Poštovana predsednice, poštovani ministre, poštovana gospodo, rekao bih pre svega da ne treba ići i pričati o Nemačkoj, o Norveškoj, o Finskoj, treba otići u Valjevo, treba otići u Tehničku školu, otići u Poljoprivrednu školu i videti kako se realizuje dualno obrazovanje.
Možda je, ministre, trebalo snimiti neki mali film, da ovi koji su nedobronamerni pogledaju to, ili da se odštampa neka brošura, pa da vide pozitivne stvari tog dualnog obrazovanja.
Cilj dualnog obrazovanja i ishod dualnog obrazovanja jeste stručan i obrazovan radnik. Taj stručan i obrazovan radnik koji će završiti treći i četvrti stepen će biti meta privatnika, biće meta poslodavaca, biće dovoljno samostalan da odredi svoj put, da sutra izabere da može da bude privatnik.
Ono što je bitno, dualnim obrazovanjem će se bitno poboljšati materijalni položaj celog obrazovanja, učenika i nastavnika, jer će se tu sticati dohodak. Ne radi se tu o radnom odnosu, tu se radi o realizaciji praktične nastave, čijom će se realizacijom sticati dohodak koji će se upotrebiti da materijalna osnova obrazovanja i učenika i nastavnika bude na višem nivou.
Mi sada imamo ugovor u kome učestvuje škola, Privredna komora i poslodavac. Privredna komora i poslodavac su na jednoj strani. Škola se ne istiskuje, neko tad reč. Ne znam da li smo mi čitali isti zakon. Škola će biti prisutna kod poslodavca. Biće prisutan nastavnik praktične nastave, a onog ko će zastupati poslodavca u procesu realizacije praktične nastave odrediće Privredna komora. Tu je uloga Privredne komore.
S druge strane, gospodo, mi smo se opredelili za kapitalizam. Šta mislite koliko bi mnogo lakše bilo da se dualna nastava realizuje tamo gde je država vlasnik, ili gde je društvo vlasnik kapitala? Normalno da poslodavac ima svoje interese i da ih mora štiti, ali je zakon dobro urađen, škola stoji i štiti interese i učenika i roditelja. Škola može da sklopi ugovor sa više poslodavaca. Škola može da prekine ugovor sa poslodavcem ako su ugroženi interesi učenika. Škola je opremljena školskim kabinetima u kojima može da se odvija, ako treba, i celokupna praktična nastava. Vi sve to zaboravljate i pričate priču kao da nismo čitali isti zakon.
E sad, kada se sklopi ugovor sa poslodavcem, ono što je ministar lepo rekao, više obrazovnih profila će se dualnom nastavom spojiti u jedan, što je mnogo dobro. S druge strane, ugovor koji škola bude sklopila sa poslodavcem je najmanje na tri ili četiri godine, gde je ponovo zaštićen interes škole, da učenik koji je krenuo kod jednog poslodavca, ako su dobri uslovi, može završiti kod tog poslodavca, što je isto pozitivna strana u ovom zakonu koji smo usvojili. Moraju se obavezati lokalne samouprave da se škole opreme školskim kabinetima, da se ne može praktična nastava realizovati kredom i tablom. Zbog toga je, kažem, vrlo bitna saradnja sa lokalnom samoupravom.
Kada je u pitanju osnovno obrazovanje, istakao bih ono što je posebno dobro, da se javne i privatne škole izjednačavaju i da se može program posebne pedagoške orijentacije izvoditi i kod javnih i kod privatnih škola. Dobro je definisana đačka zadruga, dobro ste definisali đačku zadrugu i u Zakonu o osnovnom obrazovanju i u Zakonu o srednjem obrazovanju. Đačka zadruga u srednjem obrazovanju će pomoći realizaciji dualne nastave, dualnog obrazovanja, jer sve će proći kroz đačku zadrugu. Članovi đačke zadruge su i učenici i nastavnici, i sav taj prihod zahvaljujući đačkoj zadruzi neće se vraćati u budžet, nego će biti na žiro računu đačke zadruge i služiti samo za to da se podigne standard izvođenja nastave, da se poboljša materijalni položaj i nastavnika i škola i učenika.
Kada je u pitanju osnovna škola, dobro ste to eksplicitno napisali, i preko đačke zadruge se moraju kupovati udžbenici i mora se kupovati đački pribor. To mora biti obaveza. Šta će se postići? Cena udžbenika i cena đačkog prihoda će biti najniža najmanje 20%. To sada, u ime škola rade negde, da ne kažem, direktori, negde pomoćnici direktora, negde nastavnici. To mora biti eksplicitno istaknuto u delu koji govori o đačkoj zadruzi.
Od srednjeg obrazovanja dobro je što ste istakli da se srpski jezik mora obavezno učiti bez obzira da li je izvođenje nastave na jeziku nacionalne manjine ili na stranom jeziku. Drugo, vrlo je bitno što je obaveza škole da omogući testiranje učenika na nacionalnim i međunarodnim testiranjima. Znači, to je obaveza učenika.
Drugo, pravo učenika da polaže internacionalnu maturu i ono, pošto govorimo sve vreme o vaspitno-obrazovnom procesu, uloga roditelja napisali ste eksplicitno da roditelj mora osam dana najkasnije doći da opravda, obrazloži izostanak učenika, jer samo tako ćemo uvesti roditelja u vaspitno-obrazovni proces, jer bez roditelja, bez kuće, bez porodice, škola je u vaspitno-obrazovnom procesu nemoćna. Ovo decidno iskazivanje vremena u kome roditelj mora da ispuni svoje obaveze će sigurno doprineti da će se pojačati vaspitna uloga škola.
I na kraju dobra definicija gimnazije. Gimnazija, čini mi se da ste rekli do 40%, gimnazija mora biti put ka studiranju, znači, ne, samo onih tehničkih fakulteta, nego i ekonomskih i ostalih, već će učenici gimnazije biti sposobni da studiraju i ekonomski fakultet iako recimo, nisu učili knjigovodstvo itd.
Još jednom da podvučem ono što je najvažnije mnogo bi dobro bilo kada bi poslodavac bio „Krušik“ za valjevske učenike, koji je 1990. godine imao 12 hiljada radnika. Upamtite 12 hiljada radnika. Mi smo danas u Valjevu prezadovoljni. Prosečna plata je 48 hiljada, danas „Krušik“, posle pljačke i onoga što ste uradili 2000. godine ima 2.780 radnika i tu smo zadovoljni. Znači, sve bi ovo imalo drugi oblik, drugu realizaciju da je u pitanju državni kapital, da niste uradili ono što ste uradili 2000. godine, uništili i opljačkali privredu Srbije. Hvala.