Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, drage kolege, hteo bih da ukažem na još jednu stvar koja, rekao bih, pokazuje koliko je planiranje u obrazovanju važno, a to je jedan paradoks koji smo imali do pre četiri, pet godina, odnosno situaciju koju smo imali. Veliki broj nezaposlenih sa jedne strane, a sa druge strane situaciju da poslodavci ne mogu lako da pronađu radnike ili, još jasnije rečeno, neusklađenost između tržišta rada i realnih potreba privrede ili još jasnije školovali smo učenike, školovali smo decu na taj način da posle završene škole ne mogu da pronađu posao. Mislim da smo u prethodne dve godine u oblasti obrazovanja doneli dosta zakonskih rešenja koji treba pre svega da u što većoj meri povežu obrazovanje i realnu privredu.

Već sam govorio u nekom od prethodnih izlaganja, baš na primeru moga grada Čačka, koliko je to bilo izraženo. Posle 30 godina mi smo uspeli da obezbedimo jednu veliku investiciju za naš grad i u naredne dve godine nemačka kompanija „Forver“ će zaposliti preko 1.000 građana Moravičkog okruga. U narednih mesec dana očekujemo da predsednik Srbije položi kamen temeljac.

Pored toga što smo obezbedili infrastrukturne uslove da investitor dođe, jedna od glavnih tema prilikom pregovora jeste bila tema obrazovanja i naša potreba da strane partnere ubedimo da imamo strukturu obrazovanja koja će moći da omogući razvoj njihove kompanije i da ćemo moći da obezbedimo dovoljno kvalifikovane radne snage.

Na samom kraju, moram i da prokomentarišem ove prazne klupe sa moje desne strane. Već treći dan razgovaramo u raspravi o pojedinostima i očigledno da neki poslanici, pre svega mislim na poslanike bivšeg režima, imaju neka pametnija posla, nego da borave na svom radnom mestu u svoje radno vreme. Očigledno da neki ovaj posao shvataju kao hobi i dolaze ovde u slobodno vreme, kada imaju vremena, a u skladu sa tim kao njihovi izborni rezultati.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovane kolege, govorio sam već koliko je za obrazovanje važno planiranje i dugoročne strategije. Govorio sam i o tome koliko naša država u prošlosti nije ulagala dovoljno u obrazovanje i na koji način su se trošila sredstva iz privatizacije.

Ako bih hteo to ilustrativno da pokažem, mislim da se to najbolje vidi na jednom primeru koji je prilično čest u svakodnevnom životu, a to je situacija kada pojedinac dobije određen kapital u nasledstvo, dakle ne nešto što je sam stvorio svojim radom, nego nešto što je stvarao neko drugi a on, igrom slučaja, došao u priliku da sa time raspolaže i sad imate ljude koji će da ulažu u neki posao, nekretnine, da se odnose domaćinski prema tome, a imate i one koji će to da potroše a da ne znaju zašto su potrošili i da iza njih ne ostane ništa.

Nažalost, ovaj drugi primer najbolje opisuje kako je državom rukovođeno u prethodnom periodu, kako je bivši režim raspolagao sa onim što su generacije decenijama stvarale u našoj zemlji. Zato danas jedini način da ulažemo u razvoj, da ulažemo u obrazovanje, jeste da imamo ekonomski rast.

Sigurno ste primetili da danas više niko ne dovodi u pitanje to da li je nezaposlenost u Srbiji smanjena. Nekoliko godina su govorili kako su to podaci koji su fingirani, kako se brišu ljudi sa evidencije rada, kako to nije realno. Međutim, kada su sve svetske relevantne institucije potvrdile da se nezaposlenost u Srbiji smanjila, da se povećala uposlenost, više to ne govore. Sada imaju drugu taktiku, a to je da kažu da, eto, dobijaju ljudi posao zato što je niska cena rada. I to govore oni u čije vreme nije bilo nikakvog posla u vreme kada su ti ljudi ostajali bez posla, kada nisu imali ni platu ni priliku da reše svoju egzistenciju.

Više niko ne dovodi u pitanje da nije sporan rast našeg bruto društvenog proizvoda, samo kažu da on, eto, nije dovoljno veliki, misleći da smo zaboravili da je Srbija pre sedam ili osam godina bila u recesiji i da je imala negativan rast bruto društvenog proizvoda.

Takođe, ono što je posebno važno, prvi put posle osam godina naš javni dug je u padu, iako neki kritičari pokušavaju da ga prikažu u apsolutnim ciframa, kako bi on izgledao veći, a odlično znaju da niko ozbiljan u svetu javni dug ne iskazuje u apsolutnim ciframa, već isključivo kroz njegov udeo u bruto društvenom proizvodu, a udeo javnog duga u našem bruto društvenom proizvodu je sve manji i prema prognozama i MMF-a i Svetske banke u narednim godinama on će pasti ispod 50%.

Sve ovo o čemu govorim pre skoro četiri godine govorio je i sadašnji predsednik Srbije, a tadašnji premijer, kada smo ušli u mere fiskalne konsolidacije i teške reforme za ekonomski oporavak zemlje i, evo, skoro četiri godine kasnije, prosečna plata u Srbiji je veća. Veći je i naš bruto društveni proizvod i mnogo je manja nezaposlenost i uspeli smo, uprkos svemu tome, da imamo i investicije u autoputeve, mnogo je više kilometara autoputeva nego ranije, da privedemo kraju neke višedecenijske projekte, kao što je Koridor 10, a da opet, s druge strane, više nemamo ogroman budžetski deficit, koji smo imali 2012. godine.

Sve je to posledica ozbiljnog planiranja, ozbiljne dugoročne politike, a naravno da i dan danas ima onih koji traže dlaku u jajetu, koji uvek vide trun u tuđem, ali zato nikad ne vide balvan u svom oku.

Ovaj zakon o planskom sistemu Republike Srbije se u potpunosti podudara i uklapa sa politikom i SNS i predsednika Srbije, koja je definisana pre četiri godine. U danu za glasanje ću podržati ovaj zakon.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, drage kolege, Zakon o planskom sistemu Republike Srbije direktno je povezan sa sistemom obrazovanja i možda najbolje na primeru obrazovanja možemo videti koliko je planiranje važno i koliko nema lakih i brzih rešenja i lakih i brzih efekata.

Sve ozbiljne zemlje koje imaju visok rast ekonomije, visok spoljnotrgovinski suficit ili su do novca došli kroz privatizaciju ili eksploataciju nekih energenata ili nečega petog, ulažu novac u obrazovanje sa čvrstim uverenjem da će im se dugoročno ta investicija isplatiti.

Na žalost, u prošlosti Republika Srbija je veoma malo ulagala u obrazovanje, a nije da nije bilo novca. Danas se dosta govorilo o privatizacijama u Srbiji između 2003. i 2008. godine i prema nekim podacima u to vreme u zemlju je ušlo između sedam i osam milijardi evra. Kao što rekoh, na žalost malo se od tog novca ulagalo u obrazovanje, u infrastrukturu, u razvoj, a nije se ulagalo zato što tadašnji političari nisu želeli da ulažu u nešto što će efekte doneti u nekoj budućnosti, jer su znali da tada neće biti na vlasti. Zato su ulagali u trenutne efekte, u javnu potrošnju, u širenje javnog sektora, u povećanje plata u javnom sektoru koje nije bilo ekonomski opravdano, a možda najviše su ulagali u svoj lični interes do te mere da danas kada se pomene reč privatizacija, građani Srbije imaju jedan veliki osećaj gorčine. Sama reč privatizacija postala je sinonim za krađu, lopovluk i uništavanje javnih dobara.

Kao što je neko već danas rekao, prodali smo Mobtel za skoro dve milijarde evra, a krečili smo škole i domove zdravlja. Onda smo samo nekoliko godina kasnije uzimali veoma skupe kredite ne da bi gradili auto puteve i škole, već da bi popunili rupe u budžetu. To je primer kako ne treba da se radi, kako ne treba da se planira i kako ne treba da se troši novac građana.

Srbija danas ne želi ništa da prodaje, već isključivo iz svog ekonomskog rasta ulaže u obrazovanje, ulaže u razvoj. Mislim da je dobro što je Vlada Republike Srbije odlučila da ne prihvati status kvo u ovoj oblasti ili da pokušava da koriguje neke postojeće zakone, već da imamo jedan nov zakon koji treba da reši problem neefikasnosti i neefektivnosti u kreiranju javnih politika, a kada je u pitanju obrazovanje, mislim da je ono povezano sa svim porama društva, možda i ponajviše sa kreiranjem javnih politika. Zato želim da to posebno naglasim ovim amandmanom i da podržim ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Koliko je važno sveukupno unapređenje obrazovanja za razvoj privrede i privlačenje investicija mislim da sam najbolje objasnio na primeru prve velike investicije posle 30 godina koje će doći u moj grad Čačak i koje će zaposliti preko hiljadu Čačana, gde su za predstavnike strane nemačke kompanije upravo najvažniji parametri bili struktura obrazovanja i šta je ono što naš grad u tom pogledu može da ponudi. Ali, isto tako mislim da je za razvoj javne uprave takođe jako važna promocija celoživotnog učenja.

Ono što je javni sektor karakterisalo posle 2000. godine bila je nagla ekspanzija broja zaposlenih, tako da smo 2012. godine imali jedan, rekao bih, veoma nefunkcionalan i glomazan državni aparat koji realna privreda više nije mogla da izdrži i pred državom su se našla dva zadatka – kako sa jedne strane da smanji broj zaposlenih u javnom sektoru, a sa druge strane da podigne kvalitet pružanja javnih usluga. Zato smatram da su reformski zakoni koje smo doneli jako važni, jako je važna Nacionalna akademija za javnu upravu koja definiše modele i načine usavršavanja zaposlenih u javnom sektoru, ali mislim da je veoma važan i NOKS, jer mnoge evropske studije koje se bave analizom pružanja javnih usluga smatraju da je krizu javnih usluga delom izazvala i niska motivacija nižih ešalona u javnoj upravi. Dakle, to su najčešće zaposleni koji su u neposrednom kontaktu sa građanima. Zato je važno da svako učenje, bilo ono formalno, neformalno ili informalno, bude prepoznato, vrednovano i valorizovano, kako bi svaki zaposleni imao motivaciju da se tokom celog života usavršava.

Zato mislim da je važno da usvojimo ovaj zakon koji možda kasni, ali je bitno da smo konačno došli do prilike da ga usvojimo. Mislim da će on dati sveukupan doprinos razvoju školstva u Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Već sam govorio o značaju unapređenja školstva, kada je u pitanju razvoj privrede, privatnog sektora sa jedne strane, a isto tako i javnog sektora i pružanja, odnosno većeg kvaliteta javnih usluga prema građanima.

U tom smislu, želim i vas i sa vama ministre i sa svim kolegama i sa svim građanima da podelim jednu lepu vest. Naime, danas je na sednici Gradskog veća grada Čačka doneta odluka kojom se ulazi u završne pregovore sa velikom nemačkom kompanijom iz oblasti auto-industrije, kompanijom „Vorvek autotek“ iz Vupertala koja postoji oko 200 godina i koja će u narednom periodu u gradu Čačku na oko 65 hiljada kvadratnih metara graditi pogone u koje će uložiti blizu 50 miliona evra, a to će značiti posao za preko hiljadu građana Čačka i moravičkog okruga. Ovo je istorijski trenutak za naš grad i ujedno najveća investicija u prethodnih 30 godina.

Želim posebno da se zahvalim i predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću, jer je on pre oko godinu dana započeo pregovore sa ovom velikom kompanijom i završio ih danas kao predsednik Srbije.

Želim da se zahvalim i Vladi Republike Srbije zbog velikih infrastrukturnih ulaganja, jer bez auto-puta i privredne zone ne bi smo imali čime ni da privučemo investicije, ali isto tako da istaknem i značaj reforme školstva, jer kada pregovaramo sa stranim investitorima, prvo što nas pitaju jeste kakva nam je struktura obrazovanja, kakve su nam srednje stručne škole, kakvi su nam fakulteti. Jedan od parametara za dolazak ove velike nemačke kompanije bio je i taj što smo uspeli da ubedimo predstavnike kompanije da možemo da obezbedimo kvalifikovanu radnu snagu i odgovarajuću strukturu obrazovanja za razvoj njihove fabrike, odnosno njihove kompanije u Srbiji.

Zbog toga mislim da je važno da usvojimo Zakon o NOKS, jer on kao i svi prethodni zakoni koji su došli iz Ministarstva obrazovanja u Narodnu skupštinu, podižu kvalitet, sveukupan kvalitet obrazovanja u Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege, ovim amandmanom se dodatno ističe uticaj ovog zakona na sveobuhvatno unapređenje školstva u Srbiji kao jednog od osnovnih preduslova za razvoj kako privrede i privatnog sektora, tako sa druge strane i kvaliteta javnih usluga.

Kao i niz prethodnih zakona u sferi obrazovanja i ovaj zakon ističe važnost celoživotnog učenja kao jednog od osnovnih principa reforme obrazovanja, odnosno da se učenje i obrazovanje ne završava sa završenom osnovnom, srednjom školom ili fakultetom, jer vreme u kojem živimo bez dileme iziskuje i nova učenja i nova znanja i prilagođavanje novim tehnologijama.

Ono što ovaj zakon treba da obezbedi, između ostalog, jesu veća transparentnost i razumljivost kvalifikacija, obezbeđivanje priznavanje neformalnog i informalnog učenja, da jasno definiše nivoe i podnivoe obrazovanja, kao i usklađenost sa Evropskim okvirom kvalifikacija, a sve to kao i proizvod treba da donese i veću motivisanost pojedinaca za celoživotnim učenjem, za usavršavanjem, za napredovanjem, a da pojedinac može da očekuje da sve to bude i prepoznato i merljivo i vrednovano u sistemu u kojem radi, jer samo uz veću motivisanost svakog pojedinca možemo da očekujemo da celoživotno učenje bude u potpunosti prihvaćeno.

Dakle, ja očekujem da ovaj zakon pozitivno deluje na usavršavanje, stručno i profesionalno, svakog pojedinca, a to je i osnovni preduslov za razvoj i privrede i privatnog sektora i kvaliteta javnih usluga, jer kao što znamo svaki sistem čine ljudi, čine pojedinci i njihovim napredovanjem napreduju i ti sistemi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Nadam sam se da će moj čačanski kolega ove prethodne mesece iskoristiti da nešto pročita, da se edukuje malo, ali vidimo da to nije slučaj.

Čuli smo dosta neistina o tome da država ne pomaže domaće investitore. Osloniću se na tu tezu i na osnovu onoga što je kolega Orlić već rekao, ja to mogu i da potvrdim, jer su upravo neki od tih domaćih investitora iz Čačka. Dakle, „Čipsi vej“ iz Čačka, koji je dobio značajnu subvenciju od Vlade Republike Srbije, i ne samo oni. Lokalna samouprava podstiče domaće investitore, domaće privrednike, kroz veliki broj subvencija.

Krajem prošle godine Vlada Republike Srbije je gradu Čačku iz budžetskih rezervi opredelila 60 miliona dinara, od čega je najveći deo tog novca otišao za postojeću industrijsku zonu u kojoj se nalaze isključivo domaći investitori. Dakle, to su sve primeri kako država Srbija pomaže domaće privrednike.

I onda vam dođe neki poslanik iz Čačka, koji sve to nije primetio, sve to nije video, i kaže kako država Srbija ne pomaže domaće privrednike. To je upravo razlog zašto taj poslanik sigurno ne može da zakuca na vrata nijednog ozbiljnog domaćeg privrednika, jer svi znaju da je diletant. A zašto je diletant? Evo zašto.

Moj čačanski kolega je na prethodnim izborima bio u koaliciji sa strankom „Dosta je bilo“ Saše Radulovića.

Koliko se ja sećam, to je čovek koji je, dok je bio ministar, javno izjavio, više puta, da on neće ukidati subvencije stranim investitorima i da će, dok je on ministar, strani investitori dobijati subvencije. Sada se ja pitam – da li oni uopšte znaju šta je njihova politika? Ja mislim da oni imaju veliku krizu identiteta i da oni nisu najsigurniji šta je tu njihova politika. Oni se jedan dan zalažu za strane investitore, da dobijaju subvencije, a onda posle toga kažu da su protiv toga. Ali, mislim da to građani na izborima prepoznaju i da je to jedan od razloga ovako lošeg rezultata te koalicije.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege, Zakon o dualnom obrazovanju je jako važan zakon za našu zemlju i on treba da omogući usklađivanje obrazovnog sistema Srbije sa potrebama privrede sa jedne strane, a sa druge strane da u nekoj meri reši problem nedovoljno kvalitetne praktične nastave u našim srednjim školama.

Potpuno je jasno da ne mogu svi učenici da završe fakultete i da rade na pozicijama za visokim obrazovanjem. Zato je jako važno da oni koji završe srednje škole iz srednjih škola ponesu što kvalitetnije praktično znanje koje će moći da primene i lakše pronađu posao.

Kritike koje smo u prethodnim danima čuli od strane opozicije potpuno banalizuju ovu raspravu i pokazuju očigledno nerazumevanje potrebama privrede. Koliko je to nerazumevanje veliko govori činjenica da je država Srbija u periodu od 2008. do 2012. godine izgubila čak 400 hiljada radnih mesta u privredi.

Ja ću prokomentarisati samo nekoliko najčešće ponovljenih kritika. Kažu da ne postoje garancije da će svaki učenik po završetku škole dobiti posao. Mislim da ne postoji obrazovni profil, bilo da se radi o srednjem, bilo da se radi o visokom obrazovanju, koji garantuje baš svakom učeniku da će pronaći posao, a ta kritika povlači jedno logičko pitanje - da li je obrazovni sistem koji su oni kreirali omogućio svakom građaninu i svakom učeniku da po završetku škole dobije posao? Pa, naravno da nije, šta više u tom periodu bivše vlasti najviše građana je ostalo bez posla u privatnom sektoru.

Teza da će učenici radi na samo jednoj mašini je potpuno banalna, jer privreda Srbije daje mnogo šire mogućnosti za sticanje praktičnog znanja. U krajnjoj liniji obrazovanje se ne završava sa završenom školom, ono je celoživotno, i učenik koji je naučio da radi na jednoj vrsti mašina lakše će da nauči da radi na nekim drugim sličnim mašina, da se profesionalno usavršava i da nadograđuje znanje koje je stekao u srednjem obrazovanju.

Tezu o jeftinoj radnog snazi i malim platama, mislim da ne treba ni komentarisati, jer u njihovo vreme plate u privatnom sektoru gotovo da nije bilo.

Ono što je možda i najzanimljivija kritika, jeste da će ovaj zakon da omogući privrednicima da postojećim radnicima daju otkaz, a da onda zaposle učenike. Mislim da je jedan stručan, efikasan, produktivan radnik dragocen za svakog privrednika i teza da će taj privrednik tog stručnog, efikasnog i produktivnog radnika da zameni sa učenikom koji u tom trenutku još nema dovoljno iskustva i znanja je potpuno banalna i kada bi tako razmišljali naši privrednici oni bi propali istom brzinom kojom je propalo žuto preduzeće posle silaska sa vlasti.

Grad Čačak je među prvim gradovima pokazao interesovanje za dualno obrazovanje i privreda grada Čačka koju čine oko 1.800 privrednih društava i oko 4.300 preduzetničkih radnji je proizvodno orjentisana i ima potrebu za proizvodnim kadrovima.

Grad Čačak je već činio određene korake kada je u pitanju dualno obrazovanje i ove godine je otvoreno odeljenje na smeru - modni krojač gde je taj smer upisalo 30 učenika i ti učenici obavljaće praksu u tri čačanska preduzeća i takođe jedan obrazovni profil na smeru - trgovac, gde će učenici obavljati praksu u pet čačanskih firmi i dva trgovinska lanca.

Takođe, Privredna komora je uradila analizu za potrebe privrede grada Čačka i ustavljena je potreba za nizom drugih obrazovnih profila koji će biti uvedeni u narednom periodu.

Dakle, Vlada Srbije i predsednik Republike Srbije odlično razumeju potrebe privrede i ovaj zakon jeste jedan korak ka dodatnom smanjenju nezaposlenosti, ka upošljavanju novih ljudi, ka tome da učenici posle srednje škole iznesu mnogo kvalitetnije znanje koje će moći da primene u praksi i s toga će SNS u Danu za glasanje nedvosmisleno podržati ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, drage kolege obzirom da imam jako malo vremena trudiću se da budem kratak. Želim da kažem nešto što mislim da je zaista važno i tiče se načina izbora direktora.

Ja zaista mislim da u velikom broju škola u Srbiji direktori dobro rade svoj posao i da su to uspešne škole, ali kao što ste i vi rekli u uvodnom izlaganju, postoje i oni negativni primeri gde nije moguće utvrditi jasno odgovornost i gde nije moguće smeniti direktora, jer šest od devet članova školskog odbora su iz reda zaposlenih ili iz reda roditelja koji su na neki način prirodno povezani sa samim direktorom i tu postoje neke relacije i neka čuvanja koja se na negativan način odražavaju na školu.

Mislim da je upravo Čačak najbolji primer toga. Ja sam zaista dužan da kažem istinu o onome što se u Čačku dešavalo. Vi ste u Čačku promenili dva direktora. Radi se o dve škole u kojima je ne mali broj devojčica prijavio seksualno uznemiravanje od strane jednog nastavnika koji radi u obe škole. Ja sam se malo i bavio tom temom, razgovarao sam i sa učenicima i sa članovima kolektiva, i sa nekim ljudima koji su pre pet ili 10 godina učili u tim škola i došao sam do frapanmtnog saznanja da su se ti događaji dešavali niz godina unazad. I pre pet i pre 10 godina je to, praktično, bila javna tajna u tim školama. Svi su znali, ali niko ništa nije preduzimao.

Posle toga, Zaštitnik građana je izdao preporuku za smenu tih direktora, međutim školski odbori koji su povezani sa direktorom su tu preporuku ignorisali. Jedini koji je reagovao, reagovao je ministar. I svaka mu čast na tome. Umesto da svi to pohvale i da imaju pošten stav i da kažu svaka vam čast na tome, nama se eventualno ne sviđaju ti direktori koje ste vi postavili, mi imamo optužbe da je ministar izvršio puč, da je ne znam šta uradio u Čačku. Smatram da je to jako nekorektno i pitam se da li postoji empatija kod tih ljudi i svest da je to moglo da se desi i njihovoj deci, deci njihovih prijatelja i da prosto to ne treba da služi za političku promociju.

Naravno da je u tome dominirao moj čačačnski kolega, poznatiji kao Boško Pernar, ali postoji jedna mnogo strašnija stvar koju je uradio od samog napada na ministra. On je optužio ministra da je u jednoj osnovnoj školi postavio direktorku koja nikada nije radila u osnovnoj školi. Marija Pravdić je direktorka, vd direktorka Osnovne škole „Milica Pavlović“ i ona je četiri godine radila u Osnovnoj školi „Kirilo Savić“ u Ivanjici. Takođe je optužio ministra da je postavio na mesto direktora jedne srednje škole ženu koja nikada nije radila u srednjoj školi. Milica Tomić je direktorka „Prehrambeno ugostiteljske škole“. Preko 10 godina radi u nastavi, i od tih 10 godina šest godina je provela u srednjoj ekonomskoj i medicinskoj školi.

Dakle, brutalne laži smo čuli, omalovažavanje i ponižavanje žena za ovom govornicom i prosto se pitam kako treba da se osećaju osobe koje su ceo radni vek posvetili nastavi, obrazovanju, završili državne fakultete, imaju visoke proseke i onda su doživeli da neko na nacionalnoj televiziji, pred milionima gledalaca iznosi laži o njihovim karijerama. Mislim da je zaista bitno da taj kolega, čim se vratite u Čačak, prvo se izvinite tim osobama a zbog laži koje ste izneli o njima.

Da ne uzimam više vremena, zaista mislim da postoji neka logika, obzirom da su ministar i lokalna samouprava eksponenti volje građana i logično je da imaju mogućnost i pravo da kažu svoje mišljenje o tim direktorima. U krajnjoj liniji, ministar stavlja svoj potpis na imenovanje direktora, a u ovoj situaciji nema mogućnost da iskaže svoje mišljenje o njemu. Zato mislim da je ovaj novi zakon dobar i baš zato da bi mogli da rešimo ovakve situacije, gde imamo loš rad u školama, a godinama ne može to da se reši zbog takvih zakonskih rešenja. Hvala.

(Boško Obradović: Replika.)

Zahvaljujem, predsednice.

Poštovani ministre, poštovane kolege, ja sam znao da se pojedinci u ovoj sali dobro razumeju kako Smederevsku Palanku zadužiti za tri budžeta, kako od fudbalskog kluba napraviti javno preduzeće, kako svoje građane ostaviti bez zdrave pijaće vode, bez javne rasvete, a kako se razumeju u to kako se štite interesi Srbije najbolje govori činjenica da mi danas usvajamo izmene zakona koje treba da spreče deo negativnih efekata koje imamo zahvaljujući lošem pregovaranju prilikom potpisivanja SSP, a kako je to pregovaranje bilo, najbolje govori činjenica da je Srbija jedina zemlja koja nije imala prelazne periode i koja se mnogo pre ulaska u EU odlučila da omogući nekontrolisanu prodaju zemlje strancima.

Postavlja se pitanje da li je tu uopšte bilo pregovora ili su sa jedne strane ispostavljeni uslovi, a sa druge strane infantilna, nemarna Vlada sa još gorim, tadašnjim predsednikom prihvatila apsolutno sve, jer kada nemate realne rezultate sa kojima bi napredovali u evropskim integracijama onda morate da donesete neke političke odluke, da se dodvoravate kako bi stvorili utisak da zemlja napreduje, a da u stvari nema realnih rezultata i to je najbolji pokazatelj, a mi tada nismo imali državu, a možda se i radilo o tome da su pojedinci na volšeban način došli do velikih površina plodnog zemljišta, pa su hteli na brzinu, za velike novce to zemljište da prodaju.

Mislim da ovaj zakon na jedan kvalitetan način štiti interese Srbije, sprečava nekontrolisanu prodaju poljoprivrednog zemljišta strancima, a opet na fer način onim strancima koji odluče da žive u našoj zemlji duže od deset godina da se bave poljoprivredom, da imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo, da imaju mehanizaciju, da ti ljudi mogu da kupe do dva hektara zemlje i mislim da je to sasvim fer prema tim ljudima koji su odlučili da žive u ovoj zemlji.

Bilo je dosta negativne kampanje prema stranim investitorima, iako ti ljudi koji su o tome govorili odlično znaju da domaći privrednici, domaći preduzetnici sami ne mogu da zaposle sve ljude u ovoj zemlji, da strani investitori iz EU zapošljavaju preko 300.000 naših građana. Znači, na direktan način omogućavaju plate za 300.000 ljudi, a na indirektan način za mnogo više i možda te plate nisu mnogo velike, ali su svakako veće nego 2012. godine i to se najbolje videlo u prve dve godine fiskalne konsolidacije, kada uprkos teškim merama nismo imali smanjenu javnu potrošnju, da smo imali rast BDP iznad onoga što je bilo prognozirano i od strane fiskalnog saveta i od strane Svetske banke. Dakle, 2015. godine od -0,5% imali smo 0.5%, od predviđenih 1.5% u 2016. godini do 2,7% na kraju godine. Ove prognozirano je da ćemo biti blizu 3% i, ono što je neverovatno, u prethodnih nekoliko dana smo mogli videti kada se pojavila vest o usporenom rastu BDP usled suše, da su se pojavili pojedinci, pojedini mediji koji su prosto slavili takve vesti. Imali smo bombastične, euforične naslove u „Kuriru“, na N1, u „Danasu“, među mnogim opozicionim strankama koji su jedva dočekali tu vest, jer eto možda neće biti 3%, možda bude malo manje, ali svakako neće biti -3, kao kada su oni vladali.

Moj kolega iz Čačka se juče, inače poznatiji kao Boško Pernar, nekoliko puta hvalio, odnosno pozivao na Viktora Orbana. Ja mislim da je to sasvim u redu, ali Viktora Orbana treba hvaliti i kada govori o Srbiji, kada kaže da do pre par godina niko Srbiji paru ne bi dao, da se Srbija danas izdigla zahvaljujući hrabrom rukovodstvu.

Takođe je posebno licemerno kada moj čačanski kolega napada SNS za SSP, za EU, za svašta nešto, a gotovo da ne postoji lider DOS-a sa kojim se nije grlio, sa kojim se nije ljubio i svašta nešto radio, ulazio u koalicije, sa jednom u koju je ušao u parlament, a pre nekoliko dana i sa drugom gde je napravio pakt sa Milanom Stamatovićem, koji je bio deo vlasti koja je pregovorala o SSP, jer nije bitno samo ko je potpisao. Tri Vlade od 2004. do 2008. godine su učestvovale u pregovaranju. Ja mislim da niko u Srbiji danas ne zna da navede jednu izjavu iz 2005, 2006, 2007. ili 2008. godine u kojoj Milan Stamatović vodi računa o interesima Srbije, o interesima seljaka, o srpskoj zemlji, o prodaji srpske zemlje strancima, a u nekoliko prethodnih meseci samo je o tome govorio. Stekao sam utisak da ga grize savest, da ga proganja što je bio deo te vlasti, ali nema potrebe za tim. Može Milan Stamatović mirno da spava, jer izmenama ovog zakona mi ćemo sprečiti nekontrolisanu prodaju naše zemlje strancima i na jedan fer način omogućiti onima koji žele u ovoj zemlji da žive da mogu da rade.

Na kraju, sa ovim zakonskim rešenjem voditi računa, da motivišemo i strane i domaće investitore da investiraju u Srbiju, jer Srbija ne želi da bude geto, izolovana i posvađana sa celim svetom, već prema tom svetu otvorena i mislim da su to razlozi zbog kojih ovaj zakon treba podržati. Hvala.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.

Kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, Srbija danas posle skoro 10 godina treba da dobije Zaštitnika građana. Zaštitnika prava građana koji treba prava građana da štiti nezavisno i samostalno u skladu sa Ustavom i zakonima. Dakle, posle skoro 10 godina treba da dobijemo Zaštitnika građana umesto zaštitnika DOS-a.

Govorilo se dosta o nezavisnosti i samostalnosti zaštitnika prava građana i o tome mogu da govorim na osnovu nekog dosadašnjeg iskustva. Prethodi Zaštitnik građana Saša Janković, ako se ne varam izabran je 2007. godine uz podršku bivšeg režima, a svoj mandat je završio kao predsednički kandidat tog istog bivšeg režima. Onda neko nama kaže da nismo spremni da trpimo kontrolu.

Zapravo, sama ta kandidatura Saše Jankovića predstavlja ruganje građanima Srbije, ruganje nezavisnim institucijama i na kraju krajeva, ruganje Ustavu i zakonu koji najoštrije zabranjuje Zaštitniku građana da se bavi politikom. To negde pokazuje i sam princip rada bivše vlasti. Sa jedne strane spremni ste da se pozivate na institucije i zakone, a ako vam je to u interesu, prekršićete svaki zakon i zloupotrebiti svaku insituciju, da se pozivate na demokratiju i ljudska prava, ali ako se osetite politički ugroženim bićete spremni da vešate na trgovima da palite ovu Skupštinu, da linčujete ljude.

Saša Janković je simbol rada bivšeg režima. Niste ga preterano branili, ali tu mogu da vas razumem, jer iskoristio je vašu infrastrukturu da bude predsednički kandidat, a kasnije napravio svoju partiju. Govorilo se o dužini studiranja, a meni se čini da smo negde u oktobru prošle godine svi zajednički zauzeli stav da dužina studiranja ne može da bude jedini kriterijum. Kada smo produžavali rok za završetak studija starim studentima, opozicija je bila najglasnija u tome da to ne može biti kriterijum i da treba taj rok da se produži.

Znam jednog predsednika, jedne stranke koji je bio i bivši ministar odbrane, poznat po vračarskim pašnjacima, koji je studirao 13 godina, pa je možda i to bio razlog takvog stava opozicije. Kakav je bio student gospodin Zoran Pašalić, iskreno ne znam, ali imam informaciju da kao student nije imao pištolj i da iz tog pištolja u njegovom stanu nije ubijen čovek.

Šta očekujem od novog Zaštitnika građana? Očekujem da mu svi građani budu jednaki, da na društvenim mrežama ne blokira građane koje bi istovremeno trebao da štiti, očekujem da razdvoji ono što se zovu prava građana i ljudska i manjinska prava sa politikom, i da se to nikada ne spaja i da to danas bude standard.

Kao što je uvaženi kolega Neđo Jovanović juče rekao, kontrola ovog parlamenta, kontrola rada Vlade predsednika Srbije, to nije posao zaštitnika građana, to nije posao nigde u našem okruženju, to se ne dešava nigde ni u EU. Dakle, očekujem da institucija Zaštitnika građana vrati svoj ugled koji je izgubila u prethodnom periodu, i da budem potpuno iskren, ne znam previše o gospodinu Zoranu Pašaliću i o njemu ću suditi isključivo na osnovu njegovog rada, baš kao što to sada radim kada je u pitanju i prethodni Zaštitnik građana.

Kada je u pitanju Fiskalni savet, ono što je tragično danas u našoj zemlji, što je gotovo nemoguće bilo gde čuti argumentovanu kritiku, dakle možete videti u medijima umrlice predsednika Srbije, umrlice za živim čovekom, konstantne laži o njegovoj porodici, o njegovom bratu, o njegovoj deci, na dnevnom nivou izmišljene afere, a konstruktivnu i argumentovanu kritiku ne možete čuti nigde. Tu mislim da je Fiskalni savet imao svoju ulogu i da se iz njihovih kritika uvek mogla videti dobra namera i želja da Vlada radi sve bolje.

Fiskalni savet je umeo i da pohvali i da kritikuje, i za nas je bio uvek takav da smo ga poštovali za razliku od opozicije koja kada Fiskalni savet kritikuje vlast, onda je Fiskalni savet najbolji, kada se Fiskalni savet pohvali, onda on ne valja, a svi treba da se zapitamo kako smo došli do toga da Fiskalni savet bude branik argumentovanim kritikama, a da nigde u civilnom društvu, u nevladinim organizacijama, na kraju krajeva i u opoziciji, ne možemo čuti argumentovanu kritiku.

Dakle, podržaću sve predloge sa željom da ove institucije u narednom periodu rade bolje i rade pre svega u korist građana, a ne u svoju ličnu korist. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane kolege, poštovani ministre sa saradnicima, pred nama su dva izuzetno važna zakona iz oblasti zdravstva. Ja ću govoriti o Zakonu o biomedicinski potpomognutoj oplodnji.

Mogli smo čuti malopre i određene, rekao bih, zlurade komentare o uticaju Vlade Republike Srbije i premijera Aleksandra Vučića na demografske prilike u Srbiji i hteo bih samo par nekih podataka da iznesem. U 2016. godini bilo je 7.000 porođaja u GAK „Narodni front“, što je rekord u poslednjih 10 godina, u Kragujevcu najviše beba rođeno je u januaru 2017. godine u poslednjih 20 godina, u 2015. godini rođeno je 20.000 beba u Beogradu, što je rekord u poslednjih 30 godina. Dakle, sve su ovo podaci koji govore o tome kakav je uticaj i Vlade Republike Srbije i premijera na demografsku situaciju u Srbiji. Naravno da ovo nije dovoljno i da mi želimo da radimo na tome da ti rezultati budu i mnogo bolji.

U tom smislu, pohvalio bih meru koju smo imali sredinom prošle godine, kada imamo situaciju da parovi imaju pravo i na treći besplatan pokušaj vantelesne oplodnje, kada je u pitanju vantelesna oplodnja o trošku države, kada na to dodamo i činjenicu da mnogi gradovi i opštine takođe za to imaju sluha, mislim da negde uspevamo da obezbedimo svim parovima da mogu besplatno da dođu do potomstva. Kada je konkretno u pitanju grad Čačak, moram da naglasim da mi već petu godinu izdvajamo sredstva za vantelesnu oplodnju na taj način da obuhvatimo sve parove koji se prijave i bez nekih dodatnih ograničenja u tom smislu da ako neko iskoristi to pravo u jednoj godini a rezultati ne budu na željenom nivou, da može konkurisati i sledeće godine.

Jako sam zadovoljan sa zakonskim predlogom i posebno jednim delom koji je sam ministar naglasio, a koji se tiče potrebe da sve klinike imaju mogućnost zamrzavanja embriona sa naglaskom da je neki cilj da se prilikom embriotransfera što manji broj embriona vraća, ne samo zbog toga što višeplodne trudnoće i dodatno koštaju državu već i zato što samom činjenicom da imamo zamrzavanje embriona dolazimo u situaciju da iz jednog postupka, iz jedne hormonske stimulacije imamo dva, a možda čak i tri embriotransfera čime značajno smanjujemo i troškove, ali ono što je po meni mnogo važnije, mnogo više brinemo o zdravlju žene.

U tom smislu javljaju se i određeni problemi, rekao bih, jer mi se čini da u sve više klinika imamo pojave hiperstimulacije, situacija, jer ako kažemo da u standardnom procesu vantelesne oplodnje, neki standard je da se proizvede od sedam do 12 jajnih ćelija, a da u nekim situacijama taj broj ide i do preko 20, preko 30, što direktno dovodi do toga da te jajne ćelije nemaju dovoljno zrelosti, nemaju dovoljan kvalitet. To opet direktno utiče i na kvalitet embriona. Kada te ambrione ne možete zbog lošeg kvaliteta ni da zamrznete onda dolazimo u situaciju da jedna mlada žena praktično potroši te rezerve jajnih ćelija koje su kod svake žene ograničene, da ne možemo da iskoristimo na pravi način, a da opet u slučajevima agresivne hiperstimulacije imamo i značajne troškove.

Dakle, to je nešto na šta mislim da treba obratiti pažnju, naravno, ne kroz zakon, ali neki standardi moraju da postoje i mora da postoji jasan monitoring da ako na nekim klinikama primetimo da su to jako česte pojave, da onda na te pojave trebamo da reagujemo.

Neko moje lično mišljenje, da u budućnosti treba da razmišljamo i o nekom modelu koje su primenile i određene zemlje na zapadu, a to je da pre ova tri klasična pokušaja koje smo već obezbedili uvedemo praksu da postoje i vantelesne oplodnje iz prirodnog ciklusa. Baš zbog toga što sam naglasio da mislim da treba više da brinemo o zdravlju žene, a mislim da u određenim situacijama ti postupci iz prirodnog ciklusa mogu da budu uspešni. Sa jedne strane to može biti dodatni trošak ali ako uzmemo u obzir da su ti postupci znatno jeftiniji i da svaki par koji tako uspe da ostvari potomstvo neće ići na onaj klasični, nego skuplji postupak. Mislim, da tu treba uraditi određenu analizu i videti da li je to isplativo i da li treba da prihvatimo neku praksu koja već postoji na zapadu.

Otvorio bih i pitanje statusa embriologa, pošto mislim da je njihov uticaj u postupku vantelesne oplodnje veoma važan. Vi me ispravite ako grešim ali mislim da oni imaju status zdravstvenog saradnika, a ne zdravstvenog radnika. Mislim da je njihov uticaj na sam ishod vantelesne oplodnje zaista veliki i da rade u nekim specifičnim okolnostima. Znamo da tu nema ni fiksnog radno vremena, da su različiti uslovi rada, kao što su i visoke temperature, jaka svetlost na rožnjaču, odnosno rad na mikroskopu i rad u prisustvu određenih gasova kao što je tečni azot za zamrzavanje, gasoviti azot i ugljen dioksid na inkubatorima. Dakle, mislim da je posao jako specifičan i da ga treba nagraditi pogotovo jer mislim da postoji neka nesrazmera između privatnih i državnih klinika i onda na neki način kada proizvedemo dobrog embriologa, postoji rizik da se on odluči da potraži neke bolje uslove, a onda mislim da to nije dobro za nas.

Na samom kraju, istakao bih pitanje prevencije. Mislim da je to jako važno pitanje, jer ono što je za mladog čoveka, recimo, od 20 godina mali problem ako za njega ne zna, sa 30 će biti veći, sa 35 i 40, mnogo veliki i mi tu ne možemo svakako da naredimo i da na bilo kakav način utičemo na to kada će u kom dobu određen par da se odluči da ima dete. Ono što mislim da možemo na neki način ili da motivišemo ili obavežemo mlade ljude da više vode računa o prevenciji.

Ako smo okarakterisali način života kao jedan od uzroka, osnovnih uzroka zašto imamo povećan broj parova koji ne mogu da imaju dece onda mislim da ako se ti uzroci na vreme otkriju, da postoje šanse u dobrom broju da i nekim prirodnim lečenjem, da se otklone i da samim tim lišimo te ljude i dodatnog stresa i samim tim, ono što govorimo, troškova za državu. Ako je pre 20 godina svaki deseti ili dvanaesti par imao problem sa sterilitetom, a danas je to, ako se ne varam svaki šesti po nekim prognozama, vrlo brzo će biti svaki treći. Postavlja se pitanje koliko će nama u budućnosti biti potrebno novca da sve to pokrijemo, a mislim da nam je negde krajnji cilj ne da dajemo više novca za ovu oblast već da pokušamo makar da usporimo taj rast.

Mislim da treba razmišljati koje su to metode. Mislim da prevencija jeste jedan od načina, da li kroz motivaciju, lično mislim da tu treba da bude i obavezno jer tih par sati ili par dana jednostavnih pregleda su mnogo lakši nego sve ono kroz šta određen par mora da prođe u nekoj kasnijoj fazi kada problem već postane ozbiljan i kada ne postoji mogućnost za prirodno lečenje.

Jasno je da je ovo oblast gde nauka jako brzo napreduje i da ćemo mi i u budućnosti svakako morati da ova zakonska rešenja i nadograđujemo i usavršavamo. Ovo su neke teme o kojima treba razmišljati. Toliko.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, želim na samom početku da iskoristim priliku da se u ime SNS zahvalim svim građanima Čačka i Moravičkog okruga na velikom poverenju koje su ukazali našem predsedničkom kandidatu Aleksandru Vučiću.

Naravno.
Ne mogu da se složim sa mnogim ocenama iz reda opozicije da sa ovim dnevnom redom Skupština samo ispunjava formu jer već za sutra je zakazana nova sednica gde ćemo imati dva veoma ozbiljna zakona iz oblasti zdravstva, a ne mislim iskreno ni da su ovi sporazumi za potcenjivanje.
Danas ću govoriti o sporazumima iz oblasti obrazovanja i bezbednosti. Pred nama je nekoliko, dakle, sporazuma iz oblasti obrazovanja, konkretno Sporazum o učešću u srednjoevropskom programu univerzitetske razmene CEEPUS III, koji treba da omogući veću mobilnost i međuuniverzitetsku saradnju u Srednjoj Evropi i, ono što je za nas mnogo važno, veću mogućnost za stipendije za naše mlade ljude, za mlade studente i doktorante. Takođe, imamo sporazume sa Češkom Republikom u oblasti obrazovanja, kulture, omladine i sporta i mislim da su oni jako važno i o njima mogu nešto da kažem i na osnovu ličnog iskustva jer je grad iz koga dolazim, grad Čačak, već u dužem vremenskom periodu ostvario saradnju sa Republikom Češkom, konkretno sa gradom Valaški Meziriči i Kulturno-umetničkim društvom „Bača“.
U prethodne dve godine imali smo dosta kulturno-umetničkih događaja u saradnji između naše dve zemlje. Ono što mogu da primetim je da su ti festivali i sve što smo u tom periodu imali, da je sve to privuklo veliku pažnju naše javnosti, pre svega mladih ljudi. Mi ćemo tu saradnju, naravno, i u narednom periodu da podignemo na mnogo viši nivo. Naravno, to nije sve što radimo u oblasti obrazovanja, da ne bude zabune. U toku je i rad na izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, baš onog zakona koji je donet 2005. godine, koji je izazvao i mnogo problema u oblasti obrazovanja i svakako neću da dozvolim da nam danas oni koji su kreirali te zakone drže predavanja o svim problemima koje imamo u visokom obrazovanju.
Kada su u pitanju sporazumi iz oblasti bezbednosti, mislim da je jako važno, dakle, imamo sporazume sa Vladom Republike Poljske i Vladom Savezne Republike Nemačke u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala, borbe protiv terorizma, krijumčarenja ljudi, otmica itd. Mislim da je ta saradnja jako važna, posebno u teškim slučajevima kakve smo imali nedavno, kada se dese, recimo, neke otmice. Imali smo jako brze reakcije naše policije i mislim da je tu ta saradnja, posebno sa našim susednim zemljama, bila jako važna. Imamo, dakle, sporazum sa Republikom Bugarskom, koji bi trebao da nam donese znatno efikasniji rad mešovite patrole granične policije.
Kada govorimo o bezbednosti, mislim da smo u današnje vreme, kada zaista postoje veliki izazovi sa kojima se čak i najmoćnije i najbogatije zemlje Evrope teško bore, da smo uspeli da ostvarimo mir i stabilnost, dobrosusedske odnose, čak i onda kada neki susedi to možda i nisu zasluživali, da nismo naše građane delili, posebno ne po veroispovesti, da smo na isti način vodili računa i o razvoju i Novog Sada i Niša i Kruševca, ali sa druge strane i Novog Pazara i nekih drugih opština. Nekad mi se čini da mi više imamo problema kada je bezbednost u pitanju na našem unutrašnjem planu, posle nekog, da kažem, veoma neodgovornog ponašanja pojedinaca. Mi smo nedavno imali izjavu predsedničkog kandidata Vuka Jeremića koji je izjavio da je samo pitanje dana kada će u Srbiji da se desi neki teroristički napad poput onih u zapadnoj Evropi. Ja sam zaista mislio da ako neko ima takva saznanja da je logično da će da se obrati nadležnim službama i institucijama, a ne da osnovni motiv bude da bude medijska zvezda nekoliko dana i da unosi paniku među građane.
Isto tako smo imali jednu aluziju drugog predsedničkog kandidata Saše Jankovića, koji je na svom predizbornom skupu rekao da će se on lično potruditi da zaštiti Aleksandra Vučića od scenarija koji je doživeo Nikolaje Čaušesku. S obzirom da znamo da je Čaušesku streljan, moram da postavim pitanje, ovo je važno pitanje pre svega za bezbednost…