Poštovana gospodo, poštovani ministre, prvo moram da konstatujem da je ovo jedina oblast u kojoj smo mi mnogo para dobili od EU, a mogli smo još više da smo imali znanja i da smo imali projekte. Zato vaše ministarstvo mora biti najpre stručno, dovoljno stručno da edukuje i timove po opštinama i po gradovima, jer neće nama zapad da da sredstva da mi pravimo fabrike, da se osamostalimo i da budemo nezavisni. Oni će nam vrlo lako dati i davali su nam pare kada je u pitanju ekologija, ali mi to nismo, kažem, u dovoljnoj meri iskoristili. Bilo je tu silnih zloupotreba, ali ono što je najvažnije mora se, ministre, uraditi kontrola trošenja tih sredstava.

Pod broj jedan, vi morate pomoći opštinama i gradovima kako u domenu izvornih prihoda. Tamo je član 6. tačka 5. – korišćenje državnih javnih dobara. To mora da bude izvor punjenja budžeta na nivou opštine, na nivou grada. U svim opštinama i u svim gradovima, odgovorno tvrdim, to se radi vrlo stidljivo, to su vrlo male sume i oni koji uzimaju plaćaju onoliko koliko misle da treba da plate. Ja ću o tome govoriti u drugom amandmanu.

Znači, vi morate da pomognete da se, zajedno sa Ministarstvom finansija, uradi algoritam, da se pokaže koje su mogućnosti svake lokalne samouprave u korišćenju tih javnih dobara, jer najlakše je lokalnim samoupravama da uzmu porez na lične dohotke, da uzmu transferna sredstva i da raspišu 0,4% na porez na imovinu. I tu se osiguraju i lepo žive.

I odgovorno tvrdim ovde, bez obzira što su mnogi poslanici diskutovali i rekli da nema novca, ja mogu na olovku da pokažem da svaka lokalna samouprava ima viška novca, samo treba to korisno uraditi.

Drugo, ministre, ovaj problem koji mi imamo na Zlatiboru sa ovim predsednikom, ja sad ne mogu da se setim kako se on preziva, ni je to sad uopšte bitno, on je mangupski uspeo da ono što je on uništio, a mislim da je Zlatibor park prirode, jel tako, on je vrlo mangupski uspeo da to postavi kao političko pitanje. To što se on obogatio, što je gradio i sebe ugradio, i ne samo sebe, nego i celu okolinu. Bili ste na Zlatiboru i videli ste da je on to uništio. To nema veze sa politikom. Jednostavno, u pitanju je pljačka i neznanje.

Struka. Znači, vi kao ministarstvo ste morali da se oglasite i da kažete – sa stanovišta struke on je uradio to, to, to i to. Ne može jedna Čajetina da vlada i upravlja jednim Zlatiborom. To je iznad njegovih mogućnosti. Ne može on, čovek koji ima tri godine škole, da vlada, itd. i da planira i organizuje urbanistički Zlatibor. Pa, kome to u Srbiji nije jasno? To se njemu mora oduzeti. Ali, taj se problem koji mi imamo na Zlatiboru ne može politizovati i ne možemo sa tim problemom da idemo u evropski parlament i da diskutujemo o tome šta smo mi njemu ugrozili.

Mi moramo njemu da dokažemo kao teoremu u nauci da je on neznalica, da on ne može svojim psiho-fizičkim mogućnostima da upravlja Zlatiborom. I, ako je ovo država, država njemu treba taj Zlatibor da uzme. Da se razumemo. Zlatibor je preveliki zalogaj i za Užice. To je republički resurs. E, to su stvari o kojima vi kao ministarstvo morate prvi da se oglasite, da postavite, definišete problem i da onda tražite pomoć od ovih iz Ministarstva finansija. Tako se rešavaju problemi. Nije u zemlji Srbiji sve politika, mora nešto da bude i znanje i neznanje. E, vi mora da pokažete da ovaj, ili harmonikaš, šta je, da je u pitanju neznanje i da je u pitanju lopovluk, a ne demokratija, politika, stranka ova ili ona. Hvala.

Poštovana gospodo, najvažnija stvar jeste da su stvoreni uslovi da se penzije u budućem periodu povećavaju. Najjača garancija jeste stabilan dinar, zlatne rezerve, devizne rezerve.

Međutim, kada je u pitanju povećanje penzija koje će biti u narednom periodu, postavlja se pitanje – da li formula ili budžet?

Odgovorno ovde tvrdim da je bolje budžet, nego formula, jer kada imate u budžetu para vi možete da napravite formulu. Ako imate formulu, a nema para u budžetu ne vredi ništa od formule. Šta je bitno? Ako mi želimo da povećavamo penzije prema stanju u budžetu do 0,3% BDP, mora se poštovati Zakon o budžetskom sistemu, mora se raditi realizacija budžeta na šest meseci, mora se raditi realizacija budžeta na devet meseci i mora se raditi završni račun. Ovo mora da čuje ministar finansija. Bez ove analize, bez ovog uvida, ova formula, ovaj algoritam neće biti dobar.

Molim vas da se Zakon o budžetskom sistemu poštuje i da se ovo uradi i sledi boljitak svima nama, a pre svega penzionerima kojima će sigurno biti povećana penzija, jer sam ja prošli put govorio da ono što mi damo penzionerima iz budžeta, to je odmah vrati u budžet i time se povećava onaj sabirak lična potrošnja u BDP, a ponovo apelujem da se mi polako pripremamo i da govorimo o bruto nacionalnom dohotku. Hvala.

Gospodo odbornici, vi se sećate da sam ja u prethodnoj diskusiji rekao da dajem prednost budžetu u odnosu na formulu. Mislim da je budžet najvažnija reč koja treba da postane mantra za sve građane Srbije, jer ako mi budemo vodili računa o budžetu i ako budžet bude pun, mi nećemo imati problema.

Mi ćemo doći u situaciju da štitimo ne one penzionere koji imaju penziju manju od 25.000, nego da u sledećem koraku štitimo penzionere koji imaju penziju manju od prosečnog ličnog dohotka.

Kako ćemo to postići? Tako što ćemo u svakom momentu voditi računa da li se budžet puni. Gde se puni budžet? Pa, u pekari, u prodavnici, u kafani, na svadbi, na svakom koraku. Znači, moramo sačekati račun. Moramo biti svesni da od nas samih zavisi da li će ili ne država dobiti svoj deo u svim onim transakcijama u kojima učestvujemo, u svim procesima u kojima učestvujemo itd. Znači, ta svest mora da bude prisutna kod građana Srbije. Ako to mi uspemo a, kažem, uspećemo ako budemo isticali važnost budžeta.

Nema države, moćne države, nema države ako nema budžeta. Budžet se mora puniti. Ne mogu budžet puniti samo poreske uprave i poreznici. Budžet mora da puni i o njemu da brine svaki građanin na svakom mestu i u svakom procesu i onda neće, gospodo, biti problema. Hvala.

Samo da dopunim svog kolegu, da bi izlaganje bilo u potpunosti.

Tadašnja vlast 2008. godine povećala je penziju četiri puta. Sve što je kolega rekao, to je tačno, ali treba reći i sledeće – da su oni jurili 60% prosečne plate i da su tu platu pogrešno izračunali, jer nisu uzimali u obzir platu kod preduzetnika. I, tada su penzije, u toj 2008. godini, povećali za 70 milijardi. Tada su oni u bruto domaći proizvod ušli sa 13,4%.

Znači, jednostavno, totalno neznanje ili totalna nedobronamernost prema državi. To su takve greške i takvo uvaljivanje države u nepogodnosti, da je to nezapamćeno u istoriji itd. Ne mogu da shvatim da su takvi diletanti mogli da vode državu. Hvala.

Evo ja ću se potruditi da kažem ono što prethodnici nisu rekli, jer ja sam 111 po redu.

Mislim da treba reći da su stvoreni uslovi da penzije više nikada, dok smo mi na vlasti, ne budu manje nego da budu veće ili jednake, što je za penzionere i za radnike koje primaju plate vrlo bitna stvar.

Druga stvar koju želim da kažem jeste da penzije direktno utiču na povećanje BDP-a i zato je mnogo lagano i mnogo mekano povećavati penzije. Najprofitabilnije je povećavati penzije. Zašto? Zato što se novac isplaćen iz budžeta, iz fondova, penzionerima u velikom procentu, ja bih tvrdio 90%, vraćaju u budžet i u fondove. To je ta lična potrošnja, to je taj sabirak, odnosno jedan od četiri sabirka koji povećavaju BDP. Zato penzioneri moraju biti optimisti da će u narednom periodu država sigurno kada bude bilo sredstava u budžetu povećavati penzije. Zašto? Zato što će se taj novac ponovo vratiti u budžet.

Sad koristim ovu priliku da kažem, to niko nije rekao, vrlo bitno za penzije, za plate jeste da je dinar stabilan. Dinar je stabilan, jer ja mislim sad, imam podatak da mi u Trezoru imamo negde 20,73 tone zlata. Prošli put sam govorio o dolaru i o zlatnoj podlozi.

Sada ću da kažem nešto vezano za BDP. Tu je ministar, pa neka čuje šta ja mislim o tome. Ministre, samo jedan momenat. Dakle, BDP je američka kategorija, uvedena zbog multinacionalnih kompanija. Za naš razvoj, za ocenu našeg razvoja i našeg napretka mnogo je bolje da se vratimo na bruto nacionalni dohodak, jer bruto nacionalni dohodak iskazuje vernije situaciju ekonomsku u kojoj se nalaze zemlje u razvoju. Znači, trenutno je obračun po nametnutom odelu, to je američki trezor uradio. Hvala. Toliko od mene.

Ja sam želeo nešto da kažem, da dopunim ovo što je rekao drug Martinović.

Ovo zlo koje nama dolazi, ovi štrajkovi koji se organizuju, kojih će biti sve više dolaze i plaćaju se dolarom. Najveće zlo na svetu je dolar. O tome sam govorio. To je rezervna valuta svih zemalja sveta, osim Amerike.

Zato je kriv svet što je dozvolio da se dolar može štampati u neograničenoj emisiji. Godine 1981. je dolar imao zlatnu podlogu i 38 dolara je bila jedna unca zlata. Tada je, čini mi se, bio Nikson. Posle toga, svet je dozvolio da se dolar emituje kao toalet papir. Amerikanci mogu da puste u promet onoliko koliko žele dolara i tim dolarima koje oni emituju, gde su svetske rezerve bile 88%, danas su 33%, jer se Kinezi i Rusi bore da juan zameni dolar.

Znači, ovo što se nama dešava i što će biti sve gore, dolazi od dolara i zbog dolara. I, mi svoju borbu moramo voditi protiv dolara i moramo trgovinsku razmenu u celom svetu voditi u nacionalnim valutama, da se dolar vrati u svoje okvire i da dolar kao dinar i sve ostale valute imaju svoju podlogu. Dok to ne uradimo, u svetu neće biti mira i mi nećemo imati problema. Hvala.

Poštovani ministre sa saradnicima, moram priznati da je ovaj zakon vrlo težak i da je zgodan za manipulaciju i da su oni svi koji ne vole ovu zemlju, a koji vole samo vlast, vrlo vešto pokušavaju da manipulišu sa narodom, sa mišljenjem naroda.

Zato je vrlo bitno uspostaviti komunikaciju. Vi dobro to radite. Znači, postoje oblici koje ste vi uveli i proširili i došli do komunikacije sa narodom. Prvi oblik, to su otvorena vrata domova zdravlja i bolnica. Mnogo je ljudi koji nemaju zdravstvenu zaštitu, došli su u priliku da saznaju o svojim problemima. Taj oblik treba iskoristiti i objašnjavati narodu ovaj zakon.

Drugi oblik, to su posete mesnim zajednicama, pre svega po selima u nedeljama, u subotama, praznicima, itd, gde ponovo pored tih pregleda sa narodom treba pričati, sa ljudima treba razgovarati.

Treća stvar, najvažnija, po selima treba otvarati, po mesnim zajednicama, stvarati uslove da doktori mogu da stanuju, kao što ste vi uradili u najlepšem selu u Divcima i stvorili uslove da doktor tu bude 24 sata.

Znači, jednostavno, ovaj narod koji je pre 100 godina bio protiv železnice, lako je izmanipulisati i pokušati manipulaciju da bude i protiv ovog zakona koji je jako moderan, vrlo težak, a koji je za dobrobit svih nas.

Ja bih voleo i siguran sam da ćete vi nastaviti, jer zdravstvo dok vi niste došli na čelo bilo je u vrlo teškom položaju, da ne kažem u debelom kriminalu. Hvala.

Ja bih prvo želeo da obradujem ministra Lončara i da kažem da je Valjevo dobilo endoskop, da je Valjevska pivara donirala 50 hiljada evra i da je sad Valjevo u situaciji da rešava te probleme koje nije moglo da rešava unazad mesec dana. To je veliki uspeh za Valjevo.

S druge strane, principijelno sam za to da se odgovornost za izvršenje svih zakona stavlja u žižu, u funkciju, u fokus ministra. Ministar je taj koji može da obaveže ministarstvo, a obrnuto mislim da ne može. Ne može ministarstvo biti odgovorno i učiniti odgovornim ministra. I ovi su zakoni dobri, baš zbog toga što je ministar na sebe preuzeo veliku odgovornost, pre svega da neće biti zloupotreba. A njegov minuli rad, ono što je on uradio u poslednje vreme je sigurna garancija da će biti sve bolje i bolje i da u ovim zakonima neće biti nikakvih problema i da je ovo jedan veliki iskorak u budućnost. Hvala.

Gospodo, mi smo zakon doneli, mi ćemo memorijale obnoviti, ali koji je naš problem? Naš problem je primena tog zakona i kako ćemo te memorijale sačuvati, održavati, unapređivati.

Da bi to uspeli, ja se zalažem za tzv. ličnu odgovornost. Ja nisam za onu amorfnu grupnu odgovornost. Meni se posebno sviđa što je u ovom zakonu istaknuta odgovornost ministra, da ministar mora biti odgovoran za sprovođenje tih odluka i članova ovog zakona.

Zato se zalažem da se na lokalnoj samoupravi takođe zaduži lice da lokalna samouprava zaduži određeno javno preduzeće, da se u javnom preduzeću zna koje je lice odgovorno i da ti veliki memorijali imaju svoje čuvare. Mi moramo ono što uradimo da sačuvamo.

Znači, lako je uraditi, nogo teže je sačuvati, jer mi smo 2000. godine se uverili, tada su želeli da sve unište, da sve opljačkaju, da mi jednostavno kao narod sa svim svojim obeležjima nestanemo.

Zbog toga to moramo naučiti, to ne smemo zaboraviti i ovo što sad, što danas radimo, moramo raditi na ovaj način, znači utvrđivanjem lične pojedinačne odgovornosti za sve zakone koje donosimo. Kažem, posebno akcentujem na to da ministarstvo, odnosno ministar mora vršiti nadzor, proveru nad donetim odlukama u lokalnim samoupravama, a lokalne samouprave na javna preduzeća, a javna preduzeća na radnike i onda se u svakom trenutku mora znati ko je za šta odgovoran. Samo se tako može ići napred. Hvala.

Radi istine, moram da kažem, da dopunim, da je sa majorom Tepićem, bio vojnik Stojadin Mirković, iz sela Leskovice kod Valjeva. On je bio u transporteru. Major Tepić je tražio od njega da on napusti, međutim on nije to želeo da uradi, i on je tu poginuo.

Valjevo, pred osnovnom školom, osmogodišnjom školom u Leskovicama, stoji njegov spomenik i grad Valjevo je jednu ulicu nazvalo imenom Stojadina Mirkovića. Toliko, radi istine.

Posle svih ovih diskusija, jasno je da je ovaj zakon dobrodošao, ali da nije konačan i da će vrlo brzo doživeti svoje izmene i dopune, što je svakako dobro.

U svojoj diskusiji bih govorio o odnosu ovih zakona koje mi donosimo i budžeta. Vi ste videli da kada god smo donosili neki nov zakon, da je uvek postojala rečenica ili stranica ili pola stranice koliko ovaj novi zakon utiče na potrošnju, da li povećava troškove budžeta, da li traži novi novac iz budžeta, a nikada nismo govorili o tome da li novi zakon donosi novi novac, da li puni budžet.

Mi svi koji danas govorimo o ovim amandmanima, govorimo o tome kako će taj zakon koji će biti donet puniti budžet, jer novac koji izlazi iz budžeta, gospodo, on se u taj naš budžet mora vraćati u što većem procentu. Najbolje je kada se vraća oplođen, sa procentom većim od 100.

Ja ću na jednom malom primeru dokazati kako se u vaspitno-obrazovnom procesu, naglašavam to vaspitno-obrazovnom procesu, jer ovde je posebno istaknuta ta vaspitna komponenta. Uzmimo samo programe rada predškolskih, osnovnih i srednjih škola. Ako ostvarimo kontrolu samo nad tim delom, a taj program ide na školski odbor, ide u Ministarstvo prosvete, ide u upravu opštine, ide u upravu grada, i ako obezbedimo da učenici prvo upoznaju sebe i svoju domovinu i svoj okrug i svoju Republiku, pa tek onda požele da napuste granicu da budu van zemlje, znate li kolike ćemo mi uštede napraviti? Krenimo od nastave istorije, vannastavnih aktivnosti, od ekskurzija, od časova razrednih starešina. Ovaj zakon mora biti priručnik za sve one koji rade u vaspitno-obrazovnim ustanovama.

Znači, radi se o novcu koji se troši, koji pomaže edukaciji, koji pomaže vaspitanju, koji pomaže obrazovanju, patriotizmu itd, ali moramo krenuti od sebe, od svog zavičaja, pa tek onda izaći van granice. Toliko. Hvala.

Želim da upoznam građane da pored redovnih sredstava koje lokalne samouprave dobijaju budžetom koji je predviđen za 2018. godinu, da one lokalne samouprave koje imaju projekte i koje imaju ideje mogu dobiti dodatna sredstva iz republičkog budžeta.

Tu želim da pohvalim Ministarstvo za lokalnu samoupravu, koje je u martu mesecu ove godine predvidelo 320 miliona za one lokalne samouprave koje imaju projekte i koje imaju naknadne ideje kako da poboljšaju život svojih građana u svojim sredinama.

Tako je predviđeno 256 miliona za komunalnu izgradnju, 48 miliona za e-upravu i 16 miliona za sportske, kulturne i turističke manifestacije. Znači, ono što je zapisano i upisano budžetom može biti mnogo veće za one lokalne samouprave koje domaćinski posluju i koje znaju kojim putem treba ići, jer najskuplji su oni projekti koji ostaju nedovršeni.

S druge strane, da kažem građanima da se za transferna sredstva iz republičkog budžeta izdvaja 1,7% BDP koji u 2018. godini sa povećanjem od 3,5% iznosi 4.755 milijardi, ili u apsolutnom iznosu 80,83 milijarde. Da, recimo, jedan Tutin dobija 446 miliona transfernih sredstava. Znači, sasvim dovoljno da one lokalne samouprave koje imaju dobro rukovodstvo mogu vrlo uspešno da razvijaju svoju lokalnu samoupravu. Toliko i hvala.

U vezi prihoda lokalne samouprave, mislim da jednu trećinu budžeta svake opštine ili svakog grada treba da čine izvorni lokalni prihodi, a o strukturi izvornih lokalnih prihoda krucijalno mesto ili prvo mesto treba da sadrži, i sadrži trenutno, porez na imovinu.

Kada je upitanju porez na imovinu, ja se zalažem, odnosno naša stranka se zalaže da broj građana koji plaća porez na imovinu bude sve veći, da kada bi svi građani plaćali porez na imovinu, da bi taj porez bio manji.

Znači, povećanjem obima moramo se truditi da legalizacijom taj obim bude sve veći, da cena po kvadratnom metru bude što manja i sa druge strane, da ta procentna stopa o kojoj sam govorio, koja može biti 0,2, 03, 04% ne bude u svakoj opštini 0,4%.

Još jednu stvar koja je vrlo bitna, kada građani dobiju rešenje o porezu na imovinu, godišnje rešenje, onda to godišnje rešenje mora da sadrži trenutno stanje, trenutnu obavezu koju građanin ima prema državi. O čemu se radi? Prva dva plaćanja su akontacije i pojavljuje se mala razlika o kojoj građanin nema saznanje. Ta razlika koju građanin ne plaća se stalno uvećava kao grudva snega.

Zbog toga se zalažem da ministarstvo naloži lokalnim samoupravama da uz godišnje rešenje ide obaveštenje kakvo je trenutno stanje finansijsko ili koje su trenutno obaveze svakog građanina kada je u pitanju porez na imovinu. Hvala.

Poštovana gospodo, zamolio bih ministra da bude koncentrisan jer ću govoriti o konkretnom problemu koji je vezan za sve lokalne samouprave.

Posle ovih izmena i dopuna Zakona o lokalnoj samoupravi, zakon je svakako kvalitetniji i bliži cilju da lokalna uprava bude servis građana, ali još mnogo toga treba uraditi da bi se taj cilj ostvario.

Onaj problem o kome ja želim da govorim jeste imovina lokalnih samouprava. Imovina lokalnih samouprava se deli u dve grupe. Prva grupa, to je imovina čiji je vlasnik lokalna samouprava, a drugi deo imovine je imovina koja je data na raspolaganje lokalnoj samoupravi.

Odgovorno tvrdim ovde, pred građanima, ministrom, svima vama, da ne postoji ni jedna lokalna samouprava u Srbiji koja je popisala svu tu imovinu. To mora da uradi Ministarstvo za lokalnu samoupravu, da izvrši kontrolu, da izvrši nadzor, pa tek onda kad to bude popisano, da se onda vidi u kojoj funkciji je ta imovina, a ja tvrdim da ona uopšte ne doprinosi ni 10% onoliko koliko bi mogla da bude korisna u punjenju budžeta lokalne samouprave.

Vi ste, ministre, vrlo lepo transformisali član 88, pa ste onda taj član 88. dopunili članom 88a, 88b, a,b,v,g, tako je. Time ste omogućili da se spoje sve lokalne samouprave. Ja to pozdravljam. Znači, da se ljudski resursi udruže, da se tehnika udruži i da se ovaj zajednički problem reši. Jer, kažem, izvorni prihodi lokalnih samouprava nisu iskorišćeni ni 10%. Kad bi oni bili iskorišćeni, onda bi se moglo vršiti smanjenje po nekim stavkama koje opterećuju građane lokalnih samouprava. To što opterećuje građane lokalnih samouprava jeste porez na imovinu građana lokalne samouprave. Sve lokalne samouprave, uglavnom, primenjuju ono pravilo – tri poslednje transakcije i procenat 0,4% i uvek je jednako ili veće.

Mi moramo da tražimo da bude jednako ili manje, ne može više. Zašto? Ako te tri transakcije koje služe kao algoritam za određivanje cene kvadratnog metra ne daju mogućnost smanjenja, lokalna samouprava može da uzme procenat 0,3%, može da uzme procenat 0,2%. To su sve načini na koje može da se poboljša standard građana i ja molim da ministarstvo u budućem radu ima bliži, češći kontakt sa lokalnim samouprava u cilju nadzora i u cilju kontrole. Jer, kažem, resursi lokalnih samouprava nisu iskorišćeni. Toliko i hvala.

Hoću da kažem nešto zbog građana, da se ova transferna sredstva ne dele odokativno. Znači, politički, nego da postoje jasni kriterijumi kako se dele transferna sredstva.

Nabrojaću neke kriterijume, recimo, broj stanovnika, površina, broj učenika u osnovnom obrazvoanju, broj objekata u osnovnom obrazovanju, broj učenika u srednjem obrazovanju, broj objekata u srednjem obrazovanju, broj dece obuhvaćen dečijom zaštitom, itd. Znači, postoje jasni kriterijumi na osnovu kojih se dele transferna sredstva.

Pored toga, postoje kompenzaciona transferna sredstva, gde se vrši to ujednačavanje, i postoji treća vrsta, to su transferi za ujednačavanje. Znači, čista matematika. Nikakve to veze nema sa politikom, i sve je to u funkciji lokalnih samouprava.