Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovani ministre, kolege poslanici, pa, prvo da definišemo znači obrazloženje predlagača. Argument je da je protivustavno rešenje gde se ukida deo koji se odnosi na transfere za namenu uopšte koji imaju lokalne samouprave, znači ne stoji. To smo znači rešili.
Drugi deo koji se odnosi uopšte na argumente predlagača da je to jedan rigidan stav prema lokalnim samoupravama na osnovu ovog zakona, takođe ne stoji, zbog toga što smo u ranijoj praksi imali da određene transfere koji su povereni poslovi bili od strane države u većini slučajeva su trošeni za određene projekte koji uopšte nisu imali veze sa poljoprivredom i poljoprivrednom proizvodnjom.
Zbog toga se ovakvim zakonskim rešenjima uvodi, jača finansijska disciplina, ali i organizaciona disciplina kod lokalnih samouprava, da jednostavno one moraju da organizuju tako svoj posao kojim će pokrenuti poljoprivredne aktivnosti na određenim parcelama u njihovoj lokalnoj samoupravi i time obezbediti da zaista se radi posao zbog kojih su izvršeni zakupi poljoprivrednog zemljišta.
Zašto to govorimo? Znamo da u postupcima ranijih zakupa iako je on mali, svega 248 hiljada hektara, znači oko 30% postoje zakupi, 70% poljoprivrednog zemljišta je nezakupljeno. Od toga više od polovine možemo da kažemo da je uzurpirano. Šta to znači? To znači da nelegalni poljoprivredni proizvođači koriste državnu zemlju i jednostavno je koriste za svoje svrhe. Pa, čak ima i onih koji nisu ni prijavljeni kao poljoprivredna gazdinstva, tako da država time gubi godišnje 100 miliona evra u budžet, upravo zbog toga što ne postoji zakupi.
Poljoprivredne aktivnosti koje su određene lokalnoj samoupravi naravno da zavise i od same lokalne samouprave kako ona organizuje privredni ambijent, odnosno kada pričamo i o poljoprivredi, ambijent kojim treba i saradnja sa poljoprivrednim proizvođačima. I mi smo kao Forum za energetsku politiku zaista držali jednu debatu u kojoj smo hteli da zajedno sa poljoprivrednim proizvođačima razgovaramo o tome na koje sve načine može da se koristi poljoprivredno zemljište u pojedinim lokalnim samoupravama, jer ne pričamo samo o Vojvodini.
Znači, pričamo više od polovine poljoprivrednog zemljišta pripada drugom delu Srbije, znači koji nije Vojvodina, da jednostavno sve lokalne samouprave koje imaju određene mogućnosti da poljoprivredna zemljišta stave u funkciju privrednog razvoja. Da li će to biti primarna poljoprivredna proizvodnja ili će biti sekundarna, kada govorimo o prehrambenoj industriji je vrlo bitan faktor.
Zbog toga ono što je dato ovim predlogom zakona da se u lokalne samouprave uvodi jedan sistem discipline i pod određenim rešenjima da se čak i obustave privremeno transferi, dok ne budu odradili svoj deo posla, je potpuno ispravno zakonsko rešenje. Zbog toga ovaj amandman ne treba prihvatiti. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre kolege poslanici, pa radi istine prvo, amandman Odbora uz saglasnost Ministarstva poljoprivrede i Vlade Republike Srbije prihvaćen je u onom obliku kako je definisan od strane Odbora za poljoprivredu Narodne skupštine Republike Srbije i koji je gospodin Marijan Rističević predložio.
Prema tome, posle toga je Agencija za borbu protiv korupcije izašla zadovoljna sa takvim rešenjima i da su otklonjene sve prepreke koje bi mogle da uslove određena kršenja zakona kada govorimo o Zakonu za borbu protiv korupcije.
A kada pričamo o stočnim grlima, stočnom fondu, treba da bude predlagač iskren i da kaže da je preko 500 grla zaklano samo da bi gospodin Mišković mogao da uvozi mleko u prahu preko Imleka. Komisija za zaštitu konkurencije na sudu je izgubila postupak gde je iz budžeta dato 750 miliona evra upravo zbog tako sposobne politike poljoprivrede koja je vodila prethodna vlast. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, apsurdno je uopšte govoriti o privrednim subjektima koji ne žele da se udružuju.
Prvo, osnovni princip funkcionisanja privrednog društva je da stvara profit, da bude ekonomski isplativo ono što neko radi. Vlasnik, grupa fizičkih lica ili pojedinac stvara privredni subjekt, tj. registruje ga da bi radio. Da bi radio i imao budućnost, udružuje se. To udruživanje je upravo zbog toga da bi mogao lakše da plasira svoje robe i usluge na tržištu. Da li je taj izvoz vezan za region ili za druge zemlje razvijenije nego što su u našem regionu, ali upravo daje mogućnost putem udruživanja.
Prema tome, potpuno je nejasno zbog čega predlagač daje ovakav amandman i u obrazloženju kaže da će neko drugi zastupati interese određenog privrednog subjekta i da on može sam da funkcioniše na tržištu. To je jednostavno u potpunoj suprotnosti sa ekonomskom logikom. Prema tome, ovakvu vrstu amandmana ne treba prihvatiti i čak ne treba više ni obrazlagati, jer potpuno destruktivno deluju na one privrednike koji ovo slušaju. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, poštovane kolege poslanici, očito predlagač ima nameru da se zaštiti pravni subjektivitet određenih delova privrednih komora. Znači, važno je ko raspolaže param, a ne ko raspolaže i upravlja privrednim aktivnostima. Ako kažete da u novom predlogu neće biti 16 komora i dve autonomne nego 29, nego kažemo da može da bude i više, to znači da se obezbeđuje potpuna transparentnost i mogućnost udruživanja po svim nivoima.
Daću vam primer, PKS je jedan sistem koji je funkcionisao po zakonu iz 1998. godine do sada do kada ne raspravljamo o novom, ali recimo određeni broj privrednika, nekih 120 preduzeća su želeli na osnovu svoje delatnosti koja je otprilike vezana za zaštitu životne sredine, da napravi jednu privrednu komoru Zeleni Srbije, ali ni to nije bilo dovoljno.
Zašto? Zato što određena grupa privrednika, njih 11 koji su uložili preko 50 miliona evra kroz investicije u svoja preduzeća, nisu bili zadovoljni kako je ta komora zastupala njihove interese i čak su se izdvojili i odatle i napravili svoje udruženje. To je potpuno legitimno.
Svako preduzeće odlučuje o svojoj sudbini i sa kim će se udruživati i sa kim će praviti posao i kako će izlaziti na tržište. Prema tome, ako ste vi rekli može da se registruje i regionalna privredna komora i čak okrug, i grad, i opština, to znači da ste potpuno otvara mogućnost da svi učestvuju u tome. Postoje dve mogućnosti kako se regulišu učešće u privrednim komorama. To su modeli i na zapadu i na istoku. Ili je dobrovoljno ili je zakonska obaveza. Znači, ako idemo na dobrovoljni sistem, upravo otvarate tržište i mogućnost kako će privredni subjekti da se udružuju.
Kada se govori o decentralizaciji, o regionalizaciji, pa znate šta, decentralizacija, regionalizacija, ne podrazumve anarhizaciju. Znači, sada ćemo da radimo šta hoćemo, da raspolažemo parama kako hoćemo, bez kontrole privrednih subjekata koje mi zastupamo. Uvođenjem ovog parlamenta gde će svi privredni subjekti na jednoj opštini, jednom gradu imati pravo kroz određeni parlament da vide šta rade te privredne komore, upravo daje mogućnost da se potpuno promeni privredni ambijent i privredne aktivnosti na lokalu. Mislim da je ovo jedan od dobrih modela na koji način suštinski privredne komore treba da funkcionišu. Na kraju krajeva, nismo mi to izmislili, takvi modeli postoje u razvijenim državama i takvi modeli funkcionišu, daju velike rezultate.
Model austrijske privredne komore upravo je jedan od modela koji je ovde zastupljen, a on je dao najbolje rezultate – povećao izvoz, povećao konkurentnost privrede i povećao priliv stranih direktnih investicija.
Zbog toga ovakvi amandmani nisu prihvatljivi i zbog toga je amandman koji je sledeći, upravo odgovarajući način na koji mogu da funkcionišu sve privredne komore. Jer, ako pričamo o niškoj, onda će hteti i Novi Sad, onda će hteti i Kragujevac, onda će Beograd, Vranje, Leskovac, jednostavno isti ovaj tip regionalizacije, isto raspolaganje finansijskim sredstvima i niko se neće baviti ni imovinom, ni njihovim članovima, zbog kojih je, u stvari, Privredna komora osnovana. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, ekonomija nema granice i kada pričamo o centralizaciji, ovde u parlamentu naravno da ima veliki broj poslanika iz Niša i da ta tema oko regionalizacije je vrlo interesantna, ali ja ću vam reći da niška Privredna komora obuhvata i pirotski i toplički kraj.

Ako pogledate statističke ekonomske rezultate za rast i razvoj, recimo, grada Vranja po broju radnih mesta, po tome koliki prihod daje, koliko uplaćuju u budžet, kada pogledate Leskovac, kada pogledate Pirot sa svojim preduzećima, onda ćete videti da su ti ekonomski rezultati mnogo veći i da je mnogo veći razlog da centri privrednih komora, recimo, budu u Vranju, u Leskovcu, u Pirotu, nego u Nišu.

Prema tome, kada pričamo o centralizaciji, znate kako, uvek medalja ima dve strane. Nemojte se uvek zalagati za centralizaciju a priori i pričati da je to centralizacija u Beogradu, jer kada pogledate po tome kako se ponaša jug Srbije i kako ekonomija napreduje, potpuno je prihvatljivo da ima 29, mogućnost za 29 regionalnih privrednih komora ili okružnih, da ne bude pet, odnosno statističkih okruga. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, pre svega da se zahvalimo što je ministar imao razumevanja za naš predlog i prihvatio.
Ideja je bila da se strane privredne komore osnuju kao predstavništva privrednih komora, Privredne komore Republike Srbije, ali da ne budu zaseban privredni subjekt koje smo prilike imali do sada da vidimo sa regionalnim privrednim komorama i da taj registar predstavništva stranih privrednih komora se vodi u APR.
Ono što je važno jeste da mi suštinski ovde dajemo potpuni doprinos to j ekonomskoj diplomatiji koje smo sve više svesni, jer u poslednjih tri godine imamo dosta rasprave na Odboru za privredu o tome kolika je funkcija u stvari bila ekonomskih savetnika u okviru naših ambasada.
Pokazalo se da njihovi rezultati nisu bili na zavidnom nivou i uglavnom je to išlo u korist pojedinaca koji su tamo sedeli, a ne država. Suštinski, ovim želimo da i po modelu ostalih razvijenih država, komore imaju svoja predstavništva, da vodimo tu jednu aktivnu ekonomsku politiku, a pogotovo u državama za koje smatramo da imamo izvoznu orijentaciju i dobru saradnju u budućnosti. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre i kolege poslanici, da bi završili uopšte ovu priču sa mistifikovanjem tipa nekih potpisa, da li je nešto plagijat ili ne, znači, to ne utvrđuje ni Agencija za privredne registre, nego policija i sud.
Prema tome, do dana današnjeg mi nismo imali jedinstvenu bazu podataka svih državnih institucija iz koje vi možete da vidite prvo o kojim ljudima se radi, ko su vlasnici određenih privrednih subjekata i kakvo je njihovo poslovanje, kao i da li su na određeni način zaista registrovani u skladu sa zakonom. Ovaj zakon treba suštinski da nam da, da reši kompletnu informisanost ciljne grupe od pola miliona ljudi koji su vlasnici od 400.000 malih i srednjih preduzeća.
U toj centralnoj bazi treba da postoji evidencija ljudi koji rade na određeni nezakonit način, za koje postoje određena dokumenta, prekršajni upravni postupci i krivični postupci, a da država to ne zna. To je oko 21% cele privrede. Za toliko privreda Srbije šteti i za toliko jednostavno unosi nered na tržište kapitala i osporava rad i zaustavlja rad onih drugih privrednih subjekata koji normalno rade. Zbog toga ovakav zakon treba prihvatiti i sve ove amandmane koji su u skladu sa tim „briše se“ i koji negoduju uopšte postojanje ovakvog zakona treba odbiti. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, o kojim institucijama pričamo ako postupak privatizacije završavamo, čemu onda Agencije za privatizaciju?
Prvo, obavezali smo se da ćemo kao država završiti ovaj postupak, potpisali određene dokumente što se tiče EU. U izveštaju o napretku Srbije, znači za ovu godinu imamo kroz izveštaj i sva poglavlja našu obavezu da završimo postupak privatizacije.
I onda sada pričamo o izmenama i dopunama, znači koje se odnose na prestanak rada Agencije za privatizaciju sledeće godine i na te nadležnosti koje treba da završi i Ministarstvo privrede i onda sada govorimo o tome da neko gasi, odnosno uništava institucije.
Ne, postupak privatizacije se završava. I to je kraj.
Društvena imovina prestaje da postoji. Prema tome, ove izmene i dopune upravo govore o tome da svi poslovi koji se odnose na postupak privatizacije na tržište kapitala i na kontrolu izvršenja ugovorenih obaveza koje je agencija imala jednostavno mora Ministarstvo privrede da preuzme na sebe. I to je kraj postupka privatizacije koje traje poslednjih 20 i više godina. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, prvo da se zahvalimo što ovakav amandman je usvojen, a predlog je taj da se definiše tačko uloga Agencije za privatizaciju nakon gašenja, da ona praktično postaje agencija za rešavanje sporova. Očito je naša prošlost pokazala da su sporovi samo i ostali. S druge strane, interese države zastupaće Državno prvobranilaštvo tako da i ono što se odnosi i na zaposlene i na ljude, tačno se definiše.
Zahvaljujemo vam se na razumevanju što uopšte kada govorimo o amandmanima za izmene i dopune i završetak procesa privatizacije ste imali i dovoljno razumevanja da jednostavno sve stvari stavite na svoje mesto. Hvala puno.

Uvaženi ministre, kolege poslanici, predlog ovog amandmana koji ste usvojili je suštinsko usklađivanje sa budžetom Republike Srbije, koji smo usvojili za 2016. godinu.
S obzirom da se Agencija gasi praktično 1. februara 2016. godine, sredstva koja su bila namenjena, sada se tačno preusmeravaju sa određenih pozicija novoj agenciji za rešavanje sporova i Ministarstvu privrede, shodno tome koliko u tom reciprocitetu koja treba da povuče. Samim tim, mi suštinski i finansijski, u stvari ovaj zakon uvodimo u tokove, na osnovu kojih vi možete da vršite implementaciju ovog zakona koji Skupština bude usvojila. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, pa energetska zajednica ne misli da je „Srbijagas“ propala firma. To je srce energetske stabilnosti Republike Srbije i zbog toga i traže restrukturiranje takvog javnog preduzeća po modelu svih modernih razvijenih evropskih država. I zbog toga je izvršeno restrukturiranje i podela nadležnosti u „Srbijagasu“, na proizvođački i distributivni deo.
Prema tome, 11% gasne mreže nalazi se u Srbiji koja finansira kompletno sve škole, sve bolnice, sve toplane. Subvencionisana cena gasa pokazuje da suštinski kompletna privreda zavisi i od „Srbijagasa“ i od NIS.
A kada pričamo o NIS-u, pa hajde da budemo iskreni, da budemo iskreni kada se prodavao NIS, da tada bilansi stanja i uspeha nisu realno prikazani. Da budemo iskreni da tada 71% vlasništva je prodat ruskom partneru, a da 29% je ostalo srpskom partneru.
I kada pričamo o tome ko su sve članovi upravnog odbora, nadzornog odbora, pa treba biti realan i podsetiti se 2011. godine na kraju godine je došlo do toga da je tadašnji ministar dolazio ovde da traži podršku Skupštine Srbije za 50 tačaka dnevnog reda sporazuma koji su vredeli 1,4 milijarde evra. Da u tadašnjoj toj grupi se nalazio i taj memorandum kada pričamo o dugovanjima „Srbijagasa“ prema NIS-u.
Prema tome, tada nije mogao ni budžet da se donese ranije dok nije gospođa Danica Drašković postala član Upravnog odbora NIS. Prema tome, jako puno ste učestvovali u ovom dugovanju. Memorandum ste tek uradili kada ste skupili sva dugovanja u 2011. godini.
Znači, čekali ste godine i godine da se nakupe da biste definisali koliko ste se zadužili i celu državu i budžet. Samo što ste tada u budžetu to prikazivali kao bankarske garancije pa nisu bile iskazane, a sada jednostavno kada dolazimo na to da se pravi planski budžet, kad MMF imate sporazum sa njima, oni traže da se to decidno definiše u parama.
Prema tome, ovo je jedini način da se tačno zna koliki je dug, kada pričamo, i naplata duga „Srbija gasa“ prema NIS-u. Prema tome, ovo je jedni način da budete iskreni i prema građanima Srbije, ali i prema međunarodnim institucijama finansijskim, da kažete koliki je dug „Srbijagasa“ prema ruskom partneru. I to ne treba kriti kao što ste vi krili, i vodili ih vanbilansno, nego jednostavno treba prikazati.
S obzirom da zaista u prethodne tri godine smo imali problem sa budžetom i u toj celoj konsolidaciji, dobra je stvar što jednostavno naš ruski partner nije tražio da se to odmah iskaže i na to treba da budete ponosi zato što bi to urušilo kompletnu finansijsku konsolidaciju i isplatu i penzija, i plata. I treba biti iskren prema građanima Srbije, a ne govoriti neke priče da će sada doći do velikog kolapsa da to jednostavno ne zavisi od nas nego zavisi od SNS.
Pa nismo mi prodali NIS. Nismo mi učestvovali u pravljenju tih dugova do 2011. godine nego vi. Da li je bila leva ili desna Demokratska stranka, više nije ni bitno. Bitno je da danas imamo ovoliko dugovanje. I budite realni i iskreni, a nemojte sa jeftinim političkim pamfletima ovde da izlazite i da plašite narod. Zbog toga ovaj amandman ne treba prihvatiti. Treba biti krajnje realan. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarko, kolege poslanici, pa Srbija je zemlja velikih potencijala, ali i mnogih propuštenih šansi, sa bogatom, plodnom zemljom, da jednostavno bude zemlja sa bogatim ljudima.
Od 2012. godine, praktično se vodi bitka za to, da imamo bogate ljude na poljoprivrednim zemljištima. Sve ono što je devastirano u proteklim decenijama, da pokuša da se zaustavi u totalni sunovrat, i na određeni način revitalizuje i pokrene kroz određene privredne aktivnosti.
Zašto to govorim? Možda, gospođo ministarka, niste znali da od 2005. godine je usvojena bila tadašnja strategija razvoja poljoprivrede koja je podrazumevala model ubrzane privatizacije, zbog toga što poljoprivredna zemljišta tada koje se nalazilo u javnoj svojini nije bilo dozvoljeno da se proda, ali su se ubrzano prodavali preko Agencije za privatizaciju kompletni agrokombinati. Čuli smo koliki je broj agrokombinata samo u Vojvodini prodat, s tim što zemljište se nikada u knjigama bilansa nije vodilo. Vodili su se samo objekti.
S druge strane, nije se znao ni kapital tih kompanija u potpunosti, zbog toga što zemljište uopšte nije bilo predmet procene kapitala takvih kompanija.
Tako da, sa jedne strane imali ste zabranu prodaje zemljišta, s druge strane imali ste ubrzanu privatizaciju poljoprivrednih kombinata. Sa treće strane, imali ste ubrzanu kupovinu, odnosno tendersku prodaju te zemlje, pogotovo u AP Vojvodini i kada su se prodavali hektari od 300 do 500 evra, a danas vrede od sedam do 15 hiljada evra, čak na tržištu kapitala po hektaru.
Zašto ovo govorimo? Zato što je rezultat svega toga da Srbija godišnje gubi sto miliona evra zbog toga što u zakupu ima svega 30% državnog zemljišta. Znači, 70% državnog zemljišta neko drugi obrađuje, država nema pojma ko se nalazi na tom zemljištu i ne prihoduje to, i normalno je da oni uzurpatori koji imaju interes da koriste državne resurse za nula dinara sigurno da neće biti blagonakloni ovakvom zakonu koji predlažete ovde u Skupštini.
Zakon je ušao u skupštinsku proceduru 5. novembra. Od 5. novembra nekoliko debata se vodilo po pitanju ovog zakonskog predloga. Forum za energetsku politiku Srbije je čak imao prilike da zajedno sa proizvođačima i različitim udruženjima razgovara i na temu kako iskoristiti poljoprivredno zemljište koje se ne obrađuje, odnosno koje nije predmet uopšte niti zakupa, niti eksploatacije za primarnu poljoprivrednu proizvodnju.
Ono što će biti interesantno, dato je i kroz određene amandmane, mislim da su vrlo prihvatljivi, ali ono što cela Srbija treba da zna, da 3,2 miliona hektara se obrađuje u Republici Srbiji, 1,6 miliona hektara je u Vojvodini. Znači, ona druga polovina pripada ostaloj teritoriji Srbije. Prema tome, ovaj zakon treba da važi za celu teritoriju Republike Srbije.
Ono što je važno reći, da 800 hiljada hektara se ne obrađuje. U tih 800 hiljada hektara postoje određeni kapaciteti, potencijali koji mogu da se koriste za energetske svrhe. Zbog čega? Zato što u tih 800 hiljada hektara neki stručnjaci su izvršili određena istraživanja, pa kažu – da može da se proizvede 320 miliona litara biodizela, plus 380 miliona kilograma stočne hrane.
Ono što je bitno još reći, da Srbija gubi na ovaj način ne obrađujući tih 800 hiljada hektara loše zemlje koju niko neće, 200 megavata električne energije i toplotne energije. Znači, mi gubimo praktično toplifikaciju Srbije za dva miliona stanovnika ne korišćenjem 800 hiljada hektara zemljišta.
Zbog toga postoji amandman koji je gospodin Marijan Rističević predložio, to je da se tako devastirano zemljište i ono čak koje niko nije u prethodne tri godine obrađivao i ova Srbija spaljuje sedam miliona kubnih metara slame, da u zakup za nula dinara onim poljoprivrednim gazdinstvima, onim proizvođačima koji žele zaista da se bave biomasom, jer to je jedan od načina kojima poljoprivrednim proizvođačima, pored primarne proizvodnje koji vrše u određenom segmentu ušteda energetskih mogu imati šansu da kroz proizvodnju biomase jednostavno imaju dodatne prihode, ali i pokrenu samim tim i razviju sektor obnovljivih izvora energije i energetsku efikasnost u Srbiji.
Vi ste imali prilike kao ministarka i da u Republici Baden Virtenberg, kada ste bili u poseti, čujete koliko energetskih sela za samo sedam godina je izgrađeno, početo od jednog, a danas postoje 70 energetskih sela upravo na temu proizvodnje biomase.
Ono što je važno reći da ovim zakonom se pre svega na određeni način uvodi red u zemljišnu politiku, da je mnogo prepreka koje je trebalo preći, da proces restitucije se završava ove godine, daje šansu da se jednostavno na određeni način definiše i katastar koji do sada jednostavno nije potpun bio kada su u pitanju poljoprivredne parcele, da se reguliše status poljoprivrednih proizvođača koji su se nalazili u ulozi uzurpatora u ovih 70% koji iznosi oko 580 hiljada hektara, da se strožija politika zavede kada su u pitanju lokalne samouprave i da na određeni način dajete mogućnost malim poljoprivrednim proizvođačima koji će moći da konkurišu za IPARD program, da preko dva hektara jednostavno kroz određeni zakup prikažu da imaju tolike parcele i onda budu u mogućnosti da apliciraju jednostavno za ta bespovratna sredstava. Ukoliko imaju manje parcele od dva hektara kao mali proizvođači, oni nisu u mogućnosti da apliciraju za ta sredstva.
Prema tome, time idete i kroz postupak implementacije SSP-a za poglavlje 2 kada su u pitanju uopšte poljoprivredno zemljište i zaštita kada je u pitanju kvalitet poljoprivrednog zemljišta. Idete u susret unapređenja samog poljoprivrednog sektora, ali idete i u susret razvoju energetike kada su u pitanju obnovljivi izvori energije.
Zbog toga smatramo da ovaj zakon ima tu jednu razvojnu investicionu komponentu i kada gledamo uopšte one koji se bune protiv toga onda je potpuno jasno ukoliko je privatizacija izvršeno od 2005. do 2011. godine na onaj način koji sam vam izložila, a to je zabranom otuđenja, odnosno zabranom opšte zakupa poljoprivrednog zemljišta, a kasnije prodajom poljoprivrednim proizvođačima, odnosno današnjim tajkunima, onda je jasno da nije bilo u interesu da se ovakvo stanje reši.
S obzirom da dajete ovakav predlog zakonski, potpuno je jasno da na transparentan način želite da rešite ovu oblast. Ali treba reći, i treba biti iskren, i treba pročitati kojih četiri kompanije, koja četiri vlasnika danas drže preko 100 hektara poljoprivrednog zemljišta u svom vlasništvu i treba reći da strani investitori drže svega 22 hiljade hektara zemlje.
Znači da četiri i po, skoro pet puta više drže domaći vlasnici. Ti vlasnici su „MK grup“ gospodina Miodraga Kostića, „Delta“ gospodina Miroslava Miškovića, „IM Matijević“ Petar Matijevića i „Irva investicije“ Đorđe Nicović. To su četiri vlasnika, praktično, zemlje koji drže u svom vlasništvu kroz određene kompanije ovo poljoprivredno zemljište.
Sigurno da je njima u interesu da kroz unapređenje i kroz određenu vrstu konkurencije koje će dobiti na ovom tržištu, unapređuju rad poljoprivrede i da ovo zemljište na određeni način kroz primenu novih agro-tehničkih mera pokrenu i nove proizvodne kapacitete, ali ne samo za primarnu proizvodnju nego i prerađivačke.
Potpuno je nejasno zašto se zamenjuju teze kada se govori o biznis planu i kada se govori o tome ko će zakupiti onaj deo od 70% koji je nezakupljen, poljoprivrednog zemljišta, ko će plaćati u budžet 100 miliona evra.
Plaća će novi zakupci, oni koji su ekonomski sposobni da otvore nove proizvodne kapacitete, kada govorimo o primarnoj proizvodnji. Samo oni koji su ekonomski sposobni, kupovina zemljišta a da se ništa ne radi na njoj, jednostavno nije ekonomski danas isplativa, pogotovo kada ćete imati i male proizvođače koji će se baviti sigurno proizvodnjom zdrave hrane, koja je inače na tržištu u zemljama EU uvek za 30% skuplja nego od onih koji se bave konvencijalnom proizvodnjom poljoprivrednih proizvoda.
Prema tome, ono što danas donosi ovaj zakon, praktično donosi jedan novi zamajac u poljoprivredi, u ekonomiji, u prilivu stranih direktnih investicija i zbog toga ovaj zakon treba podržati. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, danas smo jako puno slušali o svemu, samo ne o zakonima koji su danas dati u ovom setu koji se odnosi i na finansije i na privredu, ali i na sektor visokog obrazovanja, što očito pokazuje suštinu funkcionisanja ove Vlade, jer smatra da jedino povezivanjem nauke i privrede i finansija suštinski Srbija može da pravi jednu novu vrednost u budućnost, da mladi zaista imaju perspektivu, da u Srbiji otvaraju nova radna mesta, i na kraju kao rezultat svega toga jednostavno Srbija nema problem sa budžetom.

Ono što nam je ostalo u amanet do 2012. godine, jednostavno ovih poslednjih tri godine smo morali da rešavamo kako smo morali, prvo konsolidacijom javnih finansija, a zatim funkcionisanje na taj način da donosimo zakone koji treba da reformišu kompletan sistem funkcionisanja, kako u tehničkom smislu, tako i u društveno ekonomskom smislu.

Kada danas imamo na Odboru za privredu jedan set zakona koji govori, potpuno novih zakona, Zakon o zadrugarstvu, Zakon o privrednim komorama, ali i onaj deo koji se odnosi na završetak procesa privatizacije i još dva zakona koja su vezana za to, onda to pokazuje suštinski da se ekonomske reforme zaista brzo rešavaju, da ova Vlada na čelu sa Aleksandrom Vučićem i njegovom Vladom sada jednostavno ide velikim koracima koje određeni sektori čak i određeni politički subjekti u društvu. Ne mogu da prate i to pokazuje upravo ova rasprava da u nemogućnosti da prate svaki zakon i da pričaju o određenim zakonima koji su danas na dnevnom redu, onda pribegavaju takvim svojim izlaganjima gde jednostavno pokušavaju jeftinim političkim panfletima uplaše narod time da će se to odražavati na određeni kućni budžet, pitanje „Srbijagasa“ ili određenih pitanja administrativnih taksi.

Da se vratimo na Zakon o zadrugarstvu, sistem zadrugarstva je definisan zakonom prvo iz 1989, zatim 1996. godine, savezni zakon i 1998. godine republički zakon. Znači od 1998. godine ni jedna Vlada do ove Vlade gospodina Aleksandra Vučića nije bila sposobna da donese nov Zakon o zadrugarstvu. Ekonomija se menjala od 1998. godine do danas nekoliko puta, menjala je svoju strategiju i došla je toga da Vlada Aleksandra Vučića donese jedan takav zakon, u kome ako se malo bavite statistikom videćete da postoji registrovanih 4117 zadruga, od kojih 2238 je aktivno kao pravna lica.

Ako pričamo o zemljoradničkim zadrugama, ukupno ih ima 2691, a aktivno je 1466 i to je pod znakom pitanja. Zatim, kada pričamo o studentskim, omladinskim zadrugama ima ih 686, a registrovanih saveza, znači zadružnih saveza 40, dok je aktivno svega 33. Znači, to suštinski pokazuje sa čime se ova Vlada i ovo Ministarstvo privrede suočilo u trenutku kada je zaista htelo da donese jedan nov moderan Zakon o zadrugama, gde je praktično trebalo mnogo toga otkloniti, sve ono što je pokazivalo da ceo sistem zadrugarstva u Srbiji je bio potpuno urušen. Mogu reći slobodno da nije ni postojao.

Kada dođete na to da morate da pišete nov zakon, onda polazite od određenih osnova koje treba da se usklade sa postojećim funkcionisanjem drugih zakona, pogotovo kada pričamo o zakonima koji su do tada doneseni, kada pričamo o reformski zakonima koje je već Ministarstvo privrede donelo. Onda trebate da donesete jedan nov model i nov koncept zadrugarstva koji treba da bude u funkciji onoga, a pre svega kada su pitanja poljoprivreda, građevinarstvo, omladinsko preduzetništvo, socijalno preduzetništvo. Znači da treba da donesete jedan krovni zakon i upravo je sada ovo krovni zakon koji će se kasnije, kako smo čuli i na odboru gospodina ministra, razređivati po svim segmentima.

Ono što je bitno reći jeste da su sada mogućnosti za osnivanje zadruga mnogo lakše nego što su bile nekada, sada je dovoljno da pet fizičkih lica osnuje jednu zadrugu. Bitno je reći i da, kada pričamo o zadružnim savezima, tu je minimum 100 preduzeća, privrednih subjekata koji treba da učestvuju u tome.

Oblast koju reguliše uopšte ovaj zakon je pored definisanja pojma zadruge, funkcionisanje osnivanja, sistem upravljanja samim zadrugama podrazumeva i registraciju, ali takozvanu zadružnu reviziju, kao i određene kaznene odredbe.

Mi smo u prošlosti imali zaista određenih iskustava i sa propalim građevinskim zadrugama i sa propalim poljoprivrednim zadrugama, zato kroz ovaj krovni zakon je trebalo da se na određeni način svi segmenti sva ograničenja u tom delu donesu, da danas sutra kada se krene u razradu po temama jednostavno ne postoje bilo kakve prepreke da one zažive.

Ono što je važno reći, kao glavno pitanje zbog čega mislim da sve prethodne Vlade nisu imale dovoljno hrabrosti da donesu ovaj zakon je u stvari pitanje imovine samih tih zadruga. I, ono što stoji kao jedna od činjenica da postoji 50.000 hektara praktično koje su u nadležnosti određenih zadruga o kojima sam pričala, koje postoje na papiru, a mnoge od njih i ne funkcionišu.

Kada govorimo uopšte o pitanju zadrugarstva u Srbiji, na kraju treba u ove načine raspravi reći da je zaključak da se ovim praktično podstiče zadrugarstvo, da se otvara jedan nov poslovni ambijent, da zajedno sa Zakonom o poljoprivrednom zemljištu o kome ćemo pričati već sutra. Jednostavno dolazimo u situaciju da Srbija zaista treba da na jednom mestu pokuša da centralizuje uopšte poljoprivrednu proizvodnju i otkup kojim će danas sutra moći da izađe na određena tržišta gde će zaista naći sigurno svoj plasman.

Kada govorimo o Zakonu o privrednim komorama, mislim da je danas na odboru bilo onoliko koliko je članova odbora još toliko poslanika koji nisu članovi odbora, jer su hteli da čuju praktično uopšte koncept koje Ministarstvo privrede dalo kada pričamo o Zakonu o komorama. Nov komorski sistem je suštinski dat kroz ovaj zakonski predlog na osnovu modela austrijskih komora zbog toga što oni imaju velike rezultate. Zašto?

Austrija je zemlja koja je približno po broju stanovnika i načinu privrede kao Srbija, ali ono što je ona uspela to je da na ovakav način uređenja komorskog sistema uopšte mreže poslovnih privrednih društava, na određeni način postigne određenu veću konkurentnost, poveća izvoz i to drastično i samim tim postane vrlo interesantna zemlja za sve strane direktne investicije i zbog toga kao takav model je primenjen u ovom zakonu. Ono što je vrlo važno da centralizacija, odnosno po tom sistemu u komorskom koji se ovde predlaže podrazumeva mogućnost i kao trajno rešenje, osvrtanje ka toj takozvana ekonomskoj diplomatiji.

Znači, postojanje suštinski i naših komora u inostranstvu koje je na određeni način više ukidamo kroz Ministarstvo spoljnih poslova gde imamo ekonomske takozvane savetnike ili atašee koje jednostavno ništa nisu uradili, nisu imali rezultata, nego jednostavno kroz privrednu komoru koja će imati ovde jednu važnu instituciju u Republici Srbiji, imate svoje podružnice koje će biti u okviru velikih gradova Srbija, ali će biti i u zemljama sa kojima imamo izuzetno dobru ekonomsku saradnju što je važan uslov za povećanje izvoza. Sa povećanjem izvoza, naravno, imate veći priliv u budžetu, smanjenjem troškova s druge strane, vi potpuno konsolidujete javne finansije.

Naravno, sve to ne možemo bez Ministarstva obrazovanja i nauke, zbog toga što ukoliko stalno ne učimo jednostavno ne možemo da pratimo velike tehnološke promene, pri tome ekonomske nauke spadaju u društvene nauke koje jednostavno moraju da prate tehničke nauke i tehnološke inovacije i time u stvari privredna komora u saradnji sa univerzitetima suštinski jedino daje mogućnost da taj ekonomski zamajac zaista i zaživi.

Ono što je važno reći da Privredna komora postaje praktično veliki stožer u društvu sa kojim država treba da uspostavi jedan potpuni dijalog. Parlament Srbije ovde kroz određeni Ekonomski kokus, saradnju sa NALED-om i ostalim privrednim subjektima međunarodnim organizacijama pokušala na neodređeni način da inicira tu saradnju sa privredom.

Međutim, Privredna komora je ipak Privredna komora, jedna mreža svih poslovnih privrednih subjekata u društvu i ona treba da bude ta koja će da daje svoja mišljenja na zakone koje će da inicira određena zakonska rešenja da bi rešavale probleme u privrednim aktivnostima, da jednostavno daje mišljenja na efekte određenih zakona koji ovaj parlament usvaja i samim tim ovakva institucija treba zaista da zaživi u punom svom kapacitetu.

Danas smo imali prilike još da čujemo određeni Predlog zakona o centralnoj evidenciji i privremenih ograničenja prava lica registrovanih u APR, to je jedna zakon koji mislim da odavno su svi čekali, pogotovo kada pričamo o stečaju. To je jedna centralizovana baza podataka u kojoj treba da se nađu svi oni koji jednostavno imaju određene krivične postupke ili postupke koji se odnose na prekršajna dela ili na upravni postupak kojim su vlasnici određenih malih i srednjih preduzeća koji su u prošlosti ulazili u određena kriminalne radnje sa drugim privrednim subjektima i na taj način pokušavali da izvrdaju zakon i vršili određene prevare.

Do sada nije postojao takva jedna centralizovana baza podataka niti je postojao uopšte kroz sudove način da se na jednom mestu nađe popis svih tih lica. Zbog toga je ovakav predlog zakona pogotovo koji ide, i ti povereni poslovi su APR dobar način da suštinski vršite kontrolu nad svim onim što predstavljaju velike probleme i ko se sve sa zakonima u oblasti privrede.

Efekti ovog zakona su čak i merljivi. Oni su pokazali da 30. oktobra 2014. godine postoje 48.482 privredna subjekta koji su imali blokade čak duže od 60 dana, pa čak i 120 dana i pokazali su da je mnogo lakše, recimo, raditi pod blokadom kroz neka treća lica i jednostavno su dolazili u situaciju da su povlačili u probleme i svoje kupce i dobavljače i time zaista pravili određene probleme u samom finansiranju i funkcionisanju privrednog sistema.

Za to su potreban određena finansijska sredstva i Vlada i Ministarstvo privrede obezbedilo je to kroz sporazum sa Kraljevinom Norveške, sa kojim će jednostavno primenu ovakvog zakona obezbediti od 1. juna 2016. godine.

Što se tiče Zakona o izmenama i dopunama o privatizaciji. Zakon o izmenama i dopunama koji se odnose na besplatne akcije i novčana sredstva građana Srbije od privatizacije, to je praktično završetak postupka privatizacije, od 1. januara neće postojati više društvena imovina. Čuli ste od ministra Sertića da je ono što je preuzimanje nadležnosti prilikom gašenja Agencije za privatizacije, praktično u nadležnosti Ministarstva i samog ministra, predstavlja još jedan veliki terete ne samo ministra i ove Vlade, ali s obzirom da se Vlada obavezala sporazumom i sa EU, da će završiti proces privatizacije, sigurno da svoje obećanje i svoju datu reč drži.

Ovim suštinski Vlada pokazuje svoj evropski i strateški cilj i put i ovim kroz sva ova zakonska rešenja mi u budućnosti imaćemo rešavanje pitanja privatizacije. Naravno, da će tu biti zaista puno problema, rešavaće se pitanja 17 strateški važnih preduzeća za Republiku Srbiju, ali očito da Ministarstvo privrede može da se nosi sa tako velikim izazovima. Naravno da ćemo u danu za glasanje i kao poslanici SNS, ali mislim koalicija, a možda i neki poslanici opozicije, razmisliti da određene zakonske predloge prihvate. Ja vam se zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, prvo da vam se zahvalimo, gospodine ministre, na prihvatanju ovog amandmana. Znam sigurno da ste se setili prošle godine kada smo baš govorili o ovome na koji način možemo žene u poljoprivredi da stimulišemo i da je to u stvari predstavljeno da tada nije postojala mogućnost za tako nešto, da upravo zbog toga mora da ide kroz određenu budžetsku stavku, a ne pondiranje kada su u pitanju određene kreditne linije i da je ovo u stvari bio jedini način na koji može to da se uradi.
Hvala vam još jednom i nadamo se da ćemo i u budućnosti imati tako dobru saradnju.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, imali smo prilike sada da čujemo nešto čime obmanjujemo javnost, sa činjenicom da ovaj skupštinski saziv glasa pet puta budžet Srbije, kao da pet godina postojimo u ovom skupštinskom sazivu i kao da Vlada na čelu sa premijerom Vučićem postoji pet godina. Naravno da to nije istina, ali očito da nekima koji su vladali više od 10 godina ovo izgleda preveć veliki period od 2012. godine do danas. Očito svako poređenje budžeta Srbije sa hladnim pivom u stvari pokazuje suštinski koliko su se odgovorno odnosili kada su pravili taj budžet i smatrali ih za hladnu vodu.
Prema tome, ovaj budžet danas pokazuje jednu veliku odgovornost, pre svega prema socijalnim kategorijama, ali i razvojnu komponentu, koje su jako dobro izbalansirane. I svaka čast, gospodine Vujoviću, imam mnogo elemenata za koje treba da budete danas pohvaljeni. Počeću od one gde je praktično segment rodne ravnopravnosti i rodnog budžetiranja potpuno zastupljen u Zakonu o budžetskom sistemu, gde ste zajedno sa koordinacionim telom kancelarije, a u stvari Vlade Republike Srbije, suštinski potpisali jedan dokument kojim ste obavezali 28 institucija da počnu da se bave ovom temom na jedan krajnje odgovoran način. Time ste u stvari pomogli činjenici da Srbija postaje lider u regionu, pa i po ovoj temi.
Zahvaljujući ministru za evropske integracije, Jadranki Joksimović, zaista na jedan potpuno adekvatan način ta tema postaje sastavni deo svih tema koje se odnose i na lokalne samouprave i kada pričamo o Gradu Beogradu, a to će postati sastavni deo svih drugih velikih gradova u Srbiji.
Onaj deo kada govorimo o privredi, treba reći da na razdelu 20, kada se govori uopšte o investicijama koje će biti i to je ta razvojna komponenta Ministarstva privrede, treba pohvaliti povećanje praktično stavke koja je u prošloj godini, odnosno u ovoj 2015. godini planirana na 18,8 milijardi dinara, a sada za 2016. godinu iznosi 19,4 milijarde.
Treba pohvaliti i suštinski ovo što je gospodin Sertić rekao, da nijedan dinar neće biti bačen u bunar. Treba pohvaliti i to da je neprestana korelacija u saradnji sa stranim investitorima i po novom Zakonu o ulaganjima, ali i sa EBRD za otvaranje novih kreditnih linija. Pre svega treba pohvaliti deo u kome je učestvovala i Kancelarija za rodnu ravnopravnost, deo koji se odnosi na žensko preduzetništvo i na praktično onaj deo koji je do sada jako falio, a to je taj konsalting deo.
Znači, EBRD je organizovao grupe ljudi koji idu po lokalnim samoupravama, i ne samo u Beogradu, nego razgovaraju sa svim udruženjima žena i jednostavno taj deo oko pripreme samog biznis plana, oko toga da ne dozvole preduzetnicama da padnu u svoje otplate kredita do kraja praktično svih anuiteta, što predstavlja jednu veliku podršku i, naravno, jedan signal gde treba otvoriti što više novih malih i srednjih preduzeća u kojima će žene biti vlasnice.
Treba pohvaliti i taj deo socijalne komponente kada je u pitanju Ministarstvo privrede, a tu je i Ministarstvo za rad i socijalna pitanja. To je da spajanjem, praktično povezivanjem radnog staža zaposlenih koji su radili u firmama u restrukturiranju i firmama u stečaju država će izdvojiti praktično 110 miliona dinara kojim će povezati za sada već 600 radnika u tim preduzećima radni staž, što predstavlja rešavanje životnih pitanja mnogih ljudi koji su odlazili u penziju, mnogih koji su radili u određenim preduzećima a nisu imali izmirene poreze i doprinose. To je suštinski ta socijalna kategorija.
Ali, treba reći da sa određenim povećanjima penzija, koje nisu zanemarljive za budžet Srbije, to košta oko sedam milijardi dinara. Tačno je da Fiskalni savet nije bio za to da do kraja 2017. godine uopšte bude bilo kakvog povećanja penzija. Ali, ipak treba reći da je i premijer Vučić sagledao uopšte zahteve svih penzionera po kojima je hteo na jedan krajnje odgovoran način da krene u to povećanje penzija iz realnih osnova. Realna osnova su u stvari suštinski punjenje budžeta. Realna osnova je suštinski ono što zovemo izvoz i ono što zovemo priliv stranih direktnih investicija. To je ono što je Ministarstvo privrede prepoznalo i suštinski kreiralo uopšte svoj razdeo 20 na osnovu prvih devet meseci iz 2015. godine.
Kada govorimo o razdelu Ministarstva energetike, a to je razdeo 26, treba da se pohvali da je ministar Antić prepoznao uopšte ovu temu kada pričamo o energetskoj efikasnosti, jer ono što mislim da moje kolege ranije koje su govorili i o energetskoj efikasnosti i biomasi nisu videle, jeste da postoji na strani 129. razdeo za energetsku efikasnost u delu od 160 miliona dinara. Prema tome, mislim da smo ipak ovde i kao parlamentarci doprineli dosta tome da negde bude to prepoznato kao potreba da ipak postoji određena stavka u budžetu, iako je ona verovatno mala za ono što bi Srbija treba da uradi.
Ali, postoje i određeni modeli finansiranja sa kojima jednostavno mi moramo da se nosimo u budućnosti. Sigurno da će tu biti određene kreditne linije i sigurno da će iz tih kreditnih linija u dogovoru države i banaka biti otvorene mogućnosti, ne samo za građane da uđu u postupak energetske efikasnosti i podizanja nivoa energetske efikasnosti svojih objekata, već i lokalnih samouprava, kao što smo rekli, deo koji se odnosi na biomasu i kada je pitanje prelaska toplana sa gasa i nafte na biomasu.
Interesantno je još reći da postoji ta investiciona komponenta, odnosno razvojna komponenta o kojoj danas ceo dan govorimo kada je u pitanju energetika, ali treba reći da postoji i izgradnja te interkonekcije koja je vrlo bitna za nas. Ono na čemu stvarno treba da zahvalimo i ministarstvu, jeste što je učestvovalo u Ministarskom savetu, jer mi sada 14. decembra imamo kao zemlja zapadnog Balkana formiranje Parlamentarnog plenuma energetske zajednice, koji će u ovom parlamentu od sledeće godine postati stalna delegacija i učestvovaće praktično u kreiranju politike energetske zajednice i same EU. U tome neće učestvovati samo Ministarski savet, nego i parlamentarci.
Tako da, svim svojim idejama i po pitanju biomase jednostavno dajemo svoj puni doprinos. Ali, treba reći ono što mislim da kolega Petrović možda nije bio dovoljno obavešten po pitanju energetike i biomase, da je za to potrebno doneti jedan set zakona koji treba da stvori preduslove da bi se tako nešto desilo. Jedan od zakona je upravo Zakon o poljoprivrednom zemljištu, o kome je ministarka poljoprivrede uvek govorila, kao i ono što smo mi pripremili - određeni amandmani koji se odnose na zakup poljoprivrednog zemljišta za potrebe proizvodnje biomase, koji su negde pete kategorije i nikada nisu korišćeni. Mislim da oko toga jednostavno neće biti nikakvog spora. Mislim da će takvi amandmani biti prihvaćeni. To je ono što je jedan od naših konstruktivnih prilaza svemu tome.
Kada govorimo o Ministarstvu trgovine i turizma, ono što danas treba pohvaliti, pošto danas nije bilo prilike da ministar Ljajić to kaže, a to je da treba pohvaliti da uopšte izdvajanje i povećanje subvencija sa 1,4 milijardi na 1,5 milijardi predstavlja i deo koji se odnosi prvi put na one subvencije koje smo imali u vidu vaučera. To je stavka od 230 miliona, ali treba reći da postoje i podsticaji za infrastrukturi. Pogotovo kada govorimo o određenim turističkim objektima, kao što su Skijališta Srbije – 10 miliona dinara, za Staru planinu - 20 miliona dinara i za Park Palić - 13 miliona dinara. To znači da će određeni objekti koji su i sada pokazivali porast u broju turista zaista biti unapređeni i samim tim onaj porast koji smo do sada imali na 12% će rasti.
Kada govorimo na kraju o socijalnoj dimenziji ovoga budžeta, treba reći da na kraju budžet pokazuje da nije samo dovoljno doneti zakone, da sigurno određenim stavkama u budžetu morate i podržati primenu takvih zakona, kao što smo imali Zakon o stranim ulaganjima. Ali, kada govorimo o toj socijalnoj dimenziji, govorimo o tome da zaposleni u tim kompanijama koje će ulagati treba da imaju određeni deo subvencija.
Zbog toga, ovaj deo koji je govorio gospodin Sertić, zbog donošenja novih međunarodnih propisa u oblasti računovodstva, sigurno taj deo mora da ima svoje uporište u budžetu. To se pokazalo, pogotovo kada je u pitanju finansiranje i subvencija i ona najava Ministarstva privrede, a to je da treba da se donese jedan čitav set zakona koji će se odnositi i na podsticaje, ali će se odnositi i na Zakon o zadrugama, ali i na završetak procesa privatizacije, odnosno praktično onaj deo kada govorimo o firmama u stečaju, za nove modele praktično strateškog partnerstva tih kompanija.
Sve ovo ukazuje na to da je zaista svako ministarstvo krajnje odgovorno prišlo predlogu ovog budžeta, da je svako ministarstvo dalo i tu razvojnu i socijalnu dimenziju i da, jednostavno, priče koje govore o restriktivnosti ovog budžeta ne stoje. Jer, kad prevedemo reč „restriktivan“, to znači „ograničen“. Ograničenost uvek mora da postoji kada su u pitanju finansije i kada su pare, ali ograničenost kada govorimo o tome da treba imati investicije i razvojnu dimenziju, o tome da treba socijalnu, potpuno treba da napravi jedan balans. Zbog toga kažemo da je ovaj budžet krajnje izbalansiran i sa jedne i sa druge strane.
Zbog toga sigurno u Danu za glasanje ovakav budžet treba podržati. Mislim da i oni koji možda apriori odbacuju i neće glasati za taj budžet zato što su opozicija, treba da razmisle o tome da podržavanjem takvog budžeta stvaraju uslove da jednostavno Srbija ima realne šanse da krene sa punim kapacitetom u razvoj i ekonomski rast koji će biti sigurno dupliran već sledeće godine, a posle 2017. godine možda i trostruko veći. Zbog toga mislim da u Danu za glasanje sigurno ćemo, sa punom svojom odgovornošću, podržati ovakav predlog. Hvala vam.