Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovane kolege, kada je u pitanju ovaj zakon, odnosno izmene i dopune zakona jasno je da se one tiču pravnih normi koje treba da omoguće individualnim gazdinstvima i fizičkim licima da mogu na kvalitetniji način da konkurišu kada je u pitanju IPARD 2 fond koji se tiče prehrambene i poljoprivredne proizvodnje. Mislim da je sasvim jasno da ove izmene zaslužuju našu podršku.

Ono što bih hteo u širem smislu da prokomentarišem, a tiče se ekologije i zaštite životne sredine, pažljivo sam slušao vaše uvodno izlaganje i slažem se da nema dileme da je Poglavlje 27 jedno od najznačajnijih kada su u pitanju pregovori sa EU i da se možemo složiti da je zaštita životne sredine osnovna tekovina modernog društva. Mislim da celokupno naše društvo, koje je nekako u istoriji i tradiciji po mnogim pitanjima bilo podeljeno, kada je u pitanju zaštita životne sredine, možemo da kažemo da više od 90%, možda i 100% ljudi u Srbiji se slaže da je to mnogo važno pitanje i tako jeste u teoriji, ali se zaista postavlja pitanje da li je tako i u praksi. Na žalost, mislim da nije i da, možda ću biti grub, ali mislim da je ekološka svest nacije na prilično niskom nivou i da na tome mora mnogo da se radi u budućnosti.

Kada to kažem, pre svega mislim na činjenicu da je naša zemlja zaista lepa zemlja koja ima mnogo prirodnih lepota, prirodnih resursa i da smo mi od našeg rođenja, pa preko odrastanja, uvek navikli da nam sve to bude dostupno, i ti prirodni resursi, prirodne lepote, i nemamo baš svest da veliki broj ljudi u svetu, a cifre se mere u milijardama ljudi, nema najosnovnije potrebe, kao što je zdrava pijaća voda, a nama je to uvek bilo veoma dostupno. Mislim da u tom smislu nismo uvek svesni koliko je to značajno i koliko nekim potezima, stvarima koje nam se dešavaju našu životnu sredinu ugrožavamo.

Dakle, mislim da nam je potrebna jedna veoma ozbiljna medijska kampanja, ali ne samo medijska kampanja, već da nađemo načina kako da stimulišemo i pojedince i lokalne samouprave da budu ekološki odgovornije, da one koje jesu nagradimo na neki način, ali i da budemo spremni da one koji zagađuju životnu sredinu, koji bacaju otpad gde god stignu, koji zagađuju naše reke, na veoma oštru kaznenu politiku i da ne bežimo od toga. Nisam čuo nikada da onaj ko je bacio smeće u reku da je za to odgovarao. Čini mi se, možda grešim, izvinjavam se ako grešim, ali mislim da to treba da se dešava u mnogo više slučajeva i da na taj način jedino možemo da napravimo neki pomak i da to ne bude samo da se deklarativno slažemo da nam je ovo važna tema.

Ono što hoću da pohvalim jeste težnja države da stimuliše privredu, da primenjuje neka nova tehnološka rešenja koja su ekološki odgovornija, jer kada govorimo o privredi treba da znamo da privreda zapošljava građane, da im obezbeđuje lične dohotke, da povećava naš BDP i jako nam je važno da privreda nastavi da raste, kao što je slučaj u prethodnih nekoliko godina. U tom smislu, mislim da je bitno da država nastavi da taj finansijski teret ekoloških inovacija nekim delom preuzme na sebe i tu je veoma dobar primer Elektroprivrede Srbije koja ulaže značajna sredstva u projekte koji se tiču zaštite životne sredine i podizanja ekološke svesti. Toliko za sada.

Zahvaljujem predsedavajući.

Osnovni cilj mera štednje i fiskalne konsolidacije iz 2014. godine jeste bio oporavak naših javnih finansija. Najveći problem sa kojim smo se tada suočavali bio je izuzetno visok budžetski deficit koji je u 2011. godini bio negde oko 150 milijardi dinara, u 2012. godini 191,9 milijardi dinara. Takav javni dug doveo nas je u situaciju da moramo da se zadužujemo u inostranstvu, da drastično podižemo naš javni dug koji je 2008. godine bio negde oko 29%, 2012. godine već 60% sa tendencijom rasta, u jednom trenutku, kao što znate, došao je i do 78%.

Danas je naš javni dug pao na negde oko 58% sa tendencijom da će početkom 2019. godine biti ispod 50% što je izuzetno ozbiljan rezultat koji čak ni najveći optimisti nisu očekivali i u tom smislu Srbija će biti u visini javnog duga među najrazvijenijim zemljama EU.

Što se tiče budžetskog deficita, o kome sam govorio na početku, recimo, u 2017. godini imali smo suficit budžeta od 33,9 milijardi dinara, što je za skoro za dve milijarde evra bolji rezultat nego u 2012. godini. Recimo, 2012. godine stopa inflacije iznosila je 12,2%, dok se poslednje tri godine kreće negde između 1,2 i 3%. Vrednost nacionalne valute nam je na praktično istom nivou kao što je bila i 2012. godine, dakle, bez većih padova.

Takvu situaciju sa javnim dugom pre svega možemo da zahvalimo rastu našeg BDP-a, rastu naše ekonomije i svi oni koji kritikuju dolazak velikog broja stranih investitora, otvaranje novih radnih mesta, treba da znaju da su ti strani investitori pre svega obezbedili znatno veći izvoz za našu zemlju, jer su imali svoje tržište i najbolji primer za to je „Železara“, gde smo spasili 5.000 radnih mesta, a danas je „Železara“ jedan od najvećih izvoznika za našu zemlju.

Zahvaljujem, predsednice.

Poštovani ministri sa saradnicima, poštovane kolege, stabilnost javnih finansija je važna za svaku državu, za njenu budućnost, za njenu perspektivu, za njen razvoj. Kada se političari obraćaju građanima na temu penzija, plata, nekih socijalnih kategorija ili nečeg četvrtog, jako je važno da uvek na umu imaju koliko je bitno da država ima stabilne javne finansije. Ako to nije slučaj u njihovim obraćanjima javnosti u delovanju, onda su takvi političari uvek apsolutni populisti i demagozi i, nažalost, u našoj istoriji takvih je bilo mnogo. Praktično, Vlada Aleksandra Vučića iz 2014. godine prva je vlada koja je imala hrabrosti da građanima ukaže na realno stanje i da povuče neke nepopularne mere koje vode u cilju ozdravljenja javnih finansija. Zato je jako važno da se neke činjenice ponove još jednom.

Kada su u pitanju penzije, za 60% penzionera smanjenja penzija nikada nije ni bilo, a bilo je nekoliko povećanja u prethodne četiri godine. Sa najnovijim povećanjem penzija negde oko 90% penzionera imaće značajno veće penzije nego 2014. godine, a da u isto vreme država Srbija ima mnogo stabilnije i zdravije javne finansije. Kada to kažem, tu mislim i na veći rast BDP-a i na pad javnog duga i na stabilnost nacionalne valute i na nisku stopu inflacije i na smanjenu nezaposlenost i na drastično manji budžetski deficit. Svi ovi parametri nam idu u prilog u poslednje četiri godine i to ne govorim ja, to govore relevantne međunarodne institucije, kao što su Međunarodni monetarni fond, kao što je Svetska banka, kaže to ponekad i Fiskalni savet koji je uglavnom kritički nastrojen, ali u poslednje vreme nekad nešto i pohvale, a u prošlosti nikad ništa nisu hvalili, niti su imali šta da hvale.

Postoje i oni koji nikad ništa ne hvale, koji samo kritikuju, i tu mislim pre svega na ovu novu, najnoviju tajkunsko-ljotićevsku koaliciju Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, mog čačanskog kolege narodnog poslanika. Mene to previše ne brine, kada pogledam kako oni jedni o drugima govore sve najgore. Setimo se da je Dragan Đilas izbacio Vuka Jeremića iz stranke, da je Borko Stefanović rekao da bi radije pijuk u glavu nego da bude u koaliciji sa Vukom Jeremićem. Kada oni tako govore jedni o drugima, šta mi da očekujemo da će da govore o Vladi i o njenim rezultatima? Kada pozivaju na silovanje premijerke, kako onda da očekujemo da budu srećni i da im bude drago što je u prva dva kvartala 2018. godine rast našeg BDP-a 4,9%, da možemo ponovo da povećamo plate i penzije, ali na realnim osnovama, da ne moramo da dižemo kredite sa kamatama od 7 i 8% da bi povećali penzije i zakrpili rupu u budžetu, kao što su to oni radili u svoje vreme? Kada podignemo neki kredit, to budu kamate od 1, 2 ili 3% i podižemo ih da bi gradili kliničke centre, da bi gradili autoputeve, sve ono što oni nisu uradili, a pogotovo nisu uradili u gradu iz koga ja dolazim, u gradu Čačku, koji nije dobio jedan kilometar autoputa za 12 godina, nijednu novu fabriku, a sve fabrike koje su radile zatvorene su pljačkaškim privatizacijama. Čačak je udžbenički primer javašluka i nesposobnosti bivše vlasti, oličene u sadašnjem Savezu za Srbiju.

Naravno, u danu za glasanje podržaću ovaj zakon, a o svim ovim parametrima stabilnosti javnih finansija koje sam pomenuo malopre govoriću detaljno u nekom od narednih amandmana. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovane kolege, poštovani građani, pred nama je jedan izuzetno važan zakon, Zakon o ljudskim ćelijama i tkivima, oblast koja nudi velike mogućnosti za lečenje i zbog toga je potrebno da bude na jedan jasan i precizan način novim zakonom definisan sa osnovnim ciljem da se poveća dostupnost zdravstvene zaštite svakom pacijentu i sa druge strane da se poveća svest građana o značaju davalaštva, o značaju davanja i doniranja. Da bi ta svest bila na višem nivou, naravno, potrebno je da postoji i veće poverenje između građana i zdravstvenih institucija. Poverenje se, između ostalog, gradi kvalitetnim zakonima i kvalitetnom primenom zakona.

Prirodno je da ljudi sumnjaju, ali ono što je mnogo veći problem je što se u poslednje vreme pojavio jedan veliki broj javnih ličnosti i političara koji rade negativnu kampanju prema zdravstvu u Srbiji, kreiraju različite teorije zavere, različite paranoje, a najčešće se radi o šarlatanima i neznalicama koje nikada nisu prošli pored medicinskog fakulteta, a kamoli da nešto o medicini znaju.

Tako imamo situaciju da ljudi koji su vakcinisali svoju decu sada govore građanima da oni to ne treba da čine i bore se protiv vakcinacije, i optužuju državu Srbiju da se za vakcinaciju ne bori da bi zaštitila zdravlje svoje nacije, već eto da bi negde neko nešto zaradio. Onda kada imamo situaciju da u 21 veku neko dete umre od morbila, onda ih nema nigde.

U prethodnih nekoliko dana zaista smo svašta mogli da čujemo tokom zasedanja Narodne skupštine, pa i do toga da će neko da otima građane Srbije, da ih ubija, da prodaje njihove organe i ne znam šta sve ne.

Između ostalog čuo sam i jednu izjavu kolege Boška Obradovića koji je rekao, inače radi se o velikom stručnjaku koji se u sve razume, od ekonomije, privrede, pravosuđa, zdravstva, veliki stručnjak koji u svojoj radnoj knjižici ima upisanih šest godina radnog staža u gradskoj biblioteci, da građani Srbije danas ne veruju zdravstvenim institucijama zato što je negde neko pre 40 lili 50 godina ukrao neku bebu. Pa mu ni to nije bilo dosta, već je direktno optužio nas i rekao – vi ste ukrali bebu. Prosto mi je neverovatno da je moguće da se neko služi takvim rečima zarad skupljanja nekih političkih poena.

Takođe, rekao je i da mladi odlaze iz Srbije jer samo članovi SNS mogu da dobiju posao. Poštovani ministre, u vašem resoru u domu zdravlja u Čačku zaposlena je snaja Boška Obradovića, supruga njegovog rođenog brata. Zaposlena je 2014. godine, a 2017. godine je dobila specijalizaciju. Dakle, ne član SNS, već član najuže porodice Boška Obradovića i na tom primeru vidite kakve su to velike laži i postavlja se pitanje ako je neko sposoban da slaže na tako lako poverljivom pitanju, kako možemo bilo šta drugo da mu verujemo.

Postoje i neki pozitivni primeri. Pre svega mislim na kolege narodne poslanike iz struke, lekare koji su ceo život posvetili učenju, posvetili pomaganju građanima i tu mislim i na kolege iz vladajuće većine, ali i na neki kolege iz opozicije koje su na veoma korektan način branili ne samo zdravstvene ustanove u kojima rade, nego pre svega branili struku i na jedan odgovoran način govorili o veoma važnoj temi.

Ono što hoću da kažem, poštovani ministre, u svoje ime, a siguran sam i u ime gradske uprave grada Čačka jeste da smo u prethodne dve, tri godine imali zaista izuzetnu saradnju i da smo napravili velike pomake. Otvorili smo angiosalu, renovirali smo porodilište, preko milion evra investicija smo imali. Čekaju nas i novi projekti. Veliki broj novih radnih mesta i za medicinske sestre i za lekare i lekare. Veliki broj novih specijalizacija. Do kraja godine biće odobrena i nova radna mesta za lekare, što je nama posebno važno jer smo obećali građanima Čačka da ćemo u narednom periodu zaposliti sve nezaposlene lekare sa evidencije Službe za zapošljavanje, bez obzira na to da li su članovi neke stranke ili ne.

Veliki posao nas čeka i želim da se zahvalim na toj veoma kvalitetnoj saradnji koju smo imali.

Još jednom na kraju želim da kažem da ću bez razmišljanja nedvosmisleno podržati ovaj veoma važan i dobar zakon. Hvala.

(Dragan Vesović: Replika.)

Poštovani predsedavajući, ja stvarno mislim da nije moja krivica ako neki narodni poslanici ne dolaze na svoj posao i na svoje radno mesto, pogotovo ako se radi o narodnim poslanicima koji su tu samo kada treba da održe govor, da napadaju sve redom, bez obzira da li su ti drugi ljudi prisutni, a onda kada treba da im se odgovori, onda oni negde odu.

Ja zaista mislim da ne postoji nikakav gradski sukob između mene i gospodina Boška Obradovića. Ja sam isključivo rekao istinu. Da li je normalno da neko ko je završio medicinski fakultet dobije posao u zdravstvu i specijalizaciju? Naravno da je normalno i baš zato je i snaja gospodina Boška Obradovića i dobila posao i specijalizaciju.

A ono što nije normalno i nije korektno jeste da čovek kome je član najuže porodice zaposlen u vreme SNS izjavi da niko u Srbiji ne može dobiti posao ako nije član stranke, član SNS. Dakle, to je notorna laž i to čak ni kolega iz Dveri ne može da ospori. To je primer jedne populističke politike, to je primer nekulture i moja obaveza je bila da ukažem na to, obzirom da sam iz grada Čačka i da poznajem neke okolnosti.

Ne mislim da sam bilo šta loše rekao i da sam bilo koga uvredio, isključivo sam rekao nešto što je notorna istina. Hvala.

Zahvaljujem.

Mislim da država Srbija u prethodnih nekoliko godina obeležava velike dane, praznike, jubileje na rekao bih nikad dostojanstveniji, nikad glasniji način i mislim da je to važno jer ti dani govore o našem oslobodilačkom, o našem antifašističkom karakteru.

Mislim da svaki građanin Srbije može biti ponosan kako država Srbija obeležava velike jubileje i to najbolje govori broj građana koji je prisutan na velikim manifestacijama, kao što je npr. Dan državnosti.

S druge strane, mislim da država Srbija plaća veliku cenu toga što se decenijama ćutalo o velikim zločinima i strašnim dešavanjima iz vremena Drugog svetskog rata, odnosno iz vremena Jasenovca. Iako delimično mogu da razumem zašto je to bilo u vreme komunizma, uvek se pitam šta je sprečavalo političare posle 2000. godine da jasno govore o stradanjima Srba u logoru u Jasenovcu? Da li su bili previše zauzeti pljačkaškim privatizacijama ili su se možda previše plašili šta će neko van Srbije o tome da kaže? Ali, zato država Srbija danas jasno govori o tome. Danas se u sred NJujorka govori o stradanju Srba u Jasenovcu, zato što hoćemo da svaki čovek na svetu zna kakva su stradanja Srbi preživeli i kakva stradanja i kakve nepravde su Srbi preživeli u Drugom svetskom ratu.

Takođe, ova skupštinska većina je donela odluku da se formira komisija koja će da istraži dešavanja tokom NATO bombardovanja. Iako vodimo politiku integraciju, a ne politiku sukoba, mi se ne plašimo da se borimo za istinu i nije nam važno šta će neko drugi van Srbije o tome da kaže. To je donela ova skupštinska većina, nijedna skupštinska većina pre 2012. godine to nije uradila.

Takođe, ova zakonska rešenja, i privodim kraju, su jako važna, jer sva prethodna zakonska rešenja su stara i po nekoliko decenija i umesto da svi podržimo ovaj zakon, neki ljudi su...

Zahvaljujem, predsednice.

Mislim da je za svaku lokalnu samoupravu jako važno da izgradi taj partnerski odnos sa svim republičkim institucijama, od Vlade Republike Srbije preko ministarstava do javnih preduzeća. Ja to mogu najbolje da ilustrujem na primeru mog grada Čačka. Pre par meseci sam imao to zadovoljstvo da sa svima vama i sa svim građanima podelim jednu lepu vest da je grad Čačak ušao u završnu fazu pregovora sa velikom nemačkom kompanijom „Forverk“, kompanijom koja se bavi proizvodnjom rezervnih delova za automobilsku industriju i koja bi trebala u gradu Čačku da zaposli između 1.200 i 1.500 građana u narednih nekoliko godina.

Sada mogu da kažem da je pre nekoliko dana potpisan ugovor i da u prvoj polovini juna možemo očekivati kamen temeljac, a već u januaru da će ta fabrika početi da zapošljava građane i da radi.

Sve to ne bismo mogli da uradimo da nismo imali savršen odnos i sa Vladom Republike Srbije i sa nadležnim ministarstvima i sa javnim preduzećima i da za kratko vreme nismo izgradili jednu potpuno novu industrijsku zonu u koju je uloženo preko pet miliona evra.

Kada smo u gradu Čačku razgovarali o ovoj temi i kada je ona bila na sednici skupštine grada, samo jedna politička organizacija je bila protiv ove investicije, protiv otvaranja novih radnih mesta i mislim da ne moram čak ni da vam govorim o kojoj političkoj organizaciji se radi, da ćete sigurno sami prepoznati.

Kada se stvori jedna povoljna investiciona klima, steknu ti potrebni infrastrukturni preduslovi, kada se zavrti točak investicija, onda gde je jedna investicija, tu je i druga, i kada mnogi strani investitori već čuju da je jedna tako velika i ozbiljna kompanija došla u grad Čačak, onda se i oni lakše odluče da načine isti korak.

Ja mislim da ću već u narednih 20 dana imati ponovo to zadovoljstvo da sa svima vama i sa građanima Čačka podelim još jednu lepu vest, a to je da će u gradu Čačku biti otvorena još jedna fabrika i da će u grad Čačak doći još jedna respektabilna i renomirana strana kompanija.

Zahvaljujem.

Nastaviću da govorim o veoma kvalitetnoj saradnji lokalne samouprave u gradu Čačku sa republičkim institucijama i posebnu obavezu osećam iz tog razloga zato što u ovoj Skupštini postoji još jedan narodni poslanik iz Čačka koji voli mnogo da galami, da kritikuje sve i svašta, ali nikad da pohvali kada se nešto dobro uradi, kao da svakom čoveku ne treba da bude draga kada se nešto gradi u njegovom gradu, bez obzira na političko opredeljenje. I, obzirom da nemam mnogo vremena, nabrojaću samo neke važne investicije koje smo imali.

Urađen je zaštitni bedem na reci Zapadna Morava koji vredi 35 miliona dinara, kojim se štiti preko 1000 hektara plodnih oranica. Podsetiću vas, da smo 2014. i 2016. godine imali štetu u poljoprivredi u gradu Čačku od preko 200 miliona evra od poplava. Učenički dom je u završnoj fazi, ova investicija vredi oko 187 miliona dinara, fiskulturna sala za decu sa posebnim potrebama - 75 miliona dinara, Gradska biblioteka koja će biti jedna od najmodernijih i najlepših u ovom delu Evrope -150 miliona dinara. Barem bi to kolega Obradović trebao da pohvali obzirom da je to ustanova u kojoj je i sam radio, odnosno jedina ustanova u kojoj je radio u svojoj radnoj karijeri. Rekonstrukcija porodilišta i otvaranje angio sale – 100 miliona dinara, brana sa akumulacijom „Svračkovo“ – milijardu i 300 miliona dinara, kada se završi projekat biće preko šest milijardi dinara i taj projekat će da obezbedi sigurno snabdevanje vodom za preko 250 hiljada stanovnika Centralne Srbije i da štiti ove opštine od poplava.

Kada na sve to dodamo već pomenutu industrijsku zonu od preko pet miliona evra, dolazak prvog velikog investitora u poslednjih 30 godina sa preko 1000 zaposlenih, kada na to dodamo i Koridor 11 od Beograda do Preljine i kasnije do Boljara i budući Moravski koridor, investicije koje vrede nekoliko milijardi evra, mislim da je velika sramota da bilo ko dođe iz Čačka, a da ovakve investicije ne pohvali. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Elektronsko poslovanje nije samo budućnost, elektronsko poslovanje je i sadašnjost i što pre tu činjenicu prihvatimo, to ćemo živeti u efiksnijem i produktivnijem okruženju.

Elektronsko poslovanje nosi niz prednosti, smanjenje troškova poslovanja, pristupnost informacijama, smanjeno vreme za prenos informacija, tačnost informacija, smanjeno vreme izlaska na tržište, podstiče udruživanje ili tzv. elektronsko partnerstvo, povećanje kvaliteta i agilnosti i niz drugih prednosti.

Elektronska trgovina je važna deo elektronskog poslovanja i ona se naravno odnosi na prenos kapitala, marketing, prenos dobara i usluga i upravo u tom delu postoji i ekspanzija elektronskog poslovanja, dakle, u maloprodaji, izdavaštvu, u finansijskim uslugama. Mislim da ovaj zakon donosi niz prednosti koji će da pospešuje elektronsku trgovinu i elektronsko poslovanje. Tu bih na prvom mestu

istakao pravni okvir koji garantuje sigurnost korisnika i jača poverenje, jer bez tog poverenja nema napretka u elektronskom poslovanju.

Takođe, imamo problema u praksi koji se tiče kvalifikovanog elektronskog potpisa koji realno nema veliki broj korisnika. Tako da je sada moguće i da do određenog iznosa ugovaranja na daljinu bez ovog potpisa. Ovaj zakon motiviše i pružaoce usluga da svoje finansijske usluge nude u većoj meri, a samim tim da i korisnici usluga imaju veću dostupnost finansijskih usluga i da imaju veći izbor pružaoca usluga i da iz tog izbora mogu da za sebe izaberu najpovoljniju i najbolju uslugu. To su samo neki od razloga zbog kojih mislim da ovaj zakon je dobar, da pospešuje elektronsko poslovanje i u danu za glasanje podržaću ovaj zakon. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovana guvernerko, drage kolege, želim da iskoristim priliku da se obratim vama, gospođo Tabaković, jer želim da iznesem svoje mišljenje o radu Narodne banke i da istaknem jednu veoma važnu ulogu koju je Narodna banka Srbije imala u ekonomskom oporavku naše zemlje.

Postoje različite ekonomske ideologije, različite političko-ekonomske doktrine i percepcije, ali praktično sve podrazumevaju da je za ekonomsko osnaživanje jedne zemlje neophodna monetarna stabilnost. Kada kažem monetarna stabilnost, naravno, mislim na nisku i predvidivu stopu inflacije i na poverenje u nacionalnu valutu. To je nešto što je osnovni zadatak Narodne banke Srbije i mislim da ste vi taj cilj ostvarili i na taj način omogućili i Vladi Republike Srbije i predsedniku da u tom stabilnije okruženju mogu da privlače strane investitore, da otvaraju nova radna mesta i da smanjuju nezaposlenost.

Kao što znate, nije uvek bilo tako. Pre 2012. godine imali smo snažno slabljenje nacionalne valute, izuzetno visoke inflacije koje su značile i rast cena svakodnevnih potreba građana i sve to u kombinaciji sa snažnom depresijacijom nacionalne valute donelo je veliki pad životnog standarda.

U tako nestabilnom okruženju ne samo što strani investitori nisu bili radi da dođu u našu zemlju, već su i oni postojeći odlazili i to je uslovilo da dođe do izuzetno visoke stope nezaposlenosti. Takođe i domaći kapital je mirovao, jer građani nisu u takvom nestabilnom okruženju imali dovoljno hrabrosti da taj kapital ulažu, što je pogubno za tokove novca, za finansijsko tržište, jer onda na tržištu nema dovoljno novca za otvaranje novih radnih mesta i to samo označava produbljivanje krize.

Zato mislim da je jako važno što je Narodna banka Srbije povratila ugled, a to ne kažem samo ja, to kažu i mnoge relevantne međunarodne institucije, mnogi ugledni ekonomski časopisi koji su označili dinar za jednu od najboljih valuta u prethodnih godinu dana.

Bilo je dosta reči i o kreditima indeksiranim u švajcarskim francima i ono što moram da ponovim jeste činjenica da nije Jorgovanka Tabaković bila guverner Narodne banke u vreme kada su se ti krediti uzimali, niti je SNS bila na vlasti. Na vlasti su bili Demokratska stranka, bivši režim u kome je bio i Dragan Đilas, najveći finansijer mog čačanskog kolege Boška Obradovića, koji je u to vreme dobio 50.000 evra od javnog preduzeća „Kolubara“ za štampanje svog časopisa, koji je dobio mnogo novca iz gradskog budžeta, od tadašnjeg lidera Nove Srbije Velimira Ilića i u to vreme mu nije palo napamet da bilo šta kaže protiv bankarskog sistema u Srbiji, da bilo kako kritikuje te kredite, a to je i logično, jer da je to uradio, onda mu Dragan Đilas ne bi dao novac. Ali, naravno, svima je nama jasno da on nije previše opterećen problemom svih tih porodica. On je praktičan čovek. Vi ga možda ne poznajete dobro, ja ga poznajem odlično. On je napravio prostu računicu – ako u Srbiji ima 39.000 porodica sa tim problemom, a svaka porodica ima dva do tri glasača, to je negde oko 100.000 glasača. Znate šta 100.000 glasača znači za stranku od 2%? Pa, može da znači potencijalni cenzus, a onda cenzus znači i novi novac iz budžeta Srbije, koji on i kasnije fiktivno računa…

… putem fiktivnih računa i putem fantomskih firmi iz Borče, koje su u vlasništvu njihovih odbornika, peru tako što prave višemilionske račune za elektro radove, za popravke računara, a onda sukcesivno taj novac vade u kešu i stavljaju u svoje džepove. To je suština njihovog funkcionisanja.

Ono što hoću da kažem na kraju, siguran sam da će Narodna banka Srbije, onoliko koliko je u njenoj moći, pomoći svim tim građanima koji imaju taj problem, ali sam još sigurniji da ni vi, ni niko iz SNS nije odmogao niti će da odmogne tim porodicama, već su to uradili predstavnici bivšeg režima, koji su te porodice gurnuli u takve kredita još pre deset godina. Hvala.

Zahvaljujem.

Član 27.

Da ne bude zabune, javio sam se još malopre posle prvog govora gospodina Ivana Kostića, jer smatram da svaki narodni poslanik, kada govori u Narodnoj skupštini, treba da vodi računa da poštuje svoje građane i narodne poslanike, ali isto tako i druge nacije i druge zemlje.

Mislim da je gospodin Ivan Kostić sa dosta nipodaštavanja i omalovažavanja govorio o Republici Azerbejdžan, čak je izneo i jedan netačan podatak da je prosečna plata tamo 250 evra, a skoro duplo je promašio, ali čak i da je tačno mislim da to nije način da se tako govori o drugim zemljama, posebno zemljama koje nisu priznale Kosovo i koje su prijatelji Republike Srbije, jer onda ispada da njima odgovaraju Ivan Pernar i bugarska ATAKA, ne odgovara im neko ko se mnogo puta dokazao kao veliki prijatelj naše zemlje. Mislim da ste trebali na to da reagujete i da ukažete na tu vrstu povrede Poslovnika. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, Vojska Srbije je uvek kroz svoju istoriju mogla da se pohvali visokoobrazovanim i stručnim kadrovima. Smatram da svaki mlad čovek koji želi da upiše neku od vojno obrazovnih ustanova mora imati, pored privlačnosti i interesovanja za tu oblast, i jedan poseban patriotski naboj i ljubav prema svojoj zemlji, kako bi bio maksimalno motivisan da se školuje i kasnije kroz svoj radni vek obavlja sve one zadatke koju ova oblast iziskuje. Samo potpuno motivisan vojnik ili policajac može u potpunosti da ispuni sve svoje radne zadatke koji svakako nisu laki i odoli svim izazovima koje nacionalna bezbednost traži.

Ako taj pripadnik službi bezbednosti nema kvalitetne uslove za svoj posao, ako nema kvalitetne životne uslove, ako nema krov nad glavom, on svakako neće biti sposoban da se potpuno posveti svom poslu. I upravo zato je ovaj zakon veoma važan.

Bez jakih obrazovnih institucija nema ni jakih sistema bezbednosti, ali isto tako i te obrazovne institucije neće biti jake ako njeni polaznici ne vide jasnu perspektivu, ako ne vide da država brine o pripadnicima snaga bezbednosti, da brine o njihovim uslovima za rad, da brine o njihovom kvalitetu života. Samo tako će oni biti motivisani da se školuju i da jednog dana ispune svoj san, da obuku tu uniformu i štite svoje sugrađane i svoju zemlju.

Naravno, meni je kao i svim poslanicima Srpske napredne stranke jako žao što ovakav zakon nije donesen mnogo ranije, ali kao što reče jedan od prethodnih kolega, u vreme Demokratske stranke i tadašnjeg ministra odbrane, gospodina Šutanovca, bilo je mnogo važnije graditi stanove na vračarskim pašnjacima, ali ne za vojsku nego za njih lično.

Zato ću ponoviti ono što sam rekao i juče, da mi je velika čast i zadovoljstvo što ću imati prilike da podržim ovaj zakon, uz očekivanje i nadu da će i moj grad Čačak u nekoj od kasnijih faza biti grad u kome će se graditi stanovi za pripadnike snaga bezbednosti. Hvala.

Zahvaljujem poštovana predsednice.

Poštovani ministre, poštovane kolege, NS RS je u prethodnih nekoliko godina donela niz zakona koji su rešavali višedecenijske probleme, odnosno sve one zakone koje neke prethodne vlade i neke prethodne skupštine nisu donele.

Upravo je ovaj zakon o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti jedan od tih veoma važnih zakona koji građani koji su zaposleni u sistemu odbrane Republike Srbije jako dugo čekaju. Brojni su efekti za donošenje ovog zakona. Važni su i oni ekonomski poput rasta BDP, u građevinskoj industriji povećanje opšte zaposlenosti, prihod od PDV podsticaja ekonomskog razvoja lokalnih samouprava u kojima se ovi stanovi grade, ali su važni i neki drugi efekti poput podizanja ugleda snaga bezbednosti i generalno kvaliteta uslova rada i kvaliteta života svih zaposlenih.

U prethodnih nekoliko godina mnogo smo uradili na popularizaciji Vojske i policije Republike Srbije sa ciljem da što više mladih ljudi se odluči da upiše vojne gimnazije, vojnu akademiju i druge škole i fakultete iz oblasti bezbednosti. Upravo ovim zakonom pokazujemo kao država koliko brinemo o ljudima koji štite nacionalnu bezbednost i rade jedan zaista specifičan i težak posao. Mislim da to predstavlja dodatni podstrek budućim generacijama da svoje školovanje i kasnije radni vek provedu u svrhu štićenja nacionalne bezbednosti i sigurnosti, a poseo države je da stvori takve ekonomske okolnosti da ti ljudi imaju kvalitetne plate i da mogu da reše i svoje stambeno pitanje, ali i u isto vreme da vodimo politiku mira i stabilnosti kako bi čuvali živote naših građana.

Mislim da u ovoj zemlji ne postoji ozbiljan čovek koji može da dovede u pitanje neophodnost donošenja i kvalitet donošenja ovog zakona. Na žalost, kao što smo mogli da vidimo i danas, u politici ipak ima previše neozbiljnih ljudi kojima je samopromocija i samoreklamerstvo najvažnije i kao što možete videti i ovde, već nekoliko sati poslaničke klupe gde treba da sede poslanici opozicije su potpuno prazne, valjda im je problem da više od nekoliko sati dnevno provedu na svom radnom mestu.

Meni kao narodnom poslaniku je čast što sam deo saziva NS RS koja će doneti jedan ovako važan zakon i svakako ću sa velikim zadovoljstvo glasati za njega. Naravno za očekivanje je da će u nekoj kasnijoj fazi i grad Čačak biti jedan od gradova u kojima će se graditi ovakvi stanovi. Mislim da postoji i opravdanost i svi tehnički, pravni i svi drugi preduslovi. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, drage kolege, Vojska Srbije je posle dužeg vremena ponovo institucija u koju građani Srbije najviše veruju i nekoliko razloga je koji idu u prilog ovoj tvrdnji.

Pre nekoliko dana čuli smo jednu zaista lepu vest i rekao bih najznačajniju vest za naše građane, a to je da je rast našeg BDP u prvom kvartalu 2018. godine 4,5% što je iznad svih očekivanja i to je nešto što je mnogo važno i za naše građane, ali i za sve predstavnike vojske, jer rastom naše privrede, raste i jača naša vojska, ali ne sa ciljem da bilo kome bude pretnja, već isključivo da kroz jačanje defanzivnih kapaciteta bude uvek sposobna da odbrani svoj narod.

Vojska Srbije sarađuje sa najvećim armijama na svetu, bilo da su one na zapadu, bilo da su na istoku, a u isto vreme uspeva da očuva svoju vojnu neutralnost. Ugled Srbije, takođe, u svetu raste, jer je Srbija, po mom mišljenju, jedina zemlja u regionu koja se istinski bori za mir i stabilnost. Drugim rečima, radimo na tome da naša Vojska bude spremna za rat, ali još više radimo na tome da rata ne bude.

Koliko je Vojska Srbije i kakav autoritet ima među građanima, u dobroj meri govori i tome koliko mladih ljudi želi da upiše Vojnu akademiju i Vojnu gimnaziju. Naša Vojska je uvek kroz istoriju mogla da se pohvali sa obrazovanim kadrom i zato mislim da je jako važno da usvojimo ovaj zakon koji menja propise koji su stari i preko 20 godina i predstavlja neophodan korak ka usaglašavanju rada vojno-školskih ustanova sa postojećim zakonima u oblasti obrazovanja, i to je razlog zbog kojeg ću ja u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala.