Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, da bi malo uozbiljili raspravu i razgovarali o tome da Predlog zakona danas praktično donosi jedan mehanizam i rešenje kako treba reformisati proces privatizacije medija u Srbiji.

Ne možemo a da se ne osvrnemo u prošlost. Zato što analizom prošlosti mi možemo jedino na kvalitetan način da kreiramo budućnost. Svako kome smeta analiza prošlosti pokazuje jednu veliku neodgovornost, bez obzira da li se nalazi u opoziciji ili poziciji.
Prema tome, o prošlosti moramo da razgovaramo, moramo da razgovaramo u političkom smislu da je prethodna vlast imala jedan drugi koncept uređivanja medijskog prostora. Apriori se zalagala za evropske direktive, ali nikada ih nije sprovela, zato je našla način da napravi jednu „dajrekt mediju“, jednu kuću koja će biti suštinski savetodavac svih državnih, privatnih medija, koja će finansirati kroz određene projekte. Na taj način će vršiti jedan politički uticaj od strane DS i tako uvesti jedan medijski mrak.
Sada kada dolazite u situaciju da morate da uvedete evropske direktive i jednostavno da uvedete nov set medijskih zakona koji je ova Vlada u saradnji sa EU donela i ovaj parlament to izglasao, dolazite u situaciju da zaista morate da obezbedite konkurenciju i tržišnu utakmicu, osnov da svi sa pozicije privatnog sektora i vlasništva u medijima imaju jednake šanse da se izbore na tržištu kapitala.
To je teško, ne samo kod reforme medijskih zakona, uopšte i medija i sredstava javnih informisanja. To je teško uopšte, ta tržišna utakmica za sve vrste delatnosti i za sve oblasti. Ali, u medijima je negde specifičnost veća zbog toga što su navike našeg naroda uopšte kada govorimo o odnosu sa medijima i novinarima ostale stare. Te navike govore o tome da je negde mnogo lakše uvek imati medije koji se finansiraju od strane budžeta i da odluke koje se donose se uvek pozivaju na one koji vrše vlast, a to je ono što je u stvari potreba sadašnjim setom zakona, da menjamo svest o tome kako treba da izgleda suštinski vlasnička struktura medija, odnosno kako privatni vlasnici treba da se ponašaju, pogotovo kada imaju u svom vlasništvu pisane i štampane medije.
Ono sa kog aspekta sam želela da govorim o zakonu je upravo Zakon o privatizaciji, koji je bio predmet rada Odbora za privredu, regionalni razvoj, turizam i energetiku i Agencije za privatizaciju jednom u tri meseca i podnosi izveštaj o radu i ono što smo imali prilike da čujemo i od direktora Agencije, a to je da zaista postoje veliki problemi što se tiče uopšte procesa privatizacije. Upravo zbog toga što Vlada na krajnje odgovoran način gleda da što odgovornije obavi ceo taj postupak.
Odgovornije u smislu da jednostavno postupke koje treba da sprovede sprovodi u određenim zakonski propisanim rokovima. Tako i ovaj rok suštinski nije mogao da se sprovede upravo zbog te navike naših naroda, a pogotovo onih u medijima da prvo nisu završili izveštaje koji se odnose na procenu kapitala. To je ono što nije dostavljeno Agenciji za privatizaciju u roku. Svi mediji su znali da to treba da urade, ali to nisu uradili. Uvek negde čekamo taj zadnji rok. To nije slučaj samo sa televizijom, to je slučaj sa svim privrednim subjektima, društvenim preduzećima koja su u postupku privatizacije.
Kada sam govorila imala sam određena pitanja i od strane lokalnih televizija u Srbiji kada sam putovala proteklih mesec dana, uvek su bili zainteresovani za to pitanje da li će Vlada i da li će ministarstvo i da li će Agencija sprovesti zakon? Rekla sam – Vlada, ministarstvo i Agencija će naći mehanizme na koje će ukazati da sprovede to u zakonskom roku. Onog trenutka kada su videli da tih 74 medijske kuće nisu sprovele ono što je bila njihova obaveza, sigurno je da je jedini način bio da se kroz ovo zakonsko rešenje produži taj rok, da se da jedna dodatna mogućnost da se završi taj postupak.
Na kraju krajeva, u tom produžetku roka 2000 ljudi će na određeni način iznaći mogućnost i napraviti ako treba i određene planove kako da iznađe načine i strateška partnerstva da bi olakšalo i Agenciji za privatizaciju i ministarstvu da nađu strateške partnere sa kojima će na određenim konkursima koji se budu raspisivali pronaći način da funkcionišu dalje.
Ono što smo imali prilike da čujemo u raspravi, to je, od strane opozicionih stranaka, da jednostavni oni smatraju da taj zakon treba preko noći suštinski da počne da funkcioniše do 1. jula. Ako bi on počeo da funkcioniše, praktično više od polovine ovih 74 medijske kuće bi bilo ugašeno.
Sad ja postavljam jedno logično pitanje – da li su takvi predlagači ovakvih rešenja ostali na tom evropskom putu,? Da li se oni zalažu zaista za evropske integracije u punom svom kapacitetu? Da li postoji ta prihvatljivost društva za uopšte ovakve zakone? Izvinite, ali Vlada i Ministarstvo i Agencija za privatizaciju, pa i Ministarstvo kulture pa i Ministarstvo privrede na krajnje odgovoran način su pokazali ovakvim predlozima da zaista vode računa o svakom segmentu medijskog prostora. I to je ono što treba reći.
Ali, treba reći još nešto građanima Srbije i kada se govori o taksi koja naravno i nije predlog ovog zakona, ali treba reći da su upravni odbori ti koji donose te odluke. Kao što je Upravni odbor RTS-a doneo odluku o naknadi, odnosno o taksi koju trebaju građani da plaćaju, tako treba reći da je Upravni odbor RTV Vojvodine takođe doneo tu odluku. A zašto? Zato što gleda da jednostavno funkcioniše na krajnje finansijski održiv način i jedini način na koji mogu da funkcionišu televizije, pogotovo koje su sada od strane budžeta, znači tzv. na budžetu Srbije, znači plaćaju se kao javni servisi, a to je i RTV Vojvodina i RTS, jedini način je da se uvede određena vrsta naknade, odnosno taksa.
Na kraju ono što je, gospodine ministre, ono što ste rekli da to treba više puta ponoviti, kako su reforme došle u sve sektore tako su došle i reforme u medijski prostor i te reforme jednostavno mi kao građani moramo da prihvatimo. Najteže je prihvatiti svako sa svog stanovišta. Najteže to ide u medijskom prostoru gde se nalaze novinari koji su navikli godinama na jedan vid funkcionisanja, pogotovo ukoliko su oni u vlasništvu države u jednoj malo lagodnijoj poziciji, nego oni koji treba da se bore na tržištu. Ta utakmica borba tržišta i finansiranja od strane države je potpuno neravnopravna. Ako se svi stave u istu ravan, u ravan ravnopravnosti gde treba da se bore za to tržište, onda će utakmica biti mnogo bolja, mnogo jača i donosiće kvalitetnije programe jer samo kvalitetom programa suštinski onda vlasnici medija, moći će da pokažu zaista koliko oni mogu da funkcionišu na tržištu kapitala.
Na kraju ono što sam htela još da naglasim, to je da smo negde zaboravili ovaj sporazum Srbije i Narodne Republike Kine, a u delokrugu i predlagač se formalno vi kao Ministarstvo kulture. To je da je inicijativa Narodne Republike Kine još iz 2013. godine za tim da se oforme zajednički kulturni centri u Srbiji i da jednostavno kroz ovaj sporazum se pokazuje da su opredeljenja inicijativa svih država, da li oni dolaze sa zapada, istoka, severa i juga za tim da kroz jednu kulturnu saradnju mi u stvari pokazujemo da smo poštovani krajnje kao država u tom diplomatskom smislu i da politika koju Vlada vodi tu spoljnu politiku koju vodi je zaista pohvaljena sa svih strana.
Negde je kultura uvek zaboravljeni sektor u kome i najteže sada funkcioniše pogotovo kada su u pitanju ekonomske reforme i finansijska konsolidacija i znam da imate velike pritiske, uopšte ljudi iz te oblasti zbog finansiranja. Ali, mislim da kroz ove kulturne centre koji dolaze od strane inicijative mnogih država treba iznaći načina da kroz određene projekte finansiranja se zaista pomogne našem sektoru kulture, tako da ne bih nikoga izdvojila da se ne bi naljutili, jer negde taj sektor iako je zapostavljen ali on je negde odlika toga u kom stanju se nalazi država kao što je obrazovanje, kao što je i zdravstvo jer su to na određeni način neproizvodne delatnosti, ali koje pokazuju suštinski u kom se mi stanju kao država nalazimo ali i kakve kontakte i kolike saradnje jednostavno podrške primamo od drugih država. Zbog toga mislim je jako važno da ovaj današnji sporazum ipak govorimo o njemu da se ne okrećemo samo ka tome da je odlaganje roka do 31. oktobra 2015. godine cilj ovih zakona. Jednostavno
Jednostavno je cilj da se privatizacija sprovede na jedan krajnje ekonomski, ali i socijalnoekonomski odgovoran način, da sektor javnih informisanja i medija bude sektor koji će u budućnosti zaista pokazati da evropski standardi funkcionišu u Srbiji. Za to je potrebna prihvatljivost društva i zbog toga je jako potrebno da o tome što više razgovaramo na svakom mestu i da ne podlegnemo nekim trivijalnostima, kao što smo imali u toku sednice da razgovaramo o povredama Poslovnika koji ne govore o ovoj temi na jedan krajnje odgovoran i korektan način.
Manja je šteta produžiti rok za šest meseci, nego sprovesti zakon i neke mere preko noći i naneti veliku štetu ovoj oblasti, nego je veća korist u svemu tome da na krajnje jedan odgovoran način priđemo uopšte završavanju i završetku postupka privatizacije o kojoj govorimo danas.
Zbog toga u Danu za glasanje ovaj Predlog zakona ne treba samo SNS da prihvati, nego i one stranke koje jednostavno pripadaju strankama opozicije jer time pokazuju da su zaista za taj evropski put i prihvatljivost društva i da na tome ne treba da se delimo. Hvala vam.

Koristiću vreme poslaničke grupe.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, kolege poslanici, za informaciju onih koji podržavaju gospodina Siriza, dao je predlog svojoj Vladi i poslanicima da prihvate plan reformi i dogovora sa EU. Prema tome, tako se ponašate u trenucima kada imate zemlju koja je dovedena do kolapsa. Onda morate da pristanete na sve uslove koje vam neko postavlja.

Srpska napredna stranka od kada vodi ovu Vladu i pre toga, kada je imala prvog potpredsednika Vlade, uopšte nije htela da dozvoli da dođemo u takvu situaciju. Šta radimo konkretno za građane? Samo restrukturiranje EPS-a i ukidanje šest direktora i stavljanje sedam izvršnih direktora jednog velikog sistema koji se naziva EPS je velika stvar. S druge strane, od 1. jula, za sve one koji ne znaju, postojaće samo jedan žiro-račun EPS-a. Neće biti žiro-računa termoelektrana, neće biti žiro-računa „ćerki firmi“, neće biti žiro-računa uslužnih firmi koje su u okviru EPS, postojaće samo EPS koji će biti definisan u tri sektora – proizvodnja, distribucija i EPS snabdevanje.

Prema tome, takav vid restrukturiranja će mnogo toga doprineti, da mi, pre svega, dovedemo EPS na jedan nivo u kome će zaista poslovati na održiv način. To znači da ovakav vid poskupljenja neće više biti praksa, kao što je bila praksa od 2000. godine, pa do danas.

Moj kolega Babić je želeo da govori isključivo o periodu od 2008. godine, ali ako govorimo o periodu i ranije onda vidite da su ta povećanja električne energije diskontinualno bila na nepredvidiv način. Bila su ad hok upravo zbog toga što je mnogo žiro-računa bilo u okviru EPS-a, što se mnogo trošilo bez kontrole, što su mnoge javne nabavke rađene da čak ni ministri energetike, ni premijeri nisu znali na šta se sve troše određena sredstva, da su remonti takođe rađeni ad hok. Zbog toga je ovo jedini način u kome suštinski vi možete da definišete restrukturiranje EPS-a, ali sa druge strane i da finansijski dovedete u red jedan ceo sektor koji se zove energetika.

Nemojte da pričamo o prošlosti, jer to negde boli sve i to nazivamo hroničarima Srbije, ali treba reći da se mnogo pre vremena, deset godina pre nego što je trebalo, otvorila pokrivka u „Kolubari“ i eksploatisani su prirodni resursi da bi se budžet punio na određeni način, iz koga su se trošila, na neadekvatan način, finansijska sredstva kroz različite vidove javnih nabavki EPS-a. Nećemo da pričamo o tome da je postajao veliki broj vozila, veliki broj zaposlenih, veliki broj direktora, 600 direktora, pa nisu oni nastali preko noći. Neko je vodio državnu politiku na takav način. Sada je ta politika jednostavno došla do kraja, dovela državu do toga da u trenutku 2012. godine je budžet imao svega 15 dana do isplate svih davanja i onda je jednostavno morala da se donese određena politika konsolidacije javnih finansija, da ne bi došli u situaciju kao što je Grčka, da pregovaramo pod silom i da dajemo svom narodu na silu da nešto što se zove smanjivanje plata 50%, 40% otpuštanja. To jedna odgovorna politika ne sme da dozvoli.

Poslednje dve godine pokazali smo da se odgovorno ponašamo prema svojim građanima, a odgovornost kako će građani i na koji način moći da podnesu povećanje ovih akciza se ogleda u tome što šest miliona evra iz budžeta će biti dato za podršku socijalnim kategorijama, to su te socijalne karte.

Napravljen je popis stanovništva u kome od 120 do 250 kilovat časa godišnje će imati praktično neki vid besplatne potrošnje električne energije. To jedan vid podrške socijalno ugroženim kategorijama. Prema tome, nije istina da ova Vlada ne misli na građane Srbije i na one koji ne mogu da plate svoje račune.

S druge strane, građani Srbije, ali to nije samo negde u načinu života u Srbiji, nego je to i u regionu, nisu imali do 2012. godine naviku da izmiruju svoje račune. Tu je negde na određeni način zaista i ova Vlada dala mogućnosti da se refinansiraju dugovanja koja su građani imali prema EPS-u, da se ta dugovanja daju na rate i samim tim da se pokaže da možete održivo da poslujete kada je u pitanju uopšte sistem energetike.

Ono što i prethodne vlade nisu uradile, nisu uradile ništa na polju razvoja obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti. To je započeto takođe posle 2012. godine. Ovaj parlament je na tadašnji predlog Ministarstva energetike usvojio nove zakone koji se odnose na energetsku efikasnost i to je ono o čemu smo zaista razmišljali.

Prema tome, odgovornost stoji na nama, na onima koji sada donose ove odluke. Te odluke jesu teške, ali pre svega su dobre za sve nas, za ozdravljenje privrede i pokazuju na koji način će u budućnosti poslovati budžet, a to znači da onoliko koliko prihodujete možete i da rashodujete. To je jedini mogući način na koji država može da funkcioniše.

Gospodine ministre, zahvaljujem vam se uopšte što dolazite ovde i pokušavate da razgovarate i pokažete i onima koji ne mogu da shvate zbog čega se donose uopšte mere fiskalne konsolidacije i zašto je to važno za sve nas. Mnogima to jednostavno ne predstavlja veliki problem, jer im nije uopšte bitno da li će moći da plate te račune, s obzirom da su proteklih godina zaista imali veliku ušteđevinu na kontu toga što su sedeli na određenim političkim funkcijama.

Prema tome, svima nama je ovde jasno zbog čega mnogi predlagači ovde pokušavaju da na krajnje zlonameran način napadaju nešto za šta suštinski žele da prikriju svoju prošlost, u kojoj su mnogo toga poslovali na krajnje neodgovoran način i na trošenje budžetskih sredstava na nenamenske svrhe. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, koristiću vreme poslaničke grupe.
Ono što danas imamo prilike da čujemo, a i po ovom amandmanu, to je da postoji velika dilema od strane stranaka bivšeg režima šta su to uopšte evropske integracije. Kada se zalažete za evropske integracije, onda je verovatno to u proteklih 12 godina, od 2000. do 2012. godine, bilo deklarativno, a onda kada treba određene direktive i standarde da usvojite, onda vam to ne odgovara i onda jednostavno to ne radite. Evropska unija je shvatila da zaista u strankama bivšeg režima ne može da ima adekvatnog partnera, pogotovo kada je u pitanju taj evropski put, s jedne strane. S druge strane, ništa nisu uradili po pitanju dela kada govorimo o primeni obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti, a sada su kadri da nam drže određene lekcije.
Upravo se postavlja osnovno pitanje, gospodine ministre, zbog čega nije bilo fiding tarife iz budžeta, odnosno subvencija za obnovljive izvore energije, sve dok Srpska napredna stranka praktično nije uzela učešće u Vladi Republike Srbije? Zbog čega nisu doneseni zakoni koji bi dali određene lokacije za minihidroelektrane na krajnje transparentan način? Dakle, 350 lokacija i raspisani su konkursi i date energetske dozvole. Zbog čega nije bilo budžetskih stavki koje će jednostavno na određeni način pospešiti uopšte ovaj sektor u oblasti energetike?
Onda se postavlja pitanje zašto nije donešen akcioni plan za obnovljive izvore energije, tako da je Vlada u proteklim godinama do 2012. imala Ministarstvo energetike, a onda kada je došlo do rekonstrukcije čak i ukinula Ministarstvo energetike, pa je plan za izdavanje dozvola za solarne elektrane praktično pripao Ministarstvu za zaštitu životne sredine i Ministarstvu građevine koje je vodio gospodin Dulić.
Znači, to je suština na kakav se način energetika vodila do 2012. godine, a pri tome, povećanje cene električne energije su išli na onaj način kako je gospodin Babić nekoliko puta danas u toku dana govorio, i to po principu odluka Vlade, Agencija za energetiku i sutradan računima građana Srbije. Računi građana Srbije i struktura po kojima se povećava cena se nije menjala do sada i potpuna je neistina da će oni koji najmanje troše platiti najviše električnu energiju. To nikada nije bilo niti će biti. Jednostavno to sama logika govori o tome.

Amandman upravo o tome i govori. Amandman govori da struktura plaćanja ovog računa treba da ide u korist onih koji najmanje troše. To jednostavno nije istina i zbog toga ovaj amandman ne treba prihvatiti.
Treba još nešto reći, da osim suštinskog principa prema kojima se ove direktive nose, ako je mi praktično ovim zakonom usvajamo, a neprihvatajući ovaj amandman, želimo da implementiramo i direktive koje se odnose na akcize i politiku uopšte oporezivanja, pokazuje naše suštinsko opredeljenje koje je ministar Vujović imao prilike da da, da obnovljivi izvori energije i politika u kojoj ćemo mi morati do 2020. godine da obezbedimo učešće od 27%, ide u korist onoga da investitori, a pogotovo za strane direktne investicije, u narednih sedam godina će biti u korist projekata kao što je Vetropark u Kovinu i Vetropark u Plandištu gde će se obezbediti priliv stranih direktnih investicija samo za ove projekte blizu 700 miliona evra.
Prema tome, ako uzmemo u obzir da će prema planu za obnovljive izvore energije, se smatra da 20% ukupnog učešća električne energije, beograđani će koristiti iz geotermalnih voda, onda to pokazuje ozbiljnu odgovornost ove Vlade da sa ovakvim strateškim projektima moći će u budućnosti da se nosi. Zašto ovo govorim? Zato što smo danas i u amandmanima koje su predlagači davali slušali sve ono što do sada nisu bili sposobni da sprovedu kroz politiku energetske reforme ali i kroz poresku politiku i kroz politiku akciza koja je danas na adekvatan, odgovoran način ministar finansija prezentovao Skupštini. Zbog toga sa potpunim opravdanjem ovakav amandman nije prihvaćen.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, kolege poslanici, koristim vreme poslaničke grupe.
Na kraju predlagač amandmana sublimira svoj stav kroz ovaj amandman zbog čega zakonski ne treba suštinski da stupi uopšte na snagu, ali ne shvata da sva opterećenja i kada govorimo o akcizama je rezultat jedne ružne prošlosti u kojoj je ostao veliki dug svima nama, pa ne samo nama, nego i našoj deci i deci naše dece, sa kojom su došli do toga da budžet Srbije maltene je bio na ivici sloma.
Upravo to pokazuje zbog čega je SNS sa svojom odgovornošću i Vlada Srbije ta koja pokazuje veliku snagu i sposobnost da može da se nosi i ako treba da ukine 600 direktorskih mesta unutar EPS-a i da svede na sedam, i ako treba da izvrši racionalizaciju funkcionisanja EPS-a, i ako treba da uvede tzv. tvrdu liniju budžeta kroz akcize, koja se naziva akciza za električnu energiju. To nije tako popularna mera, ali razlog zbog čega druge države EU nemaju su potpuno druge prirode. Ako jedna Hrvatska, Mađarska i Velika Britanija nemaju ovakav sistem priliva u odnosu na akcize koje se tiču električne energije, to je razlog zato što imaju veliki dotok stranih direktnih investicija u oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti.
Ako za to još uvek srpska elektroprivreda nije bila sposobna do 2012. godine, jer se ništa nije uradilo u tom pogledu, SNS od te godine je počela užurbane pripreme za tako nešto. Od 2012. godine u decembru mesecu donela je izmene i dopune zakona iz oblasti energetike za obnovljive izvore energije, u 2013. godini Zakon o energetskoj efikasnosti, usvojila plan 2013. godine i program u vezi obnovljivih izvora energije u šta će to sve ulagati, usvojila nove ugovore u vezi fiding tarife koju do dana današnjeg nijedna vlast nije uradila i, na kraju, i ako treba da bude povećanja električne energije da bi se uskladile i evropske direktive, ali i uskladila određena cena električne energije sa zemljama u regionu, opet smo najjeftiniji sa tom cenom električnom energije, i donela takav predlog zakona u ovu Skupštinu.
Time smo pokazali potpunu transparentnost u funkcionisanju u ovom sektoru i nije nas sramota da takav zakon ne podelimo sa građanima Srbije na ovaj način baš sa narodnim poslanicima.
Zahvaljujem se, gospodine ministre, što ste u krajnje dobronamernom predlogu i obrazloženju ovog zakona izneli sve one ekonomske efekte koji su pokazali da zaista ove poslednje dve godine je ova Vlada i SNS marljivo radila na reformi javnog sektora, na konsolidaciji javnih finansija, pored svih problema koje je imala.
Ono što nije vest, možda, za poslanike opozicionih stranaka, ni za novinare, ali prekjuče je cena gasa spuštena i došlo je do pojeftinjenja upravo za 12,58%. To znači da korisnici prirodnog gasa će imati manje račune. Prema tome, koliko god možete da izađete u susret građanima i da određene socijalne kategorije zaštite od povećanja troškova na mesečnom nivou, vi to činite.
Na kraju krajeva, socijalne kategorije će biti finansirane iz budžeta i šest miliona evra biće izdvojeno za one koji ne mogu da plaćaju električnu energiju u potrošnji do 250 kilovat časa godišnje, što znači da ipak negde mislimo na te socijalne kategorije i kada govorimo o električnoj energiji.
Ono što je važno, na kraju da završimo, to je da će budućnost obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti u Srbiji zaživeti i pokazati da Srbija zaista može da se nosi sa evropskim putem i u energetskoj politici, a pogotovo posle usvajanja novog zakona u decembru mesecu, gde su direktive trećeg paketa, koje su izazov za sve zemlje regiona, pa i za nas, ali mi te izazove na adekvatan način rešavamo i možemo da se nosimo sa njima, jednostavno budućnost u koju možemo da verujemo i sa kojom možemo da se nosimo.
Naravno, imamo teškoće i, naravno, postoje mere sa kojima ćemo moći teško da se nosimo, ali naši građani imaju poverenja u sve ovo i jednostavno daju podršku svemu tome. Zbog toga ćemo u danu za glasanje zaista podržati ovaj Predlog zakona i ovaj amandman predlagača nećemo usvojiti. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, danas smo imali prilike da čujemo različita stanovišta, naročito kada su u pitanju predlozi izmena i dopuna Zakona o akcizama. Ali, pored tih, treba reći da imamo potvrđivanje konvencija koje se odnose na zajednički tranzitni postupak, kao i deo koji se odnosi na formalnosti u trgovini robom i imamo predloge zakona o potvrđivanju sporazuma o zajmu, koji su vrlo važni jer se jedan odnosi na deo koji obuhvata zemljišni katastar, a drugi na strukturne reforme uopšte javnog sektora i javnih preduzeća.
Na kraju, ono što je izazivalo čuđenje, to je Predlog programa koji je obuhvaćen radom Republičkog zavoda za statistiku od 2014. do 2020. godine, što je u suštini osnova za sve ovo o čemu pričamo, jer da tog programa nema mi jednostavno ne bi imali adekvatne podatke sa kojima možemo da raspolažemo kada donosimo uopšte zakonske predloge ovde u Skupštini.
Ono o čemu danas pričamo, o akcizama, to pokazuje suštinski da mnogi koji su protiv ovakvog zakona ne poznaju suštinski šta su evropske integracije i gde smo mi u obavezi da određenim direktivama, koje su još iz 2003. godine, a danas je 2015. godina. Znači, 12 godina je bilo potrebno da dovedemo budžet u takvu poziciju da možemo da govorimo o harmonizaciji propisa, a pogotovo kada su u pitanju akcize. Ta direktiva upravo obuhvata politiku oporezivanja kroz akcize i koje se odnose na električnu energiju.
Ja ću vam reći da je naš kolega Kružević jako dobro dao sistematsku jednu analizu suštine cene električne energije koja je i u regionu, a i kod nas, kao i kako je rasla. Negde je i moj kolega Babić dotakao praktično kako je cena električne energije rasla. Ali, ako bi sumirali rezultate od 2000. godine, cena je bila 0,44 dinara po kilovat času do 2012. godine, kada je došla na 5,95 dinara po kilovat času, što beleži jako velika poskupljenja. Ali, ako bi pratili u četiri godine, 2001. i 2000. godine je bilo tri poskupljenja u toku godine. Ali, nemojte da zaboravite da je tadašnja praktično inflacija bila nekoliko puta veća nego danas, tako da je praktično poskupljenje od 2000. do 2004. godine bilo 166%, od 2004. do 2008. godine 53%, a od 2008. do 2012. godine 42%.
E sada, tu se mnoge stvari zaboravljaju. Zaboravljaju se stvari da su otvorene nova pokrivka i nova polja „Kolubare“, da je ubrzano došlo do eksploatacije uglja i prirodnih resursa na jedan način po kome je suštinski povećana za tri do četiri puta praktično eksploatacija uglja i potrošnja električne energije, da tada nije bilo nezapamćenih poplava kao sada, da nije dolazilo do tolikih šteta energetskog sistema. Ali, nemojte ni da zaboravite da smo se mi po evropskim integracijama obavezali da ćemo do 2020. godine praktično u sistem i učešća električne energije 27% uzeti iz obnovljivih izvora energije i da smo sada na 21,2%. Šta to znači? To znači da će sistem Elektromreža Srbije morati da se unapređuje da bi primio dodatnu količinu električne energije. To je jedan deo.
Drugi deo, kada govorimo o tome koje zemlje u regionu, odnosno u EU imaju ovakav sistem akcija, govorimo o tome da nisu Hrvatska, nisu Velika Britanija i nisu Mađarska. Zašto? Zato što postoji veliki priliv električne energije, odnosno samim tim i finansijskih sredstava iz obnovljivih izvora energije koji imaju potpuno razrađene sisteme. Kod nas do 2012. godine praktično ni zakonski ni planski nisu bili uvršćeni u planu novi sistemi koji bi trebali da pojačaju proizvodnju tzv. zelene energije. Inače, cena zelene energije je jedna od najviših cena, pogotovo u EU. Evropska unija kaže – onoga trenutka kada ulazite u EU, cene električne energije treba da budu ujednačene.
Znači, mi smo daleko, daleko od ujednačavanja cena električne energije. Mi imam najmanju cenu električne energije, ne u regionu, nego u EU. Možda smo zato interesantni mnogim investitorima, ali to ne znači da mi možemo sa takvom cenom jednostavno da trpimo budžetski ovakve subvencije i podrške građanima, jer inače, cena električne energije ima i svoju tzv. socijalnu dimenziju. I, ono što je 2012. godine urađeno, to je da se zaista popiše kompletna nomenklatura socijalnih kategorija za koje će imati praktično podršku iz budžeta i koji neće potpadati pod ovaj sistem obračuna električne energije. To znači da, kolega Kružević je to lepo objasni, šest miliona evra iz budžeta ide za podršku tim socijalnim kategorijama kada je u pitanju cena električne energije. Kada pričamo o Hrvatskoj, njihova cena je duplo veća nego što je cena električne energije u Srbiji.
Ono kada govorimo uopšte da bi treba početi ozbiljno da razmišljamo, to je da podižemo svest u narodu kako da budu energetski efikasni, kako da se ponašamo u okviru pre svega svojih kuća, domaćinstava, pa onda i u okviru malih i srednjih preduzeća u privatnom i javnom sektoru, da jednostavno koristimo sve mehanizme i sve inovacije kojima ćemo praktično uštedeti 30% električne energije minimum samo na osnovu svog ponašanja, a pre svega na osnovu primena kada govorimo o svojim domovima, o gradnji novih tehnologija, novih materijala, koji podrazumevaju energetski efikasne objekte, a zatim i kada govorimo o električnoj energije i primena novih led tehnologija i sijalica. Verujte mi da samo ako krenete od svoje kuće i te potrošnje već ćete imati određene uštede. Ali, jednostavno, mi smo navikli, mi smo narod koji dok nas muka ne stisne ne želimo da štedimo i jednostavno živimo van nekih svojih mogućnosti. To su možda zaista male cifre kada govorimo o određenoj potrošnji i računa od dve i po hiljade dinara, ali su znatne uštede kada govorimo o većim računima.
Ono što treba još reći da akciza na tečnost i punjenje električnih cigareta je nešto što se sada uvodi, što će iznositi oko 10%, ali je primećeno, na osnovu uvoza malih i srednjih preduzeća koja se bave prodajom distribucijom ovih cigareta, da je povećan uvoz cigareta. To znači da građani Srbije koji su pušači prelaze, praktično, u nove vidove kupovine cigareta i to pokazuje, jednostavno, da samim tim oni i u nekom dugoročnom smislu štede na potrošnji. Kako? Pa zbog toga što je urađena jedna analiza, i kroz ovaj zakon je i dato, da praktično jedan mililitar ove tečnosti zamenjuje 20 cigareta, što izlazi da suštinski jedna paklica, po ovome, košta 38 dinara.
Samim tim, uvođenje ovih akciza neće uvesti veliku potrošnju ljudi koji zaista konzumiraju ove elektronske cigarete, ali su svi svesni toga, kada odu bilo gde u inostranstvo, da, jednostavno, paklicu cigareta vi ne možete da kupite ispod četiri evra. Prema tome, i ta cena cigareta, kada govorimo ovde, u Srbiji je negde opet kao socijalna kategorija, negde i nisu toliko pogođeni svi građani Srbije podjednako, nego jednostavno je u domenu luksuza.
Ono što treba reći danas kada pričamo o konvencijama o zajedničkom tranzitnom postupku, to je da mi dobijamo ratifikovanjem ove konvencije nov kompjuterizovani tranzitni sistem. Inače, Vlada je donela odluku još 15. januara 2009. godine da po određenim evropskim direktivama i potpisivanjem SSP, znači, Evropska komisija uputila je jednu delegaciju, prvo, da proveri da li je suštinski Srbija sposobna za uvođenje ovakvog tranzitnog sistema i praktično kompjuterizuje ceo sistem prolaska robom kroz carinski terminal. Ono što je važno, da je EU kroz IPA fondove jako puno uložila. Godine 2011. uložila je otprilike 1.925.000 evra, plus dopuna od 224.000 evra, a u 2015. godini – 147.520.000 dinara.
Zašto je potreba uopšte, kao i ova druga konvencija koja govori o pojednostavljenosti formalnosti? Pa upravo zbog toga da bismo obezbedili manje čekanja na graničnim prelazima, pojednostavljenu proceduru, samim tim, smanjujemo troškove svima onima koji su u sistemu trgovina robom preko granice i imamo novu primenu informacionih tehnologija, što je veoma značajno, pogotovo kada govorimo o osavremenjavanju rada malih i srednjih preduzeća, pogotovo kada govorimo o izvozno orijentisanim preduzećima.
Kada govorimo o ovim sporazumima o zajmu, treba reći da, pored ovoga što danas imamo, da je to jedan od rezultata posete premijera 17. aprila SAD, ali treba reći da se tim uspostavlja veća transparentnost, pogotovo kada govorimo o podršci novoj agendi reforme Vlade Republike Srbije. Kada govorimo o razvoju tržišta, pogotovo kada smo imali zakone vezane za Zakon o planiranju i izgradnji, izdavanje građevinskih dozvola u što kraćem roku, time mi želimo da i kao država postignemo viši rang na svetskoj listi, i kod Svetske banke i na ekonomskom forumu svetskom. Ono što je važno reći da je IBRD odobrio samo prvim zajmom 44 miliona dolara, odnosno 36,2 miliona evra na 15 godina trajanja ovog zajma za četiri godine grejs perioda po kamatnoj stopi od 0,25%, s tim što imamo i deo da počinje otplata 2019. godine. Kada govorimo o Sporazumu o zajmu za razvoj i restrukturiranje preduzeća, onda govorimo o 100 miliona dolara, odnosno o zajmu na 20 godina, grejs perioda od osam godina i 24 rate koje praktično počinju otplatu od 15. juna 2023. godine.
Zašto govorimo o tome? Zato što smo do sada imali brigu od 2.700 preduzeća, od 2012. godine praktično imamo brigu o 1.300 preduzeća koja sa svojim dužnicima nikako ne mogu da izađu na kraj. To je ono što smo zatekli 2012. godine i ta dugovanja pokazuju da se država zaduživala. Sama činjenica da za poslednjih deset godina, od 2002. do 2012. godine, kamata je porasla sa 140 miliona na 1,4 milijarde evra, u godišnjem iznosu, pokazuje suštinski da je veliki problem javni sektor i reforma javnih preduzeća. Ovo je jedna podrška koja je zaista po najboljim mogućim uslovima dobijena od strane Evropske investicione banke za obnovu i razvoj.
Ono što je značajno u svemu tome je da 280 hiljada ljudi koji rade u ovim preduzećima praktično imaju svoju budućnost jer su svi negde u strahu u javnom sektoru da će ostati bez posla, pogotovo kod onih javnih preduzeća koja posluju slobodno na tržištu i kada država želi, jednostavno, da reformiše njihov rad, a kada govorimo o EPS-u, ja se zaista zalažem i dajem punu podršku za reformu EPS-a, koja je imala 600 direktora i koja će se od 1. jula svesti svega na sedam izvršnih direktora i konsolidovati, praktično, svoje poslovanje na deo koji se odnosi na proizvodnju električne energije, na deo koji se odnosi na distribuciju i posebno na EPS snabdevanje, pa samo ako ukinete 600 direktora, 600 sekretarica, 600 vozača, 600 vozila, vi ste već mnogo toga uštedeli i, jednostavno, taj koncept treba podržati i treba ga podržati od strane svih političkih opcija.
Kada govorite od akcizama, ne smete biti maliciozni u svemu tome jer ono kada se kaže da će građani zaista dobiti poklon, dobiće poklon onoga trenutka kada budu osetili poboljšanje koje će, naravno, ići sporo, ali kada budu bile i vraćene penzije i plate na onaj nivo koji je bio pre njihovog smanjenja, pokazuje da je za to vreme i ova Vlada i ova država zaista učinila veliku reformu ekonomskog sistema, konsolidaciju javnih finansija, a naravno da će svaki građanin to osetiti u okviru svog domaćinstva.
Zbog toga, mnoge stvari, kada govorimo pogotovo o električnoj energiji, treba menjati. Treba menjati svest o tome kako ćemo da trošimo, kako ćemo račune naše da racionalizujemo. Vi ste ovde dali jako dobar predlog kako to treba da izgleda.
Kada pričamo o odluci koja se odnosi na rad uopšte i program rada Republičkog zavoda za statistiku, treba pohvaliti pre svega način na koji je urađen ovaj plan. Suštinski, on je podržan i od strane UN i od strane EU i taj pregled aktivnosti nam daje pre svega da je urađen prema standardima statističkog programa 2013-2017, da prema tome imamo taj statistički program koji će biti prihvaćen od strasne Eurostata jer jedino ako ste jedan od delova, praktično, evropske statistike, možete na određeni način kroz evropske fondove da predvidite saradnju sa svim članicama EU, pa i one koje to nisu jer imaju jako dobru sliku o tome kako ćete projektovati svoj finansijski plan za budućnost.
Na kraju, treba reći da će ovaj set zakona u danu za glasanje SNS podržati. Hvala.

Zahvaljujem se, predsedavajuća.
Poštovani ministre, kolege poslanici, danas da rezimiramo, imali smo najžučniju raspravu oko izmena i dopuna Zakona o akcizama, iako su predlozi zakona o potvrđivanju sporazuma o zajmu takođe bili jako bitni, pogotovo za reformu administracije i deo obaveza javnih preduzeća, kao i za deo koji se odnosi na administraciju po pitanju zemljišta, ali imali smo i potvrđivanje Konvencije koja se odnosi na nov sistem rada, kada govorimo o tranzitu roba i usluga, i to je ono što pokazuje da ova Vlada brine o izvoznicima.
Ako pričamo o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, danas treba ekskluzivno svim građanima reći da je Nadzorni odbor Srbijagasa doneo odluku da će od 1. jula gas biti jeftiniji za 12,58%, što znači da ipak postoji jedan veliki stepen odgovornosti ove Vlade i u finansijskom smislu, a i u onom socijalnom smislu da gde god može da se nađe mogućnost, da se izađe u susret svim građanima, da negde gde može da se pojeftini i izađe u susret onima koji koriste različite vrste energenata, onda to i čini, pogotovo kada je u pitanju gas, jer kada idemo na energente, kao što je gas, znači da koristimo zdrave izvore energije i da mislimo na našu životnu sredinu. Kada govorimo o tome da pričamo o akcizama prvi put u parlamentu, onda treba reći da nikada do sada nijedna vlast nije želela o tome da razgovara na jedan transparentan način i zbog toga treba od sveg srca podržati ovakav zakon, ne samo zbog toga što on pokazuje volju da razgovara sa svim relevantnim subjektima, nego zbog toga što pokazuje visok stepen odgovornosti prema svima nama, a najpre prema državi.
Veliki stepen odgovornosti onih koji su vladali do 2012. godine najbolje bi pokazali oni koji imaju pašnjake na Vračaru, koji bi mogli sisteme obnovljivih izvora energije da tamo gaje, da proizvode struju, da daju jedan dobar primer svima nama kako treba upotrebiti zelene površine, ali ako to nije u mogućnosti, ako su oko vas zgrade koje su vredne tri hiljade evra po kvadratu, onda treba biti realan i kazati da ste zloupotrebili ono što imate da biste prikazali manji porez za državu. Ako se tako ponašate, onda dajete primer građanima da ono što nije po zakonu treba da bude sankcionisano.
Prema tome, zahvaljujemo se ministru finansija što je danas krajnje transparentno izašao sa predlogom ovih zakona, što je pokazao da odgovornost može da se podeli među svima nama, a da će građani Srbije sigurno imati koristi od ovakvih mera, jer već danas svi korisnici gasa imaće za onoliko koliko će električna struja biti povećana, po sistemu 7,5 akcize, a do 12,33 za električnu energiju, praktično za 12,58% će gas biti jeftiniji. Sa opravdanjem možemo da kažemo da ovaj set zakona treba da prihvatimo. Hvala.

Uvaženi predsedavajuću, poštovani ministre, kolege poslanici, s obzirom da smo diskusiju priveli kraju, rekla bih nešto konkretno o zakonu koji govori o potvrđivanju izmena i dopuna u stvari finansijskog ugovora programa modernizacije.
Rekla bih nešto što možda nismo do sada čuli, suština današnjeg sporazuma o kome govorimo je redefinisanje u stvari datuma završetka jednog velikog projekta koji je počeo davne 2010. godine, a nije završen i praktično poveravanje poslova jednoj od najreferentnijih institucija za koje malo građana Srbije zna, a to je tzv. radna jedinica za upravljanje projektima Ministarstva nauke koja se u stvari naziva „JUP jedinica za istraživanje i razvoj“ Beograd koja je u stvari počela od toga da radi jedan veliki projekta koji se naziva „Tehnološki park Srbije“, ali koji svojim radom suštinski pokazao da ima kadrova, da ima kapaciteta, da može mnoge poslove po pitanju uopšte izvođenja radova u tom infrastrukturom delu kada su modernizacije škola u pitanju i uopšte preduniverzitetske institucije da može da se nosi sa time, pogotovo kada su u pitanju metodologije Evropske investicione banke. Tako da to treba reći i to treba zaista pohvaliti i to je ono što vi kao ministara, a mislim da ćete ostati zapisani i da ste zaista sarađivali sa tako jednom referentnom institucijom.
Naravno, postoje ljudi i akademski građani koji smatraju da možda treba i ovu instituciju podržati u jednom delu da dobije sve moguće međunarodne sertifikate i da bude jedna institucija koja će zaista preuzeti, ne samo upravljanje projektima objekata iz oblasti obrazovanja, prosvete i nauke, nego i infrastrukture uopšte u Srbiji, jer mi nemamo takvih institucija koje mogu da se nose sa infrastrukturnim projektima i obično nam se dešava da se kaže - eto ne postoje ljudi sa certifikatima, ne postoje institucije u Srbiji koje mogu da izađu na međunarodne tendere.
Zato kažem, treba podržati ovakvu instituciju, a ono što ovaj ugovor daje, to je da ova treća faza, praktično ugovora koji je krenuo od 2010. godine, prva faza se završila, praktično do 2014. godine koja se odnosila na određene aktivnosti iz srednje škole, ali aktivnosti koje se odnose i na informacione tehnologije, zatim na određeno upravljanje i planiranje kada su u pitanju finansiranje, znači oprema sama, kada su u pitanju modernizacija škola koja se odnosi samu opremu, ne na zgrade, znači na infrastrukturu, nego na samu opremu i način na koji će metodologija, na koji će učenici raditi.
Zato je ova treća faza jako važna i zato smatram da je bilo dobro što je u stvari program koji je propisan za treću fazu 16. januara 2014. godine i kada je potpisan protokol o saradnji sa „Jupol“ istraživanjem i razvojem, praktično urađeno i poveravanje tih poslova i primopredaja prošle godine u martu mesecu, jako značajna.
Zašto to govorim? Zato što ako pogledate referenc listu uopšte ove institucije koje se bavi ovim projektima, ona je pored Tehnološkog parka na Zvezdari, koji je počeo izgradnju 1988. godine, useljenje je bilo pre gotovo godinu i po dana, radila i Nano centar Blok 39 u Beogradu, istraživačku stranicu „Petnica“, adaptaciju prostora UNESKO, naučno-tehnološki park u Nišu, stanove za mlade istraživače u Nišu, sistem za centralizovanu nabavku potrošnog materijala, kapitalnu opremu, javne nabavke za potrebu poslovanja uopšte svih naučnih istraživačkih institucija i regionalni problem stambenog zbrinjavanja.
Ono što program modernizacije sadašnjih objekata, pored ovih škola, obuhvata i sanaciju određenog dela temelja Hemijskog fakulteta u Beogradu, Centar za promociju nauke, Prirodnjački centar Svilajnac, centralnu zgradu Univerziteta u Novom Sadu, Naučno-istraživački park druga faza u Novom Sadu, stanove za mlade naučnike Bloka 32, stanove za mlade istraživače Kragujevca, Centri izvrsnosti univerziteta u Kragujevcu. Eto, to je institucija koja će raditi modernizaciju škola i to treba svi građani Srbije da znaju, da Srbija, znači ima takve potencijale sa kojima može da se nosi sa projektima pogotovo kada je unapređenje modernizacije prosvete i nauke u Srbiji.
Mislim da danas treba, u stvari odavde da pošaljemo jednu poruku da ni jedna politička stranka ne može da bude protiv modernizacije, da smo svi ovde na zajedničkom zadatku i da za ovaj protokol, odnosno izvinjavam se, potvrđivanje ugovora, sporazuma trebaju sve stranke da glasaju.
Hvala vam gospodine ministre što ste danas došli da ovakav jedan zakon predložite i da, jednostavno, pokažete suštinski za šta ova Srbija i ova Vlada se zalaže. Naravno, u danu za glasanje podržaćemo ovakav zakon. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, pre svega da se zahvalim ministru što je imao razumevanja da u načelnoj raspravi koju smo vodili smo stavili poseban akcenat na određena preduzeća koja smatramo za velike strateške firme koje su poslednjih godina bez obzira na sve svoje probleme i stara dugovanja koja su imali su uspeli za poslednje dve godine sigurno da naprave veliki promet, odnosno velike prihode.
Naravno da u ekonomiji ništa ne prestaje preko noći, da ti dugovi ostaju, ali na neki način se pokazalo da u ovim najtežim trenucima kompanije koje imaju velike prihode znači da su sposobne da sutradan funkcionišu zaista na tržištu kapitala onako kako to priliči. Zbog toga smo smatrali da kroz ovaj amandman moj kolega Babić i ja treba u ovaj zakon zaista implementirati tu potrebu da država brine o tim velikim preduzećima, velikim privrednim subjektima, pogotovo što oni po prirodi stvari zapošljavaju veliki broj zaposlenih.
Ta briga predstavlja jednu veliku našu odgovornost da u budućnosti na tržištu kapitala koji sigurno uz veliku konkurenciju oni mora da opstanu, jednostavno država im sada pomaže i ta pomoć se sastoji u tome da na poseban način i pod posebnim programima jednostavno se vodi računa o tome na koji način će se i vršiti privatizacija, ali i pronalaziti strateški partneri. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, predlagač amandmana želi da svojim predlogom izuzme ovih 17 privrednih subjekata za koje je Vlada procenila da postoji mogućnost da se posao i rešavanje problema završi i taj rok je do godinu dana. Zašto? Zato što su mnoge stvari započete u okviru …

Govorim o amandmanu. Oni žele da se izuzme 17 preduzeća, a da ostanu samo ona koja su na teritoriji autonomne pokrajine. To je taj amandman.
Zašto govorim o 17 preduzeća? Postavlja se pitanje, znači predlagač postavlja pitanje – na osnovu kojih ekonomskih kriterijuma je odabrano tih 17 preduzeća? Znači, osnovni pokazatelji, koji jednostavno daju za pravo, kada radite analizu, su ekonomski pokazatelji, a to znači da u prethodne dve godine imate završne račune tih preduzeća. Ti ekonomski pokazatelji su ekonomičnost, rentabilnost, produktivnost. Na stranu onoga što postoje dugovanja u prošlim godinama i na stranu onoga, kada bi se u ovom trenutku usvojio ovaj amandman, kao što predlagač želi, sva preduzeća bi otišla pod led i ovih 25 hiljada zaposlenih bi otišli u firme, kada kažemo stečaj, ali ne bi se više dala šansa da ovih 17 preduzeća koji imaju strateške uloge, pre svega po načinu funkcionisanja na tržištu, po kvalifikaciji proizvoda i kvalitetu proizvoda koji daju, prema učešću na tržištu, prema saradnji u određenim granama sektora, kada pričamo o proizvodnji, jednostavno ne bi mogli više da funkcionišu.
Na primer, FAM Kruševac, o kome govorimo. Fabrika maziva je kompanija koja u svom sastavu sada ima preko 400 proizvoda i koja ima 75% izvozni asortiman. Onih drugih 25% proizvoda jednostavno plasira na domaćem tržištu za potrebe EPS-a. Dakle, svih javnih preduzeća koji su u okviru EPS-a. Kada govorimo o Železari Smederevo, takođe koristi proizvode koji su u okviru FAM-a. Zatim, RTB Bor koristi njihove proizvode, kao i „Krušik“ Valjevo.
Prema tome, kada govorimo, recimo, o FAM-u koji je bio privatizovan 2011. godine, pa je ponovo vraćen zbog toga što je bio u okviru „Nibens grupe“, pa probleme koje je „Nibens grupa“ u okviru svojih potraživanja htela da prebaci na nivo FAM-a, vraćen 2011. godine i ponovo restrukturiran, pokazalo se da kada imate odgovoran menadžment i kada dođete u situaciju da možete uz pomoć države da investirate, da određene hale, određene mašine, opremu modernizujete, znači da te kompanije mogu samostalno da funkcionišu na tržištu.
Ono što je interesantno kod FAM-a, to je što je u poslednjih godinu dana počela da izmiruje svoje stare obaveze, što je uspela da uplati pet miliona evra u budžet, što je 3,5 miliona evra otplatila stare dugove. Prema tome, to je kao jedan dobar primer da ovakve kompanije mogu da zaista u određenom roku, do tih godinu dana, nađu strateške partnere, ali ne budu više finansirani iz budžeta.
Stvarno bi bio veliki greh, i mislim da bi bila velika ekonomska katastrofa da 17 strateških firmi u ovom trenutku ne podržite kada su već ušli u različite vrste ugovaranja, kao npr. „Jumko“, koji ima 1700 zaposlenih radnika, a ima ugovor od 2,5 miliona evra. „Resavica“ je vezana za restrukturiranje EPS-a.
Prema tome, neke kompanije ne možete pustiti da ih banke jednostavno zatvore time što biste sada ih pustili sve da idu u dužničko poverilačke odnose.
Znači, kada govorimo o ekonomskim kriterijuma, jedino su oni merodavni za odabir svih 17 preduzeća koje će Vlada praktično, staviti na taj spisak i produžiti ovaj rok. Znači zaštiti u smislu do godinu dana, što ja smatram da većina od njih i za manji rok će praktično završiti deo, kada se govori o privatizaciji i jednostavno se skinuti sa državnog budžeta i finansiranja, što je u stvari i cilj.
Dobro je da postoji duboka analiza sa kojom se ova Vlada suočila, što je krenula uopšte da na krajnje odgovoran način vrši analizu rada svakog od ovih preduzeća, što mislim da ni jedna Vlada do sada se nije suočila i nije imala hrabrosti da krene u tu analizu, jer vrlo je teško biti realan, pogotovo kada su u pitanju menadžment, znači direktori koji vode ta preduzeća i sindikati. Zato što oni, svaki od njih gledaju kroz svoju prizmu poslovanje tog preduzeća. Svako od sindikata želi da dalje upravlja sindikatima i da kroz određene odnose sa direktorima jednostavno prebacuju pare na račun i onda dele određeni novac, ili određene proizvode kroz sindikalna zaduživanja i na taj način praktično obezbeđuju sebi, te sindikalne vođe, platu koje su rangu maltene pojedinih direktora takvih preduzeća. A, sve to je išlo na račun budžeta i građana Srbije.
Dobro je što se ipak Ministarstvo privrede zaista angažovalo da sa svima razgovara, a da pre svega sa određenih 17 preduzeća donese strateške odluke kako će u budućnosti funkcionisati. Jer proizvodi sa kojima se oni na ovom tržištu pojavljuju nisu bitni samo za Republiku Srbiju, već i za ceo region, već i za tržište EU. Ako kažemo da jedan FAM izvozi 75% svojih proizvoda, i poseduje ISO standarde, sertifikate za takve proizvode, onda možemo reći da u budućnosti ovaj procenat izvozne orijentacije će se samo povećavati.
Prema tome, mi ovim i kao poslanici, podrškom za ovakav zakonski predlog zaista učestvujemo u kreiranju tržišne ekonomije u budućnosti koja će ići samo na pozitivan račun srpske privrede. Znači, sve vreme govorimo o tome da je mnogo stranih investitora i da jednostavno se guši domaća proizvodnja. Nije tačno. Ako ovih 17 strateških kompanija zaista podržimo i zaista u dogledno vreme nađemo strateške partnere, samom tom izvoznom orijentacijom, mi našu domaću proizvodnju na određeni način, koja je na kolenima, i to svi treba da priznamo, na određeni način polako podižemo da ostane u funkciji koja je bila pre mnogo godina.
Naravno da broj zaposlenih je drastično pao od pre 10, 15 godina i naravno da jednostavno mnoge proizvodne asortimane i mnoge mašine u ovom trenutku nisu na najvišem nivou u smislu tehnološke organizovanosti, ali je poenta zadržati ono što je zdravo i ono što može da funkcioniše i samim tim naći određene strateške partnere sa kojima ćete moći u budućnosti da radite, i samim tim zadržati te mlade inženjere koji rade u tim strateškim preduzećima, pogotovo kada govorimo o preduzećima koja su van Beograda, koja se nalaze i na jugu i na istoku Srbije, jer ona zaista samim tim svojim pozitivnim poslovanjem, bez obzira što imamo dugovanja iz prošlosti, nam pomažu da održimo nivo privredne aktivnosti, koji je jako bitan za Srbiju, koji direktno utiče na BDP, sa kojim smo izašli i pred MMF i pred Svetsku banku i pred sve međunarodne institucije.
Čuli smo i gospodina Milinka, priču o RTB Boru koju naravno su i vlade ranijih godina imale probleme, nekako su za poslednje dve godine svi ovi problemi rešavani. Kada pričamo o „Politici“ a.d., treba znati da ako je firma u restrukturiranju, jednostavno takva kompanija nije samo jedna jedina novinska kuća, ona je vezana za mnoga pravna lica koja u okviru „Politike“ funkcionišu, kao što je štamparija. Ako biste gasili i jednostavno pustili dužničko poverilačke odnose i pustili jednu politiku pod led, ona bi praktično ugrozila i poslovanje štamparije u kojoj radi dosta zaposlenih i samim tim biste uništili ceo posao koji je poslednjih pet godina „Politika“ u restrukturiranju zaista marljivo radila i pokušala sa svojom racionalizacijom podigne svoj list i ostane na nivou tiraža koji ima danas.
Zašto treba na kraju …

Govorim o amandmanu.

Znači, 17 kompanija koje želi predlagač da izuzme svojim amandmanom imaju veliki strateški značaj za Srbiju. U tih 17 kompanija je i „Politika“ a.d. gospodine Bečiću.
Ono što želim da kažem je da treba zaista …

Pročitajte mi amandman. Znam o čemu govori amandman. Amandman govori o tome da se izuzme 17 kompanija koje Vlada predlaže izmenama i dopunama, a ostanu samo one koje su na teritoriji KiM. Znači predlagač amandmana ima koncept da ne treba ni ovih 17 kompanija …