BRANIMIR JOVANOVIĆ

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođen 1979. godine. Živi u Kraljevu.

Po zanimanju je diplomirani politikolog.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Mandat mu je potvrđen i nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. god.

Izabran je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 12:36

Osnovne informacije

Statistika

  • 61
  • 1
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poštovani

čeka se odgovor 2 meseca i 12 sata i 2 minuta

Uvaženi Ja sam Dejan, iz Beograda sam i imam 44 godine. Jedan sam od 50% građana koji nisu izašli na izbore jer ne veruje u institucije. Dajem Vam priliku da me uverite da grešim, da institucije rade svoj posao savesno i da živimo u demokratskoj i pravno uređenoj zemlji.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Petnaesto vanredno zasedanje, 11.01.2022.

Hvala, potpredsednice.

Poštovani ministre, poštovani narodni poslanici, SDPS će, naravno, podržati današnji predlog koji je na dnevnom redu, pre svega, jer ga posmatramo kao deo jednog sveukupnog paketa pomoći, dakle, jedan deo mozaika koji je počeo da se sklapa još na proleće 2020. godine. Ono što je važno, to je da su mere koje su donete u tom trenutku bile pravovremene, dakle, u pravom trenutku.

Zato nema sumnje da ćemo podržati ovaj predlog, jer se pokazalo do sada da svaka mera koja je doneta i koja je došla od strane Vlade Srbije, bilo da se radi o pomoći upućenoj direktno građanima ili da se radi o pomoći koja je upućena privrednicima, da se svaka ta pomoć višestruko isplatila.

Naravno, ono što je najvažnije, to je da je i Vlada Srbije, a i mi ovde u parlamentu smo podržali takve odluke da se podrži, pre svega, naš zdravstveni sistem, jer je zdravlje građana bilo na prvom mestu, i dan danas je na prvom mestu. Važno je da naš zdravstveni sistem funkcioniše na jedan dobar način, da nismo imali paralisano zdravstvo za vreme trajanja korone, ali takođe ono što je važno, to je da funkcioniše privreda.

Kada je počela pandemija zbog virusa Kovida, najveći strah je upravo bio da će privreda da se parališe, da se neće održati nivo privrednih aktivnosti. Poseban je fokus bio na tome da se sačuvaju radna mesta, dakle, da ne dođe do zatvaranja fabrika i da sačuvamo tu stopu nezaposlenosti, da bude na prihvatljivom nivou. Mislim da mi danas možemo da konstatujemo da smo napravili ogroman uspeh i da smo taj cilj, koji smo postavili na početku, ispunili.

Ono što je važno, takođe, jeste da je i Vlada postavila prioritete na samom početku, odnosno da je dobro locirala one oblasti gde je pomoć najpotrebnija.

Ministar je malopre govorio o tome da je turizam bio jedna od grana koja je pretrpela velike gubitke, ne samo kod nas, nego svuda u svetu. Zato je ta pomoć koja je došla hotelijerima bila dobrodošla.

Takođe, dobre su bile i one pomoći koje su se odnosile na isplatu minimalnih zarada. U istom tonu mogu da govorim i o ovoj pomoći koja dolazi mladim ljudima. Smatram da je to jedan dobar signal za naše mlade, da država misli o njima.

U svakom slučaju, smatram da će taj novac koji ode u ruke mladim ljudima, da se vrati natrag u sistem, jer će oni kupovinom nekih proizvoda ponovo taj novac upumpati, deo novca, u budžet i na taj način, zavrtećemo jedan točak, kao što to radimo sve vreme, i održati nivo privrednih aktivnosti.

U svakom slučaju, SDPS podržaće ovu meru, kao što smo i ranije to činili. Hvala.

Šesnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 28.12.2021.

Hvala, potpredsedniče.

Poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstava, smatram da je danas možda najvažnija tema Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom. Za nas iz SDPS svakako u fokusu uvek kada govorimo o ovakvoj jednoj oblasti.

Sami statistički podaci govore o tome da mi već decenijama unazad imamo ozbiljan problem, kada govorimo o demografskoj slici Srbije, ali sa druge strane činjenica je i da smo ozbiljno pristupili ovom problemu tek u nekoliko poslednjih godina, možda poslednjih pet godina, da na jedan veoma ozbiljan i sveobuhvatan način pokušavamo da rešimo pitanje demografije u Srbiji.

Sama činjenica da smo i mi kao ovaj skupštinski saziv podržali 2020. godine osnivanje Ministarstva za brigu o porodici i demografiju govori da smo podigli na jedan viši nivo temu koja se bavi demografijom u Srbiji. Ovim izmenama i dopunama zakona mi ćemo stvoriti uslove koji treba da ohrabre mlade u smislu podsticaja rađanja, odnosno da dobiju adekvatnu materijalnu podršku.

Posebno bih u tom smislu izdvojio jednu novu meru, i ministar je malopre to izdvojio i kolege moje pre mene, a to je pravo na novčana sredstva za izgradnju, učešće u kupovini, odnosno kupovinu porodično stambene zgrade ili stana po osnovu rođenja deteta.

Ova nova mera je veoma važna. Zašto to ističem? Zato što očigledno da nerešeno stambeno pitanje zna da obeshrabri mlade ljude da stvaraju porodicu ili da šire porodicu. Smatram da je kod mladih često prisutan strah upravo kada nemaju krov nad glavom i to je možda nekada i podsvesni strah da li će moći da priušte svojoj porodici sve ono što smatraju da treba i na taj način retko donose odluku da imaju decu i odlažu taj krak za neke kasnije godine.

Smatram da ovako jedna mera uliva sigurnost, pre svega mladim ljudima, da će na jedan efikasan, na jedan povoljan način rešiti stambeno pitanje.

Kada sam govorio o tome da je država najozbiljnije počela da se bavi ovom temom poslednjih pet godina, moram i da navedem nekoliko odličnih koraka koji su u prethodnom periodu preuzeti. Pre svega, proširen je broj korisnika koji mogu da ostvare pravo na materijalnu pomoć i veća je finansijska podrška kada govorimo o ukupnoj sumi novca koja se izdvaja za ovo pitanje.

Drugo, svaka zaposlena žena za vreme porodiljskog odsustva ima garantovanu naknadu za vreme odsustva i ona ne može biti od minimalne zarade u trenutku kada stupa na odsustvo. To je veoma važno, a uslov za to je da ima bar jednu evidentiranu osnovicu na koju su plaćeni doprinosi. Podsetiću da je pre toga uslov bio da žena mora da ima radni staž u trajanju od šest meseci minimum, da bi mogla da koristi jedno ovakvo pravo.

Takođe, majke koje imaju bolesno dete mogu da koriste naknade, zarade uz dodatak koji im pripada po osnovu prava za pomoć i negu drugog lica, konkretno za dete. U povoljnijem položaju su i žene koje žive u selima i koje se bave poljoprivredom, pa su samim tim i poljoprivredne osiguranice. Na osnovu toga mogu da ostvare pravo na ostale naknade po osnovu rođenja deteta i nege deteta, što ranije nije bilo moguće dok nismo usvojili ove zakonske izmene.

Podaci govore i činjenica je zaista da smo 2019. godinu dočekali sa boljim rezultatima nego što je to bio slučaj prethodnih godina. Dakle, nove mere su odmah dale rezultate i tada je u toj godini u Srbiji rođeno više dece i naročito ohrabruje taj podatak da je rođeno više dece nego kada uporedimo sve zemlje u okruženju, znači sve zemlje koje su pripadale nekadašnjoj Jugoslaviji, uključujući i naše susede Bugarsku, Albaniju i Mađarsku. To je jedan podatak koji uliva nadu da će ove mere postići zadovoljavajuće rezultate.

Međutim, za analizu ostaje da vidimo da li je ta 2020. godine, verovatno jeste zbog korone, dovela do toga da imamo slabije rezultate na ovom polju.

Takođe, za analizu je i uvek za diskusiju povezanost ekonomskih uslova i stope nataliteta. Sigurno je da su finansijski momenat i materijalni status važan faktor kada govorimo o povećanju stope nataliteta. Međutim, iskustvo pokazuje da to nekada nije presudan činilac. Najbolji primer za to su razvijene zapadnoevropske države, Francuska, Nemačka, Belgija itd, da ne nabrajam, gde su plate visoke, životni standard je visok, a stopa nataliteta niska. Doduše, oni na drugi način rešavaju problem demografije, tako što uvoze radnu snagu i tu dobijaju duplu korist. Oni, zapravo, dovode stručnjake iz drugih zemalja, dobijaju produktivne radnike, a sa druge strane dobijaju i ljude koji su u najboljim reproduktivnim godinama i na taj način nadomešćuju taj pad nataliteta u svojim zemljama.

To je onaj deo gde treba država da bude na potezu. To je ono što mi danas i radimo ovde u parlamentu kada usvajamo ovakve zakonske izmene. Dakle, mi treba da radimo na tome da se konstantno povećava životni standard kod nas, da ekonomski razlozi ne budu motiv za odlazak mladih iz zemlje. Ovakvim merama mi unapređujemo populacionu politiku i stvaramo bolje uslove i podižemo životni standard građana.

Pitanje planiranja porodice je kompleksno. Svako ima svoj lični razlog kada donosi odluku da li će formirati porodicu, da li će proširiti porodicu i to je veoma osetljivo pitanje. Ali, sa druge strane, odluka je na mladima da stvaraju porodicu i da podižu decu. Uvek možemo da postavimo pitanje da li postoje idealni uslovi za formiranje porodice. Kada bismo se bavili time šta sve treba da skockamo u životu, možda bi ta odluka o formiranju i proširenju porodice bila prolongirana za neke kasnije godine. Sada je prosečna starost majke pri rađanju prvog deteta 28,8 godina. Podsetiću da je pre pola veka ta granica bila, odnosno ta prosečna starost bila 22,2 godine.

Taj trend odlaganja rađanja nije karakterističan samo za naše podneblje, već je svuda u Evropi prisutan. Nekada su primeri ljudi, kada govorim o tom vremenu od pre pola veka i više, koji su imali nekoliko dece i bila je veća stopa nataliteta, a živeli su u mnogo težim uslovima. Jednostavno, pedesetih godina prošlog veka jedna porodica u proseku je imala 4,7 dece, a sada je ta stopa na 2,4. Očigledno je da su mogućnosti bile male, životni standard je bio nizak, ali želja za većom porodicom je bila veća. Očigledno je, na osnovu svih ovih podataka, da su se promenile određene društvene vrednosti i kod nas. Statistika i finansijska podrška su jedno, a vrednosti, verovanja i stavovi su sasvim druga medalja ove priče.

Usvojili smo moderan način reprodukcije kao rezultat jednog trenda u svetu. Mladi kao prioritete postavljaju obrazovanje, osamostaljivanje, karijeru, pa onda, tek na kraju, stvaranje i širenje porodice. Činjenica je da se roditeljstvo odlaže za kasnije godine života. Kada ljudi završe fakultet, onda oni rešavaju pitanje zaposlenja, pa onda grade karijeru, pa rešavaju stambeno pitanje i tek onda se odlučuju da postanu roditelji. Upravo ovakve mere treba da doprinesu tome da oni imaju jednu sigurnost, da reše što pre stambeno pitanje i da što pre donesu odluku da stvore porodicu ili da prošire porodicu. To je onaj deo gde je država zadužena da pomogne na jedan adekvatan način.

Opet kažem da je ovo trend koji je prisutan i u Evropi. Podaci ukazuju da se u polovini zemalja sveta rađa manje dece i na taj način se smanjuje stanovništvo. Matematika govori isto. Matematika kaže da kada prosečna cifra rađanja dece padne ispod 2,1% stanovništvo počinje da se smanjuje. Onda preti opasnost svima u Evropi da dođu u situaciju kao što je Japan, da u jednoj zemlji ima više deka i baka nego što ima unuka.

Kao prepreku za širenje porodice mnogi bračni parovi navode da ne poseduju sopstveni stan ili kuću, da nemaju stalan posao ili da nemaju dovoljno visoku platu. Mi ovakvim merama, pre svega kada govorimo o finansijskoj podršci, ali i o onoj podršci kojom se govori da mladi što pre mogu da dođu do stana, mi pomažemo mladima da lakše dođu do krova nad glavom, a finansijska pomoć treba da garantuje da mogu da priušte sve što je neophodno za podizanje deteta. Ovakvim merama populacione politike šaljemo poruku mladima da mogu da računaju i na izvesnost i na sigurnost.

Najnovije mere pozitivan su signal mladima, da država čini sve da stvori uslove da mladi pod jednakim uslovima najpre mogu da se obrazuju, a zatim da u skladu sa svojim obrazovanjem nađu i adekvatan posao, da budu nagrađeni za svoje znanje, da budu nagrađeni za svoje veštine.

Kao pozitivan primer navešću jedan događaj od danas. Danas je predsednik Republike uručio ugovore o zaposlenju najuspešnijim diplomcima svih medicinskih fakulteta i srednjih medicinskih škola Srbije, tako da je 711 mladih ljudi danas dobilo posao. To je najbolja poruka države da računa na te ljude, da računa na njihovu stručnost, da oni svojim znanjem, svojim idejama mogu da unaprede naše društvo.

Za pohvalu je i projekat države koji se odnosi na dodelu bespovratnih sredstava parovima koji žele da kupe kuću u seoskim sredinama. Na taj način rešavamo i jedno drugo pitanje migracije, a to su unutrašnje migracije, gde je zapažen trend da se ljudi iz ruralnih područja sele u gradove i da ta sela jednostavno ostaju prazna. Kada pogledamo statističke podatke, videćemo da je jako loša situacija na jugu Srbije i na istoku Srbije. Crna Trava mislim da beleži jedan negativan, neslavan rekord kada govorimo o stopi nataliteta. Za pohvalu je i što gradovi i opštine prepoznaju demografske probleme na lokalu i u skladu sa tim preduzimaju adekvatne mere.

Reći ću nešto i pohvaliću mere koje preduzimaju čelnici grada iz koga ja dolazim, tj. iz Kraljeva. Grad Kraljevo već nekoliko godina podržava projekat koji se zove „Tri plus“, a on podrazumeva da porodice koje imaju troje i više dece dobijaju 30% popusta na sve komunalne usluge. S obzirom da je teritorija grada velika i s obzirom da određeni stanovnici grada koji žive u selima ne koriste sve komunalne usluge, za takve ljude predviđena je jednokratna godišnja pomoć u iznosu od 10.000 dinara. Mislim da je to jedna poštena preraspodela iz gradskog budžeta. Mogu da kažem da tu jednokratnu pomoć, oni koji ne koriste olakšice prilikom plaća komunalnih usluga, koristi preko 2000 porodica sa teritorije grada Kraljeva.

Takođe, iz gradskog budžeta se od 2016. godine izdvajaju sredstva za finansiranje četvrtog i petog pokušaja vantelesne oplodnje. Važno je da imamo sluha i na Republici i na lokalnom nivou i da opštine lociraju problem na pravi način, da usmere pomoć i da je to najpotrebnije. Mislim da ćemo tako na najbolji način popraviti našu demografsku sliku.

Kada raspravljamo o Izveštaju RATEL-a, mi smo uspostavili jednu dobru praksu i na taj način ostvarujemo nadzornu ulogu, kada govorimo o parlamentu. Od RATEL-a, pre svega, očekujem da bude u funkciji zadovoljenja prava potrošača, odnosno građana koji koriste usluge mobilne telefonije na prvom mestu, ali i ostalih sredstava komunikacije iz ove oblasti.

Kada je pre 17 godina osnovana Agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge, postavljen je zadatak da agencija treba da obezbedi efikasno sprovođenje i unapređivanje utvrđene politike u oblasti telekomunikacija i da to bude u cilju daljeg razvoja telekomunikacija i stvaranja uslova za uspostavljanje informacionog društva. Upravo na osnovu Izveštaja možemo proceniti koliko se uspešno sprovode ove mere, odnosno koliko su uspešno zadaci ispunjeni.

Navodi se u Izveštaju za 2020. godinu da je RATEL nastavio sa aktivnostima koje su usmerene na stvaranje slobodnog i otvorenog tržišta, uz garantovanje ravnopravnog položaja svim učesnicima. Važno je da se unapređuje kvalitet usluga. Važna je i zaštita korisnika usluga i informaciona bezbednost. Pre svega, tu mislim na onu osetljivu kategoriju stanovništva, na decu, da vodimo računa da nam deca pre svega budu bezbedna na internetu. Važan je i kvalitet mreže. Čuli smo malopre da je prosečna ocena 81 poen, što je dobro. Dobro je i što su svi podaci izloženi javnosti na uvid, što svako može da ode na sajt RATEL-a da vidi kvalitet svake mreže mobilnih operatera i na osnovu toga da donese lakšu odluku da se opredeli prilikom izbora operatera.

Kada su građani zadovoljni, to je onda najbolji pokazatelj rada i RATEL-a i Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, jer znam da oni blisko sarađuju. Tako da, poslanici Socijaldemokratske partije Srbije glasaće za ovaj izveštaj, ali i za ostale izveštaje i predloge zakona koji se nalaze na dnevnom redu. Hvala.

Šesnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 28.12.2021.

Hvala, potpredsedniče.

Poštovani gospodine Pantiću, poštovane koleginice i kolege, imali smo prilike u prethodnih godinu dana, odnosno u ovom sazivu da često iznesemo svoje stavove o radu sudija i često su o tome govorile moje koleginice Danijela Veljović i Sanja Jefić Branković, kao i danas pre mene što je govorila koleginica. Zaista stav Socijaldemokratske partije Srbije po tom pitanju jeste da moramo težiti nezavisnom pravosuđu.

Potegla se uvek, i često u tim raspravama u poslednje vreme, tema oko referenduma. Naravno, naš stav je da što više građana treba da izađe na referendum kako bismo pokazali legitimitet i dali legitimitet jednom takvom procesu, a na nama poslanicima je da građanima objasnimo šta konkretno znače ustavne promene i da se one tiču samo onog dela koji se odnosi na pravosuđe, a ne kao što neke druge političke partije pokušavaju u javnosti da predstave, da se radi o nekim temama koje uopšte nisu predmet referenduma, odnosno ono o čemu će građani odlučivati 16. januara.

Ono što želim danas da istaknem i o čemu želim da govorim jeste, kada govorimo o izboru, odnosno listi kandidata za članove Saveta Komisije za zaštitu konkurencije, nešto o samoj Komisiji i pred kandidatima koji budu izabrani je jedan značajan zadatak, jedan važan zadatak, a zadatak same Komisije jeste pre svega, promovisanje kulture takmičenja na otvorenom, slobodnom tržištu, ali sa druge strane, zadatak komisije jeste da uoči sva ona ograničenja koja mogu da postoje na takvom jednom tržištu i da sankcioniše neke slučajeve kada preduzeća deluju protivno zakonima tržišta, pre svega kada se radi o dogovoru o cenama sa konkurentima, kada se radi o zloupotrebama na tržištu, ali i kada pokušava da se kontroliše tržište putem određenih mehanizama, kao što su koncentracija, spajanje ili ukrupnjivanje kompanija.

Uloga koju Komisija ima u razvoju i očuvanju zdrave ekonomske i privredne klime jeste veoma važna. Svaka država koja želi da podstiče preduzetnički duh svojih građana mora da brine o tome da svaki građanin koji se bavi preduzetništvom, svaka nova kompanija koja uđe na tržište, da ima podjednak tretman kao i one kompanije i preduzeća koje su već na tržištu. Tu je važna uloga Komisije za zaštitu konkurencije, pre svega da otkloni najveću prepreku na tržištu, odnosno najveću prepreku koja treba da dovede do zdrave konkurencije, a to je da nastanu monopoli.

Monopol je suprotnost zdravoj konkurenciji. On je omiljen samo tamo gde se bogatstvo stiče uz nečiju pomoć i uz razne privilegije. Sprečavanje monopola važno je jer samo postojanje monopola, eventualno, može da ima negativan uticaj, pre svega kada govorimo o robama i uslugama, kada se to odnosi na cene, na kvalitet, ali i na ponudu proizvoda i usluga na tržištu.

Pošto u slučaju postojanja monopola kupci nekada nemaju alternativu, monopolista je u položaju da neometano podiže cene, naročito kada se radi o onom situacijama gde te cene nemaju zamenu, odnosno građani ne mogu da ih se odreknu i to su određeni proizvodi, kao što su osnovne životne namirnice.

Kada govorimo o kvalitetu robe ili pružanju usluge, situacija je slična, bez pritiska i bez stalne konkurencije, odnosno pritisaka od strane konkurenata. Monopolista nikada neće imati motiv da radi na kvalitetu proizvoda, da podiže kvalitet usluge i potrošači su onda silom prilika usmereni na proizvode i usluge takvi kakvi jesu. I, u ovom slučaju kada postoji zdrava konkurencija, ona je uvek na strani potrošača. Kada postoji više konkurenata na tržištu, oni jedni druge motivišu da kontinuirano poboljšavaju kvalitet robe i usluga i na taj način opstaju na tržištu.

Naravno, kada je prisutan monopol, potrošačima je sužen izbor robe, a sloboda izbora je jedan efikasan mehanizam koji pritiska proizvođače da vode računa i o ceni, i o kvalitetu, ali i o afinitetu potrošača.

Važno je da Komisija za zaštitu konkurencija prati kretanje na tržištu, da budu zadovoljni građani, da budu zadovoljni potrošači, ali i da svi na tržištu igraju pod jednakim uslovima. Hvala.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.11.2021.

Hvala potpredsedniče.

Poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, koleginice i kolege, malopre je predsednica Vlade govorila o tome sa kojim se problemima suočavamo kada govorimo o obrazovanju u vremenu pandemije i govorila je školskom raspustu, svakako centralna tema ovih dana i opravdano zbog zdravstvene situacije u zemlji.

Međutim, moram da izrazim jednu zabrinutost od strane roditelja koja dolazi, a tiče se teme iz obrazovanja, odnosno upisa đaka koji su u završim razredima osmog razreda osnovne škole i četvrtog razreda srednje škole na fakultet, odnosno u srednju školu.

Naime, svedoci smo da su od izbijanja pandemije đaci krenuli na neki vanredan režim pohađanje nastave. Ja ću podsetiti kako je to sve teklo. Dakle, od marta 2020. godine đaci su pohađali nastavu do kraja školske godine onljan, a zatim su tokom cele prošle godine 2020/2021. godine išli kombinovano. Dakle, jedan dan su išli u školu, a drugi dan onlajn, ili 15 dana su provodili u školi, 15 dana onlajn. Znate kako je to u glavama đaka, oni tu budu malo neozbiljni i onaj dan kada ne idu u školu ne shvate to za ozbiljno.

Ove godine idu po jednom režimo koji mislim da je sasvim prikladan za ove prilike, ali i dalje nije to u onim vanrednim okolnostima na koje smo navikli. Tako da, postavlja se pitanje koliko su đaci usvojili iz onog plana i programa koji je bio prvobitno namenjen njima? Dakle, to je već dve i po godine, jedan ozbiljan period. Sa te strane čujem od roditelja da su zabrinuti kako će đaci upisati srednje škole i fakultete, a da pri tom to bude na jedan pravedan način. Pre svega, zbog nivoa znanja koji je usvojen na ovaj način, a drugo i zbog kriterijuma.

Podsetiću, mislim da su mere koje je Vlada tada uvela bile odlične i Ministarstvo prosvete zaista na dobar način, u takvoj jednoj teškoj situaciji, sprovelo program onlajn nastave, ali je činjenica i da taj nivo znanja nije onaj kao što je planiran. Sami nastavnici su imali problema u toku onlajn nastave prilikom ocenjivanja đaka. Nije to moglo da bude onako adekvatno ocenjivanje kao što bi inače bilo.

Dakle, da li se sada razmišlja o drugačijem modelu koji bi bio modifikovan u skladu sa planom i nastavnim programom u prethodne dve i po godine? Mislim da je vreme da razmišljamo već sada u novembru, decembru o tome da se modifikuje način upisa u srednje škole i na fakultete. Hvala.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.11.2021.

Hvala.

Drugo pitanje upućeno predsednici Vlade.

Podsetiću vas, vi ste u junu mesecu ove godine bili u Kraljevu, u mom gradu, na jednom zaista lepom događaju, kada ste podelili ključeve od stanova koji su izgrađeni za pripadnike snaga bezbednosti. Sećam se, bili ste tu i kada je položen kamen temeljac, dve godine pre toga. Zaista, mogli ste da se uverite koliko je promenjena slika grada, naravno na bolje, u pozitivnom smislu, kako je taj deo grada izgrađen zahvaljujući ovom projektu.

Mislim da je to jedan odličan projekat. Videlo se da je i grad uspešno odradio svoj deo posla, da je Republika odradila svoj deo posla onako kako treba. U toj jednoj kombinaciji dobili smo deo završenog projekta i 200 stanova je već gotovo, dobili su prve stanare. Očekuje se još 700 stanova da bude gotovo u narednom periodu. Ali, to nije jedini grad gde se gradi ovakva vrsta stanova.

Mi smo najpre doneli zakon koji se tiče, još kada je sada potpredsednica Vlade bila i ministar građevine, Zorana Mihajlović, ovih stanova za pripadnike snaga bezbednosti. Kasnije smo imali izmenu i dopunu zakona, tako da za te stanove mogu da konkurišu i članovi porodica palih boraca i ratnih vojnih invalida.

Moje pitanje se odnosi na to da li imamo u planu u budućnosti da proširimo kategoriju onih koji će moći da konkurišu za ove stanove, pre svega na medicinske radnike, na lekare, medicinske sestre i na prosvetne radnike? Mislim da su lekari zaista u ovoj situaciju kada su se suočili sa velikim problemima tokom pandemije i te kako zaslužili da im se pruži jedna ovakva šansa, i oni i prosvetni radnici, da mogu na ovaj jedan dobar, izuzetno povoljan način, sa finansijske strane gledano, da reše svoje stambeno pitanje.

U razgovoru sa predstavnicima lokalne samouprave sam i saznao da kada se izgrade stanovi koji su predviđeni da će biti još prostora i da će biti mesta preostalih da mogu i druge kategorije da apliciraju za ovakvu vrstu stanova. Naravno, treba možda razmišljati o tome da ovakvo jedno rešenje primenimo u budućnosti, kada smo već ušli u ovakav projekat, i za mlade bračne parove i za naučnike.

Dakle, moje pitanje je da li možemo da očekujemo u budućnosti da se proširi projekat i na druge službe koje rade u javnom sektoru? Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.10.2021.

Hvala, potpredsedniče.

Poštovani ministri, koleginice i kolege, danas je u Skupštini Srbije održan Parlamentarni odbor za stabilizaciju i pridruživanje, tačnije sastanak Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje i razgovaralo se sa kolegama iz Brisela o daljoj saradnji, odnosno o putu Srbije ka EU. Zato se moje sledeće pitanje odnosi i upućujem ga ministru za evropske integracije Jadranki Joksimović.

Biću konkretan. Naravno da nas sve raduje pozitivan signal iz Brisela da otvorimo klastere tri i četiri i još je možda bolja stvar koju smo čuli da je Srbija ispunila standarde za otvaranje ovih klastera, dakle ništa nam nije poklonjeno. Lepo je čuti kada iz Brisela stižu poruke da posvećeno radimo na pridruživanju EU, ali što se tiče konkretno, klastera 3 i 4. Mi smo, naravno, prihvatili novu metodologiju.

Interesuje me kakve su naše polazne osnove sada, s obzirom da ste i malopre sami rekli da smo mi već otvorili neka poglavlja iz ovih oblasti i šta sve treba da ispunimo dalje da bismo uspešno zatvorili ove klastere, s obzirom da je totalno drugačija metodologija u odnosu na početak kako smo krenuli u pristupne pregovore sa EU? Naravno, ove oblasti se odnose i na zaštitu životne sredine, pa bih voleo da čujem i mišljenje ministarke Irene Vujović na Zelenu agendu, energetiku itd.

Skupština Srbije je u prethodnim mesecima raspravljala i usvojili smo veoma bitne zakone koji se odnose na klimatske promene i Zakon o obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti. Iz trećeg klastera takođe je otvoreno nekoliko poglavlja koji se tiču ekonomske i monetarne politike, preduzetničke i industrijske politike, nauke, istraživanja, obrazovanja, kulture i Carinske unije.

Još jedno pitanje – koliko će nam sama ta činjenica da smo otvorili ta neka poglavlja koja obuhvataju ovi klasteri dalje olakšati posao da uspešno završimo proces, kada govorim konkretno o ovim temama? Hvala.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 02.03.2021.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege, 27. februara na delu Ibarske magistrale kod Kraljeva dogodila se na istom mestu još jedna u nizu saobraćajnih nezgoda i tom prilikom jedna osoba je izgubila život, a dve osobe su povređene.

Ne želim da prosuđujem o uzrocima ove saobraćajne nezgode, niti onih koje su se dogodile pre nje, ali želim da ukažem da je na ovom delu magistrale prošle godine urađen kružni tok, a da na ovom mestu još uvek nije urađena javna rasveta.

Ovom prilikom upućujem pitanje JP „Putevi Srbije“ – kada će biti završeno javno osvetljenje na ovom mestu, na kružnoj raskrsnici kod fabrike „Leoni“ u Kraljevu? I, upućujem apel da se taj posao obavi što pre.

Nisam prvi koji je ukazao na ovaj problem. Podsetiću da je u ime lokalne samouprave gradonačelnik Kraljeva 4. decembra prošle godine uputio dopis JP „Putevi Srbije“ da se što pre završi javno osvetljenje na ovom mestu.

U tom dopisu je navedeno da je zbog nepostojanja rasvete ova kružna raskrsnica nebezbedna i da su česte saobraćajne nezgode na ovom mestu u kojima učestvuju najčešće vozači i pešaci koji ne poznaju dovoljno ovaj deo puta. Zbog toga je važno da se što pre na ovom mestu uradi javno osvetljenje, s obzirom na veliku frekvenciju saobraćaja i to će sigurno unaprediti bezbednost svih učesnika u saobraćaju. Hvala.

Imovinska karta

(Kraljevo, 30.01.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 101546.00 RSD 03.06.2016 -