Naravno. Mislim da sam u temi jer govorim o bezbednosti. Mislim da je jako važno da građani znaju ko to u Srbiji hoće da strelja Aleksandra Vučića pa mora Janković da ga štiti. Mislim da je to jako važno, pogotovo kada znamo da gospodin Janković ima iskustva i sa vatrenim oružjem i sa ubistvima.
Dakle, smatram da treba da podržimo ovih 12 predloga zakona o sporazumima i da već sutra nastavimo i sa raspravama o veoma ozbiljnim zakonima. Još jednom, ne želim da pristanem i da prihvatim komentare da ova Skupština ne radi, posebno kada se vratimo od 2014. godine otkako je Aleksandar Vučić premijer do danas, kada pogledamo broj radnih sati, broj radnih dana, broj zakona koji smo u ovoj Skupštini doneli, mislim da je naša Skupština veoma efikasna i da će nastaviti tako i u narednom periodu. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Reklamirao bih povredu člana 107. jer mislim da je na najgrublji mogući način povređeno dostojanstvo Narodne skupštine, dostojanstvo građana Srbije. Kao što smo čuli i od prethodnih govornika, neko smatra da ima pravo da građane deli na poštene i nepoštene, pa valjda oni pošteni ne glasaju za Aleksandra Vučića, a onda oni nepošteni glasaju. Ja sam to tako razumeo i to nije prvi put da se Boško Obradović ponaša na takav način da govorom mržnje i govorom uvreda se obraća i narodnim poslanicima i građanima Srbije. Uvek sam se pitao zašto mu to u tolikoj meri dozvoljavate, onda sam pomislio da je to možda i neka taktika, jer što je gospodin Obradović aktivniji, što više govori, što je više prisutan na medijima, to ima manju podršku. Ovde smo čuli jednu veliku laž i neistinu, da on ima 25% u svom gradu. To nije tačno.

On je osvojio 7% u gradu Čačku i on je apsolutni rekorder izbora. On je uspeo da za samo godinu dana izgubi 9.000 glasova Čačana. Dakle, u poređenju sa parlamentarnim izborima 2016. godine, izgubio je 9.000 glasova, i to najbolje govori šta građani misle o politici mržnje, o politici uvreda i o svemu onome što radi Boško Obradović u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući, poštovana ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je nekoliko predloga novih zakona i izmena i dopuna zakona i ja ću danas govoriti o Zakonu o stanovanju, jer mislim da je to jedna veoma važna oblast za svakodnevni život naših građana.
Iskustva su pokazala da se građani nadležnim organima obraćaju sa mnogim pitanjima i problemima koji nisu na kvalitetan način obuhvaćena trenutnim zakonskim propisima. Kao najveće probleme istakao bih na prvom mestu veliku potrošnju energije jer smatram da mi u 21. veku ne možemo sebi da dozvolimo da ne vodimo računa o energetskoj efikasnosti.
Druga važna stvar koju ću da istaknem zbog čega je bitno šta sve ovaj zakon donosi, a to su potpuno nejasno definisane odgovornosti i obaveze, mehanizmi za održavanje zgrada i to negde direktno dovodi do urušavanja stambenog fonda u vidu oronulih i zapuštenih zgrada. To ruži naše gradove i čini okruženje u kojem živimo sumornim i negledljivim. Na primeru, iz grada iz kojeg dolazim, mi smo u centru Čačka imali jednu zaista oronulu zgradu koja je bila u jako lošem stanju i na kraju smo odlučili da iz budžeta grada odvojimo sredstva da to sredimo i sada to sve izgleda mnogo lepše, ali ipak to nisu prava rešenja i ja se nadam da će ovaj zakon na sistemski način se izboriti sa ovim problemima.
Smatram da je jako pozitivno to što je zakon predvideo situaciju kada stanari ne poštuju zakon u vidu prinudnih uprava sa ograničenim trajanjem iako mislim da mi u praksi nećemo imati previše takvih situacija, ali pre svega zbog toga što ta opcija postoji i verujem da građani to neće dozvoliti i da će se sami organizovati kako to predviđa zakon.
Takođe, bih istakao situacije kada je u cilju zaštite života i zdravlja građana potrebno hitno reagovati i u tim situacijama lokalne samouprave preuzimaju na sebe odgovornost da izvedu određene radove čime dolazimo do situacije da nemamo prazan hod u primeni zakona.
Na kraju bih pohvalio odredbe ovog zakona koje regulišu stambeno zbrinjavanje osoba koje trpe nasilje u porodici i partnersko nasilje čime pravimo još jedan korak posle usvajanja Zakona o sprečavanju nasilja u porodici kao usklađivanju sa Istambulskom konvencijom Saveta Evrope.
Pohvalio bih i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine, a koja se tiče ukidanja vize i mislim da je to samo nastavak sve boljih odnosa naše zemlje sa jednom velikom svetskom silom.
Kada smo već kod tih spoljnih odnosa moram da nešto naglasim, što imamo prilike da čujemo i danas i gotovo svaki dan, u Srbiji se ne vodi bilo kakva politika evrofanatizma. To je najobičnija glupost, besmislica i laž koju svakodnevno promoviše pre svega Boško Obradović, a sve zbog toga što ne može da podnese činjenicu da dok otvaramo nova poglavlja u evrointegracijama paralelno sa tim imamo nikad bolje odnose i sa Ruskom Federacijom i da Narodnom Republikom Kinom. Nervozan je Boško Obradović jer je pre par dana naš gost bio ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov, da je tom prilikom najavio skoru posetu premijera Ruske Federacije Dimitrija Medvedeva, da je pre samo par meseci u poseti Srbiji bio i premijer Republike Kine posle 32 godine i sve su to činjenice koje prosto dokazuju da je sva ta priča o nekakvom evrofanatizmu u Srbiji najobičnija laž.
Poštovana ministarka, ja ću u danu za glasanje podržati ovaj set predloženih zakona, jer verujem da će uz doslednu primenu uticati na bolji život građana Srbije. Hvala.

Zahvaljujem predsednice.
Kada pogledam ove udružene reakcije pojedinih medija i opozicije tokom sinoćne rasprave imam utisak da smo dirnuli u sam osinjak.
Moj amandman se odnosi na platu Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja. Tokom sinoćne rasprave ja sam pokušavao više puta da dobijem reč i kada je u pitanju Zaštitnik građana, pa bih, ako mi dozvolite, sagledao te dve teme sada obzirom da mislim da su jako povezane.
Napraviću samo mali uvod. Pre izvesnog vremena ja sam postavio poslaničko pitanje Zaštitniku građana u kome sam osudio njegovu sramnu zloupotrebu dece u političke svrhe. Dobio sam odgovor na to pitanje u kome on kaže da je on i pre 2012. godine ukazivao na težak položaj dece. Ja to zaista ne sporim. Međutim, on nikada do sada, nije optužio ni jednu Vladu da svojim merama ugrožava decu, kao što je to uradio pre par nedelja.
Moja prva namera jeste bila da podnesem amandman koji se odnosi na Zaštitnik građana, ali kako su to moje kolege već uradile, smatrao sam da Rodoljub Šabić, Poverenik za informaciju od javnog značaja, ne treba nikako da bude zapostavljen i da njih dvojicu nikako ne treba razdvajati.
Šta više, mislim da je jako nekorektno što je čak sto građana Srbije predložilo Sašu Jankovića za predsednika Srbije, a ne i Rodoljuba Šabića. To nije fer, jer se čovek pošteno trudio da se dopadne opoziciji i da se dopadne različitim stranim ambasadama, da svakodnevno izlazi izvan svojih ingerencija i koristi funkciju u političke svrhe.
Ako realno pogledamo, ko je u ovoj zemlji pre 2012. godine znao za njih dvojicu? Bili su gotovo neprimetni. Posle 2012. godine njih dvojica postaju prave medijske ličnosti. Gotovo svaki dan možemo čuti neku i to pre svega političku izjavu od njih dvojice.
Postoji jedna jako važna stvar koju sad hoću da kažem vezano za lečenje bolesne dece. Samo u prvih deset meseci ove godine Republički fond za zdravstveno osiguranje na lečenje dece u inostranstvo poslao je 449 dece, dok je u 2012. godini ta cifra bila 49 dece, skoro deset puta manja.
Ako sagledamo da postoje pomaci u smislu da su obuhvaćene neke nove dijagnoze, da postoje nove klinike u inostranstvu na kojima lečimo decu, da je Vlada 2014. godine osnovala budžet za lečenje teško bolesne dece, potpuno je jasno da iz godine u godinu sve više sredstava odvajamo u tu namenu. I u takvoj atmosferi da Zaštitnik građana kaže da Vlada svojim merama ugrožava bolesnu decu, mislim da je apsolutno sramno ponašanje.
Moj je predlog, ovaj amandman treba, pre svega, da navede Vladu Republike Srbije da razmotri ove visoke plate i ne samo ove dvojice javnih ličnosti. Ima tu još dosta plata, obzirom da se radi o ozbiljnim ciframa. Mislim da tu možemo da napravimo ozbiljne uštede, a isto tako da navedem i Zaštitnika i Poverenika da i sami razmisle, obzirom da im je jako stalo do položaja dece, da budu solidarni, pogotovo kada je u pitanju Zaštitnik građana koji od kako je stupio na dužnost na ime plata, primio je preko 300.000 evra i mislim da on jeste u mogućnosti i da na sopstvenom primeru pokaže brigu o deci. Hvala.

Razumem potrebu da kolega Goran Ćirić brani Zaštitnika građana, obzirom da se radi o njihovom kadru. Ja sam govorio i o Zaštitniku i o Povereniku, jer tu primećujem jedan isti model ponašanja.
Ono na šta nismo dobili odgovor u ova dva dana, da li vi smatrate da je u redu da bilo jedan, bilo drugi zloupotrebljavaju svoju funkciju u političku promociju? Da li vi stvarno ne prepoznajete političku promociju u ponašanju pre svega Saše Jankovića?
Postavlja se pitanje – da li njima dvojici ovde bilo ko šta sme da kaže? Ako se dobro sećam, da li 2013. ili 2014. godine kada su bili u ovoj Skupštini na neke oštrije kritike, čini mi se, gospodina Rističevića hteli su da napuste Skupštinu?
Ja mislim da je ovo tema o kojoj može da se govori. Ne vidim šta je sporno u tome. Rekao sam da je cilj amandmana da Vlada razmisli u budućnosti da li može da napravi tu uštede i uštede na mnogim drugim primera, jer sigurno znamo da ima još funkcionera koji imaju izuzetno visoke plate i da možemo u merama štednje da napravimo jednu racionalizaciju. Ali smo hteli da vidimo da li je stvarno moguće da o nekim ljudima može stalno da se govori, da se stalno priča kolike su plate i to pre svega kada su u pitanju funkcioneri vlasti, a da o Povereniku i Zaštitniku nikada ništa ne sme da se kaže, a da pri tom oni objektivno ne rade svoju funkciju kako treba.
Očigledno da postoje ozbiljne zloupotrebe u tom pravcu. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, poštovane kolege, ja pitanje upućujem Regulatornom telu za elektronske medije, Nezavisnom udruženju novinara Srbije i Udruženju novinara Srbije.
Pitanje se odnosi na brutalno širenje mržnje i stvaranje atmosfere linča koje sprovode pojedini mediji prema SNS i njenim poslanicima.
Naime, već duže vreme opozicija na čelu sa DS najočiglednije zloupotrebljava decu u političke svrhe tako što optužuje SNS da je odgovorna zato što, eto, nema dovoljno novca za lečenje dece iako u prvih 10 meseci ove godine Srbija je poslala 10 puta više dece u inostranstvo na lečenje nego 2012. godine.
Stvara se atmosfera da je SNS kriva kada neko dete umre. Ide se čak i do
toga da se pominje da SNS otima novac bebama. Jedan poslanik je svojevremeno rekao da je SNS, odnosno Vlada Republike Srbije odgovorna zato što su usled tragičnih okolnosti u Aleksandrovcu dve devojke poginule usled udara groma i sve to sa ciljem da se isprovocira reakcija sa suprotne strane.
Imamo konstantnu težnju da se koriste deca u političke svrhe i to se dešava permanentno u poslednjih nekoliko meseci.
Narodni poslanik Marijan Rističević je napravio grešku. Govorio je o nečemu o čemu nikako ne treba da se govori, ali je isto tako pokazao spremnog da svoju grešku prihvati i da uputi izvinjenje. Ipak, već danima se vodi medijska kampanja koja ima za cilj da predstavi SNS kao najveće zlo u Srbiji i to rade isti oni ljudi koji su propustili da reaguju i da osude i koji su ćutali na medijske natpise kada je Aleksandar Vučić optužen da seksualno opšti sa svojim sinom.
U ovoj Skupštini Bojan Pajtić je u negativnom kontekstu govorio o sinu Aleksandra Vučića. Nije bilo osude ni kada je Goran Ješić najbrutalnije vređao predsednicu Narodne skupštine. Da ne govorim tačno šta je rekao, ali svi su čuli i to naravno nije jedini primer licemerja.
Navešću vam jedan najočigledniji. Pre samo godinu dana aktuelni odbornik Dveri iz Čačka na svom Fejsbuk profilu nazvao je glasače SNS – degenima koji su svuda oko nas, maloumnicima sa tri zuba u vilici koji ostavljaju za sobom sluzav trag i to možete videti ovde. Nijedan medij, niti jedno udruženje se nije oglasilo ovim povodom i osudilo ovakav govor mržnje.
Više puta smo pozivali i Boška Obradovića da se od ovoga ogradi i da uputi izvinjenje. To izvinjenje je izostalo. I šta ćemo sada, poštovana gospodo? Glasači SNS nisu bitni. Bitno je samo kada treba da se satanizuju narodni poslanici i funkcioneri SNS. Da li imate isti odnos prema svih građanima Srbije ili ćemo samo da osuđujemo jedne, a na druge stvari da zažmurimo?
Drugo pitanje koje želim da postavim postaviću Zaštitniku građana Saši Jankoviću, a pitanje je da li ga je sramota svog poslednjeg medijskog istupa? Slučajno, baš u ovom političkom trenutku, Zaštitnik građana je izjavio da mere štednje ugrožavaju decu u Srbiji. Dakle, baš u ovom političkom trenutku, pretpostavljam da mu je slučajno to palo na pamet.
Saša Janković je Zaštitnik građana od 2007. godine. U prvih pet godina svog mandata nikada nije postavio pitanje ugroženosti dece, nikada se nije zapitao da li su prava dece ugrožena ekonomskim posrtanjem i pljačkanjem države. Danas, kada imamo privredni rast, postavlja se pitanje ugroženosti dece, kada smo imali godinama recesiju privrede nije bilo bitno da se to pitanje postavi. Koliko jadan mora da bude Saša Janković da koristi decu za svoju političku promociju? Postavlja se, zaista, pitanje do kada će građani Srbije morati da plaćaju bahatost i bezobrazluk Zaštitnika građana, a podsetiću sve da on danas ima tri puta veću platu nego predsednik države i premijer? Toliko, hvala.

Poštovana predsednice, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog odluke o učešću naše Vojske u multinacionalnim operacijama UN i EU. Smatram da su ove multinacionalne operacije i naše učešće u njima veoma važan segment naše spoljne politike, čija je glavna karakteristika bliska saradnja sa svim relevantnim geopolitičkim činiocima u svetu, a sa druge strane zadržavanje naše vojne neutralnosti. Učešće naše Vojske u ovim međunarodnim operacijama predstavlja jedan znatno širi kontekst te vojne saradnje.
Hteo bih pre svega da naglasim neka dva osnovna cilja naše spoljne politike, a to su, sa jedne strane, bezbednost i stabilnost i, sa druge strane, ekonomski napredak.
Nijedna zemlja u regionu nije dala doprinos miru i stabilnosti kao Republika Srbija svojom visoko odgovornom politikom, gde je svaki naš zvaničnik i te kako dobro znao da izmeri svaku izgovorenu reč, iako je nekada jako teško bilo prećutati neke stvari. Mi smatramo da ekonomski prosperitet naše zemlje može samo uz održavanje mira i stabilnosti. Mogli smo da vidimo u našem regionu da čak i najmanja nestabilnost usporava i sprečava svaki pokušaj razvoja.
Imali smo i mnogo drastičnije primere. Recimo, u Ukrajini gde danas građani te zemlje trpe velike posledice nemira i sukoba koji su se tamo dešavali, a sve zbog toga što ta zemlja nije uspela da nađe pravi balans između velikih sila i da zaštiti samo svoj interes.
Imali smo danas i u prethodnom periodu dosta predloga sa strane opozicije kako treba da izgleda naša spoljna politika, pa se neki zalažu za to da bi mi trebali da uvedemo sankcije Rusiji i da se okrenemo samo EU i NATO, ali lično smatram da to nije interes Srbije. Nedavno je jedna narodna poslanica iz najveće stranke bivšeg režima u Savetu Evrope glasala za to da se Rusiji uvedu sankcije. Mislim da to nisu interesi građana Srbije, da je to samo puko dodvoravanje i udvaranje nekim stranim zemljama sa nadom da će im pomoći u nekom njihovom političkom opstanku. Smatram da to nije odgovorno ponašanje.
Sa druge strane, postoje predlozi da Srbija treba da se okrene samo Rusiji i da prekine praktično svaku saradnju sa EU i NATO paktom, ali ti koji to zagovaraju na neki način zaboravljaju ili se prave da ne znaju da je Srbija okružena zemljama EU, zemljama NATO pakta i da ona geografski i istorijski pripada EU, odnosno Evropi i da ima potrebu da sa Evropom ima dobru komunikaciju.
Kada govorimo o međunarodnim odnosima, postoji potreba da budemo malo više iskreni. U međunarodnim odnosima ne postoje ni emocije, ni ljubav, ni prijateljstvo, već isključivo partnerstvo i naša zemlja je pokaza da može da bude pouzdan partner i EU i Rusiji i Kini i svim drugim relevantnim geopolitičkim činiocima.
Kada govorimo o toj iskrenosti, moram da se složim i sa narodnom poslanicom Marijom Obradović, Aleksandar Vučić jeste državnik, a svi ostali su predsednici političkih partija koji samo razmišljaju o svom rejtingu.
Nije uvek jednostavno. Trpimo dosta pritisaka, dosta nepravde, ali mislim da smo uspeli da se izborimo za jedno. Vlada Republike Srbije je potpuno nezavisna i posle dužeg vremena ni jedna druga strana sila ne može da upravlja Srbijom, niko ne može da nas natera da uvedemo sankcije Rusiji, niko ne može da nas natera da prekinemo naše evropske integracije sve dok one predstavljaju interes za našu zemlju, i to je nešto na šta sam ja ponosan.
Sa jedne strane govorio sam o tim indirektnim načinima kako stabilnost i mir mogu da pospeše ekonomski razvoj, a takođe postoji i direktan način kako naša vojna saradnja, kvalitetna vojna saradnja utiče na razvoj naše privrede. Tu pre svega mislim na ekspanziju namenske industrije, pogotovo kada je u pitanju zapadna Srbija. Jedna od najvećih fabrika municije na Balkanu, a možda i najveća, čačanska kompanija „Sloboda“ ima ugovorenih 150 miliona dolara poslova od čega 90% pripada izvozu. U prethodnom periodu ta kompanija zaposlila je 250 radnika i u ovom trenutku ima najviši stepen uposlenosti od 2000. godine.
Posle 17 godina obnovila je najveću halu koja je bila uništen u NATO bombardovanju i u kojoj je sada uloženo 10 miliona evra, paralelno sa tim u mestu Uzići između Požege i Užica, u toku je gradnja jedne vojne fabrike streljačke municije koja bi trebala da se otvori sledeće godine i gde će biti zaposleno 700 građana od zapadne Srbije. To su one teme životne koje su građanima bitne, građane ne zanima ko će u ovoj sali da se pokaže kao mnogo veliki rusofil ili NATO lobista, prosto građane zanima da imaju više posla, da imaju bolji standard, da žive u miru i stabilnosti i sve što radi Vlada Republike Srbije podređeno je tom cilju.
Dakle, još jednom podržavam ove predloge i nadam se da će Vlada Republike Srbije nastaviti u ovom pravcu da vodi svoju međunarodnu politiku. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, drage kolege, meni je žao što već drugi put danas imamo situaciju da kolega Boško Obradović priča o svemu, samo ne o temi dnevnog reda, da se bavi SNS, da na svaki mogući način vređa SNS, koja mu je, očigledno, opsesija. Prosto, ja ne mogu da dozvolim da nama predavanja drže najgori.
Moram da kažem nešto i građanima Srbije i svima vama u sali, jer nije fer da samo mi u Čačku trpimo divljake. Danas je u Čačku u jednom trenutku prekinuta sednica Skupštine grada, jer je predsednik Gradskog odbora Dveri u trenutku kada je završavao svoj govor, dakle, govorio preko svog vremena i posle opomene to nastavio, kada mu je oduzeta reč, čovek je ukrao mikrofon i prekinuo sednicu Skupštine grada. Dobro ste čuli – ukrao je mikrofon. I to nije prvi put da divljaci i primitivci iz Dveri prekidaju na taj način sednicu Skupštine grada Čačka, a onda nam njihov šef ovde drži predavanje, ne znam ni ja o čemu.
Ono što hoću da pohvalim, to je ažurnost ministra i njegovog tima i neku pristupačnost i komunikaciju koju smo uspostavili. To kažem kao član Odbora za obrazovanje. Mogu to da kažem i na primeru grada Čačka, gde smo imali određene probleme, probleme sa eksternom evoluacijom, imali smo situaciju da nismo znali da li će da počne školska godina i na kraju, uz jedan kvalitetan dijalog, ti problemi su prevaziđeni. To je nešto što hoću da kažem, jer se to u javnosti i u medijima ne vidi dobro, a dobar je princip i pristup. Znamo da dosta često problemi nastanu u nedostatku komunikacije i zato se nadam da ćete nastaviti sa takvim pristupom.
Kada su u pitanju izmene ovog zakona, jasno je da u ovom trenutku to treba podržati i da treba tim studentima omogućiti da završe fakultete pod onim uslovima pod kojim su ih i upisali. Mnogi od njih su jako dobri studenti, imaju izuzetno visoke proseke i zbog različitih, veoma opravdanih razloga, još uvek nisu završili studije, a postoji ta neka percepcija u javnosti da su to uglavnom lenji ili nezainteresovani studenti. Međutim, nije to uvek tako.
Prethodna reforma visokog obrazovanja trpi određene posledice delimične primene Bolonjske deklaracije, gde su fakulteti mahom prihvatali tu reformu u smislu nametanja obaveza studenata, a kada su u pitanju neke suštinske stvari, kao što su usklađivanje programa, gradiva, metodologije izvođenja nastave, uvođenja prakse, tu se nije postigao adekvatan rezultat i u tom smislu ja i podržavam zahteve studenata da se održi taj prag od 48 ESP bodova za prelazak u narednu godinu o trošku budžeta.
Ono što može da se postavi kao pitanje jeste – koji je cilj ograničavanja dužine studiranja? Mogu da se složim da treba da postoji i smatram da treba da postoji, pre svega zbog nekog održavanja kvaliteta znanja i kontinuiteta. Pretpostavka je da neko ko previše dugo studira može i da zaboravi ono što je bilo na samom početku, ili da veoma kasno prvi put stupi u radni odnos u toj struci i u tom smislu to mogu da podržim. Ali, mislim da je sada situacija malo drugačija. Prosto, postoji ograničenje koje je osam godina. Kada prođe tih osam godina, studentima se kaže – izvršite reupis, dodaćemo vam par ispita, nastavljate gde ste stali, samo je problem što to morate mnogo da platite. I dalje postoje profesori koji svesno održavaju nisku prolaznost na fakultetima, gde unapred kažu studentima da taj njihov predmet neće mnogo njih položiti, to mogu iz ličnog iskustva da kažem, i prosto, u takvoj atmosferi, neki studenti se ne snađu, iz različitih okolnosti, a kad prođe osam godina, neko im kaže – sve je okej, nastavljate dalje, samo morate to da platite. Ja mislim da osnovni cilj tog ograničenja ne sme da bude taj profit samih fakulteta.
Ono što mi smeta je sledeće. Ja mogu da razumem i studente koji su prvi bolonjci, jer su upisali fakultete u to neko konfuzno vreme, kada je Bolonja tek počela da se primenjuje i nisu osetili te benefite reformi, ali ono što mi smeta jeste određena licemernost i politikanstvo dela opozicije. Na samom Odboru, u nekim neformalnim razgovorima sa njima, pitao sam ih da li su im stigli ti mejlovi, šta misle o tome, gde su neki rekli da apsolutno to ne podržavaju, jer, prosto, oni podležu nekim drugim zakonima, a danas vidimo da se podnose amandmani jer su oni, tobož, mnogo zabrinuti za prve bolonjce, za one studente koji trpe posledice njihove reforme obrazovanja. Godine 2005. je donet zakon. Imali su sedam godina vremena da određene stvari isprave, ništa nisu ispravili, a danas su mnogo zabrinuti za njih.
Ono što hoću vas, ministre, da zamolim, jeste da nađemo način da se i tim studentima izađe u susret, da mogu svoje fakultete da završe, a da ih to previše ne košta. Mislim da postoje fakulteti, a u to sam se uverio u razgovorima sa studentima koji su na to spremni, međutim, postoje i oni koji nisu.
Slažemo se da nam je potreban nov zakon i neću previše danas govoriti o tome jer bismo otišli daleko, ali, samo ću reći da smatram da reforme visokog obrazovanja treba da prate i reforme osnovnog i srednjeg obrazovanja, a pre svega u tom pristupu, i učenika i nastavnika i profesora, od prvog dana školovanja učenika, kako na fakultete ne bi dolazili sa lošim navikama, lošom disciplinom i malo praktičnog znanja.
Potrebna nam je jasna reforma i upisne politike, kako bi fakulteti školovali one kadrove koji su Srbiji potrebni u 21. veku. Dakle, dosta tu posla ima. To je posao koji nas čeka i koji treba da ima za cilj da napravi neki realni odnos između onih obaveza i standarda koje namećemo studentima, a sa druge strane, tim benefitima koji oni treba da imaju od same reforme. Hvala.

Izgleda opet moram prethodnog govornika da podsetim da je u Čačku SNS pobedila u preko 90 izbornih jedinica, da je ostvarila ubedljivu pobedu, da ima 35 odbornika, a za većinu je potrebno 38 i to samo po sebi govori, a već smo govorili da upravo prethodni govornik koji toliko ne voli SNS se toj istoj SNS nekoliko puta javno nudio za koaliciju, a tek onda kada je odbijen onda mu odjednom ne valja SNS. Hvala.

Zahvaljujem poštovana predsednice.
Želim pre svega da se zahvalim ministru zato što je dao, mogu reći, veoma precizan i stručan odgovore. Iako nisam to planirao iz prva moram na trenutak da prokomentarišem izlaganje mog prethodnika iz ove, kako bih rekao, pod znacima navoda pravoslavne patriotske partije, koja se mnogo zalaže za evro-azijsku uniju, a mnogo joj smeta Azerbejdžan. Nije im baš najjasnije zašto to sve ide tako sporo i zašto u Zapadnoj Srbiji već nema auto-puteva.
Odgovor je veoma jednostavan i mogu da ga potraže kada pogledaju levo od sebe. Tu sede poslanici stranke neobaveštenih. To je ona stranka koja je bila na vlasti kada su se u Srbiji sprovodile sve privatizacije, naravno, nije bila sama, bile su tu još razne druge partije DOS-a. Tada smo prodali gotovo sve što je bilo vredno. Po nekim informacijama u zemlju je u tom trenutku ušlo između sedam i osam milijardi evra. To je otprilike nekih 1000 kilometara auto-puta. Da je taj novac korišćen u infrastrukturne projekte danas bi i zapadnoj Srbiji bilo auto-puteva, ali je taj novac završio u ko zna čijim džepovima, završio je za nerealno povećavanje plata i penzija, za dupliranje javnog sektora, sve u svrhu vašeg ostanka na vlasti.
Zato ni u zapadnoj Srbiji ni u mnogo drugim delovima Srbije nema auto-puteva i zato je Vlada Srbije prinuđena da novaca za infrastrukturne projekte traži kroz različite povoljne kredite, da pokuša da ostvari neku koncesiju jer drugog načina nema zato što smo zatekli ogromnu rupu u budžetu, deficit od skoro dve milijarde evra u 2012. godini i duplirani javni dug.
Zato smatram da je ova saradnja Republike Srbije sa Republikom Azerbejdžan veoma dobra, ali nije dobro kada dođe naravno do kašnjenja u radovima, ali bolje da i danas razgovaramo o tim kašnjenjima nego da razgovaramo o tome zašto se uopšte ništa i ne radi kao što je bilo u nekom periodu. Voleo bih i da u budućnosti razgovaramo na ovom mestu o nekim drugim koridorima jer će to biti siguran znak da se Srbija gradi i razvija, pa čak i ako bude nekih problema i grešaka. Greške se uvek dešavaju, pogotovo na ovako teškim deonicama kao što je deonica Ljig-Preljina. Videli smo skoro u Hrvatskoj je prilikom izgradnje jednog mosta došlo do situacije da je most dva metra niži od potrebne visine, a ovde govorimo o nekim greškama koji se mere centrimetrima. Dokazano je u medijima da je bila laž da kamioni mogu da prođu samo sredinom tunela i to smo mogli da vidimo i na slikama i na licu mesta i kroz video materijal koji je prikazan u medijima.
Ne vidim šta je mnogo sporno kada ministarka otvoreno u javnosti govori o tim problemima. Javnost to treba da zna. Ako je bilo propusta u radu nadzora, ako je bilo propusta u radu izvođača, ti propusti treba da se isprave. Smatram da će u budućnosti mnogo drugačije i različite republičke institucije izvođači, prilaziti tom poslu jer će uvek znati da određene greške koje se naprave neće proći nekažnjeno.
Koleginica iz Užica je prokomentarisala dužinu trajanja gradnje u smislu da se ova deonica gradi četiri godine, pa tim tempom treba sad 16 godina da se izgradi auto-put. Istine radi, radi se i na drugim deonicama, 30.11.2014. godine završena je deonica Ub-Lajkovac. Deonice Obrenovac-Ub, Lajkovac-Ljig se trenutno rade, predviđeno je da budu završene otprilike u julu 2017. godine, tako da praktično negde najdalje za godinu dana možemo očekivati da će građani moći da koriste celu deonicu od Preljina do Obrenovca. Već je poznato da kada je u pitanju ta završna deonica od Obrenovca do Beograda, Vlada Republike Srbije potpisala sporazum sa Republikom Kinom o finansiranju i izgradnji te deonice.
Nadam se takođe da će Vlada Srbije u najskorijem roku pronaći modele za finansiranje i drugih deonica, pre svega deonice, Preljina-Požega, kao i za Moravski koridor koji je u ovom trenutku jedna od prioriteta za ovaj deo Srbije.
Danas se Vlada Republike Srbije kritikuje jer se kasni sa završetkom radova i to je dobro. Zato što su se neke prethodne vlade kritikovale zato što uopšte ništa i ne rade na tom planu. Siguran sam da ćemo se svi složiti u jednom, u nekom vremenskoj distanci, deset, dvadeset, pedeset godina niko neće pamtiti da li je neka deonica na ovom koridoru otvorena 25. avgusta ili 31 .oktobra i da li je bilo većih ili manjih problema tokom gradnje, ali sam siguran da će svi pamtiti da je ovaj koridor kao i mnogi drugi koridori izgrađen za vreme vlasti SNS i premijera Aleksandra Vučića.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovane kolege, ja neću danas govoriti previše o samim biografijama kandidata, ali ću da izrazim nadu da će u narednom periodu Regulatorno telo za elektronske medije, kada počne da funkcionišu u punom sastavu, na značajno bolji način vršiti svoju funkciju, pre svega u nekoj vrsti kontrole medija i unapređenja kvaliteta medija.
Mogu da se složim da u prethodnom periodu REM nije u dovoljnoj meri uticao na to da se kritički odnosi prema nekim situacijama kada smo na različitim medijima imali scene koje nisu bile adekvatne i koje su mogle negativno da utiču na pre svega maloletna lica, dakle, situacije gde smo imali neke neprimerene sadržaje. Mi smo se složili iz poslaničke grupe SNS i čuli smo dosta komentara koji su išli i u kritičkom tonu prema REM-u, da je u mnogo većoj meri REM morao da ima tu vrstu kontrole medija i da neke takve situacije spreči.
E sad, koliko REM može da utiče na podizanje kvaliteta medija i uticanje na to kakav će program neki mediji da emituju? Komercijalni mediji funkcionišu na nekom tržišnom principu. Njima je cilj da prodaju onaj proizvod koji gledaoci žele da kupe, pod znacima navoda da kupe. To funkcioniše bukvalno kao svako drugo tržište. Mislim da u tom smislu REM ne može da utiče na ono šta će određeni mediji da prikažu javnosti. Na javnosti je da proceni, odnosno gledaocima, da li to žele da gledaju. Da se u manjoj meri gledaju ti rijaliti programi, oni bi se u manjoj meri i emitovali. Prosto, mediji bi emitovali neke druge programe.
Naravno, postavlja se i pitanje ko je uopšte uveo te rijaliti programe? Prvi „Veliki brat“ je emitovan 2006. godine. Sada imamo situaciju da su oni koji su uveli te rijaliti programe tobož mnogo zabrinuti za mentalno zdravlje nacije. Mene baš zanima koliko je poslanika u to neko vreme, 2008, 2009. 2010. godine, za ovom govornicom izražavalo tu zabrinutost, kada ste bili na vlasti. Mogli smo čuti danas da su mnogi poslanici SNS-a veoma negativno govorili o tim pojavama i kritički se odnosili prema REM-u.
Takođe, bilo je dosta komentara na uticaj REM-a na objektivnost medija u izbornom procesu. Ja smatram da nikad nismo imali situaciju kao sada, da imamo nikad slabiju opoziciju koja je, po meni, nikad više prisutna u medijima u odnosu na svoju snagu. Sve vreme imamo iščuđavanje kako to stranka koja ima 50% podrške među građanima Srbije ima veću prisutnost u medijima od nekih stranaka koje su jedva prešli cenzus. Ja ne vidim šta je tu čudno. Bila je SNS u opoziciji pre pet-šest godina, i to je bila veoma ozbiljna opozicija. Bila je u stanju da skupi milion potpisa za izbore, da izvede preko 80.000 ljudi na ulice, da pobedi na lokalnim izborima u nekim veoma ozbiljnim opštinama, kao što su npr. Voždovac i Zemun. Nigde nas nije bilo u medijima. Možda na „Fokus radiju“ ili u listu „Pravda“, nigde više. I danas da imaju deo one snage koju SNS ima, siguran sam da medijski ne bi postojali.
Dosta se kaže da je premijer previše prisutan u medijima. Ja postavljam pitanje – šta je tu čudno? Šta je čudno da premijer jedne zemlje koji donosi najvažnije odluke za ovu zemlju, koji se sastaje sa najmoćnijim liderima na svetu, bude prisutan u medijima? Sasvim je logično da je to medijima zanimljivije nego da li se neko u opoziciji pet ili šest puta posvađao u jednoj sednici, ili da su se podelili na pet ili šest frakcija, ili da li je neki lider opozicije zavrnuo jednu stranu zemlju za milion evra poreza.
Takođe kažete – postoji cenzura, niko ništa ne sme da kaže o premijeru. Ja sada postavljam pitanje – koliko još tekstova treba da imamo u kojima se najbrutalnije vređa premijer, njegova porodica, njegov brat, njegov sin? Koliko moramo da imamo najbrutalnijih laži, a dokazano je da je svaka afera koju su fabrikovali bila neistina? Mislim da nikad više nego danas imamo različitih pojedinaca koji na društvenim mrežama otvoreno pozivaju na ubistvo premijera. Onda, kada sve to prikažemo na jednoj izložbi, kada prikažemo nekoliko hiljada takvih tekstova, takvih laži, takvih pretnji, onda je to opet problem.
Dakle, još jednom želim da kažem da se nadam da će u narednom periodu, kada ovo telo bude radilo u punom sastavu, u značajno većoj meri delovati u okviru svojih nadležnosti, pre svega u smislu podizanja kvaliteta i kontrole medija, a opoziciji želim da kao i do sada bude što više prisutna u medijima, jer što ste vi više u medijima, to će građani teže da zaborave i uvek će da se podsećaju kakvu ste štetu naneli Srbiji i kakav ste pustoš ostavili iza sebe. Hvala.

Ja neću podržati ove predloge opozicije kada su amandmani u pitanju, obzirom na to da se u obrazloženju amandmana izražava neka vrsta sumnje da li će ova zakonska rešenja imati pozitivne efekte po makroekonomsku stabilnost naše zemlje.
Ne sumnjam u Vladu Srbije, ne sumnjam u sve one mere koje su do sada primenjene i smatram da su one imale precizne rezultate i to se vidi u smanjenom deficitu, to se vidi i u rastu BDP, i na kraju krajeva, to se vidi kroz podršku svih relevantnih međunarodnih institucija, a što je mnogo važnije, pre svega kroz podršku građana Srbije.
Podržao bih sve ovo što govori gospodin Boško Obradović da on iskreno veruje u to što priča i da ima iskrenu želju da se Srbija finansijski konsoliduje. Ali, ne mogu da verujem u to kada u jedinoj lokalnoj samoupravi u kojoj su Dveri na vlasti, Boško Obradović sa svojim jednim odbornikom pomogne da se na vlast vrati DS.
Demokratska stranka koja je od 2008. do 2012. godine uništavala i tu Novu Varoš i Srbiju, 2016. godine Boško Obradović pomaže toj stranci da se ona vrati na vlast. Kako ja sada da verujem da on sada ima iskrenu nameru i iskrenu želju da Srbija bude finansijski stabilna zemlja kada ulazi u koalicije sa strankom koja je odgovorna za finansijski kolaps u koji je ova zemlja došla u prethodnom periodu.
Takođe, vi o SNS pričate sve najgore. Mi smo najlošiji, ništa u našoj stranci ne valja, pomenuli ste i malopre i gradonačelnika Čačka takođe u kritičnom smislu. E, sada, ono što meni nije jasno kako to mi ne valjamo, a vi hoćete sa nama. Vi se nama non-stop nudite. Da, ne pričam ja sad o tome što me vaši funkcioneri saleću u skupštinskom holu Čačanske skupštine, pa me ubeđuju da ste vi mnogo bolji koalicioni partner nego SPS i nama bi bilo mnogo lepše da budemo sa vama nego sa njima.
Aprila 27. znači, tri dana posle izbora, Boško Obradović, ovo su „Večernje novosti“ kaže – spremni smo na saradnju sa SNS u Čačku. Sad meni nije jasno, kako to mi ne valjamo, a vi hoćete sa nama. O čemu se tu radi? Ili se tu radi da smo mi odbili tu vrstu vaše ponude, pa sad odjednom imate neki problem sa nama. Ili je to sve deo neke medijske predstave gde hoćete da se predstavite kao mnogo oštra opozicija, kao što ste pričali sve najgore o DS, pa ste sad u koaliciji sa njima. Hvala vam.

Poštovana predsednice, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su izmene Zakona o finansiranju lokalnih samouprava koje su veoma dugo tema u javnosti. Mislim da smo imali veoma široku javnu raspravu i da smo došli do nekog optimalnog rešenja koje je sa jedne strane uvažavalo kako stavove Stalne konferencije gradova i opština, tako naravno i program Vlade Srbije.
Mislim da je obrazloženje ministarke Ane Brnabić bilo veoma precizno i argumentovano i teško je nešto novo reći na sve to. Naravno, ova tema je dobila i političku konotaciju i sada je to jedan poligon za neki pokušaj političkog poentiranja, koje po meni postaje sve više besmisleno.
Naime, sve češće se postavlja situacija da država nešto otima lokalnim samoupravama, kao da te lokalne samouprave nisu deo te države, kao da su konkurencija jedni drugima. Mislim da je to jedan sistem, jedno telo i da to samo tako može da funkcioniše.
Takođe, mnogi su računali u različitim opštinama koliko će sada biti to umanjenje, pa onda kažu – eto, to je deset, dvadeset miliona manje investicija. Niko nije rekao da je to možda deset miliona manje različitih reprezentacija ili nekih besmislenih troškova, kojih svakako ima. Primera radi, moj kolega i sugrađanin Boško Obradović je na primeru Čačka prokomentarisao da je to umanjenje transfernih sredstava 50 miliona dinara, rekavši da je to celokupan budžet za poljoprivredu koji će na taj način biti ugrožen. Međutim, on ne zna ili se pravi da ne zna da će grad Čačak u sledeću godinu preneti između 200 i 300 miliona suficita, kao što je bio slučaj i sa ovom godinom. Naravno, to nije previše dobro, ali opet govori da budžet za poljoprivredu, ne samo što neće biti ugrožen u gradu Čačku, nego će biti značajno veći sledeće godine. Takođe, koliko su besmislene te tvrdnje da država nešto otima Čačku najbolje ću navesti na jednom primeru. U ovoj godini samo kada je u pitanju putna infrastruktura Republika Srbija je uložila, odnosno investirala u grad Čačak preko 200 miliona dinara, a po nekim planovima ta cifra neće biti manja ni sledeće godine. Kada uporedite te cifre sa cifrom od 50 miliona, koliko se umanjuju transferna sredstva, vidite da apsolutno nema govora o bilo kakvom otimanju, da Republika Srbija je uvek tu spremna da da novac kada su u pitanju investicije.
Bilo je dosta neistina i kada se pomenula opština Nova Varoš i to moram da prokomentarišem. Naime, „Dveri“ se sve euforičnije hvale kako je to prva opština u Srbiji u kojoj su došli na vlast, a pri tom zaboravljaju da kažu način na koji su došli na vlast, a to je kroz kupovinu odbornika. Boško Obradović je nedavno objavio rat preletačima, a posle samo par meseci je ušao u koaliciju sa preletačima. Građani Srbije moraju da znaju da u Novoj Varoši „Dveri“ nisu učestvovale na izborima, nisu imali hrabrost da podnesu izbornu listu. Imaju jednog odbornika koji je bio deo grupe građana i na samom početku su već stigli da budu deo određenih koruptivnih radnji, gde je opština Nova Varoš odustala od prava preče kupovine Kamenoloma „Bistrica“ u korist privatnog lica za koje se sumnja da je finansiralo kupovinu tih odbornika. Dakle, prvi put kada su imali priliku da bilo šta odlučuju u ovoj zemlji, već su stigli da budu deo loših odluka po građane, deo kupovine odbornika i trgovine izbornom voljom građana i to sve u koaliciji pogodite sa kim? Pa, sa DS, sa kim drugim Boško Obradović može da bude u koaliciji osim sa DS.

Dakle, neko ko je u koaliciji sa DS priča i drži predavanja o korupciji.
Na samom kraju vratiću se na grad Čačak, pošto mislim da je grad Čačak jedan od pozitivnih primera finansijske stabilnosti. Dakle, imamo stabilan budžet, zaduženost grada je tek negde oko 2% ukupnog budžeta, sva javna preduzeća u gradu Čačku od 2013. godine posluju pozitivno, ukupan broj zaposlenih u javnom sektoru u Čačku je za oko 100 manji od maksimalnog broja i sve to govori da grad Čačak zaslužuje da bude investiciono podržan od strane Republike. Tu ne mislim samo na infrastrukturu, pre svega mislim na podršku lokalnom ekonomsku razvoju i smanjenju nezaposlenosti.
Grad Čačak od 2012. godine svake godine ima sve manje nezaposlenih, ali to nije dovoljno i tu nam treba neki veći iskorak, a mislim da u odnosu na to kako se grad odnosi prema novcu, da i zaslužuje tu vrstu podrške od Republike. Hvala.

Poštovana predsednice Skupštine, poštovani mandataru, kandidati za članove Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, danas Narodna skupština bira novu Vladu Republike Srbije koja na neki način predstavlja kontinuitet rada prethodne Vlade u prethodne dve godine, dve godine koje su bile zaista izuzetno teške, kako zbog teškog stanja u kome se zemlja nalazila usled više decenija pogrešne politike, tako i zbog užasno teških globalnih okolnosti koje se najviše ogledaju kroz sukobe velikih sila koje se nekako po pravilu najviše odraze na male zemlje, te dalje dramatičnih poplava koje smo imali na samom početku rada prethodne Vlade, migrantske krize i rekao bih da nas ništa nije promašilo u prethodne dve godine. U takvim okolnostima smatram da rezultati koji su postignuti nisu mali i da svako ko ih ne poštuje da je zlurad i zlonameran.
Sam ekspoze smatram da je bio veoma sadržajan i iscrpan, kao i u ova dva dana odgovori mandatara, i mnoga pitanja koja sam hteo da postavim, već sam čuo odgovor. Osvrnuću se samo na nekoliko tačaka ekspozea koji su mi se činili najzanimljivijim, i trudiću se da budem što kraći s obzirom da nemam previše vremena.
Izuzetno važan, isto tako težak zadatak u narednom periodu jeste reforma javnih preduzeća. Moramo da učinimo sve da stvorimo zdravu državu. Jedan od osnovnih uslova za stabilne finansije jeste produktivan i efikasan javni sektor.
Pre oko dve i po godine, prethodna Vlada je usvojila jednu veoma značajnu i hrabru uredbu, uredbu o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru. Od tog trenutka broj novozaposlenih u javnom sektoru je daleko manji od onih ljudi koji odlaze u penziju, što je prvi put u poslednjih pa verovatno 20 godina, uvek se dešavalo da je broj novozaposlenih mnogo veći i po prvi put imamo situaciju da se broj zaposlenih u javnom sektoru smanjuje.
To ranije nije bilo tako i upravo to gomilanje i pumpanje javnog sektora je doprinelo do velikog rasta budžetskog deficita i naglog rasta našeg javnog duga. Sve to jer je bilo mnogo lakše kupovati glasove nerealnim povećavanjem plata u javnom sektoru, jer nije bilo političke hrabrosti da se opšti interes stavi ispred interesa političkih partija, to je ono što moramo stalno da ponavljamo i što svi u Srbiji moraj u da znaju, jer su određene političke partije rizikovale budućnost zemlje radi produženja ostanka na vlasti.
Isto tako smatram da ta uredba u nekim oblastima treba da bude malo fleksibilnija i tu će me ministar zdravlja možda i razumeti, vi najbolje naravno znate koliko je vremena potrebno da se stvori iskusan i dobar doktor. Ako ne usavršavamo dovoljno mladih kadrova, kada oni koji su već iskusni i relativno blizu penzije prestanu da leče ljude, možemo u budućnosti doći u problem i čini mi se da neke ustanove u unutrašnjosti pre svega u perspektivi mogu imati taj problem.
Mislim da treba da se sa time pozabavimo, da radimo na tome da u budućnosti kadrovska struktura u našim zdravstvenim ustanovama bude što bolja.
Iskustvo je pokazalo da sve zemlje koje su ulagale u svoj obrazovni sistem i činile ga modernijim i efikasnijim danas su bogate i ekonomski razvijene.
Mislio sam o ovoj temi malo više da govorim, obzirom da je mandatar najavio da će krajem godine biti na dnevnom redu Zakon o reformi obrazovanja, biće vremena da se o tome detaljnije priča.
Ono što je opšti utisak, jeste da postoji dominantnost teorije u našem obrazovnom sistemu, koja dovodi do toga da mladi ljudi kada završe školu imaju malo praktičnog znanja i upravo dualni sistem obrazovanja treba da pomogne da mladi ljudi posle završenog školovanja dobiju i nešto vrednije od same diplome, a to je znanje.
Moram da se osvrnem i na pitanje sporta, iako je bilo dosta reči o tome, ja smatram da je privatizacija u sportu jako važna i ubeđen sam da će ova Vlada imati snage da makar počne taj posao u ovom mandatu. Jednostavno, mi kao zemlja nemamo dovoljno novca da finansiramo profesionalni sport i naše velike klubove, u tom smislu, da oni ostvare neke vrhunske rezultate, iako znamo da se danas mnogi protive tome.
Ja mislim da se protive ne zato što su previše zabrinuti za klubove i za sport, nego imaju neke potpuno druge motive, ali smatram da svi zajedno treba da težimo tome da se to promeni, prosto smatram da mi treba da nastavimo da ulažemo u naše sportske terene, fiskulturne sale, atletske staze, da na taj način motivišemo decu da se sklone sa ulica, da brinemo o njihovom zdravlju.
Ja razumem da to nije jedini problem i prepoznao sam se u komentaru mandatara u onom prvom danu u ekspozeu. Čak i u moje vreme, kada sam ja išao u školu, a to je bilo zaista veoma skoro, naš najveći problem je bio kako da nađemo slobodno igralište. Danas ipak neka druga pravila važe i mislim da Ministarstvo sporta mora u narednom periodu da radi mnogo na afirmaciji školskog sporta.
Takođe, želim i da pohvalim što sve više primećujemo da postoje i neki drugi možda na izgled manje popularni sportovi, sem fudbala i košarke i da tu postoje mnogi sportisti koji nam donose mnogo radosti i kojima smo ponosni i želim da pohvalim Vladu Srbije što je na ozbiljan način pristupila i što je na ozbiljan način pomogla pripreme naših olimpijaca.
Ne bih komentarisao personalno predložene kandidate za ministre. Smatram da će njihovi rezultati i njihov rad najbolje to reći. Ono što je jako važno je da imaju na koga da se ugledaju. Tim ne može biti uspešan ako lider tima ne postavlja visoko lestvicu. Ono što mene fascinira kada je sam mandatar u pitanju jeste ta visoko izražena želja za usavršavanjem, sticanjem novih znanja, posvećenost radu i mislim da Srbija može da bude ponosna što ima premijera koji na tako ozbiljan način radi najodgovorniji posao u Srbiji.
Naravno, čuli smo i mnoge kritike i to je sasvim u redu, ali moramo i da prokomentarišemo od koga te kritike dolaze, a dolaze od pojedinaca koji nemaju autoritet ni u sopstvenim partijama, koji nisu podneli odgovornost za izborni fijasko ni u sopstvenim partijama, a žele da nama ovde drže lekcije. Neki čak nisu imali dovoljno pristojnosti da saslušaju ekspoze i time nisu elementarno ispoštovali sve one građane koji su glasali za ovu Vladu.
Takođe, ono što sam čuo i što mi je jako čudno od nekoliko predstavnika opozicije jeste da oni na neki način zameraju mandataru zašto je raspisao izbore, a mesecima pre izbora svaki dan ste tražili izbore i pričali kako je samo pitanje trenutka kada će Srpska napredna stranka da padne, a vi da dođete na vlast. E, kada ste videli mišljenje građana Srbije, sada ste odjednom ljuti zašto su izbori raspisani, pa ćete za par meseci verovatno ponovo da tražite nove izbore.
Takođe, želim da istaknem da je u prethodnom periodu Vlada Republike Srbije posvetila ozbiljnu pažnju centralnoj Srbiji i nama zaista nije previše važno da li će autoput na Koridoru 11 početi da se koristi 25. avgusta ili u oktobru. Ono što je bitno je da to polako postaje java, sa željom da do kraja mandata ove Vlade cela deonica od Beograda do Požege bude u funkciji. Sigurno da Preljina, jer nama je u Čačku dosta bitno i do Požege, da bi na taj način izmestili saobraćaj sa čačanske obilaznice.
Druga stvar koju želim da istaknem, nadam se da ćemo tokom mandata ove Vlade početi sa izgradnjom moravskog koridora. To je za nas u centralnoj Srbiji jako važno. Mi želimo u centralnoj Srbiji ostanemo, da se centralna Srbija razvija, da privlačimo nove investicije, nova radna mesta i da obezbedimo u tom delu Srbije bolju budućnost za naše građane.
Želim vam puno sreće, vama i svim članovima Vlade, sa željom da ispunite najveći deo vaših ambicija i svega ono što ste izneli u ekspozeu. Hvala vam.