a da je povećan broj troškova koji je ova Vlada od 2014. godine još započela da smanjuje kroz zapošljavanje, odnosno kroz Zakon o zabrani zapošljavanja.
Naravno treba reći da mnoge lokalne samouprave do 2016. godine su pokušale da izigravaju taj zakon pa su recimo tako u pravnom delu pokušale da opštine proglase za gradove zato što bi sebi povećavale veličinu budžeta, broj zaposlenih a nisu bile kadrovski sposobne da se nose sa tim.
Prema tome, treba biti pravedan prema svima, ali treba reći koje lokalne samouprave su zaista donele veliku štetu. Imali smo čak i u Beogradu neke lokalne samouprave koje su podizale kredite, recimo opština Zvezdara gde je garant grad Beograd podigla je kredit dva miliona evra sa kamatnom stopom od 15,5% i 17% za rekonstrukciju mesnih zajednica. Zamislite u centralnim gradskim opštinama vi rekonstruišete mesne zajednice i vršite rekonstrukciju bazena u vrednosti od dva miliona evra, pri tome do sada su isplaćene kamate u vrednosti od 500.000 evra.
Hoću da kažem da promašene investicije određene političke garniture koja je vladala do 2012. godine i 2016. godine su pokazale kako bi oni vladali danas, a pokazuju da su mislili samo na sebe, a da su sav trošak isporučivali svim građanima Srbije. To je ono zbog čega danas je veoma važno što ste vi došli kao neko sa iskustvom u radu sa Skupštinom, praktično SKGO-om, odnosno Međunarodnom konferencijom skupština i gradova, jer na osnovu tog vašeg iskustva u budućnosti se nadamo da kada dođe nov koncept Zakona o lokalnim samoupravama koji će sigurno doneti velike promene, gde mislim da će otpori biti još veći, imamo svi snage da te promene obavimo i izvršimo u lokalnim samoupravama. Imate razumevanja da je svima u lokalnim samoupravama veoma teško, jer su dugovanja velika, jer su problemi koji su nasleđeni veliki, ali da moramo da ih rešavamo korak po korak.
U danu za glasanje ćemo sigurno podržati ovo rešenje kao jedan od prvih koraka u donošenju i reformi javnih finansija u lokalnim samoupravama. Želim vam puno uspeha na tom putu. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani mandataru, kandidati za ministre, narodni poslanici, danas imamo zaista pred sobom jedno autorsko delo za koje, pre svega, ne treba reći da je literalni rad, jer neko ko je pisao autorsko delo i ko je na ovakav sistematični način uradio 250 strana, u skraćenoj verziji 67, može slobodno da kaže da ima osobine naučnog rada.
Ono što predlažem, gospodine mandataru, da vaš rad zaista odštampate, jer mislim da će u budućnosti ostaviti velikog traga za ljude koji se bave ekonomijom i političkom ekonomijom, upravo zbog toga što na jedan sistematičan i integrativni način je prikazano da politika može da daje svoje rezultate u svakodnevnom životu i kao primer svim onim zemljama koje su u toj tranziciji, pošto u Srbiji tranzicija traje poslednjih 30 godina, kada posmatrate u političkom i ekonomskom smislu, može da da zaista dobre rezultate, pogotovo ukoliko imate takav pristup kao što ste vi dali.
Ono što je važno reći je da taj naučni rad, odnosno uopšte ovaj Ekspoze, može da se nazove da je Srbija jedna nova ekonomska paradigma Balkana, ali ne samo zapadnog Balkana, nego Balkana uopšte, zato što tu postoje zemlje koje jesu članice EU, a nemaju ovakve rezultate kao što ima rezultate Srbija i Vlada Republike Srbije, i neće ni imati te rezultate do 2012. godine, odnosno u tom tranzicionom periodu.
Zašto ovo govorim? Zato što kažu da je najbolja zemlja u tom tranzicionom periodu kada je ušla u evropske integracije, u pregovore sa EU, bila češka vlada, koja je od 16 ministara imala 15 inženjera i samo jednog političara i da je upravo zbog toga, zato što je imala pripadnike tehničkih struka u svom sastavu, dala najbolje rezultate u toj realizaciji i implmentaciji svojih ciljeva.
Međutim, vi ste u protekle dve godine pokazali da zaista ovim promenama, koje vam naravno svi drugi zameraju, ste pokazali da tim promenama u društvu i prihvatanjem tih promena koje postoje i implementacijom svih onih delova koji se odnose i na društvene promene i na ekonomske i na političke promene, ali i one koje obuhvataju promene koje nas okružuju, a to su promene u političkom okruženju u regionu Balkana i zapadnog Balkana i promenama u EU i odnosima EU sa Rusijom i odnosima Amerike sa Rusijom i EU, ste pokazali da ste mudar političar i da se jako dobro snalazite u međunarodnim okvirima. Zbog toga, zaista, ovakav Ekspoze treba sva naša buduća pokolenja da imaju kao jednu knjigu koja će pokazati da istoriju treba jako dobro poznavati, odnose među nama samima jako dobro poznavati, ali iz toga izvući jako dobre zaključke da bi mogli da idemo napred.
Otvorili ste mnoga pitanja, a to su pre svega pitanja o našim slabostima u društvu, o tome da naš narod ima određene karakteristike koje nas zaista uvek negde vuku nazad i bez kojih mi ne možemo, ukoliko ne ispravimo, da idemo napred. Zbog toga je taj sistem vrednosti koji je postavljen do 2012. godine u komercionalizaciji odnosa, da iza svega mora da stoji novac, upravo zbog toga što su neki trošili budžete i krali jednostavno ono što nije njihovo, nego narodno, što su narodne pare, suštinski ste pokazali da jednostavno to mora da prestane, da borba protiv korupcije mora da bude nedvosmislena i da nam je potreban nov Zakon o borbi protiv korupcije upravo zbog toga što primeri kao što su ministar gospodin Saša Radulović nikada ne sme više da se ponove.
Zašto to govorim? Zato što projekat Saša Radulović, koji je otišao iz jedne uređene države kao što je Amerika, odneo novac i nije platio porez, troši sada ovde i jednostavno za neke nove projekte kao što su nevladin sektor, kao što su neki projekti „Žuta patka“ i kada dolazimo do toga da kažemo, da vidimo šta je čovek radio u Srbiji, a onda dolazimo do određenih zaključaka da je kao stečajni upravnik bio stečajni upravnik 11 preduzeća, i plus savetnik u šest stečajnih postupaka i da ga je država isplatila u ukupnoj vrednosti od 22.794.560,76 dinara.
Kako sam došla do tog saznanja? Tako što kao predsednik Odbora za privredu nikad nismo videli ministra privrede da dođe na Odbor u parlament, da sedi tu kada slušamo izveštaj Agencije za privatizaciju, Agencije za stečaj i nikada nismo mogli da čujemo i da postavimo pitanje ministru o tome kako je kao stečajni upravnik „Vršačke pivare“, „MODA“ - Debeljače, „Lune Milovanović“, „Dimitrije Tucović“, „BK Kompanije“, „Delta legala“, kako je njegova firma „E-biznis servis“ kao suvlasnik mogla da radi određene knjigovodstvene usluge, da vrši reviziju nad ovim stečajevima i na kraju krajeva, sve to da naplati od države kroz određene troškove i mesečne prihode.
Znači, pitanje se postavlja - kako može neko da bude ministar, da bude stečajni upravnik i sada nakon svega toga da bude poslanik i da se bavi pravom i pravdom i da kaže da ne postoji država i institucije koje mogu to da sankcionišu, s pravom, zato što Agencija za borbu protiv korupcije očito nije imala zakon na osnovu kog je mogla ovako nešto da sankcioniše?
Treba postaviti i pitanje sa kolikim novcem je upravljao kao stečajni upravnik ovih firmi koje su u inostranstvu? To su devizni prilivi i odlivi tih sredstava.
Ono što treba još reći za ovaj ekspoze najznačajnije što ste dali fokus – obrazovanje, i jednostavno, privredni rast kroz ekonomiju koja će biti zasnovana na znanju. Zašto? Zato što je princip dualnog obrazovanja nešto što smo mi u svom društvu i kao deca prošli kroz srednje obrazovanje, a to su bile tzv. prakse, to su bili delovi koji se odnose na naše praktično znanje i koje smo negde svi prošli. Naša deca i deca naše dece to neće znati ukoliko zaista ne uvedemo ovakav sistem, ukoliko ne proizvodimo onoliki broj stručnjaka koji je potreban privredi, a to je jedino moguće sa ovakvim konceptom koji ste dali.
Na kraju, želim da kažem da promeni svesti, koja je neminovna, znači, insistirali vi ili ne, sa ovakvim konceptom, sa ovakvim ekspozeom, treba da stvori jedan nov sistem vrednosti u kojem mi želimo da imamo mlade ljude koji će zaista pokrenuti ovu zemlju u bolje sutra.
Ono što želim još da kažem, da mnogo toga kada govorimo o Konfučiju, a kojeg često citirate, je rekao da put do dobrote, misli se na upravljanje uopšte, državom, ide preko mudrosti. Vi ste kao mudar političar pokazali da je danas velika čast podržati ovakvu Vladu na čijem ste vi čelu. Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovane kolege poslanici, danas treba da privedemo kraju sednicu koju smo trebali još u petak da završimo. Jedna od najsvečanijih sednica, upravo kada se završavaju jedni izbori, jeste konstituisanje organa Narodne skupštine Republike Srbije.
Sve ono, predsedavajući, što ste pisali u svojoj knjizi o parlamentarizmu jednostavno u praksi vam je palo na ispitu, zato što je po prvi put za 24 godine u ovom parlamentu prekinuta konstitutivna sednica. Sve ono što nazivamo demokratijom, znači vladavine većine nad manjinom, danas je potpuno suprotno, zato što smo ovde danas imali slučaj da čujemo najgore uvrede prema onima koji predstavljaju većinu. Ta većina su jednostavno građani Republike Srbije.
Ono što treba reći obavezno, to je da priča o gušenju parlamentarizma, koja je pokušana da se plasira ovde od strane opozicionih stranaka, govori upravo jedan loš, neuspeo pokušaj da se napadne i Vlada gospodina Vučića i lista Aleksandra Vučića, ali i da se napadnu institucije. Zašto? Kad nemate političke argumente, onda počinjete da vređate lično. Za to smo imali sada upravo dobar primer i kada je u pitanju gospodin Bečić, ali i kada je u pitanju naš kandidat, gospođa Maja Gojković.
Lične uvrede tog tipa nikome nisu smetale, pa čak ni onda kada su mediji razapinjali na krst gospođu Maju Gojković kada je predstavljala tada predsednika parlamenta Srbije, kada je predstavljala sve poslanike na svom putu u Iranu, kada je ispoštovala protokol strane države, kada posle toga nijedan poslanik, pa čak ni jedno udruženje novinsko nije stalo u zaštitu Maje Gojković kao predsednice parlamenta, odnosno svih poslanika Skupštine Srbije.
Zašto ovo govorim? Zato što smo od petka pa do danas imali prilike da vidimo da gospodin Mićunović kao predsedavajući predstavlja suštinski, ideološki oca svih ovih stranaka koje se danas nazivaju opozicione stranke čiji su procenti između pet i sedam procenata, koje su na volšeban način zaista uspele da negde uđu posle izbora 2016. godine u parlament isključivo kao jedan pilot projekat određenih centara moći. Tu su naučili mnogo toga iz onih knjiga koje su imali prilike da pročitaju. Naučili su o tome kako se vode kapitalne investicije AP Vojvodini, kako se vode stečaji 14 firmi i jednostavno se poštuju zaposleni u Skupštini Srbije, da bi ovde došli da menjaju račune koji im se ne dopadaju ili dopadaju, i sve to da dele sa novinarima, a na pitanja koja su od suštinskog značaja nisu želeli da odgovore. Zašto neko ko želi da se bavi politikom i dalje može da bude stečajni upravnik nekoliko firmi i da li će dati ostavku na ta mesta?
S treće strane, imamo i te tzv. kvazinacionalističke stranke, koje su malo iz Čačka, malo iz Italije pokušale da dovedu birače u zabludu, i to birače onih upravo koji su vladali AP Vojvodinom. E, sve se to našlo upravo na jednoj listi, na listi kojoj jednostavno ideološki pripada onaj ko predsedava od petka pa do danas. Zašto ovo govorimo? Zato što se traži o izboru predsednice parlamenta da se uvede demokratija u parlament Srbije. Demokratija će se uvesti izborom predsednice Skupštine, gospođe Maje Gojković. Zato što je u prethodnom periodu gospođa Maja Gojković imala prilike u više navrata da otvori konkretan dijalog sa svim neistomišljenicima i da zaista i previše pusti u debate onima koji nisu pripadnici vladajuće koalicije. Pripadnici vladajuće koalicije i poslanici mnogo su pretrpeli veći pritisak nego što su pretrpeli pripadnici bivšeg režima.
Prema tome, ono što je pokazala gospođa Maja Gojković, to je jedna širina i fleksibilnost, da može da otvori dijalog sa svima, da se ne plaši ničega, pokazala je jednu veliku borbenost i pokazala je da može da očuva kredibilitet institucije kao što je Skupština Srbije.
Ono na šta treba još staviti akcenat, to je da pored zakonodavne funkcije koju parlament obavlja, na čijem čelu je bila gospođa Gojković, jednostavno nije bilo samo 200 zakona koji su ušli u set ekonomskih reformi, nego ukupno je parlament samo u prošloj godini usvojio 297 zakona i 611 akata. Takav slučaj je bio i u godini pre toga.
Prema tome, ovaj parlament je zaista naporno radio i za vreme dok je gospođa Maja Gojković vodila ovu instituciju i ono što treba reći da pored toga zaista je produbila i tu kontrolnu funkciju parlamenta, a to je da su po prvi put, znači, posle konstituisanja novih organa kao što je Zaštitnik građana, kao što je Zaštitnik za informacije, imali pravo da u ovom parlamentu raspravljaju poslanici o njihovim izveštajima. To nije bio slučaj ni onda kada ste ih vi birali svi, to nije bio slučaj ni od 2008. do 2012. godine. Čak smo čuli od Ombudsmana, odnosno Zaštitnika građana da je rekao da su pojedini pripadnici opozicionih partija govorili – pa, jel ti misliš stvarno da si ti Zaštitnik građana? Znači, sa takvim obraćanjem prema ljudima koji su predstavljali sve ove institucije, pokazali smo da se jednostavno ničeg ne bojimo i da svima možemo da imamo potpuno otvoren dijalog. Na kraju krajeva, i sve primedbe koje su ove institucije imale su usvojene na njihove preporuke. Samim tim, i ta uloga o kojoj se govori, ta kontrolna uloga, kao što su i usvajanje izveštaja o radu ministarstva na svaka tri meseca su zaista obavljena u roku.
Treća funkcija koju negde svi zaboravljamo, a to je taj odnos u međunarodnoj politici, odnosno predstavljanje države, odnosno parlamenta u drugim državama kroz bilateralne i trilateralne odnose sa zemljama ne samo EU, nego i svim delovima sveta, gospođa Maja Gojković je zaista obavljala na krajnje odgovoran način. To pokazuje jednostavno da je naš kandidat ispred vladajuće koalicije zaista odgovoran i krajnje dobronameran i u tim odnosima kada su u pitanju svi pregovori i sa EU, ali i sa Ruskom Federacijom, ali i sa zemljama sa istoka.
Prema tome, naš kandidat, kao što je gospođa Maja Gojković, nadam se nakon ovog glasanja zaista postaće prvi predsednik koji će doživeti reizbor, što se malo može reći za bilo kojeg u poslednjih 20 godina. Nadam se da ćemo imati prilike da nakon preuzimanja predsedavanja još večeras zaista odradimo posao na krajnje efikasan način po svim ostalim drugim tačkama, a vama se zahvaljujemo na vođenju ovakve sednice.

Uvaženi predsedavajući, potpredsedniče Vlade, poštovani gospodine Đorđeviću, danas smo imali prilike dosta toga da čujemo o vašem radu u okviru Ministarstva odbrane, i bili ste učesnik svega ovoga što su u stvari rezultati rada ministarstva za vreme tri ministra. Ali, treba reći zbog građana Srbije, da vaša biografija zaista odgovara današnjem mestu za koje se kandidujete.

Gospodine predsedavajući neću dugo vremena oduzimati samo želim zbog građana Srbije, pošto je od strane nekih pripadnika stranaka bilo omalovažavanja na temu koju gimnaziju studirate i kakva vam je biografija, vrlo je važno da se kaže zbog čega apostrofirate da ste završili Šestu beogradsku gimnaziju, jer ta gimnazija inače u koju sam ja išla, je dala naše velikane i kulture i umetnosti i velike pisce.

Ali, je vrlo teško iz takve gimnazije otići, uglavnom idu ljudi iz matematičke gimnazije i postaju članovi MENSE. Znači, gospodin Đorđević je jedan od članova 100 hiljada u svetu koji su članovi MENSE, odnosno udruženja, na osnovu određenih testova spadate svega u 2% ukupne populacije koje su iznad određenog stepena inteligencije kroz određeno testiranje. Tako da u Srbiji po zadnjim izveštajima iz 2014. godine ima svega 1200 ljudi koji su članovi MENSE.

Smatram da je to jedan od bitnih podataka koji treba svi da znaju, pa i oni koji su pokušali da omalovaže obrazovanje gospodina Đorđevića. Mislim da je uopšte onaj razlog zbog koga postoje određene veštine koje ste naveli u vašoj biografiji su sa potpunim opravdanjem, zbog toga što u ovih proteklih četiri godine u kojim ste bili državni sekretar ste sproveli određene ekonomske reforme i na kraju krajeva, učestvovali u donošenju tog master plana i definisanja imovine koja do 2012. godine niko nije uradio.

Kada govorimo o tome da postoje određene veštine u upravljanju rizicima i finansijskom istraživanju, onda je to jako značajno, jer mi u Srbiji moramo da znamo, kolika je imovina Srbije koja pripada Vojsci Jugoslavije, odnosno koja se vodi kao pripadnost Ministarstvu odbrane. Smatram da je vaš doprinos u ovoj oblasti veoma značajan i mislim da je sa opravdanjem velikim, gospodin Aleksandar Vučić vas predložio za ovu funkciju i smatram da su moje kolege navele u kojoj ćete se sve eliti naći prethodnih ministara odbrane Srbije i mislim da vam je zaista tu mesto.

Mislim da današnjim danom, suštinski, bez obzira na to da li ćete biti u sledećem mandatu Vlade ministar ili ne, vaš doprinos uopšte u ovoj oblasti je od velikog značaja, s toga u danu za glasanje sa zadovoljstvom, a to je već za nekoliko minuta mi ćemo učestvovati u izglasavanju na tu funkciju.

Poštovani predsedavajući, mislim da ste sa pravom povredili član 108. stav 9. gde niste prethodnom govorniku izrekli opomenu i on je to sada i u prethodnom izlaganju potvrdio da je spreman da snosi konsekvence za ono što je izgovorio, a izgovorio je ružne reči.
Pri tome, to na šta je on reagovao, uopšte nije izgovorio gospodin Babić, nego neko drugi, ali prema članu 108. stav 2. kaže – zbog povrede reda na sednici, predsednik Narodne skupštine može da izrekne meru opomene, oduzimanje reči ili udaljavanja sa sednice, te vas molim da u skladu sa ovom povredom izreknete opomenu gospodinu Đurišiću. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovani ministre, kolege poslanici, danas imamo jedan nov sistemski zakon koji je posle 25 godina sačekao svoje svetlo. Rekla bih da je to u stvari jedan nov model funkcionisanja lokalnih samouprava, baš zato što do sada nismo imali prilike da zaposlene posmatramo na ovakav način kakav je predložen ovim zakonom. Zbog toga smatram da o ovom zakonu, kada bude rasprava u pojedinostima, treba detaljno da razgovaramo.
S obzirom da na dnevnom redu imamo još jedan predlog, a to je autentično tumačenje Zakona o privatizaciji o kome smo ovde raspravljali, ja ću posvetiti nekoliko minuta tome, čisto da znate zbog čega je on stavljen u ovu tačku dnevnog reda, ali ono što bih htela da vam kažem jeste da ovakvo rešenje koje ste dali zakonom pokazuje da ste zaista temeljno radili na ovom predlogu. Osim toga što ste temeljno radili po svakom članu, vidim da ste koristili i mnoga iskustva iz prakse zemalja EU, čak ste naveli u obrazloženju da postoje tri modela po kojima razvijene zemlje rade i da ste izabrali upravo onaj koji odgovara našoj lokalnoj samoupravi i AP i na određeni način pokazali da Srbija postaje uređena zemlja, a uz pomoć onih zakona o maksimalnom broju zaposlenih koji se odnosi na AP i na lokalne samouprave koji je usvojen krajem prošle godine. Mislim da ovim zatvaramo potpuno postupak profesionalizacije ljudi koji rade u lokalnoj samoupravi.
Što se tiče autentičnog tumačenja, Odbor za privredu, kao predsednik sam bila zadužena i ovlašćena ispred SNS da branim i onaj deo koji se odnosi na izmene i dopune iz 2014. i 2015. godine. Poslali smo Odboru za zakonodavstvo, pogotovo oni problemi koji su se javili u praksi, a javili su se problemi, kada se raspisuju konkursi i završetak postupka privatizacije, kako treba da se država ponaša prema delovima određenih firmi, kompanija koje se završava u privatizaciji i kako je to definisano čl. 29, 30, 48, 50. i 52. Odbor za zakonodavstvo je u svom obrazloženju podržao ovakvo autentično tumačenje i u danu za glasanje jednostavno će podržati i dati ovakav predlog i svoje pozitivno mišljenje.
To nam je jako važno da bi ovaj postupak privatizacije završili i da bi zbog građana Srbije rekli, ono što smo se obavezali i prema EU, ali i kao država samoj sebi i prema zaposlenima koji još uvek u tom postupku privatizacije vuku određena prava i obaveze. Ovim tumačenjem treba da završimo taj postupak i da dovedemo do kraja na zadovoljstvo svih upravo, pre svega, zbog budžeta Srbije i zbog toga što u postupku same privatizacije treba da završimo sa neadekvatnim finansiranjem na račun svih građana Srbije.
U danu za glasanje, pored ovog zakona, gde ste formalno-pravno vi predlagač, SNS će podržati ovakav predlog tumačenja koji je Odbor za zakonodavstvo predložio. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, kolege poslanici, predlagači insistiraju na zakonima i definicijama javni interes, nasuprot onome što je predlog zakona – opšti interes. Kada pričamo o opštem interesu, onda pričamo o opštem interesu svih građana Srbije, a kada u definiciji nađete javni interes, onda je to interes za zajedničko dobro. Pa, tako je to zajedničko dobro, kroz izveštaj revizora, državnog revizora za prošlu godinu, u AP Vojvodina, na član 4. rekao da su ključne nepravilnosti u reviziji, upravo one koje u iznosu od 1, 990 milijardi dinara, preuzetih obaveza, izvršene, a nisu u skladu sa važećim zakonskim i drugim propisima Republike Srbije.
Kaže na strani devet – deo koji se odnosi na 159 miliona dinara, nije imalo validnu dokumentaciju kada govorimo o javnim nabavkama.
Prema tome, javni interes neki shvataju kao zajedničko dobro, njih samih članova koji vrše vlast, a mi smatramo uopšte državni i javni interes svih građana Srbije i zbog toga ovakav predlog ne treba prihvatiti kada su u pitanju amandmani. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, pa zarad istine moramo da kažemo kako izgleda ovaj amandman.
Znači, ako bi u stavu 2. postojećeg člana, pored javnog preduzeća, delatnost od opšteg interesa može da obavlja i, znači stavimo oblik koji kaže – oblik organizovanja pod kojim se podrazumeva, dve tačke i onda taksativno se nabraja.
Stvarno treba da budete genije da biste mogli da shvatite suštinu ovog amandmana i ono što stvarno u ovome potpuno daje obrazloženje pod kojim ste vi u stvari odbili ovaj amandman.
Sigurno da postoji amandmani koji možda imaju suštinu koja menja i ovaj zakon, poboljšava i unapređuje, i o njima možemo da razgovaramo. Ali na ovakav način zaista ne možemo da razgovaramo da se menja neka suština. Prema tome, mislim da građani Srbije treba da znaju kakvi amandmani se predlažu i zbog čega nisu prihvaćeni. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, zaista sam fascinirana pismenim obrazloženjem predlagača ovog amandmana, ali u usmenom obrazloženju smo čuli o rasparivanju modela koji daje ovaj zakon, a to je brisanje člana koji govori o osnivanju javnih preduzeća. Definisan cilj ste već čuli od mog kolege Babića, ali ono što se postavlja kao veliko pitanje, evo, gospodine ministre, ja vas pitam, s obzirom da u izveštaju Državnog revizora stoji da AP Vojvodina nije uvela 1.172 ha zemljišta u evidenciju svojih knjiga, niti 20.000 km kanalizacione mreže, misli se na kanale vezane za vodoprivredu, i 54 državna puta određenih kategorija u dužini od 2.030 km, šta će raditi „Vojvodinavode“ i „Vojvodinašume“ ako nemaju nigde evidenciju o svojoj imovini? To znači da se oni brisanjem ovog amandmana zalažu da se ugase javna preduzeća koja su u nadležnosti AP Vojvodine, kao što su „Vojvodinašume“ i „Vojvodinavode“.
Mislim da ste vi ovde spasioci ovih preduzeća, jer ovim amandmanom, odnosno odbijanjem ovog amandmana i ostavljanjem člana 5. ovako, dajete mogućnost da se Vojvodina ipak razvija, uprkos tome koliko je ruinirana u proteklih 15 godina. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, pa dobro je što ovakav amandman nije prihvaćen. Zato što, daću vam primer, recimo „Elektromreže Srbije“ ili bilo kog drugog javnog preduzeća koje nema mogućnost uopšte da nabavi, recimo opremu od preduzeća koja se recimo ne nalaze u opšte u mogućnosti da proizvedu određenu količinu. Onda bi došli u situaciju da recimo po određenim delatnostima uopšte javna preduzeća nisu u mogućnosti da nabave određena dobra. Time bi doveli u situaciju da određeni sistemi stanu. Samim tim otvaranjem ovakvih, znači preduzeća uz saglasnost osnivača, odnosno privrednih društava koje će raditi za potrebe tog javnog preduzeća, prvo smanjujete troškove velike. Drugo, dobijate konstantno funkcionalnost takvih preduzeća. Tako ono što ste sada rekli, suštinski treba i obrazložiti.

Jedan „Srbija gas“ ima jako puno zavisnih preduzeća uz pomoć kojih sada kada biste, na primer usvojili ovakav amandman, morali biste da ugasite, ili recimo neka druga otprilike preduzeća koja su zavisna od rada javnih preduzeća koja bi na određeni način, iako se bave drugom delatnošću morali potpuno da prestanu sa svojim radom i da zaposlene otpuste.

Tako da, samim tim vi biste na određeni način potrošili mnogo veća finansijska sredstva za sprovođenje ovakvih modela koji predlagač daje, a to u tržišnoj privredi danas jednostavno nije moguće. Zbog toga se osnivaju upravo ovakva zavisna preduzeća koja potpuno treba da uvedu jednu efikasnost u radu javnih preduzeća. S toga, s pravom ovakav amandman treba odbiti. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, preduzeća se osnivaju da bi pravila profit. Znači, ne osnivaju se preduzeća da bi radili određenu delatnost na račun države Srbije i na račun budžeta Republike Srbije i građana Srbije, nego zarad toga da bi kroz određene obaveze zbog opšteg interesa pravila profit.
Ova zavisna preduzeća treba da budu u funkciji javnih preduzeća, njihove efikasnosti, njihove ekonomičnosti i zbog toga jednostavno ne postoji drugi model osim da vi normalno ulažete određeni kapital, investirate u tako nešto i samim tim pomažete javnim preduzećima da se podignu kada su u pitanju završni računi da postoji profit.
To je osnovna ekonomska logika. Time razvijate tržište i jednostavno stvarate konkurentniju privredu. Takva privreda može da se nosi sa regionom, može da se nosi sa EU.
I danas, sutra, i kada budete hteli da razgovarate sa članicama EU, da postajete jedan od njihovih partnera ili komšija ili u sastavu EU, onda vas potpuno drugačije gledaju, nego onda kada nemate tu mogućnost da jednostavno imate javna preduzeća koja su u stalnim konstantnim dugovima, po stalnim garancijama, po stalnim kreditima i nemogućnosti da jednostavno racionalizujete njihovo poslovanje.
Stoga, potpuno opravdavamo uopšte što ovaj amandman nije prihvaćen. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, čudi nas uopšte toliko zalaganje da jednostavno Beograd se ne razvija kao sve savremene metropole. Pogotovo od onih koji u pet opština u ovom trenutku raspolažu demokratskom vlašću i preduzećima koja postoje kao javno komunalna preduzeća u okviru tih opština.
Međutim, znate kako, oni su na funkcijama u tim opštinama gde nema javno komunalnih preduzeća, jer su to uglavnom centralne gradske opštine. A za one opštine koje se nalaze na rubu grada Beograda, jednostavno ih nije ni briga. S obzirom da su do 2012. godine imali prilike da rukovode i tim javno komunalnim preduzećima, ostavili su velike dugove, koje su, naravno, morali kao lokalna samouprava i grad Beograd da preuzme, i s obzirom na ovakvu situaciju, potpuno je logično što ste dali ovakvo rešenje. Jer, finansijski i suštinski gledano, grad Beograd, kao osnovna jedinica lokalne samouprave, praktično upravlja finansijama i kao taj drugostepeni organ 17 opština koje se nalaze u okviru grada Beograda odgovara prema Republici i prema budžetu Republike Srbije.
Stoga je ovakvo rešenje je potpuno logično, da lokalne samouprave, odnosno gradske opštine ne mogu više da budu osnivači javno komunalnih preduzeća. Zatečeno stanje kaže sledeće - da 691 preduzeće pripada lokalnim samoupravama, da 457 preduzeća pripada javno komunalnim preduzećima. Mi imamo definisano 12 javno komunalnih preduzeća u gradu Beogradu, a sve ostalo, preko nekih 12, još toliko, spadaju u nadležnost gradskih opština. To jednostavno i nije normalno. Ako vi upravljate tim preduzećima, a gradske opštine nisu u mogućnosti finansijski da upravljaju na adekvatan način, s obzirom da oni zavise od grada Beograda, potpuno je logično onda ovakvo rešenje i jednostavno za Ministarstvo finansija, zbog toga što će u budućnosti imati mogućnosti da jednostavno kontroliše i ugovore koji se odnose na ulaganja, kada govorimo o investicijama, ali i ono koje se odnosi na sklapanje ugovora na osnovu javnog privatnog partnerstva.
I još nešto, loše primere upravljanja preduzećima imate i kada je u pitanju Kragujevac. Srpska napredna stranka gotovo manje od dve godine je preuzela vlast. Ono što je zatekla, recimo, u Sektoru upravljanja otpadom, jeste 1.000 ljudi koji su zaposleni, dugovanja preko nekoliko milijardi dinara. Znači, potpuno predimenzionirana preduzeća koja su se finansirala iz budžeta svih građana Kragujevca. Budžeti su bili prezaduženi, nisu imali mogućnosti uopšte da funkcionišu. Nakon tog preuzimanja Republika je ta koja suštinski mora da obezbedi funkcionisanje lokalnih samouprava, a prema tome i samih javno komunalnih preduzeća.
Tako da, potpuno je logično što na ovaj način u budućnosti dajete mogućnost da grad Beograd reši pitanje i upravljanja otpadom i upravljanja otpadnim vodama, ali i neke velike strateške projekte koji nas očekuju. Naravno da otvaranje nekih kafića ne spada u formiranje javno komunalnih preduzeća. To predstavlja dezavuisanje javnosti na jedan krajnje nekvalitetan način. Stoga, zahvaljujem se upravo na ovakvom rešenju.