Hoćemo li da pričamo o Fiskalnom savetu? Valjda ovlašćeni predlagač može da kaže nešto o Fiskalnom savetu.

Znači, pitanje Fiskalnog saveta, da li znaju o tome da će subvencije biti sakrivane iz očiju javnosti, a onda imate Razvojnu agenciju Srbije koja ima svoje zvanične izveštaje o subvencijama, pa imate Fond za razvoj Srbije, koji takođe imaju sednice upravnog odbora koje navode kompletne odluke sa subvencijama koje su iz budžeta Srbije, navedene sa svim procedurama, ali ne možemo da stavimo globalnu cifru subvencija zbog „Fijata“ i ne možemo da stavimo zbog „Jure“, jer ste pravili takve ugovore koji su poslovna tajna i ne može ta ukupna cifra da stoji zajedno.

Možda ste vi mislili na subvencije iz „Razvojne banke Vojvodine“ ili iz Fonda Vojvodine u odnosu na list „Kurir“? Možda tu ima nekih subvencija od tri miliona koje mi možda ne znamo, jer nisu možda tri, nego su možda šest, sedam, osam i to ćemo tek ustanoviti. Tek ćemo kao Odbor za finansije da tražimo od Ministarstva finansija da nam da koliko u stvari pod znakom subvencija ste pomagali neke političke centre moći sa kojima danas pravite kampanju duže od dva meseca protiv predsednika Srbije.

Znači, sve je to negde uvezano i sve će to Fiskalni savet da ispita, kao što je i dao jednu veliku analizu koja se odnosi na lokalne samouprave, finansije, probleme, rizike i preporuke, pa je rekao da u periodu od 2008. do 2012. godine Beograd je investirao preko 200 miliona evra godišnje na ekonomski neodrživ način zaduživanjem, da je dug grada Beograda rastao sa 60 miliona evra u 2007. godini na 410 miliona evra u 2013. godini, 65% gradskih prihoda, a reper je 50%, da je došao do toga da je 1.102 miliona evra, a naravno, odgovornom vlašću gospodina Siniše Malog je danas duplo manje.

Prema tome, znači, mnogo toga ćemo utvrditi, pa ćemo utvrditi, kao što gospodin Paunović, gradonačelnik grada Paraćina, kaže - za sve na lokalu krivi su Republika i baš Fiskalni savet. Znači, to je taj Fiskalni savet koji vi podržavate, a vaši politički akteri na lokalu jednostavno se bore protiv toga.

Znači, Fiskalni savet vrlo dobro zna ko koliko para duguje i vrlo dobro zna kako treba da uradi analizu. Naravno, on se poziva na zvanične podatke svih državnih institucija i na osnovu toga daje svoju ocenu. Da li je ta ocena suviše stroga ili je čak nekad previše blaga, to je na nama da ovde i ocenimo. Za to postoji Ministarstvo finansija, koji tu ocenu uzima u obzir i pravi predlog budžeta za sledeću godinu.

Prema tome, nemojte da budete toliko ljuti zbog Fiskalnog saveta što je ostao u istom sastavu od 2011. godine, jer on nije mogao ni reč da kaže do 2012. godine, a od 2012. godine bar može u javnosti da iznosi svoje ocene i prema tim ocenama, shodno tome, sve vlade od 2012. godine do danas su se nosile i sprovele ekonomske reforme i fiskalnu konsolidaciju. Možda se to vama ne sviđa, ali svi akteri što se tiče finansijske organizacije iz međunarodnog okruženja govore o tome da rezultati postoje i svi upućuju čestitke Srbiji, sviđalo se to vama ili ne. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Ne znam kako samozvani evropejci zamišljaju opšte procese evropskih integracija, kada se bave nekim pojedinačnim slučajevima iz oblasti pravosuđa i to smatraju za osnovni imperativ vladavine prava.

Evropska komisija je egzaktno rekla šta misli o Poglavlju 23. u svoj izveštaju i kaže da je Srbija mnogo više uradila od onoga što je očekivano, pogotovo kada je to poglavlje u pitanju.

Ministarstvo koje se formira i koje će biti zaduženo za evropske integracije, u stvari je jedan od mehanizama koje treba da objedini rad dosadašnjih institucija i organa u procesu evropskih integracija. Ovim objedinjavanjem, je u stvari model koje su koristile i mnoge države koje su uradile na procesu evropskih integracija, kao što su Slovačka, Slovenija, Poljska, Mađarska i kao što vidimo, jako uspešno su sprovele postupak integracija.

Danas, kada govorimo uopšte o poslu evropskih integracija maliciozno je, pogotovo oni koji se zalažu za antievropske integracije, o tome da je Srbija na putu, treba da se meri zajedno sa jednom Engleskom, o tome kako treba da izlazi iz tih procesa. To pokazuje njihovo licemerje, jer onda oni ne bi imali svoju decu koja se školuju u tim zemljama, nego bi ih školovali u Srbiji, ako su baš predstavljeni kao ljudi koji žele da nacionalne interese Srbije zagovaraju ovde u parlamentu Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Danas imamo predlog izmena i dopuna Zakona o ministarstvima za koji možemo da kažemo da se sastoji iz dva dela. Jedan deo je formiranje nova dva ministarstva, a drugi deo je prenošenje nadležnosti, odnosno tačno definisanje delokruga rada određenih ministarstava, pogotovo kada su u pitanju određena javna preduzeća iz oblasti energetike, zatim deo koji se odnosi na koncesije, zatim deo koji se odnosi na uređenje pravosudne profesije i deo koji se odnosi na tačnu ulogu civila u multinacionalnim operacijama.

Ono što bi trebalo reći danas to je da smo imali prilike da čujemo sa više aspekata određenu osudu i kritiku na ovakav predlog formiranja dva nova ministarstva. Pod određenim idejama kako je SNS preuzela određenu ideologiju DOS-a, što se naravno kosi sa zdravim razumom, jer nikada SNS se nije zalagala da oblast zaštite životne sredine se vodi na takav način da se iz budžeta Srbije daje, pod formom „Očistimo Srbiju“, preko milijardu dinara, što je oko osam miliona evra nevladinom sektoru da bi se koristile za potrebe političkih kampanja u izborima.

Nikada se nije desilo da u proteklih pet godina smo imali korišćenje sredstava za određenu podršku reciklerima na taj način da se daju za određene kredite poslovnih banaka, zarad toga da biste ostali dužni, a da bi oni jednostavno tražili od države i pravili dugovanja koja bi ulazila u javni dug. Nikada SNS ne bi dozvolila da pravimo promašene projekte i realizujemo od kredita bilo koje međunarodne organizacije.

Ono čime smo se bavili od 2012. godine jeste, pre svega, da uvedemo realno, racionalno i razumno finansiranje projekata sa kojima će građani Srbije imati benefit u pogledu zdravog života, a pre svega kada je u pitanju vazduh, kada je u pitanju zemljište, kada je u pitanju voda i zbog toga je Ministarstvo za poljoprivredu i zaštitu životne sredine moralo da bude, pre svega, zbog evropskih integracija i sprovođenja procesa bilateralnih i eksploatornih skrininga, u jednom trenutku zajedno, i to je potvrda, pogotovo kada su u pitanju bila pregovaračka poglavlja koja su u vezi sa Poglavljem 27, a to su poglavlja 10, 11 i 12, vezano za poljoprivredu, vezano za proizvodnju zdrave hrane. Znači, to ne može da ide odvojeno od poglavlja koja su vezana za zaštitu životne sredine.

Ono čime se bavila SNS i gospodin Vučić, kada je preuzeo da vodi Vladu Republike Srbije, to je da na određeni način stvori finansijske uslove i mehanizme da bi jednostavno imali održivo funkcionisanje oblasti zaštite životne sredine. To nije bilo moguće ni 2012. godine kada je ekonomski rast, odnosno pad BDP i uopšte društvenog proizvoda i svih privrednih aktivnosti bio minus 3,6%, nego sada kada imamo 1,2% porast kada govorimo u odnosu na BDP, nego je mogućnost da sada, kada imamo stabilne finansije, možemo da stvorimo uslove da ministarstvo za zaštitu životne sredine funkcioniše zasebno.

Istine radi, građani Srbije treba da znaju da nikada do sada ministarstvo životne sredine nije bilo posebno, pa čak ni u vreme gospodina Dulića. Bilo je zajedno sa Ministarstvom građevine i zaštite životne sredine. Znači, to je ministarstvo koje se bavilo građevinarstvom, ali pre svega zaštitom životne sredine, kao mlađem brata u smislu delokruga rada koje je trebalo da služi za finansiranje neracionalnih projekata, tako da je bilo potrebno 2012. godine do sada 2.000 projekata oceniti i videti koliko dugujete, kao država, određenim finansijskim potražiocima, a da za to zaista postoje realne osnove.

Zbog toga je i potreba bila da se izloži i MMF-u, i Dijardiju i Svetskoj banci, ono što je rađeno do 2012. godine. Imali ste prilike, od moje koleginice, da čujete kako su mnoge nevladine organizacije na volšeban način dobijale određena sredstva koja jednostavno nisu bila, uopšte, kao tema u oblasti rada zaštite životne sredine.

Ono što se prvi put sada javlja, od 2016. do sada, a to je da je napravljena strategija, plan i program koje je prihvatila EU, gde je prvi put od negativnih ocena koje su bile u izveštajima EU, dobijamo pozitivne pomake i dobijamo praktično otvoren bezuslovno put za otvaranje Poglavlja 27, koje je jedno od najtežih poglavlja i to, naravno, svi znamo i koje će izuzetno koštati mnogo, ne samo Srbiju, nego su koštale i sve zemlje u regionu. Ali, određeni standardi iz oblasti zaštite životne sredine mora da postoje, poslovanje, i kompanija u privatnom sektoru i u državnom sektoru, mora da funkcionišu prema standardima koje projektuje, jednostavno i budžet od strane zaštite životne sredine i to je ono što je naša obaveza, ali i željeni fond o kome se toliko pričalo je, na kraju krajeva, formiran od strane Vlade Republike Srbije. On je budžetski, nije nezavistan, kao što je bio u vreme do 2012. godine.

Ono što je bitno to je da završen kompletan postupak za pripremu pregovaračkog poglavlja kada su u pitanju skrininzi. To je bio veliki posao. Pregovaračka grupa koja je bila i pod delokrugom rada ministarke bez portfelja za evropske integracije, gospođe Jadranke Joksimović, je zaista uložila maksimalan napor kada je u pitanju ova oblast, ali i od strane samog ministarstva, koje je bilo podržano od strane poljoprivrede, se pokazalo da je došao trenutak da može ovako jedno ministarstvo da bude formirano, da neće imati probleme pri svom radu i da će dati pune svoje rezultate koje treba kada se formira ovakvo ministarstvo.

Ono što treba reći, da je veliki broj problematičnih projekata koji su započeti u ovom periodu, završeni, kao što je Regionalni centar u Subotici, kao što je završetak projekta vezan za izgradnju kolektora, rešavanje pitanja otpadnih voda u Leskovcu i Raškoj, ali i onaj deo koji se odnosi na samu strategiju koja je napisana do 2012. godine, da u Srbiji treba da ima 27 regionalnih deponija za koje jednostavno ne postoji tolika količina otpada, da bi na održivi i isplativi način one funkcionisale.

Prema tome, bitno je da kada politiku definišete za narednih 25 godina budete realni, budete tako definisali da imate održivo finansiranje i da na određeni način sve grupe, sve ciljne grupe u Republici Srbiji osećaju benefite takve politike. Zbog toga je, uopšte, potreba ministarstva za zaštitu životne sredine da se sada formira i potpuno opravdano zašto do sada nije mogla da bude samostalno u funkcionalnom smislu održiva.

Kada govorimo o ministarstvu za evropske integracije i po formiranju, kao jednog posebnog sektora u radu Vlade Republike Srbije, koje će u budućnosti voditi gospođa Ana Brnabić, odnosno samo ministarstvo, gospođa Jadranka Joksimović, treba reći da je to jedno pozitivno svetlo u kome želimo i da kao Republika Srbija pokažemo da smo zaista za ostvarenje strateških ciljeva prema EU, ali treba reći i da nikada nismo ni krili, ni lagali da određene strateške ciljeve, kada je u pitanju poštovanje svih naših obaveza i sa Ruskom Federacijom, da treba da izvršimo, mi nikada to nismo krili ni prema EU.

Normalno je da određena poglavlja do samog stupanja u članstvo EU ćemo definisati na određeni način i da je to jednostavno naša politika, nacionalna politika o kojoj svi treba da razgovaramo.

Ono što je važno još da se kaže, da dve trećine ukupnih investicija od strane kompanija u 2016. godini u Srbiji su došle od strane firmi i kompanija iz zemalja EU, da dve trećine spoljnotrgovinske razmene Srbija obavlja isključivo sa zemljama EU i to je nešto što ne treba kriti. To je ono zbog čega oni koji govore da treba da raskinemo uopšte odnose sa EU, treba da kažu građanima Srbije koliko bi to koštalo sve nas zajedno a i sve one koji imaju oblast oko zapošljavanja.

Kada pričamo o prenošenju nadležnosti treba reći da ono što se postavilo danas, kao glavno pitanje, za ukidanje E-uprave i direkcije, treba obavestiti građane Srbije, da ova Vlada koja nam predstoji i koja će raditi jedan veliki posao kada je u pitanju E-uprava, će se podići na potpuno jedan viši nivo. Taj viši nivo će biti formiranje nove službe u okviru funkcionisanja Vlade Republike Srbije, koja treba da da bolju komunikaciju sa svim građanima Srbije, a na osnovu uvođenja novih tehnologija, uopšte, u sistem funkcionisanja tzv. platforme E-gavament.

Prema tome, u Danu za glasanje imaćemo prilike i da podržimo ovakav koncept Vlade, sa novim ministarstvima i novim nadležnostima, ali ćemo imati prilike i u ekspozeu gospođe Ane Brnabić da čujemo kako će to izgledati.

Zbog toga, u Danu za glasanje podržaću ovakav predlog. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, finansijska konstrukcija, kada govorimo o kreditnom aranžmanu za Projekat modernizacije sistema za opepeljavanje, inače u obrazloženju tačno stoji definisano da je 45 milijardi iznos garancija, a da deset, izvinjavam se, 45 miliona evra su garancije prema KfW banci, a da su 10 miliona evra obaveze Republike Srbije.

Ono što treba reći, ponoviti onima kojima to nije jasno, na koji način uopšte ide funkcionisanje i povlačenje ovakvih kredita? Pre svega, treba da konkurišete sa određenom tehničkom-tehnološkom dokumentacijom. Znači, Republika Srbija nije ni mogla da uđe u povlačenje ovakvih kredita, iako je taj memorandum potpisan još u vreme onih koji se sada bune, nego jednostavno kada završite tehničku dokumentaciju tek onda, kada budete finansijski sposobni, kao što je „Elektroprivreda Srbije“ sada sposobna, s obzirom da je 2012. godine imala 17,3 milijardi dinara dobiti, dolazite u situaciju da možete da ovakve projekte realizujete. Sada je trenutak da se realizuju ovakvi projekti i onda oni idu pod određenim uslovima.

Uslovi su da imate pet godina mogućnost da povučete određene tranše za određene faze u realizaciji takvog projekta. Imate jednokratne naknade koje odmah dajete i imate kamatne stope koje idu na godišnjem nivou.

Ono što je važno reći za one koji ne znaju, ono što ste imali prilike da čujete od ministra, konsultanti koji će obavljati konsultantske usluge za realizaciju ovakvog jednog kreditnog aranžmana će biti izabrani na tenderu. To nije bilo u vreme do 2012. godine. Znači, krajnje jedan transparentan način. Ovakva vrsta projekta će biti realizovana, a to je jednostavno želja i politička podrška ove Vlade Republike Srbije da sve poslove koje radi na ovaj način, u saradnji, ne samo sa svojim partnerima, kada govorimo o finansijskim organizacijama iz Nemačke, iz Svetske banke, iz MMF, nego jednostavno iz Rusije, Kine, radi na jedan potpuno transparentan način.

Sve one insinuacije da neko sad ovde želi nešto da sakrije ne stoje, i to pokazuje jedan nivo neobaveštenosti. Neću da ulazim u to da li je neko dovoljno pametan, zlonameran, ali očito je pokušaj da se plasiraju u javnosti potpune neistine da bi se na određeni način ovakvi projekti potpuno pokazali kao nemogući da se realizuju u praksi.

Mislim da Srbija uopšte više nije u takvom položaju kao do 2012. godine. Mislim da oni koji žele da uruše ovakve projekte, a kobajagi se zalažu za evropske integracije, pokazuju da su ostali u tom vremenu do 2012. godine. Mislim da u vremenu koje dolazi mi moramo da idemo u susret ovako modernim projektima, kao što će EPS raditi, pogotovo kada se odnosi na modernizaciju sistema funkcionisanja energetskog sektora, a pogotovo sa uvođenjem standarda iz oblasti zaštite životne sredine. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, da u ovoj raspravi ne bi ostali nedorečeni o nivou deviznih rezervi, i zbog građana Srbije, da ne bi došlo do toga da imaju neku skepsu u vezi toga da je visina deviznih rezervi uopšte ugrožena nekim određenim zakonskim predlozima, smatram za svoju obavezu da treba da kažem da je na sajtu Narodne banke Srbije možete da vidite informaciju o visini deviznih rezervi. Na kraju aprila 2017. godine je iznosila 9.409,4 miliona evra, čime je obezbeđena pokrivenost M1 od 200% i šest meseci uvoza robe i usluga, što je dvostruko više od standarda kojima je utvrđen adekvatan nivo pokrivenosti usluga i roba ovim rezervama.

Istovremeno, treba reći da je neto devizna rezerva, znači one koje su umanjene za devizna sredstva banaka, na kraju aprila 7.721 milion evra, preračunato prema kursevima MMF-a, po kojima se prati izvršenje samog programa, veća za 1.589 miliona evra u odnosu na projektovani minimum deviznih rezervi koje smo predvideli kada smo, uopšte, radili aranžman i sporazum sa MMF-om.

To pokazuje da ova Vlada, zaista, vodi jednu odgovornu fiskalnu politiku i da kada govorimo o nivou deviznih rezervi, građani Srbije nemaju nikakav strah da u budućnosti zaista će biti očuvane, a ovo je jedan od osnova na osnovu kojih izmena i dopuna Zakona ćemo moći da prihodujemo na osnovu pozitivnih kamatnih stopa. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, ekonomski patriotizam nije obrtanje, pa sad tu mi nešto zarađujemo, ne zarađujemo. Ekonomski interes uopšte Republike Srbije je da ima stabilne finansije, da ima visok rast i da ima povećan izvoz. Zašto? Zato što jedino tako možemo da pokrijemo ne samo deficit koji imamo u budžetu, kao i sve države u regionu, kao i razvijene države, već možemo i da smanjimo javni dug. Sve bi to bilo lepo kao što predlagač govori kad ne bi imali dugovanja, a ta dugovanja postoje unazad više decenija. Nije to samo odlika srpske privrede, već zemalja u regionu.

Što se tiče uopšte liberalnog koncepta ekonomije, on je karakteristika svih razvijenih ekonomija. Naravno, i te razvijene ekonomije danas su u situaciji da prave planski budžet, odnosno da planiraju određena svoja finansijska sredstva. U trenucima kada dođe do nepovoljnih efekata na tržištu kapitala, kao što je došlo do svetske ekonomske krize, jedna Nemačka koja ima slobodno tržište i visok stepen konkurencije privrede, došla u situaciju da mora da zaštiti svoju automobilsku industriju intervencijom države. Ona smatra za sebe da je tu najveću grešku uradila. To je bio jedini način da vrati svoju privredu na put visokog rasta, kao što ga ima i kao što ga je imala pre.

Zašto sada to govorim? Zato što ovakav predlog amandmana, koji govori da treba da ulažemo u hartije od vrednosti isključivo za potrebe izgradnje infrastrukture i razvoja domaće privrede, je moguće samo u visoko razvijenim državama koje imaju stopu rasta od 7 do 10%, kao što su Kina, kao što je Japan koji ima veliki suficit, a ne države koje kubure sa visokim javnim dugovanjima, sa budžetima koji imaju velike probleme, kada je Srbija došla u situaciju da 2012. godine nije mogla ni da isplati određena socijalna davanja i penzije svojim građanima Srbije, vi morate onda da radite ekonomske reforme i morate da radite konsolidaciju javnih finansija.

Za to vam je potrebno, pre svega, priliv stranih direktnih investicija, znači, partnerstvo domaćih i stranih kompanija, da biste napravili proizvod koji može da bude konkurentan, da bi povećali izvoz. To je jedini koncept održivosti ekonomije. Osnovni princip ekonomije je profit, stvaranje nove vrednosti. Srbija do 2012. godine je došla u situaciju da nema novu vrednost. Nema otvaranje novih fabrika, zato što su se građevinske dozvole izdavale na 300 dana, nema mogućnosti da ima svež kapital, zato što smo bili prezaduženi, zato što niko nije hteo da radi sa vama, zato što je visok stepen korupcije bio iznad 60%, zato što jednostavno takva politička klima je bila da ni Evropska unija, ni razvijene države, nisu htele da razgovaraju sa vama po pitanju ekonomskog rasta.

Danas mi imamo potpuno drugu situaciju. Mi imamo sve ekonomske pokazatelje koji pokazuju da smo na putu održivog rasta i povećanja tog rasta, da je naša ekonomija, što se tiče i samih deviznih rezervi i ovoga o čemu danas govorimo, na putu da može da investira za hartije od vrednosti, a da zarađuje, da budžet Srbije prihoduje kada plasira određena sredstva u hartije od vrednosti. Baš zbog toga, što smo zaduženi i kod stranih međunarodnih institucija, i baš zbog toga što moramo da vraćamo te dugove, a vraćali smo ih sve ove godine, dolazimo u situaciju da moramo da se ponašamo na krajnje odgovoran način.

Sve bi ovo bilo lepo i ovaj predlog ovog amandmana, kada bi on bio sprovodljiv u praksi, pogotovo u ekonomiji, kao što je Srbija. Mi pokušavamo da nađemo svoj put održivosti naše privrede i taj put je da pod istim uslovima i strani i domaći investitori mogu da ulažu u otvaranje novih radnih mesta, u stvaranje nove vrednosti. To je ono sa čim Srbija ide napred. To su prepoznale i naše države u regionu, koje žele sa nama da sarađuju, pogotovo kada su u pitanju…

(Zoran Krasić: Koje naše države u regionu?)

Izvinjavam se gospodine Krasiću. Vi uvek pratite moje izlaganje i kad su god u pitanju određeni lapsusi. Zahvaljujem.

Zbog toga ovaj amandman nije prihvatljiv i zbog toga ne treba koristiti ovakvu vrstu amandmana da bi se plasirale u javnosti neistine o tome da Srpska napredna stranka i ova Vlada ne žele da podrži uopšte otvaranje novih radnih mesta i domaće investicije. Naravno da želimo, ali ovo nije način. Zbog toga ovakav amandman ne treba prihvatiti. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, na Odboru smo razmatrali ovaj amandman koji govori o tome da se ograniči određeni deo deviznih sredstava koji će biti praktično stavljen u funkciju i zbog toga da bi se povećala praktično likvidnost samog tog fonda, ali i potencijalni rizici koji, naravno, u određenim uslovima mogu da uvek budu. Zbog toga je na Odboru za finansije ministar prihvatio ovaj amandman Odbora i ovom prilikom vam se zahvaljujem. Stoga pozivam sve kolege da ovaj amandman prihvate. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri i kolege poslanici, pre svega ideja ovog amandmana je bila da se ne ponavlja deo koji se odnosi uopšte na poštovanje okolnosti. Zašto? Zato što sam zakon i izmene koje se odnose počinje trenutkom stvaranja takvih okolnosti da bi funkcionisala uopšte ova izmena. Šta to znači? To znači kada se stvore određene okolnosti, odnosno kada su negativne kamatne stope, to je trenutak kada treba suštinski da počne da funkcioniše ovaj zakon, da kada su u pozitivnom efektu imamo mogućnost da upravljamo hartijama od vrednosti kao država, zarađujemo nešto, da tada počinjemo ceo taj postupak, uz saglasnost Narodne banke Srbije.

Znači, Agencija za osiguranje depozita ne može ništa, ukoliko ne radi to zajednički sa Narodnom bankom Srbije, ceo taj posao. Ukoliko kažemo da dok traju te okolnosti, onda možemo da dovedemo do toga, da onaj ko je započeo ceo taj postupak, a dođemo do trenutka kada se okolnosti prekinu, dolazi u situaciju da neće moći praktično da završi sav postupak, kada je u pitanju trgovina hartija od vrednosti. Zbog toga suštinski je upravo ova formulacija – dok traju te okolnosti treba da se izbriše, zato što decidno se daje mogućnost da se posao zajednički obavi između Agencije i Narodne banke Srbije, a uz poštovanje svih učesnika na tržištu kapitala. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici nalazimo se na poslednjem amandmanu iz izmene i dopune Zakona o Agenciji za osiguranje depozita, koji kaže, predlagač, da zakon treba da stupi na snagu osmog dana, umesto toga da se menja, da bude narednog dana. I postavlja se jedno osnovno pitanje predlagača u svom obrazloženju - da li je žurba ili nije žurba za ovakvo donošenje zakona ili nije žurba za ovakvo donošenje zakona, pa se vrši čak poređenje sa izmenama i dopunama Zakona o sudijama?

Zbog građana Srbije mora se reći, izmene i dopune zakona sa sudijama su išle u paketu sa izborom novih sudija, izborom tužioca, i oni su vezani za određene svoje rokove i mandate i zbog toga su morali zajedno da idu, od narednog dana upravo kad su tekli izbori za određene sudije.

Ovde je u pitanju izmene i dopune zakona iz oblasti finansija, koje nisu mogle da imaju javnu raspravu, jer bi onda došli na red tek, verovatno, u avgustu ili septembru. Znači, prema tome, bolje je bilo sada uraditi ovo izmenu i dopunu, staviti u funkciju određena sredstva sa kojima će država da prihoduje, nego dozvoliti da zaista ta sredstva doživljavaju određenu negativnu kamatnu stopu i da mi iz budžeta moramo da pokrivamo određene minuse. Znači, to je jedno.

S druge strane, u načelnoj raspravi, nekoliko poslanika opozicionih stranaka su insistirali da se ograniče određena sredstva koja će staviti u funkciju trgovine državnih hartijama od vrednosti. Znači, sam ministar je na toj sednici hteo da napravi jedan ustupak i da izađe u susret takvim zahtevima i jednostavno je onda on pri kraju same sednice dao predlog, a nema drugih mogućnosti da bude usvojen amandman, osim ako je amandman odbora, dao predlog i rekao - izađite u susret na ovaj način određenim kolegama i usvojite ovakav amandman.

Znači, zbog toga danas je gospodin Antić bio na sednici odbora kao predstavnik Vlade i ovakav amandman je prihvaćen. Tako da, uopšte nema razloga zbog čega govorimo o tome da amandman odbora nije na određeni način ili ruši sam koncept zakona, pri tome, mi sada se nalazimo na amandmanu o kome govorim, da on treba da stupi osmog dana po objavljivanju i da ovaj amandman da stupi narednog dana nije pod moranje da bude takav. Neki put je osmi dan, neki put je naredni dan. Verovatno da je bio narednog dana, rekli biste – a što je sad tako brzo, verovatno vam se nešto žuri, verovatno sad stoji iza tog zakona. Ne, ovde je po prirodi stvari ovako stavljeno da stupa osmog dana i ne vidimo uopšte problem u tome i mislim da je to jedini razlog zbog čega Vlada nije prihvatila ovaj vaš amandman. Tako da, smatram da ovaj amandman eto zbog toga nije prihvaćen i nema ljutnje u svemu tome. Hvala.

Ja bih po amandmanu, gospodine predsedavajući.

Znači, zato što su u pitanju dva minuta koje ne bih da repliciram, nego da raspravimo zaista neke činjenice koje ne stoje u ovim raspravama koje smo do sada čuli i predlozima amandmana.

Inače, ja sam jedna verovatno od retkih poslanika koja uopšte ne razume zbog čega postavljamo amandmane na predloge zakona kada su u pitanju sporazumi. Iz prostog razloga što to predstavlja jedno kršenje Poslovnika, ali s obzirom da je u pitanju Zakon o zajmu, onda to negde ima svoje pravno uporište, a pošto nisam pravnik dozvolite mi da onda i možda grešim.

Otvorili smo jedno političko pitanje i jedno privredno pitanje. Političko pitanje je uopšte pitanje saradnje sa Republikom Nemačkom i potpuno je legitimno da određene političke stranke imaju svoj stav o tome da su protiv evropskih integracija i uopšte protiv država koje su visoko razvijene i koje žele da jednostavno Srbija sarađuje sa njima u ovoj oblasti, odnosno u oblasti evropskih integracija. Jedna od najrazvijenijih je, naravno, Nemačka.

Ono što treba reći, to je da kada govorimo uopšte o saradnji Nemačke i Srbije, prvo, u politici niti ima ljubavi, niti će je biti, i kada govorimo o Nemačkoj, i kada govorimo o Americi, o Rusiji, o Kini, nego jednostavno tu je u pitanju uvek određena vrsta interesa. Ali, kako sada izgleda saradnja Srbije i Nemačke, govore brojke. Znači, preko 30 hiljada zaposlenih u Srbiji radi u firmama koje su došle iz Nemačke i otvorili ovde svoje kompanije. Znači, preko 30 hiljada građana Srbije je zaposleno u tim firmama. Preko 370 preduzeća radi u Republici Srbiji i ukupan promet roba i usluga meri se na godišnjem nivou više od 2, 5 milijarde godišnje, sada je već prešao 3,5 milijarde evra. Prema tome, saradnja između Srbije i Nemačke postoji. Ono što je dobro, da mi u toj saradnji treba da naučimo ono u čemu je svaka država najbolja, a Nemačka jeste najbolja u oblasti energetike i u oblasti zaštite životne sredine.

Kada pričamo uopšte o ovim projektima, ovi projekti su započeti još davnih godina kada je u pitanju tehnička dokumentacija, jer cilj toga je da mi pre svega otpepeljavanje i praktično smanjenje zagađenja radimo zbog sebe, jer su troškovi za ljude koji su bolesni, kao posledice pepela i vetra koji nanosi velike količine pepela, pogotovo u zonama termoelektrana velike. Zbog toga što velika sredstva iz budžeta Srbije se izdvajaju za lečenje ljudi upravo zbog posledica zagađenja vode, vazduha i zemljišta su velika, stoga je uvođenje evropskih standarda, kada je u pitanju uopšte zaštita životne sredine, a pogotovo u oblasti energetike, jer znamo da je energetika jedan od najvećih sektora i najvećih zagađivača veoma bitna, stoga je bilo važno da jedan projekat koji se naziva modernizacija sistema za otpepeljavanje „Termoelektrane Nikola Tesla A“ jednostavno radimo uz pomoć državne banke KfW banke Nemačke, koja sa svojim kamatnim stopama zaista pokazuje jedan nivo partnerske saradnje.

Podsetiću vas samo koji su uslovi tog kredita – 45 miliona evra, znači, uzimamo kredit, a ostalih 10 miliona ćemo uložiti kao Republika Srbija. Mi ta sredstva nemamo da sami uradimo, a nas sve više i više teraju, ne samo evropske integracija, nego na kraju krajeva i urbanizacija velikih gradova, zatim sam način funkcionisanja života nas tera da jednostavno moramo da postavljamo visoke standarde iz oblasti zaštite životne sredine. Kredit od 45 miliona koji je na raspolaganju pet godina, koji 12 godina ima period dospeća, koji se otplaćuje u 14 rata,kojem poslednja rata 2028. godine treba da se vrati pokazuje zaista pruženu ruku od strane Republike Nemačke koja nam daje mogućnost da zajednički zaista uđemo u jedan od najboljih projekata kada je u pitanju rešavanje transporta pepela, šljake i gipsa i njihovo deponovanje po određenim najvišim standardima u uvođenju hidrauličnog transporta uz pomoć određenih mešavina koje su na bavi vode i pepela.

Znači, takvim načinom funkcionisanja i novim projektima, uvođenje u sistem funkcionisanja EPS-a jednostavno tera naša javna preduzeća kao što je EPS prvo da se ponašaju prema najvišim standardima, zatim da funkcioniše privreda prema najvišim standardima, a samim tim i da počnemo da merimo koliki su zaista benefiti od uvođenja standarda koji se odnose na zaštitu životne sredine. Znači, to pre svega radimo zbog nas, zbog našeg zdravlja, zbog zdravlja naše dece i to je ono zbog čega danas-sutra i kada budemo pričali o ulasku u Evropsku uniju pitaće nas – pa dobro, šta ste uradili u pogledu toga da zagađenje bude na najnižem mogućem stepenu? Ovo je jedan od prvih koraka kojim mi krećemo da rešavamo velika pitanja zagađenja od strane sektora energetike. Mislim da na ovaj način razgovarati uopšte o tome da ovi projekti ovakvog tipa nama nisu potrebni, da ovakvo zaduživanje nama nije potrebno pokazuje jedno neshvatanje uopšte problema koji imamo kada su u pitanju termoelektrane.

Reći ću vam da Republika Nemačka ima 35 termoelektrana, od toga svega 10 radi. Zašto? Zato što tih 10 moraju da rade po najvišim standardima zaštite životne sredine. Zbog toga je to mogućnost da s druge strane otvarate veliku perspektivu obnovljivim izvorima energije da se i oni što više koriste. Srbija ima 21,2% energije iz obnovljivih izvora energije zbog toga što ima jedan niz hidroelektrana, ali još uvek termoelektrane predstavljaju jednu veliku podršku energetskom sektoru. Ako pitate evropske integracije, ako pitate uopšte budućnost koja nas očekuje, ideja je da termoelektrane više ne treba uopšte da rade, zbog toga što one jednostavno predstavljaju te loše crne tehnologije. Ako želite da eksploatišete ugalj, vi morate da postavite visoke standarde. Ovo je jedan od načina. Znači, investirate za budućnost. Ovo se sve vraća kroz budžetske stavke vezane za zdravstvo, vezane za socijalu, vezane uopšte za napredak kada je u pitanju ne samo energetika, nego i zaštita životne sredine.

Zbog toga smatram da ovakvi predlagači koji su dali uopšte ovakav vid amandmana da se ovakvi projekti brišu ne stoje na stanovištu napretka Srbije i zato ih ne treba prihvatiti. Hvala.

Zahvaljujem.

Član 104. stav 1. Gospodine predsedavajući, već drugi poslanik se javlja i niste mi dali pravo na repliku, kada sam od strane određenih predlagača amandmana nazivana manipulatorom i kada je priče bilo o tome kako priča o zaštiti životne sredine i uopšte o samom projektu je jedna velika manipulacija.

Priča o pranju biografija dolazi od onih koji su građane Srbije pozivali da u bure bacaju račune i pale i da ne izmiruju svoje obaveze prema državi Srbiji za ono što je oblast energetike, a sada govore o tome kako treba unaprediti sve to a s druge strane, odlaze u tu nemačku ambasadu i pričaju priče kako kada oni budu došli na vlast to će sve da cveta. to jednostavno više ništa neće biti isto, samo oni još da pobede na tim izborima. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Nakon iscrpne diskusije svih poslaničkih grupa i njihovih ovlašćenih predstavnika, danas smo imali prilike mnogo toga da čujemo. I priču o tome koji su efekti, uopšte ekonomskih zakona i o tome da li smo odgovorni generacijski za određene ekonomske promene u društvu i o tome da su javna preduzeća gusarski plen i o tome da postoje stranačka zapošljavanja, ali nismo danas govorili o tome, nijedna opoziciona politička stranka nije rekla da su predlozi zakona koje danas donosimo o izmenama i dopunama o osiguranju depozita i o fondu, praktično agencije, koja rukovodi deviznim ulaganjima naših građana Srbije je jedan dobar zakon i dobra promena koja treba da omogući priliv budžetu Republike Srbije.

To je ono oko čega određene političke stranke, i koji nisu istomišljenici sa strankama vladajuće većine, treba da pokažu jedan demokratski iskorak u tome da dobre predloge zakona treba da podrže. Treba da podrže jer su u interesu svih nas i ne treba, jednostavno, da delimo odgovornost po tome što je nešto bilo loše, pa sada ćemo mi svi to zajedno da podelimo, a suštinski krivica onih do 2012. godine treba da se amnestira, nego sada oni koji žele zaista da promene mnoge stvari u državi, pogotovo po pitanju fiskalne konsolidacije, da to jednostavno stavimo zajedno da smo svi krivi zbog toga što ako su neki rezultati loši.

Ne, nismo svi krivi, nego oni koji su vladali do 2012. godine su određeni javni dug ostavili takav kakav jeste, ali su ga sakrili u određenim bilansima javnih preduzeća, banaka i garancija, ali smo mi oni koji smo sproveli određene ekonomske reforme donoseći preko 300 zakona godišnje u poslednje četiri godine i stavljajući sva svoja dugovanja i zaista prezentujući izveštaje o realizaciji budžeta onako kako je realno, kako je istina, donoseći nove zakone koji su u skladu sa fiskalnom konsolidacijom, primenjujući nove ekonomske standarde koje primenjuju sve razvijene države Evropske unije i dobivši, na kraju krajeva, i pohvale od svih međunarodnih institucija da to što smo radili u protekle četiri godine je dobro i da zbog toga postoje određene kreditne institucije, kao što je KFW banka, koja je inače državna banka Nemačke, želi da finansira određene projekte u Republici Srbiji iz oblasti energetike.

Nije istina da neka banka kao što KFW želi da radi sa određenim državama ukoliko nema projektne dokumentacije, znači, da je ona urađena i znači da postoji tehnička dokumentacija za ovako nešto.

Kada govorimo o projektima, a pogotovo za deo otpepeljavanja, odnosno skladištenja i deponovanja pepela, šljake i gipsa, ta ideja je počela posle 2012. godine i ta projektna dokumentacija ideje je počela i kada je bio ministar za energetiku zajedno sa sektorom zaštite životne sredine, na čijem čelu je tada bila i gospođa Zorana Mihajlović, ali i danas kada je gospodin Antić ministar energetike, vrlo dobro znaju da su bile potrebne godine i godine da bi se prvo pripremila dokumentacija i da bi jedna KFW banka mogla i htela da radi sa vama, pre svega kao državom, a s druge strane kao javnim preduzećima.

Prema tome, današnja sednica jednostavno pokazuje da ono što imamo kao predloge zakona su jako dobri i treba ih podržati. Kada govorimo o Agenciji za osiguranje depozita i ovim predlozima, oni pokazuju jednu pozitivnu poruku, pre svega deponentima koje jednostavno građani Srbije čuvaju u svojim bankama, da postoji mogućnost da ti plasmani budu plasirani na državnim hartijama od vrednosti i da će oni zahvaljujući tome jednostavno davati prihod državi projektovan za ovu godinu čak i veći od dva miliona evra, ukoliko ih uposlite.

Tako da, to je jedna prilika da se pokaže da postoji finansijski integritet uopšte u poslovanju tržišta hartija od vrednosti, kada su u pitanju državne hartije od vrednosti, ali je i bitno da ova promena pokazuje da za to nisu potrebna neka dodatna sredstva iz budžeta, već samom promenom dovodimo do određenih poboljšanja u sistemu prihoda realizacije samog budžeta.

Kada govorimo o ova dva kreditna aranžmana sa KFW bankom, koji se odnose na EPS i EMS, treba reći, i danas smo imali prilike da čujemo da je to uvođenjem novih standarda u oblasti zaštite životne sredine, ali nije samo to prazna priča kada govorimo o zaštiti životne sredine. Mi visoke standarde uvodimo zbog nas samih, pre svega zbog zdravlja svih nas i svih građana Srbije. Uvođenjem ovakvih standarda mi pomažemo sebi, pre svega, i time što uvodimo zdrav život. Znači, imamo što manje zagađenja i iz vode i iz vazduha i zemljišta i time praktično smanjujemo davanje iz budžeta za potrebe zdravstvene zaštite naših građana Srbije. Znači, efekti uopšte ovakvih investicija su višestruki, ne samo dobro poslovanje EPS-a, ne samo dobro poslovanje EMS-a, već jednostavno, uvođenje određenih standarda sa kojima i budžet Srbije, na kraju krajeva, ćemo rasterećivati po mnogim stavkama.

Mnogo toga je rečeno po pitanju poslovanja EPS-a i EMS-e, ali niko nije hteo da se osvrne na ono što se dešavalo na Kopaoniku 7. marta 2017. godine, kada je bio jedan panel koji se odnosio uopšte na poslovanje EPS-a, kada je izvršni direktor, i to moram zbog građana Srbije da kažem, jer mnogi možda i nisu pratili uopšte kada se u javnosti iznose podaci o EPS-u, na jednom panelu koji je govorio o restrukturiranju i investicijama i inkluzivnom razvoju uopšte ovog preduzeća, gde su bili prisutni i predstavnici MMF i Svetske banke i IBRD, znači, izvršni direktor finansija EPS-a, koja se zove Tanja Pavlović, je dala jednu detaljnu analizu poslovanja EPS-a. Inače, taj članak možete da nađete u „Kuriru“, koji je u integralnoj verziji prenesen.

Ovo govorim zbog toga što svi oni koji su bili skeptici u svojim diskusijama, koji su govorili kako loše posluje ovo preduzeće, znači, govori sada o egzaktnim rezultatima poslovanja EPS-a i govori o tome da ne možete da izvrćete činjenice koje stoje, a pogotovo ne možemo to da radimo pred predstavnicima međunarodnih finansijskih institucija.

Gospođa Pavlović kaže da je neto dobit u 2016. godini za EPS iznosio 17,3 milijarde dinara, da je u budžet Srbije uplaćeno 87,4 milijarde dinara, da je restrukturiranje koje je potpisano plan od 2014. do 2019. godine, za dve godine restrukturiranja za 2015. i 2016. godinu dao da je 2.000 radnika otišlo iz EPS-a uz određene otpremnine, od toga 500 radnika je otišlo u penziju, znači, to je taj prirodni odliv, da će u naredne tri godine takođe biti još restrukturiran sa 3.600 zaposlenih.

Šta je još pokazao izveštaj za 2016. godinu? Da je EPS smanjio materijalne troškove za 1,1 milijardu dinara, da je smanjenje troškova goriva izvršio za 1,2 milijarde, a troškove održavanja za 7,7 milijardi dinara, da je smanjenje troškova koje se odnosi na samo osiguranje i reprezentacije 1,5 milijardi dinara.

Znači, kada govorimo o efikasnom poslovanju, o restrukturiranju uopšte funkcionisanja javnih preduzeća, onda govorimo o racionalizaciji upravo troškova koje pravi jedno javno preduzeće.

Pored toga što je uplaćeno u budžet 87,4 milijarde dinara, to predstavlja 34% više nego 2015. godine, a to je u stvari 8,5% ukupnih prihoda budžeta Srbije. Investicije i samo održavanje su iznosili za tu godinu 4,3 milijarde dinara, od čega je 2,6 investicije, a održavanje 1,7 milijardi.

Znači, pričamo o EPS-u, o javnom preduzeću za koje smo ceo dan danas i juče slušali kako nesavesno posluje, kako ne postoje sredstva, kako u stvari mi maltene u kampanji smo imali prilike da slušamo kako smo za privatizaciju EPS-a, a upravo govorimo o javnom preduzeću koje za prva tri meseca 20% manje posluje u odnosu na ove rezultate o kojima sada pričamo. To znači da se EPS kao javno preduzeće ipak pokazalo kao krajnje odgovorno javno preduzeće i da taj menadžment koji je nakon restrukturiranja i novog Zakona o energetici, koji je donesen pre tri godine, pokazao zaista efikasnost u svom poslovanju, s obzirom da ima sedam izvršnih direktora, a ne kao u vreme onih koji se najviše bune 600 direktora i 600 kabineta.

Kada pričamo o „Elektromreži Srbije“ i kada govorimo regionalnom programu energetske efikasnosti u prenosnom sistemu i o prvoj fazi transbalkanskog koridora, ko god da je bio direktor do sada nije uspeo da završi pet trafo stanica u ukupnom iznosu 1.600 megavolti ampera i nije uspeo da završi određene stanice koje su se odnosile na „Beograd 20“ i „Vranje 4“ i nije uspeo da na određeni način sa svojim rezultatima osnuje berzu električne energije i nije uspeo na određeni način da uplati 196 miliona evra u budžet Republike Srbije.

Znači, najmodernije preduzeće koje se odnosi na prenos električne energije u regionu je „Elektromreža Srbije“. Danas posle četiri godine, kada su je preuzeli predstavnici SNS i kada su pokazali, bez obzira što su predstavljeni predstavnici vladajuće stranke, da može da se redefiniše odnos prema funkcionisanju javnih preduzeća.

Ono što na kraju treba reći kada su u pitanju uopšte javna preduzeća i kada smo imali prilike da čujemo da su raspisani konkursi prvi put posle velikog broja godina onih kojih su pričali o profesionalizaciji i menadžmenta i direktora javnih preduzeća, treba reći da su donošenjem novog Zakona o javnim preduzećima ovde, u ovom parlamentu, ove skupštinske većine, raspisana 24 konkursa, da preko 200 kandidata se javilo na ta 24 konkursa, pokazuje i jedan od demokratskih iskoraka koje je ova skupštinska većina svojim vršenjem vlasti ovde pokazala. Pokazala je i suštinu toga da smo spremni da se uhvatimo u koštac sa velikim problemima koji su nam ostavljeni do 2012. godine i u pogledu budžeta Republike Srbije, ali i u pogledu funkcionisanja javnih preduzeća.

Očito je reforma javnih preduzeća o kojoj se toliko govorilo započeta i očito da daje prve rezultate. To pokazuju ovi finansijski izveštaji, a svako onaj ko želi da zaboravi da su 2014. godine bile poplave koje nisu zabeležene u poslednjih 1000 godina i svako onaj ko ne želi da se suoči sa time da su klimatske promene jedan od važnih faktora sada funkcionisanja, ne samo privrede jedne države, nego i svih javnih preduzeća i funkcionisanje budžeta, ne samo Srbije, nego zemalja regiona i EU ako hoćete, na kraju krajeva, za šta oni izdvajaju velika budžetska sredstva, pokazuje da je maliciozan. Znači, klimatske promene, svesni smo toga da jako utiču na funkcionisanje uopšte, ne samo energetskog sistema, nego uopšte privrednog sistema u Srbiji. Zbog toga je potrebno, kad pričamo i o zaštiti životne sredine i klimatske promene, da uvek uzimamo u obzir određene promene koje nam zbog toga nagoveštavaju da moramo da idemo u susret novim tehnologijama. Upravo je ovo jedan od načina na koji ozbiljna, odgovorna država, na krajnji transparentan način, želi da upravlja i javnim finansijama, ali želi i da upravlja funkcionisanjem energetskog sistema.

Ono što želim na kraju, kada je „Elektromreža Srbije“, da ne zaboravim, da kažem, po prvi put u našoj političkoj praksi, ali i u praksi funkcionisanja javnog preduzeća, dolazi na čelo „Elektromreže Srbije“ jedna žena. Sadašnji v.d. direktor je gospođa Jelena Matejić. Ona je prva žena praktično direktor republičkog javnog preduzeća, s obzirom da do sada nikada nismo imali da takvu funkciju vrši jedna žena za republička javna preduzeća. Stoga, zaista to moram da priznam, u vreme mandata gospodina Antića pokazuje jednu lakoću u vašoj saradnji i pokazuje da u budućnosti ovakve promene donose zaista i dobre rezultate.

Na kraju krajeva žena je i finansijski direktor „Elektroprivrede Srbije“ koja je u javnosti prezentovala poslovanje EPS-a. To pokazuje da u budućnosti taj džender program, koji je i ministar Vujović u prošlom budžetu za 2016. i 2017. godinu usvojio, zaista daje određene rezultate.

Mislim da je ova Vlada Srbije zadala velike zadatke i velike ciljeve svakoj sledećoj Vladi. Mislim da će biti jako teško svakom sledećem premijeru da nadmaši rad premijera Vučića, ali bogami i ovih ministara, jer ovi egzaktni podaci uopšte u poslovanju i javnih preduzeća i realizacije budžeta pokazuju da na jedan krajnje odgovoran način i domaćinski način se vodi budžet Srbije, ali se na krajnje jedan odgovoran način vodi i spoljna i unutrašnja politika i Vlade Republike Srbije, ali i uopšte Republike Srbije, kada govorimo o donošenju zakona samog parlamenta.

Tako da u danu za glasanje pozvaću sve poslanike, ne samo vladajuće koalicije, već i stranke opozicije da zaista podrže ovakve zakonske predloge. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovana ministarko, poštovani ministre, kolege poslanici, danas je tema ove sednice, pored izbora sudija koji prvi put preuzimaju svoju dužnost tužioca, pored toga što imamo izmene i dopune Zakona o sudijama i dva sporazuma koja potvrđuju, jedan je finansijski ugovor koji se odnosi upravo na unapređenje objekata vezanih za pravosuđe, a drugi je deo koji se odnosi na zajam.

Kada govorimo o tome da je potreba da usvojimo danas finansijski ugovor, odnosno da potvrdimo ono što je započeto još 2010. godine, onda moramo da kažemo da je veoma važan zadatak Skupštine Srbije da pored izbora sudija i tog dela pravosuđa koji čine i sami kadrovi i deo unapređenja samog sistema kroz izgradnju i unapređenje objekata u kojima sudije i tužioci rade. Zbog toga je dobro što danas imamo na istoj sednici upravo ovu takozvanu fazu B, objekte koji se odnose upravo na Palatu pravde i rekonstrukcija i unapređenje objekta Tužilaštva za organizovani kriminal u Ustaničkoj ulici.

Ali, treba podsetiti da postupak, uopšte programski deo investicionih projekata, koji je započeo još 2011. godine i traje do 2018. godine, usvojen je na osnovu odluke Evropskoj parlamenta. Prva odluka je bila 2009. godine, a druga odluka je bila 2014. godine, pod brojem 466 iz 2014. godine. To pokazuje upravo našu težnju da poglavlja 23 i 24 se zaista implementiraju i da je to naša međunarodna obaveza, da na kraju krajeva objekte koji treba da obezbede nesmetan rad i tužioca i sudija, ali i da obezbede veću borbu i rezultate borbe za pravo i pravdu građana Srbije u tim institucijama, treba da bude podržana od strane ne samo EU, nego i budžeta Republike Srbije, a s tim u vezi i ovaj finansijski plan i planirana sredstva se nalaze u predlogu budžeta za 2017. godinu.

Tako da, 26 miliona koji su praktično potvrda ovog finansijskog plana za ovu drugu i treću fazu ovog programa podrazumevaju kredit čiji je period otplate 25 godina, s tim što podrazumeva pet godina grejs perioda sa vrlo povoljnim kamatnim stopama od 1%, ali i podrazumeva jednu vrstu postupka koji ne naplaćuje ni naknade ni provizije za povlačenje ovakvih kredita.

Vrlo je važno reći da ovakav kredit daje mogućnost da u toku same realizacije, shodno finansijskim sposobnostima budžeta Srbije, ukoliko je to potrebno, menjamo i određene periode tranši.

Zašto je važno da ovakav jedan sporazum danas usvojimo? Odnosno u ovom paketu zajedno sa izborom sudija i tužioca treba da govorimo o njemu zbog toga što je to jedan objedinjen sistem funkcionisanja pravosuđa u Srbiji i kao takav treba da nam omogući da svako ko poželi u budućnosti da vrši bilo kakvu instrumentalizaciju pravosuđa u političke svrhe jednostavno to neće biti moguće. Ono za šta napadaju i SNS upravo govore oni koji su to radili, koji su imali dovoljno snage i sposobnosti, ali i ludosti, rekla bih, da otpuste 600 sudija i da jednostavno izvrše preko noći jednu seču vrlo važne jedne grane vlasti – pravosudne i da na neki način i pored preporuka venecijanske komisije ne vrate u datom periodu sudije na svoja radna mesta, već da to urade onda kada su već primili novih 600 sudija na ta radna mesta, čime su potpuno opteretili sistem, čime su finansijski napravili velike teškoće u funkcionisanju ne samo pravosuđa, nego i uopšte budžeta Srbije. Tako da na to treba podsetiti ne samo ovde nas kolege, nego i sve građane Srbije i zbog toga ovaj finansijski plan je potpuno u funkciji unapređenja sistema koji nas očekuje, a pogotovo sa završetkom poglavlja 23 i 24 u pregovorima sa EU i podizanjem standarda na taj viši nivo.

Ono što je juče izazvalo diskusiju u parlamentu, to je sporazum o zajmu koji se odnosi na prvi programski zajam razvojne politike u oblasti javnih rashoda i javnih preduzeća između Republike Srbije i IBRD-a u iznosu od 182,6 miliona evra. Mi smo imali prilike kao poslanici svih političkih predstavnika da čujemo i od predstavnika Ministarstva finansija kako javni dug izgleda danas, a kako je izgledao sa završetkom prošle godine. Saznali smo da je 700 miliona evra vraćeno do 1. aprila 2017. godine. Videli smo da je budžet Srbije u prva četiri meseca u suficitu, videli smo da postoji i velika fiskalna disciplina, da jednostavno dolazimo u situaciju da vršimo reprogram skupih kredita sa jeftinijim i da ono što su nekada bile kamatne stope za pozajmljivanje od 6,7% danas su 2,2%, ali ne samo zato što su ponude na tržištu male, kako smo imali prilike da čujemo od onih koji i ne veruju u ove rezultate, već zbog toga što je Srbija postigla mnogo bolji kreditni rejting i zbog vođenja spoljne politike, ali i zbog sprovedenih ekonomskih reformi i fiskalne konsolidacije. To naravno ne kriju ni one razvijene države koje svaki dan šalju svoje investitore i koji su zainteresovani da ulažu i otvaraju nova radna mesta u Srbiji, ali ne kriju ni oni koji jednostavno nemaju baš tako dobre namere zemalja u regionu koje imaju neke druge projekte vezane ako treba i za neka ratna dejstva i podizanje tenzija kada je u pitanju sama bezbednost.

Ono što ne može da se porekne, to je da je Srbija završila prošlu godinu sa 2,7% rasta, kada govorimo o uopšte privredi Srbije, da Srbija ima najbolje rezultate u regionu, da jednostavno stopa zaposlenosti je rapidno pala u odnosu na protekle četiri godine, gotovo se prepolovila, da je otvoren veliki broj radnih mesta, da je uvedena velika finansijska disciplina i da samim tim je Srbija jedno dobro mesto za ulaganje. Ali danas kada govorimo uopšte o politici u regionu i kada govorimo o politici u Evropskoj uniji, jednostavno smo relevantan pregovarački partner da rešavamo i probleme o kojima do juče nismo smeli ni da pričamo. Prema tome, Srbija je pokazala da sa ovakvim ugovorima jednostavno je došlo vreme kada treba da ubiremo rezultate svog mukotrpnog rada zajedno sa građanima Srbije u protekle četiri godine.

Zbog toga, u danu za glasanje i moje kolege iz SNS će glasati za predloge ovih zakona i sporazuma, ali pozivamo i one koji su učestvovali i 2010. godine u ovakvim sporazumima da daju svoj glas. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, kao predsednik Odbora za finansije, budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, moje je da kažem da je na današnjoj sednici Odbora, a u sastavu današnje sednice, bio Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu – Prvi programski zajam za razvojne politike u oblasti javnih rashoda i javnih preduzeća između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, koji je Vlada podnela 17. februara 2017. godine i Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora „Unapređenje objekata pravosudnih organa B“ između Republike Srbije i Evropske investicione banke, koji je Vlada podnela 4. januara 2017. godine.

Ovaj poslednji finansijski ugovor o kome govorimo praktično je nastavak ugovora kojim su se definisali svi investicioni projekti od 2011. godine, a trajaće taj niz investicionih projekata i njihova realizacija do 2018. godine, a odnose se na objekte koji čine pravosudne institucije, tako da su ove tranše povučene na osnovu ovog Sporazuma za rekonstrukciju objekta Palate pravde i objekta Tužilaštva Specijalnog suda.

Onaj deo koji se odnosi na Sporazum o zajmu – Prvi programski zajam za razvojne politike u oblasti javnih rashoda i javnih preduzeća je Sporazum o zajmu koji predstavlja praktično zajam koji je bio definisan u dolarima, sada u evrima, i iznosi 182,6 miliona evra, koji će biti utrošen za strukturne reforme i fiskalnu konsolidaciju i praktično smanjenje otplate javnog duga po mnogo povoljnijim kamatnim stopama nego oni koji su podizani 2011. godine, sa kamatnom stopom od 6 i 7%, a sada 2,2%.

Ono što treba još reći, da su ova dva finansijska sporazuma vrlo važni radi definisanja reorganizacije uopšte, i troškova i realizacije Programa EPS-a i Železnica Srbije. Stoga mislim da smo imali vrlo konstruktivnu raspravu i sa predlozima predlagača, a i članovima Odbora, o kojima smo jednostavno dobili dovoljno informacija da u Danu za glasanje ova dva sporazuma prihvatimo, ne samo mi kao skupštinska većina, već i mnogi članovi opozicionih stranaka, zbog toga što su projekti započeti još 2011. godine i praktično su ova druga i treća faza nastavka realizacije čitavog niza rekonstrukcije objekata vezana za pravosudni sistem. Zahvaljujem se.