BRANIMIR JOVANOVIĆ

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođen 1979. godine. Živi u Kraljevu.

Po zanimanju je diplomirani politikolog.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Mandat mu je potvrđen i nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. god.

Izabran je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 12:36

Osnovne informacije

Statistika

  • 42
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deseto vanredno zasedanje , 29.07.2021.

Hvala, potpredsednice.

Poštovana ministarko, koleginice i kolege, činjenica je da su najvažniji partneri Srbije u spoljnotrgovinskoj razmeni države članice Evropske unije, a na drugom mestu države potpisnice Sporazuma o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi.

Srbija tu ima dominantan položaj, zahvaljujući najrazvijenijoj i najvećoj privredi u regionu. Podaci iz 2020. godine potkrepljuju ove tvrdnje. Naime, Srbija je procentualno najviše trgovala sa državama članicama Evropske unije 61,4%, a na drugom mestu su države članice CEFTA. Ono što je važno u toj trgovini sa zemljama iz regiona jeste što smo ostvarili suficit i suficit je nešto veći od dve milijarde dolara. Najviše je suficit rezultat toga što smo izvozili poljoprivredne proizvode, elektronske mašine i aparate, naftne derivate, automobile i pića.

Mi danas raspravljamo o izmenama Aneksa 4, koji se odnosi na pravila o poreklu proizvoda, o poreklu robe. Sama činjenica da govorimo o ovako jednoj temi i da usvajamo ovakav jedan sporazum jeste da na taj način povećavamo konkurentnost naših roba, konkurentnost naših usluga na stranim tržištima, bolje se pozicioniraju naše kompanije u tom slučaju i bolje pozicioniraju svoje brendove. U uslovima sve izraženije globalizacije, kada govorimo o toj regionalnoj i subregionalnoj saradnji, upravo je takav vid saradnje neophodan i dolazi sve više do izražaja u ovakvim tržišnim uslovima, odnosno u ovakvoj tržišnoj utakmici.

Logično je i da će države koje su na sličnom nivou razvoja i koje imaju slične ekonomske probleme da se udružuju, da udružuju svoja sredstva, da pre svega odgovore na neke svoje reformske procese ali, naravno, i da odgovore na izazove koje nameće globalizacija na nivou svetske ekonomije.

Jedan od osnovnih ekonomskih, ali i političkih ciljeva ove regionalne saradnje jeste i to da države koje su članice CEFTA se na ovaj način najbolje pripremaju da pristupe tržištu i da postanu punopravne članice Evropske unije. Pokazalo se u prošlosti da je CEFTA ispunila svoju ulogu i da je dobro pripremila članice koje su nekada bile deo ovog sporazuma i koje su sada deo jedinstvenog evropskog tržišta. Naravno, i zemlje Zapadnog Balkana su kao svoj prioritet i strateški interes postavile da postanu punopravne članice Evropske unije. Srbija je jedna od tih zemalja i Socijaldemokratska partija Srbije uvek će podržavati takav put. Ovakav oblik ekonomske saradnje doprinosi razvoju regionalne ekonomije u celini. Na taj način države potpisnice postižu bolje rezultate i koriste pritom prednosti zajedničkih projekata i prednosti zajedničkog nastupa na trećim tržištima.

CEFTA, kao Sporazum o slobodnoj trgovini, omogućio je bolju saradnju posebno među tradicionalnim partnerima, ali u svakom slučaju potrebno je i dalje da se radi na unapređivanju te saradnje, na pronalaženju novih načina da se unapredi trgovina, posebno kada govorimo u odnosu sa državama članicama Evropske unije. I to će se, naravno, postići tako što koristimo sinergetski efekat država članica koje su potpisnice CEFTA.

Logično je da se države povezuju po geografskim principima, jer na taj način su niži troškovi transporta, na taj način oni iskazuju slične karakteristike tržišta, kao i potrebe potrošača. Nama je važno da naše kompanije razviju svoje kapacitete u pravom smislu, da kvalitet roba i usluga bude na zavidnom nivou i na kraju će potrošači imati najveću korist od toga jer će dobijati po najpovoljnijim cenama najbolji kvalitet proizvoda.

Važno je da i dalje razvijamo ovakvu vrstu saradnje sa državama iz regiona i to je jedan put kojim treba da nastavi Srbija i to je put od koga ekonomsku korist imamo ne samo mi, nego i sve ostale članice potpisnice CEFTA. Hvala.

Deseto vanredno zasedanje , 28.07.2021.

Hvala, potpredsednice.

Koleginice i kolege, mi kroz izmene Zakona o kulturi i kroz podzakonske akte stvaramo preduslove za donošenje drugih zakona i ti zakoni kasnije uvek i budu detaljno regulisani i detaljno regulišu pojedine oblasti kulture i oni moraju biti u skladu sa načelima utvrđenim u Zakonu o kulturi, čime se stvaraju zakonski preduslovi za ujednačenu sistemsku, a samim tim efikasnu regulaciju celokupne oblasti kulture.

Izmene ovog zakona, samim tim, imaju dalekosežne posledice po kulturnu politiku u Srbiji, način na koji funkcionišu ustanove kojima je bavljenje kulturom primarna misija i samim tim izmene ovog zakona imaju opsežan uticaj na razvoj same kulture u našoj državi.

Izmene koje su pred nama usaglasiće Zakon o kulturi sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti i to će omogućiti ravnomernu zastupljenost manje zastupljenog pola u Nacionalnom savetu za kulturu, upravnim odborima i nadzornim odborima, tako što će propisati da u nadzornim odborima i u upravnim odborima mora biti najmanje 40% pripadnika manje zastupljenog pola i utvrđuje se na predlog ministra za izbor Nacionalnog saveta za kulturu da treba da se obezbedi ovaj procenat u nadzornim odborima.

Kada je malopre ministarka Čomić obrazlagala ovo, ona je dala jednu lepu konstataciju da nije ovo zakon o ženama, zapravo ovo je zakon i o muškarcima i o ženama, naročito kada govorimo u oblasti kulture i naročito se to vidi u oblasti kulture, zaista gde imamo veliki broj žena koje su na radnim mestima i na određenim pozicijama u oblasti kulture i mogu čak reći da ovaj zakon ide u prilog muškarcima, kao manje zastupljenom polu u ovoj oblasti.

Načelo rodne ravnopravnosti jedno je od temeljnih vrednosti modernih demokratskih društava. Zasnovano je na ideji o jednakosti ljudskih bića, kao pripadnika ljudske zajednice.

Šta to znači u praksi, šta to znači u politici? To znači da su žene i muškarci jednako prisutni u svim područjima javnog života, da imaju jednak status, jednake mogućnosti za ostvarivanje svojih prava, ali i da imaju pravo na jednaku korist od svojih rezultata.

Načelo ravnopravnosti polazi od toga da sva ljudska bića imaju pravo da razvijaju svoje sposobnosti, usavršavaju i realizuju lične kapacitete i da niko nema pravo da ih u tome onemogućava, gurajući ih u unapred zadate rodne uloge, kao što je to bio slučaj kroz istoriju ljudskog društva, a nažalost ni dan-danas to nije u potpunosti iskorenjeno kao obrazac života. Put ka ravnopravnosti je društveno prihvatanje jednakih šansi i muškaraca i žena da učestvuju i da kontrolišu dobra i resurse zajednice čiji su članovi.

Kada pogledamo opet sa druge strane kakva je realnost, realnost je takva i najbolje je opisana u Nacionalnoj strategiji za rodnu ravnopravnost, da što je viša pozicija u instituciji, odnosno organu odlučivanja, to je učešće žena manje i da su žene još uvek retko na pozicijama izvršne vlasti.

Mi smo pred kraj mandata prošlog saziva promenili izborne zakone koji se tiču procenata zastupljenosti manje zastupljenog pola na izbornim listama i povećali smo tu kvotu na 40% i to je već sada dalo rezultate. Moram da istaknem i dobar primer moje poslaničke grupe Socijaldemokratske partije Srbije, gde je kod nas u poslaničkoj grupi manje zastupljen muški pol, i to u odnosu 40 prema 60.

Činjenica je i da su do skoro žene bile znatno manje zastupljene u zakonodavnoj vlasti, konkretno u parlamentu Republike Srbije. U mnogim izvršnim organima vlasti, opština i gradova nema nijedne žene, to je činjenica. Svega 5% žena je na položaju predsednika, odnosno predsednica opština, odnosno gradonačelnika, a retko se nađu i na pozicijama rukovođenja u javnim preduzećima i pravnim subjektima sa velikom finansijskom moći i u profitabilnim delatnostima. Dakle, njihova prisutnost raste na nižim mestima odlučivanja, a naročito na izvršilačkim pozicijama bez uticaja na donošenje odluka.

Iskustvo iz prethodnih godina i decenija, možemo slobodno reći, je pokazalo da posledice bilo kakve diskriminacije, pa i polne diskriminacije, mogu biti toliko teške i dovode do marginalizacije najčešće žena, a naročito pripadnica ranjivih grupa i njihove isključenosti iz javnog i političkog života. Diskriminacija predstavlja prepreku ravnopravnom učešću u političkom, ekonomskom i kulturnom životu, sputava dalji napredak društva, negativno utiče na ekonomiju i otežava pun razvoj sposobnosti i kreativnog potencijala svakog pojedinca.

Ovakvi podaci govore posebno koliko je neophodno da zakonski uredimo i osnažimo učešće žena na svim nivoima na kojima se donose odluke. Zakon o rodnoj ravnopravnosti sa kojim danas usaglašavamo Zakon o kulturi predstavlja taj jedan korak unapred koji je preduzet i koji Socijaldemokratska partija Srbije podržava od početka i principijelno delimo ovakve vrednosti.

Ne zaboravimo, načelo ravnopravnosti je proklamovano i Ustavom Republike Srbije. Podsetiću da Ustav Republike Srbije u svom članu 15. propisuje da država jemči ravnopravnost žena i muškaraca i razvija politiku jednakih mogućnosti, a odredbama člana 21. Ustava Republike Srbije zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu pola, rase, drugih karakteristika, poput nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja.

Oblast kulture i kulturne ustanove u Srbiji se mogu pohvaliti da su to ustanove u kojima postoji visoka zastupljenost žena po broju zaposlenih, a posebno je to slučaj u bibliotekama. U ovim ustanovama u kojima postoji značajno učešće žena u njihovom radu i koje svojim delovanjem oblikuju te ustanove i njihov rad, važno je da i žene budu na rukovodećim mestima, da bi bila ta zastupljenost u skladu sa standardima koje mi ovde i zastupamo.

Kada govorimo o izmenama Zakona o bibliotečkoj delatnosti, u suštini, to je usaglašavanje sa Zakonom o kulturi koje se tiče izbora na mesto direktora. Zakon o kulturi je propisivao da kandidati za mesto direktora imaju visoku stručnu spremu i pet godina iskustva. Sa druge strane, Zakon o bibliotečkoj delatnosti propisuje tri godine iskustva i visoku stručnu spremu i važno je da usaglasimo ove kriterijume, da ne bi dolazilo do mimoilaženja u praksi, da konkursi koji se raspisuju budu sprovedeni na najbolji mogući način i da ne ostavimo nijednu mrlju na bilo koji konkurs koji je raspisan.

Takođe, Ministarstvo kulture mora da ima uvid i važno je da ima uvid u svaku saglasnost za direktora biblioteka. Ujednačeni standardi moraju da postoje u svim gradovima Srbije, bilo da je to u pokrajini, u Vojvodini, da li je to Novi Sad, Beograd, Čačak, mislim da standardi treba da budu svuda isti kada se govori o konkursima za direktora biblioteka. Negde je to tumačenje gde se traži saglasnost koje je to iskustvo u oblasti kulture, možda treba precizirati bolje tu oblast, da li to podrazumeva samo oblast da li je neko radio u ustanovama kulture ili može podrazumevati rad u nekim drugim ustanovama, a da se neko opet bavio kulturom, šta je sa onima koji se deklarišu kao slobodni umetnici, da li se tu podrazumeva volonterski rad itd.

Iskoristiću i današnju raspravu da se osvrnem na neke događaje sa prethodne sednice. Prosto, bili smo svedoci u medijima da su bili prisutni napadi na najviše državne funkcionere. Socijaldemokratska partija Srbije pruža punu podršku svim državnim organima. Za nas su nedopustivi napadi i na predsednika, pre svega, i na premijera i na ministre, kada govorimo o borbi protiv organizovanog kriminala i mafije. Država mora da pokaže da je jača od bilo koje kriminalne i mafijaške grupe. Na taj način šaljemo jasnu poruku da se nikome ne isplati da se bavi kriminalom, da se na taj način može samo naneti nemerljiva šteta stabilnosti, budućnosti i razvoju čitave zemlje. Samo sam na ovaj način želeo da javno iskažem stav Socijaldemokratske partije Srbije po tom pitanju i da uputim podršku najvišem državnom rukovodstvu, kada govorimo o oblasti borbe protiv kriminala i korupcije.

Naravno, kao što podržavamo ovo, podržaćemo i predloge izmena i dopuna zakona koji se danas nalaze na dnevnom redu. Hvala.

Deveto vanredno zasedanje , 22.07.2021.

Hvala.

Poštovani potpredsedniče, koleginice i kolege, živimo u vremenu gde je zaista rad medija uvek pod lupom javnosti, pre svega što je očigledno da je profit osnovni postulat pre svega komercijalnih medija kojim se oni rukovode u ovom vremenu. Zato je veoma važno da posvetimo posebnu pažnju sadržaju koji emituju elektronski mediji.

To je uvek prilika da se govori onda kada i govorimo o temama kao što je današnja, koje su na dnevnom redu, kao što je izbor članova Saveta REM-a. Govoriću nešto više o ulozi koju oni treba da ispune.

Pre svega, podsetiću da je zadatak Regulatornog tela za elektronske medije da unapredi kvalitet i raznovrsnost usluga elektronskih medija, da radi na očuvanju, zaštiti i razvoju slobode mišljenja i izražavanja, da radi u interesu javnosti u oblasti elektronskih medija, kao i u interesu korisnika elektronskih medija, a sve u skladu sa principima jednog demokratskog društva. To je ono što stoji u zakonu i to je ono čega treba da se pridržavaju članovi Saveta REM-a kada obavljaju svoju ulogu.

U tom kontekstu važno je da se obezbedi finansijska nezavisnost REM-a. Takođe, važno je i da mi kao parlament obavljamo na najbolji mogući način našu nadzornu ulogu i da raspravljamo o temama, odnosno da raspravljamo o izveštaju rada REM-a u nekom prethodnom periodu.

Potrebno je da se uspostavi standard i potrebno je motivisati medije da plasiraju one proizvode koji su najvišeg kvaliteta, koji su namenjeni svim građanima, bez obzira na bilo kakvo političko, kulturno ili drugo etničko obeležje, da to bude jedan oblik komunikacije, jedno polje u kome će komunicirati svi građani Srbije.

Naravno, teško je uspostaviti sistem koji će garantovati takav kvalitet programa u sadašnjim tržišnim uslovima, gde komercijalni mediji zaista čine sve da privuku što više gledaoca i da se to pozitivno odrazi na njihov profit.

Opšti je utisak da je komercijalnim medijima na prvom mestu profit, pa nekoliko praznih mesta, pa tek onda briga o određenom edukativnom ili kulturnom sadržaju.

Svuda oko nas u svetu su dokazi o opštem padu etičkih standarda i više je nego ikad potrebno današnjem društvu da vodimo računa o etičkom obrazovanju. Neki često kažu da etika i novinarstvo ne mogu da budu u istoj rečenici. Mi moramo da insistiramo da etika i novinarstvo uvek idu ruku pod ruku, jer bez toga nećemo imati ni kvalitetne programe, nećemo imati ni objektivno izveštavanje.

Kada govorimo o manjkavostima određenih medija, najlakše je reći da možemo da uzmemo daljinski upravljač i da jednom komandom promenimo program, ali sve više zabrinjava činjenica da i u našem društvu se razvija taj neki svetski trend da se prikazuje neprimeren sadržaj, vulgarne reči su na programu u terminima kada to ne bi trebalo da bude, tu pre svega mislim na rijaliti programe i kada o tome govorim mislim pre svega na poruku koju šaljemo mladima.

Mladi su jedna veoma osetljiva publika. Često se takav neprimeren jezik koristi da bi se publika šokirala, da bi ostala uz program, da bi se povećala gledanost, a moramo da razmišljamo o mladima u jednom sasvim drugom kontekstu, moramo da razmišljamo i da na brižljiv način biramo poruke koje će do njih doći, jer svakako da su mediji veoma važan faktor danas u formiranju stavova mladih ljudi, u formiranju vrednosti, u formiranju verovanja, a čini se da one poruke koje pojedini mediji šalju ne doprinose tome. Jednostavno, šalju iskrivljenu sliku o tome da se bogatstvo brzo stiče, da se popularnost brzo stiče. Sve to nije u skladu ni sa našom tradicijom, niti ima utemeljenje sa nekim vrednostima koji važe u našem društvu.

Iskustvo iz prethodnih godina je pokazalo da se veliki broj mera koje je izrekao REM upravo odnosio na nepoštovanje propisa koji se tiču zaštite maloletnika. Mi kao publika uvek moramo kritički da se odnosimo prema porukama koje dobijamo, da ne bismo upali u zamku da usvojimo neke poruke koje onaj koji nam plasira namerno, na jedan perfidan način, želi da nam stavi do znanja.

U javnosti se o radu REM-a često govori i u političkom kontekstu, odnosno o kontroli medijskog sadržaja za vreme izborne kampanje. To je, naravno, i razumljivo, ali mi uvek ističemo iz Socijaldemokratske partije Srbije da je REM taj koji u vreme izborne kampanje treba da radi svoj posao u skladu sa zakonom, profesionalno, da njegova uloga bude u tome da mu izveštavanje bude pravično, uravnoteženo, nepristrasno. Ali, sa druge strane, mora da se sačuva nezavisnost u radu ovog tela. Jednostavno, neprihvatljiv je bilo kakav pritisak na rad REM-a, jer on samo može biti kontraproduktivan.

Za sada je važno da sačuvamo nezavisnost ove institucije, da insistiramo da ona radi u skladu sa zakonom i siguran sam da će rezultat tog rada biti da se u domove ljudi putem medija unese najkvalitetniji sadržaj, najkvalitetniji program, jedan edukativan sadržaj i da ćemo postaviti na taj način standarde dobrog ukusa kada govorimo o medijima.

Naši zakoni koji regulišu rad medija su dobri. Procedura koja se odnosi na izbor članova Saveta REM-a je dobra. Oni pre svega moraju da ispunjavaju određene kriterijume da bi uopšte bili u proceduri za izbor, zatim dolaze kao takvi pred Odbor za kulturu Narodne skupštine Republike Srbije i onda ih poslanici biraju, tako da smatram da je dovoljno samo da se pridržavamo zakona i da članovi Saveta REM-a rade profesionalno svoj posao. Hvala.

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.05.2021.

Hvala, predsedniče.

Poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, postaviću dva pitanja i oba će biti upućena premijerki Ani Brnabić. Zapravo, prvo pitanje sam planirao da postavim ministru Tomislavu Momiroviću, ali pošto je on odsutan, postaviću vama.

Nekoliko taksi udruženja iz unutrašnjosti Srbije me je kontaktiralo i oni imaju jedan konkretan problem, a to je da ne mogu da nađu adekvatne vozače za svoja taksi vozila. Naime, zakon je takav da je 2018. godine u novembru mesecu podvučena crta, pa su svi oni taksisti koji su do tada radili dobili licencu da mogu i dalje da obavljaju tu delatnost, odnosno da voze za taksi udruženja.

Oni koji se posle toga zapošljavaju moraju da ispune neke od uslova, odnosno tri uslova. Prvi uslov je da da imaju adekvatnu stručnu spremu, konkretno završenu saobraćajnu školu i pet godina radnog iskustva ili, drugi uslov, da imaju određene standarde koji važe za vozače koji rade u inostranstvu i, treći, da imaju sertifikat o stručnoj osposobljenosti, a taj sertifikat izdaje Agencija za bezbednost saobraćaja, ali ga ne izdaje za B kategoriju, nego za C, D i E kategorije.

Oni imaju taj problem što jednostavno ljudi odlaze u penziju i tek vide da će to biti problem. Odlaze u penziju, menjaju posao, nedostaju im vozači. On je naročito izražen u unutrašnjosti Srbije, po gradovima i opštinama koje imaju manji broj stanovnika, jer tamo važi drugačije pravilo – na jedno taksi vozilo idu obično dva vozača. U Beogradu je drugačije – na jedno taksi vozilo dođe jedan vozač i sad i oni kažu da nisu bili dovoljno uključeni u izradu zakona i potrebno je da pronađemo rešenje što pre. Ako ne iznađemo rešenje, oni će tek imati veći problem kako bude prolazilo vreme.

Drugo pitanje je u vezi sa krizom oko korona virusa i odnosi se na posledice koje svakodnevno vidimo. Mi vidimo zapravo da je situacija kod nas iz dana u dan sve bolja. Čini mi se da je danas 326 registrovanih pozitivnih od korone. Ohrabruju rezultati, naravno, da se zatvaraju kovid bolnice, da se one vraćaju u jedan uobičajeni režim i mislim da smo odlično sproveli i taj proces imunizacije.

Međutim, svuda u svetu je izražen jedan drugi problem, a biće sigurno i u Srbiji, a to je da se pogoršala demografska slika. Ono što me konkretno interesuje, znam da smo pre dve i po, tri godine usvojili mere koje podrazumevaju da podstičemo natalitet u Srbiji, ali s obzirom da se u svetu promenila situacija, da je promenjena slika realnosti zbog Kovida.

Šta će država kod nas konkretno učiniti da popravi eventualno tu demografsku sliku? Tu ne mislim samo na natalitet, nego mislim i na migracije stanovništva. Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 25.03.2021.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, koleginice i kolege, moje prvo pitanje odnosi se na problem odlaganja otpada, odnosno rešavanja tog pitanja u delu Centralne Srbije. Pitanje upućujem ministarki zaštite životne sredine, Ireni Vujović.

Naime, pre nekoliko godina je pokrenuta inicijativa, u izgradnji regionalne deponije od koje bi koristi imali gradovi Kraljevo i opštine Raška, Vrnjačka Banja, Trstenik i Paraćin. Osnovano je i preduzeće, tačnije deoničarsko društvo, društvo sa ograničenom odgovornošću koje se bavi ovim pitanjem.

Moje pitanje ministarki glasi - u kojoj fazi je sada ovaj projekat? Šta ministarstvo konkretno može da učini da se ovaj projekat ubrza i realizuje? Da li je moguće, ako se pokaže kao uspešan ovaj projekat o izgradnji Regionalne deponije da se to pitanje preslika i na ostale delove Srbije? Jer, zaista, pitanje odlaganja otpada je jedno od aktuelnih pitanja i sve više, kako vreme protiče, to pitanje dolazi do izražaja.

Znam da je konkretno za Regionalnu deponiju o kojoj sam govorio potrebno da se izradi regionalni prostorni plan, znam da nije sve u rukama ministarstva, ima nešto i na lokalnim samoupravama, one su, takođe na potezu za određene stvari i nadam se da će oni uraditi onaj deo posla koji je do njih, jer je i njima najviše u interesu da se ovaj projekat realizuje.

Drugo pitanje upućujem ministarki Državne uprave i lokalne samouprave, Mariji Obradović. Vaše Ministarstvo koordinira lokalne samouprave u Srbiji kada govorimo o pitanju vakcinacije.

Građani često pitaju, ja dobijam ta pitanja na terenu i, s obzirom da je revakcinisano preko 900.000 ljudi, a vakcinisano preko milion ljudi, dakle, ovo više nisu usamljeni slučajevi, dešava se, naime, na terenu da građani zakažu termin preko eUprave, ali nekada iz opravdanih razloga zaista propuste taj termin i ne odu na vreme i ne vakcinišu se. Šta da rade u tom slučaju? Šta da rade u slučaju ukoliko izgube potvrdu koju su dobili pri vakcinaciji ili revakcinaciji, a koju, naravno, žele da imaju. To je na milion stanovnika sada, a mogu misliti i kasnije koliko će biti. Dešavaće se, biće takvih slučajeva.

Još jedno pitanje za ministarku Obradović i nadam se da sam na pravoj adresi kada upućujem ovo pitanje - kome građani mogu da se obrate i da upute prigovor ako neko ne poštuje propisane mere? Nekada su građani zbunjeni koje radnje rade, koje radnje ne rade. Nekada privrednici zloupotrebljavaju mere koje je doneo Krizni štab i važno je za građane da znaju kome mogu da se obrate u kom trenutku, jer, prosto, to su jedna životna, svakodnevna pitanja na koje su potrebni odgovori.

Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 25.03.2021.

Hvala na odgovorima.

Sledeće pitanje upućujem ministru prosvete Branku Ružiću.

Naime, pre mesec dana rukovodstvo grada Beograda je iznelo jednu sjajnu ideju da od 1. septembra đaci u Beogradu, učenici osnovnih škola od prvog do četvrtog razreda, od grada na poklon dobiju tablet i da će grad obezbediti digitalne udžbenike.

Proces je veoma jednostavan. Roditelji zadužuju tablete. Kada se obavi procedura oko digitalnih udžbenika, đaci će imati na raspolaganju kod kuće iste udžbenike kao što imaju u školi i to će im u mnogome olakšati školovanje.

Moje pitanje se odnosi na to – da li je Ministarstvo prosvete u mogućnosti da obezbedi sredstva da se isti ovakav projekat realizuje na teritoriji cele Srbije? To nije pitanje samo za vas, to je pitanje i za premijerku, naravno, jer je potrebno obezbediti novac iz budžeta.

Znam da je lakše Beogradu da obezbedi sredstva za tablet i digitalne udžbenike, jer Beograd je glavni grad, predstavništva najvećih kompanija su u Beogradu, ima veći budžet od drugih gradova i opština u Srbiji, ali jednostavno, ovo je pitanje gde ne sme da bude nejednakosti.

Dakle, ako đaci u Beogradu imaju jedne uslove za učenje, iste takve uslove treba da imaju đaci i u Prijepolju i u Leposaviću i u Vranju i u Bečeju. Radi se o tome da je to jedan podjednak pristup obrazovanju gde pružamo jednake mogućnosti svima da se obrazuju. Hvala.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 02.03.2021.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege, 27. februara na delu Ibarske magistrale kod Kraljeva dogodila se na istom mestu još jedna u nizu saobraćajnih nezgoda i tom prilikom jedna osoba je izgubila život, a dve osobe su povređene.

Ne želim da prosuđujem o uzrocima ove saobraćajne nezgode, niti onih koje su se dogodile pre nje, ali želim da ukažem da je na ovom delu magistrale prošle godine urađen kružni tok, a da na ovom mestu još uvek nije urađena javna rasveta.

Ovom prilikom upućujem pitanje JP „Putevi Srbije“ – kada će biti završeno javno osvetljenje na ovom mestu, na kružnoj raskrsnici kod fabrike „Leoni“ u Kraljevu? I, upućujem apel da se taj posao obavi što pre.

Nisam prvi koji je ukazao na ovaj problem. Podsetiću da je u ime lokalne samouprave gradonačelnik Kraljeva 4. decembra prošle godine uputio dopis JP „Putevi Srbije“ da se što pre završi javno osvetljenje na ovom mestu.

U tom dopisu je navedeno da je zbog nepostojanja rasvete ova kružna raskrsnica nebezbedna i da su česte saobraćajne nezgode na ovom mestu u kojima učestvuju najčešće vozači i pešaci koji ne poznaju dovoljno ovaj deo puta. Zbog toga je važno da se što pre na ovom mestu uradi javno osvetljenje, s obzirom na veliku frekvenciju saobraćaja i to će sigurno unaprediti bezbednost svih učesnika u saobraćaju. Hvala.

Imovinska karta

(Kraljevo, 30.01.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 101546.00 RSD 03.06.2016 -