Prvo bih želeo, a nije ministar tu, da čestitam ministru što je poštovao kalendar i što ćemo mi doneti ovaj budžet pre 1. decembra.
Druga stvar koju želim da kažem da je prvo planiran prihod i da je on odredio rashod, jer su do 2012. godine išli obrnuto. Rashod, pa onda prihod.
Za ovaj prihod kaže se da je konzervativan. Ja ne volim tu reč, ja bih pre rekao da je kredibilan i da je racionalan i da nije razvojni i da je veći za 1,7%. Pošto se projektovani prihod po rebalansu, od prihoda koji će biti ostvaren na osnovu ostvarenja za devet meseci, razlikuje za 1,9 milijardi u korist prihoda po realizaciji za devet meseci, ovaj procenat 1,7 biće manji. To je najmanji dokaz da on nije izborni jer je do koske realan i objektivan i sigurno će se i više od 100% ostvariti.
Šta bih želeo da ukažem? Planiran je deficit od 0,5 državni i 0,3 republički. Ja lično se zalažem da ne postoji razlika između državnog i republičkog. To mora sve da bude republički, da se sve to vrati u okviru budžeta.
Druga stvar, smanjenjem doprinosa, povećanjem neoporezovanog dela mi smo privredu oslobodili za 13 milijardi. Ministre, saslušajte me, samo da vam kažem jednu vrlo bitnu stvar. Kao što je bitan plani bitna projekcija prihoda, mnogo je važno izvršenje budžeta, odgovornost i kontrola, a zato je najodgovornije Ministarstvo za finansije.
Kad smo sad tu kod ministarstava, treba reći da je sedam ministarstava je dobilo manje novca nego u 2019. godini. Tako je Vlada dobila manje 4,7% od sredstava iz 2019. godine. Vaše Ministarstvo, Ministarstvo finansija 11,2% manje.
Koleginica je govorila, ja neću da govorim o Ministarstvu zdravlja koje je dobilo više, samo bih zbog javnosti rekao da su sredstva za lečenje u inostranstvu, to niste rekli, povećana za 42, 45 miliona i da ukupno iznose 528,8 miliona. Tako da nema potrebe da se neko leči u inostranstvu preko sms poruka, da se osnivaju fondacije, da se ta problematika politizuje. Država je sposobna i spremna i odvojila dovoljno sredstava da svi oni koji ne mogu da se leče u Srbiji, da se mogu lečiti u inostranstvu.
Ja bih se samo dotakao Ministarstva prosvete i rekao da je Ministarstvo prosvete dobilo 15,2 milijarde, da od toga 53,3% ide na lične dohotke. Poštujem ja sve što se radi u Ministarstvu prosvete vezano za kompjutere, digitalizaciju. Ne može ministarstvo funkcionisati bez profesora, bez učitelja, bez čoveka. Sve je u njemu. On mora biti zadovoljan. To je aktuelni ministar shvatio i zbog toga se gro tih sredstava usmerava na povećanje plata.
Kakav je budžet? To se sve vidi iz ove tabele, koja glasi – Osnove makroekonomskih pretpostavki. Ovde ima više ovih vrsta, ali bih ja samo citirao, odnosno naveo dve, tri. Prvo, lična potrošnja. Lična potrošnja će biti povećana kao jedan sabirak u BDP, a to je rezultat povećanja penzija i plata. Zašto će se povećati BDP? Zato što će sav taj novac koji dobiju penzioneri i koji dobiju činovnici vratiti ponovo u budžet. I ovde je to konstatovano lepo, da će u 2019. godini, bilo je 2,4, sada će biti 2,7.
Drugi sabirak u BDP je državna potrošnja. Tu je prošle godine bilo 0,7%. Tu je cilj da bude što manja. Ove godine će biti 0,3%.
Ono što mene posebno interesuje, to je deflator BDP. Šta je to? To je količnik nominalnog i realnog BDP. To je količnik aktuelne i stare cene i on će biti 3,4%.
Ono najvažnije, na tekućem računu Republike ili države biće minus 5,3 BDP. Ali, što je najvažnije, direktne investicije će iznositi 6,3%. Znači, poklopićemo taj minus i bićemo pozitivni, jer su ovo dve stvari koje se sabiraju.
Druga stvar o kojoj želim da govorim ukratko, više deskriptivno, jeste porez. Porezi, ministre, iznose 1.231 milijarda ili 86,61%. Šta mi moramo da uradimo? Uradili smo puno toga, ali može još više. Ukupan iznos poreza mora biti veći, ali porez po jedinici mora biti manji. Sada se postavlja pitanje – kako? Tako što ćemo povećati obim. Znači, obim broj onih koji plaćaju porez mora biti veći, jer postoje ljudi, postoje subjekti koji i dalje ne plaćaju porez. To mora da bude stalni zadatak poreske uprave, poreske inspekcije, koja radi dobro, ali koja mora da radi bolje.
Znači, moramo zainteresovati i oni koji plaćaju porez i oni koji ne plaćaju porez, da se otkriju oni koji ne plaćaju porez. Ali, kada se poveća obim, mi smo dužni, odnosno bilo bi dobro da se onda pojedinačni porez smanji.
Uzmimo porez na imovinu. Stalno se priča o tome i svake godine se povećava. Pa, povećava se 2%. Pazite, 2%, za nekoga je mnogo, zavisi kolika je glavnica. Zašto taj porez, ako se sada u svim gradovima vodi akcija da se povećava broj onih koji plaćaju porez na imovinu, 50% tih sredstava usmeri na smanjenje poreza na imovinu? To će stimulativno delovati da broj onih koji plaćaju porez bude veći.
Sledeća tema, meni omiljena, jesu devizne rezerve. Moram da pohvalim NBS, koja je u poslednje vreme kupila devet tona zlata. Zlatne rezerve svake zemlje, pa i Rusije, moraju biti u zlatu. Zlato je najsigurnije. Rusi su imali u dolarima, sada su dolar izbacili, pa su uzeli evro. Najbolje je ići na zlato. Mi trenutno imamo 30,4 tone zlata. To je 10% od naših ukupnih deviznih rezervi. To je u novcu 1,3 milijarde evra. Jedan kilogram zlata trenutno vredi 43.408,67 evra.
Ja se zalažem da se vodi takva politika, to predlažem, ministre, da se devizne rezerve u što većem procentu iskazuju u zlatu. To rade Rusija, Kina, Indija, to rade sve zemlje. Mislim da Rusija ima 2.112 tona zlata, a dolar mora da siđe sa tržišne scene, jer je to politički instrument Amerike.
Vi ste videli sada da su Rusi Venecueli dolar u kontejnerima transportovali. Znači, u kontejnerima su im to dali.
Druga mnogo važna tema, ministre, jeste konverzija zajma. Vi ste prošle godine uradili mnogo dobar posao. Ja nisam imao prilike da diskutujem, nekako teško dolazim do mogućnosti da pričam. Vi ste, a vi me ispravite ako nije tako, pet zajmova koji su bili iskazani u dolarima pretvorili u evre. Svaka čast. To treba nastaviti, znači, ići na evro, jer jednog momenta će Nemci evro pretvoriti evro 1 i umanjiti u vrednost za 50%.
S druge strane, ovi su do 2012. godine uzimali kredite sa visokim kamatama. Te kredite treba isplatiti po nekoj ubrzanoj proceduri. Kako? Ako može iz tekućih sredstava, a ako ne može, predlažem da se uzmu novi krediti koji su sada povoljniji, gde je kamatna stopa mnogo manja, pa tim novim kreditom vratiti stari kredit, jer kažem, ovi do 2012. godine uzimali su kredite sa 7, 8, 10 i 12%.
Druga stvar koju ste uradili dobro u 2019. godini, da vas pohvalim, vi ste za sedam milijardi, ispravite me ako grešim, otplatili evro obveznice, odnosno kupili. Znači, vi ste time rasteretili. Te obveznice dospevaju, imaju vreme dospeća 2020. i 2021. godine. Da li je tako? Znači, samim tim vi ste olakšali, smanjili rashode u ovoj 2020. godini. To je vrlo mudar i vrlo dobar potez.
Da ne oduzimam vreme, pošto ima još mojih kolega koji žele da diskutuju, a i ja sam često bio u prilici da nemam vremena, samo da kažem jednu stvar. Ministre, ja se zalažem i tvrdim da mi moramo težiti, ne možemo, nismo mogli, da sve iskazujemo, znači, naše privređivanje, u bruto nacionalnom dohotku. Znam da vi razumete. Mene je razočarao predsednik Fiskalnog saveta, kome ja nisam mogao to da objasnim, da je BDP kategorija koju su nametnule multinacionalne kompanije i da taj BDP ne iskazuje pravo stanje u zemljama gde je plasiran direktno inostrani kapital, znači, na bruto nacionalni dohodak. Toliko. Hvala.