BRANIMIR JOVANOVIĆ

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođen 1979. godine. Živi u Kraljevu.

Po zanimanju je diplomirani politikolog.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Mandat mu je potvrđen i nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. god.

Izabran je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 12:36

Osnovne informacije

Statistika

  • 9
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.12.2020.

Hvala, predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege, iako su pravila rada, organizacije i funkcionisanja parlamenta propisani Poslovnikom o radu Narodne skupštine Republike Srbije, smatram da ćemo usvajanjem Kodeksa ponašanja, odnosno pravilnika ponašanja narodnog poslanika dodatno precizirati ovu jednu oblast, definisati standarde koje treba da primenimo i u praksi.

Kodeks ponašanja je usaglašen sa Poslovnikom, što je najvažnije. On će unaprediti rad parlamenta, ali on sadrži i određene novine u odnosu na Poslovnik, pre svega, kada govorimo o sankcionisanju nedoličnog i neprimerenog ponašanja i ovaj put to se izražava u jednoj javnoj opomeni, a ne samo da se svede na novčanu kaznu i mislim da smo na taj način napravili jedan korak napred.

Ovaj kodeks zasniva se na načelima, na standardima, na vrednostima koje su opšte prihvaćene ne samo za naše društvo, već su ti principi na kojima počivaju i organi rada razvijenih zapadnih institucija.

Smatram da je usvajanje jednog ovakvog akta važno ne samo da bismo naše standarde odnosno naš pravni okvir usaglasili sa pravnim okvirom i standardima zemalja Evropske unije, već i da bismo unapredili rad Narodne skupštine i da bismo negovali i sačuvali dostojanstvo ovakve institucije kao centralnog zakonodavnog organa.

Na nama je da i kroz ovaj kodeks, odnosno poštovanje kodeksa, sačuvamo dostojanstvo, da povratimo poverenje građana u ovu instituciju. Jednostavno, poverenje je uvek takvo da ga je teško steći, lako se gubi, a mislim da svi događaji iz prošlosti su doveli do toga da mi moramo da radimo na ovoj oblasti, moramo da radimo na tome da čuvamo dostojanstvo i da negujemo poverenje građana Srbije u instituciju kao što je Narodna skupština Republike Srbije.

U nekim evropskim državama kodeks ponašanja je regulisan tako što je sadržan u više različitih dokumenata. Mi smo napravili jedan dobar potez ovim kodeksom jer smo objedinili u jednom dokumentu sva ona pravila koja smatramo da treba da poštuju narodni poslanici da bi Skupština funkcionisala normalno.

Važno je zbog nas samih da rad parlamenta bude dobro organizovan, da imamo kvalitetne rasprave, da govorimo o tačkama koje su na dnevnom redu, da ne pravimo neke bespotrebne digresije i da rezultat takve rasprave budu kvalitetni zakoni, kvalitetan pravni okvir koji će regulisati različite društvene oblasti, a pre svega koji će uticati na podizanje životnog standarda stanovnika Srbije.

To možemo da postignemo jedino tako ako kroz poštovanje Poslovnika i ovakvog kodeksa ponašanja napravimo, odnosno kreiramo jedan ambijent rada gde ćemo imati poštovanje jedni prema drugima, političke stranke da imaju poštovanja i uvažavanja prema svojim političkim neistomišljenicima i zaista razumljivo je da svaka politička partija iznosi svoje programske ciljeve, da iznosi svoju ideologiju, da iznose različite stavove, nemam ništa protiv ni da se sukobimo sa različitim argumentima, ali na kraju plod svega toga treba da bude jedna dobra zakonska norma u interesu svih građana Srbije.

Nažalost, iskustvo iz prošlih godina, ali mogu slobodno reći i iskustva od obnavljanja višestranačkog parlamentarizma u Srbiji, gotovo 30 godina, idu u prilog tome i govore da je ovakav kodeks ponašanja i te kako potreban Narodnoj skupštini Republike Srbije. Bilo je mnogo negativnih događaja u prošlom sazivu i sam sam svedok takvih događaja. Poslanici su često iznosili neistine da bi time možda uzdigli sebe ili da bi unizili svog političkog oponenta, bilo je i demonstriranja nasilja u Skupštini, u sali gde se održavaju sednice Skupštine Republike Srbije, u sali gde se održavaju sednice odbora, bilo je nasilja i ispred Skupštine Republike Srbije. Pojedini poslanici su ovde unosili uvredljive transparente, a sve to zarad neke, mogu reći, jeftine promocije, zarad pažnje koju dobijaju u medijima na taj način, da skrenu pažnju na sebe.

Ako odemo još malo više u prošlost, možemo da vidimo da je bilo i drastičnijih primera, da su se nekada poslanici u ovoj sali obračunavali fizički jedini sa drugima, bilo je čupanja mikrofona, polivanja vodom, gađanja cipelom predsedavajućeg i sve to je stvorilo jednu ružnu sliku o Narodnoj skupštini Republike Srbije i zato smatram da je dobro što danas govorimo o kodeksu ponašanja narodnih poslanika i na svima nama je jedna odgovornost da popravimo takvu jednu sliku i mislim da smo na pravom putu.

Činjenica je da ni stroge novčane kazne nisu pomogle da se pojedini poslanici neprikladno ponašaju, da se neprikladno izražavaju. Jednostavno poslanici moraju da budu svesni da su oni ovde predstavnici svih građana Srbije, da predstavljaju pre svega svoje birače, da su oni ogledalo svojih političkih partija, ali sa druge strane i političke stranke moraju da budu svesne da one jednim delom preuzimaju odgovornost kada kandiduju određene ljude za mesto narodnih poslanika i da moraju da vode računa koga će postaviti na tim listama da budu narodni poslanici, odnosno ko će ih zastupati u Skupštini Republike Srbije.

Neće se niko prelaskom Skupštinskog praga odjednom preobraziti, pa neće tako postati ni više obrazovan, ni kulturan, ni vaspitan, niti će imati bogatiji rečnik. Jednostavno mi svoje vaspitanje nosimo iz kuće, nosimo ga iz porodice, obrazovanje stičemo u školi, na fakultetu i neće Kodeks ponašanja sigurno nikoga ni prevaspitati, niti će nekoga edukovati, ali moramo da budemo svesni da mi svojim nastupima, da svojim govorima pre svega promovišemo sami sebe, da na taj način govorimo i o svojim nekim kvalitetima, ali često znaju da dođu do izražaja i naše mane.

Ne očekujem da ćemo usvajanjem ovog Kodeksa preko noći rešiti sve probleme. Sigurno će i dalje biti nekog neprikladnog rečnika, da će biti neprimerenog ponašanja, ali ovaj Kodeks ponašanja mora da bude jedna smernica, jedna opomena svima nama i narodnim poslanicima koji budu u ovom parlamentu, da vodimo računa kako govorimo, kako se odnosimo prema našim političim protivnicima.

Francuski političar i premijer Francuske s početka 20. veka, Žorž Klemanso, je na jednom govoru na otvorenom imao takvu jednu neprijatnost da je doživeo da su mu njegovi politički protivnici zviždali, uzvikivali, ometali ga i čak oponašali glasove životinja ne bi li ga uvredili na taj način. Njegovi saradnici su želeli u tom trenutku da se obračunaju sa političkim protivnicima, ali on im je tada poručio u toku govora da to ne čine.

Rekao je tada da svako ima pravo da izrazi svoje stavove, da iskaže svoje misli, a da očigledno njegovi politički protivnici iskazuju svoje misli na jeziku koji im je najpribližniji.

On je na taj način ne samo unizio svoje političke protivnike, nego je pokazao njima da su oni svojim uvredljivim gestikulacijama pokazali više o sebi, nego od drugima.

Upravo sam želeo na ovom primeru da pokažem kako se neprikladan rečnik i neprikladno ponašanje nekada mogu vratiti kao bumerang onome ko koristi takav rečnik.

Parlament je mesto gde treba da iznosimo činjenice, gde treba da sučeljavamo stavove i gde treba na kraju da pobeđuju argumenti. Za nas iz SDPS je važno i zato insistiramo na jednoj pristojnoj komunikaciji i na međusobnom uvažavanju.

Očekujem da ćemo svi mi u ovom sastavu na kraju mandata moći da kažemo da smo dostojanstveno predstavljali građane Srbije, da smo pozitivno uticali na ugled Narodne skupštine Republike Srbije i za početak dobro je i to što su se svi predstavnici poslaničkih grupa kao članovi Radne grupe koja je bila zadužena za izradu Kodeksa složili da je kodeks neophodan i uglavnom smo jedinstveni bili kada je bila reč o ovom Predlogu Kodeksa ponašanja.

I uvek kada govorimo o ponašanju i obraćanju poslanika, moramo da obratimo pažnju i na jedan drugi smer tog toka komunikacija. Ne mislim samo na poslanike, već na sve državne funkcionere.

Ovih dana, odnosno prethodnih meseci, svedoci smo da se na račun najviših državnih funkcionera iznose brojne uvrede, da se vređaju članovi njihove porodice i oni sami, počevši od predsednika države, premijera. Stav nas iz SDPS i na tom ćemo uvek insistirati je da ne sme niko da bude žrtva vređanja, da ne sme niko da bude žrtva pretnji, niti najviši državni funkcioneri i članovi njihove porodice, kao ni građani Srbije.

I zato svi zajedno moramo da budemo jedinstveni u tome kako da podignemo i ugled Narodne skupštine, ali i kako da zaštitimo svakog funkcionera, kako da zaštitimo svakog građanina Srbije, jer često postavimo pitanje – ako je neko danas u stanju da vređa svakog dana ili predsednika Republike ili premijera ili ministra ili narodnog poslanika, kako se tek onda osećaju drugi građani Srbije koji nemaju realno tu zaštitu kao što imaju pojedini državni funkcioneri.

Jednostavno, moramo svi zajedno da radimo i da budemo jedinstveni u tome da svako takvo vređanje naiđe na jednu široku osudu javnosti i tek onda ćemo znati da smo uspeli u tom procesu. Hvala.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 15.12.2020.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Poštovani ministre, koleginice i kolege, svoje današnje izlaganje počeću, najpre, izmenama i dopunama Zakona o privremenom uređivanju naplate takse za javni medijski servis.

Ove izmene su nepopularne u javnosti, ali pokušaću u narednim minutima da objasnim zašto su ove izmene opravdane. Nepopularno je sve što se odnosi na povećanje cena. Ovde se konkretno povećava taksa za 44 dinara. Iako je 44 i to je nepopularno. Iznosiću u buduće 299 dinara, ali smatramo da je ovo povećanje neophodno, da je opravdano i pokušaću da objasnim na jednom slikovitom primeru zašto nam je potreban javni servis, zašto je potrebno da konstantno ulažemo u javni servis i da obezbedimo njegovo finansiranje.

Pre oko dva meseca gledao sam na jednom kvizu na RTS da je jedan dvadeset četvorogodišnji mladić odgovorio tačno na 21 pitanje. Fascinirao je, zaista, javnost svojim znanjem. Posle toga je bio zastupljen u medijima i on je sa takvim znanjem za svoju ekipu u tom kvizu ukupno obezbedio novčanu sumu, odnosno, nagradu nešto manje od 2.000 evra. Dakle, jedno kvalitetno obrazovanje, očigledna inteligencija, a vrednost toga je bila, da kažemo novčana, manja od 2.000 evra. Sa druge strane, imamo rijaliti programe gde pobednici tih rijalitija osvoje čak i do 50.000 evra i ako uzmemo novac kao parametar i na jednu stranu stavimo znanje, obrazovanje i inteligenciju, sa druge strane učesnike rijaliti programa za koje mogu da kažem najblaže rečeno gde ima i neprimerenog ponašanja, i neprikladnog rečnika, da li je moguće da znanje i obrazovanje vrede 25 puta manje od promocije vrednosti koje nisu tradicionalne za naše društvo da se izrazim na najblaži mogući način.

U ovom primeru leži odgovor na pitanje da li nam je potreban kvalitetan javni servis i da li je potrebno da konstantno ulažemo u javni servis? Očigledno da je potrebno.

Da se razumemo, nemam ništa protiv privatnih televizija. Svako ima pravo na izbor. Svako ima mogućnost da jednom komandom na daljinskom upravljaču ugasi TV, promeni program. To je izbor svakog pojedinca. Ali, očigledno je da javni servis mora da vodi računa o opštem interesu svakog građanina, za razliku od komercijalni televizija, od privatnih medija, koji se rukovode profitom. Zato prioritet javnog servisa jeste kreiranje, odnosno stvaranje kvalitetnog programa i da takav program uvek bude alternativa na koju možemo da računamo. Zato je važno da obezbedimo stabilno finansiranje javnog servisa, a podsetiću da je taksa koju plaćamo na ime javnog servisa među najnižima u Evropi.

Za razliku od privatnih medija, javni servis je osnovan od javnosti, finansiran od javnosti i kontrolisan od javnosti. Javni servis kao takav ima ulogu da u ljudske domove unese najbolje od ljudskog znanja, najbolje od obrazovanja i da postavi standarde dobrog ukusa.

Za razliku od komercijalnih medija, javni servis ima obavezu da vodi računa o zaštiti dece i mladih, o njihovom psihofizičkom razvoju, ima obavezu da emituje program koji se tiče i bolesnih i hendikepiranih, ne sme da diskriminiše nikoga ni po jednom osnovu, bilo po polnom, etničkom, religijskom, profesionalnom.

Javni servis ima obavezu da omogući rasprave o svim pitanjima u društvu i kao takav da bude uporišna tačka demokratske komunikacije u našem društvu. Treba da proizvodi programe najvišeg kvaliteta koji moraju da budu dostupni svakom građaninu pod jednakim uslovima.

On ne sme da bude politički, religijski ili kulturno jednostran. Sve društvene grupe, i bogati, i siromašni, i ljudi sa određenim invaliditetom, i većinsko stanovništvo i manjinsko stanovništvo moraju da imaju mogućnost komunikacije putem javnog servisa. To su standardi uspešnog funkcionisanja svakog javnog servisa u bilo kojoj razvijenoj demokratskoj državi u Evropi i u svetu.

Kada govorimo danas o finansiranju, važno je istaći da osnovni izvor koji obezbeđuje egzistenciju javnog servisa jeste neka vrsta javnog prihoda. U svetu je poznato nekoliko takvih primera. Da li je to plaćanje TV pretplate, takse na električno brojilo, finansiranje iz državnog budžeta ili neka vrsta donacija, ali u svakom slučaju ne smemo javnom servisu ni da uskratimo pravo od komercijalnih izvora, od reklama, jer je to jedan dodatni izvor prihoda koji obezbeđuje samoodrživost svakog javnog servisa.

Podsetiću da su u svetu samo dva javna servisa mogla da opstanu i da imaju kvalitetan program bez reklama. To su britanski Bi-Bi-Si i japanski En-Ha-Ka. Svuda u svetu su dokazi o opštem padu etičkih standarda i čini mi se da nikada nije postojala veća potreba za etičkim obrazovanjem nego sada u ovom svetu u kome mi živimo.

Mnogi misle da etika i mediji čak ne mogu da budu u istoj rečenici, ali tvrdim da etičko novinarstvo, odnosno novinarstvo koje nema u sebi etike ne zaslužuje i da nosi to ime.

Javni servis mora da bude u funkciji zadovoljenja potreba svih građana i zbog toga je na javnom servisu i veća odgovornost da se pridržava tih etičkih standarda. Posebno se to odnosi na program namenjen mladima, koji ipak zauzimaju posebno mesto u našoj kulturi.

Mlada publika je veoma osetljiva publika i kada mediji šalju poruke mladima, te poruke moraju da budu pažljivo odabrane. Takve poruke utiču na formiranje stavova mladih, utiču na formiranje pogleda na svet mladih ljudi i zato mediji moraju da preuzmu svoj deo odgovornosti. Na nama je da negujemo javni servis, da ulažemo u njega, da ga unapređujemo, jer on mora da bude zvezda vodilja u jednom svetu, u moru medija koje su spremne i na prikazivanje neprikladnog sadržaja sve zarad sticanja profita.

Nažalost, o javnom servisu kada govorimo u političkom kontekstu, uvek se govori u vreme predizborne kampanje o političkim izveštavanjima. Političke stranke često znaju da okrive javni servis kao izgovor za sopstveni neuspeh na nekim izborima. Takođe, političke stranke znaju i da vrše pritisak na javni servis da bi imali što više prostora, da bi bili što više zastupljeni na javnom servisu.

Što se toga tiče, mi iz SDPS-a uvek zastupamo stav da javni servis mora da ima jedan pravičan, uravnotežen i nepristrasan pristup po ovom pitanju, ali isto tako, s druge strane, moramo da ukažemo da ima mnogo važnijih pitanja kojima treba da se bavi javni servis. To je, pre svega, kvalitet programa koji se odnosi na osetljive grupe, kvalitetan kulturni program. To je promovisanje sporta, promovisanje zdravog života, odnosno promovisanje svih onih vrednosti koje su karakteristične za jedno pristojno društvo.

Težnja javnog servisa da u svojim programima održi kvalitet zaista je ugrožena zakonima tržišta, gde su komercijalni mediji postali lako dostupni, jeftini, dolaze do svakog gledaoca i slušaoca i očigledno je da je u takvoj jednoj atmosferi javni servis i te kako neophodan nama svima u budućnosti.

Jedna od najproblematičnijih etičkih dilema svakoga ko radi u medijima jeste pitanje neprikladnog sadržaja, neprikladnog rečnika, posebno što se to odnosi na decu koja su tome izložena, koja to mogu da slušaju i da gledaju takve programe.

Javni servis mora da se prilagođava društvenim promenama, ali isto tako ne smemo da zaboravimo nikad da javni servis mora da služi interesima građana na najbolji mogući način.

Na dnevnom redu su i novi zakoni. Jedan od njih je i Zakon o digitalnoj imovini. Ovim zakonom definišemo jasna pravila i dajemo pravnu sigurnost onima koji trguju digitalnom imovinom, ali na ovaj način šaljemo i poruku da Srbija postaje država finansijskih tehnologija.

Ovo je dobar način da se ta sfera digitalne imovine uvede u legalne tokove, da svako ko se bavi ovom vrstom transakcija izmiruje svoje obaveze prema državi.

Sada će regulatori, a to su Komisija za hartije od vrednosti i NBS kao centralna banka, pratiti dešavanja na tržištu digitalne imovine i ukoliko uoče neke manipulativne radnje imati mogućnost da u skladu sa zakonom reaguju i da spreče takve negativne pojave koje se mogu desiti na tržištu digitalne imovine.

Donošenje ovog zakona će omogućiti da se digitalnom imovinom trguje na jednom regulisanom tržištu, na Beogradskoj berzi i smatram da će i cilj ovakvog zakona biti da se podstaknu i motivišu drugi tržišni takmaci da učestvuju na berzi.

Kada govorimo o virtuelnim valutama, one su prvi put prepoznate u našem zakonodavstvu 2017. godine kroz zakon koji se odnosi na sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma i tada je NBS imala određen nadzor nad tim segmentom poslovanja, tako da ne možemo reći da nema iskustva. Zapravo, iza NBS je trogodišnje iskustvo u ovoj oblasti.

Važno je da razgraničimo da ovim Predlogom zakona virtuelne valute nemaju podjednak tretman kao dinar. Dakle, nisu zvanično sredstvo plaćanja. Narodna banka Srbije ih ne emituje i za njih ne garantuje n i jedan organ javne uprave, ali kripto valute se mogu koristiti kao sredstvo razmene pod određenim jasno propisanim zakonskim uslovima.

Predviđeno je jedno inovativno rešenje i zove se prihvatanje digitalne imovine, odnosno virtualnih valuta. Šta to podrazumeva u praksi? Dakle, svako pravno pravno lice, svaki preduzetnik mora da ima svoj tekući račun koji je dinarski, dakle na njega se uplaćuju sredstva izražena u dinarima. Međutim, oni mogu da potpišu ugovor sa pružaocem usluge koji je licenciran. Kada prodaju svoju robu, prodavac može kripto valutu, odnosno virtuelnu valutu da koristi kao sredstvo razmene, s tim što to ide preko licenciranog pružaoca usluge, koji tu virtuelnu valutu pretvara u dinare i u tom obliku kroz dinare bude isplaćena krajnjem korisniku, odnosno kupcu. Na taj način mi i dalje štitimo dinar kao jedino zakonsko sredstvo plaćanja.

Finansijske institucije ne mogu svoj kapital izražavati u virtuelnim valutama, i to je jasno definisano ovim zakonom. Razlog je očigledan. Prosto je nemoguće vremenski i u kontinuitetu proceniti vrednost imovine finansijskih institucija banaka ako bi one svoju imovinu izražavale u virtuelnim valutama.

Navešću primer bitkoina, kao najpopularnije virtuelne valute. Njegova vrednost je u 2016. godini bila 700 dolara, krajem 2017. godine bila je 20.000 dolara, 2018. godine 3.000 dolara, 2019. godine 7.000 dolara, a sada je ta vrednost 18.000 dolara. To je dobar primer na kome se vidi kako se kreće virtuelna valuta i koliko može biti nestabilna njena vrednost na tržištu i zato je opravdano što finansijske institucije ne mogu svoju vrednost iskazivati u virtuelnim valutama.

Ostavljena je mogućnost da se ulaže u investicione tokene, što može doprineti razvoju alternativnih izvora finansiranja. Biće kreiran i portal gde će svi koji se bave određenim transakcijama u ovoj oblasti moći da zatraže odgovor od NBS i Komisije za hartije od vrednosti kada govorimo o digitalnoj imovini. Mogu u jednoj efikasnoj proceduri da dobiju taj jedinstven odgovor na vreme. Neće biti sukoba nadležnosti, jer su nadležnosti i NBS i Komisije za hartije od vrednosti jasno definisane ovim zakonom.

Ovim zakonom usklađujemo se sa standardima koji se odnose na podatke koji prate svaku transakciju, odnosno na ovaj način to su podaci o samim korisnicima transakcijama, odnosno o adresi digitalne imovine i važno je i ide se ka tome da ne bude anonimnosti u ovoj oblasti, da anonimnost koja je do sada bila prisutna jednostavno ode u prošlost, a to je povezano i sa zakonom koji se odnosi na sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma. U vezi sa tim je došlo do usklađivanja i sa standardima FETF-a. To je međunarodno telo koje se bavi sprečavanjem pranja novca i finansiranja terorizma. Upravo se ovim novim zakonom i izmenama zakona usklađujemo sa svetskim standardima. Mi ćemo biti ocenjeni koliko smo napredovali u ovoj oblasti, koliko je naš pravni okvir usklađen i siguran sam da ćemo dobiti dobru ocenu, jer mislim da na ovaj način mi našu zakonsku regulativu, odnosno naše tržište regulišemo na jedan adekvatan način.

Važno je da se usklađuje regulativa da bi se presekli kanali finansiranja terorizma. Svedoci smo nedavnog terorističkog napada u Beču, pre toga je bilo u Briselu, Parizu i gotovo da ne postoji mesto u Evropi za koje možemo reći da je bezbedno. Zato je važno da naše zakone usklađujemo sa zakonima drugih zemalja, da zajednički nastupamo u borbi protiv terorizma, da bezbednosne službe sarađuju sa drugim državama i da na taj način na vreme presečemo kanale finansiranja terorističkih akcija.

Na dnevnom redu je još jedan nov zakon. To je zakon o fiskalizaciji i on je uslovljen pre svega razvojem novih tehnologija. Mi smo pre deceniju i po uveli fiskalnu opremu. Jednostavno, vreme je prošlo, tehnologija se razvila i neophodno je, tako pokazuju i podaci sa terena, da uskladimo zakonske norme sa razvojem tehnologije. Očekujemo od ovog zakona i njegov cilj jeste da doprinese suzbijanju sive ekonomije i da doprinese efikasnoj kontroli i naplati poreza.

Za kraj, reći ću samo nešto još o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana. Za nas je iz Socijaldemokratske partije Srbije ovo veoma značajno. Povećava se neoporezivi deo zarada. Država je na ovaj način ispunila svoje obećanje i u septembru je dogovoreno na sednici Socio-ekonomskog saveta da se minimalna zarada poveća, čini mi se, za 6,6% i sa tom povišicom će se ući u narednu godinu.

Država je ispunila svoje obećanje. Postižemo jedan dobar balans. Svako se drži dogovora. Minimalne zarade će ići na gore. Država će izaći u susret privrednicima, rasteretiti ih u određenoj meri da bi oni mogli da posluju na nivou istih aktivnosti kao i do sada. To je dobra poruka države, ne samo kada govorimo o ovom povećanju minimalne zarade, već i kada govorimo o svakom budućem dogovoru između zaposlenih i poslodavaca i države kao garanta poštovanja dogovora.

Socijaldemokratska partija Srbije će glasati za sve predložene izmene i dopune zakona. Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 09.12.2020.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre, predstavnici ministarstva, koleginice i kolege, moram u svom današnjem obraćanju najpre da pohvalim Ministarstvo finansija, jer juče kada smo raspravljali o Predlogu budžeta za 2021. godinu, taj predlog budžeta je na vreme stigao u Skupštinu, u skupštinsku proceduru, poslanici su imali dovoljno vremena da se upoznaju sa jednim tako važnim dokumentom, a javnost je imala na uvid budžet za 2021. godinu.

U istom tom duhu želim da pohvalim i što danas raspravljamo o završnom računu budžeta za 2019. godinu i veoma je važno što u dva dana govorimo najpre o budžetu za sledeću godinu, a onda i o završnom računu budžeta za prethodnu godinu, jer je oblast finansija jedna od najvažnijih i najosetljivijih oblasti u našem društvu.

Dobro je da javnost ima uvid u kretanje novca i veoma je važno, i građani Srbije imaju pravo da znaju, gde se potroši svaki dinar i kako se tokovi novca kreću, od onog trenutka kada se putem poreza novac sliva u budžet, pa do trenutka kada se novac iz budžeta isplaćuje krajnjem korisniku.

Ministar je malo pre napomenuo i zaista, to je odličan uspeh, mi smo poslednjih godina ostvarivali uspeh tako što smo imali suficit u budžetu prethodne četiri godine. To je rezultat jedne odgovorne fiskalne politike. Ali, da bismo došli do tako dobrih rezultata, bilo je potrebno jedno teško vreme, jedan teži period, gde su primenjene možda u tom trenutku nepopularne mere zarad fiskalne konsolidacije, ali smo postigli cilj – javne finansije su sada na zdravim nogama i upravo zahvaljujući tome mi smo kao društvo spremno dočekali krizu koju je iznenada izazvala pandemija zbog virusa korone. Država je u tom trenutku stala iza privrede i paketom sveobuhvatnih mera privreda je mogla da se osloni na tu pomoć i ljudi su bili zaštićeni od mogućih negativnih posledica.

Neću da nabrajam šta je sve bilo, ali, opet, istaći ću da je država pomogla sa nekoliko minimalnih zarada za zaposlene, Fond za razvoj je izašao sa jednim povoljnim kreditom u iznosu od 200 miliona evra, u aprilu su povećane plate, reći ću zasluženo, zdravstvenim radnicima, povećanje je bilo 10%, isplaćena je jednokratna pomoć penzionerima. Važno je što je pomoć usmerena i na ugostitelje, na hotelijere, jer je ova oblast zaista pogođena krizom.

Ove mere ostvarile su odlične efekte, ali moram da napomenem da su došle u pravom trenutku. Potrebno je nekad postaviti pitanje – šta bi se desilo da su ove mere zakasnile? Ili – šta bi se desilo da ovih mera uopšte nije ni bilo? Da li bi se sačuvala radna mesta? Da li bi svi proizvodni pogoni ostali neoštećeni? Koliko bi uopšte trajao proces oporavka od krize koju je izazvala korona?

Za pohvalu je i činjenica što se nastavlja sa rasterećenjem privrede kada govorimo o doprinosima na zarade. To ima jedan cilj – da se i dalje nastavi sa trendom smanjenja nezaposlenosti. Stopa nezaposlenosti je jednocifrena u ovom trenutku i nama iz Socijaldemokratske partije Srbije je to veoma važno, jer na taj način radnike stavljamo u jedan bolji položaj u odnosu na poslodavce. Radnici mogu da pregovaraju komotnije o novim uslovima rada, imaju alternativu jer se povećala ponuda na tržištu rada.

Posebno ističemo važnost dogovora na sednici Socijalno-ekonomskog saveta da se poveća minimalna zarada u narednoj godini za 6,6%. Naravno, država je i tu imala sluha i izašla je u susret privrednicima da oni mogu da realizuju ovakav jedan program a da pri tom se napravi balans u smislu da se privredne aktivnosti nastave istim tempom kao i do sada, a da ne dođe do otpuštanja radnika.

Ministar je malopre napomenuo da ćemo usvajanjem jednog od ovih zakona koji se nalaze danas na dnevnom redu moći da isplatimo u toku ovog meseca jednokratnu pomoć penzionerima. I penzioneri imaju razloga da budu zadovoljni, jer će i u sledećoj godini po novoj formuli imati povišicu. To su sredstva koja se isplaćuju iz realnih izvora, i to je najvažniji pokazatelj jedne zdrave ekonomije, odnosno zdravih finansija.

Važno je da se nastavi sa ulaganjem u infrastrukturu, puteve, železnice, dakle, u sve ono što građani Srbije svakodnevno koriste.

Iako je već sada 2021. godina možemo reći i neizvesna i nepredvidiva, privredna kretanja u našoj zemlji daju nam za pravo da budemo optimistični. Jednostavno privredna kretanja su takva da možemo da imamo realne procene. Ipak videćemo kako će biti početkom narednih meseci, kako će se odvijati situacija i u zavisnosti od toga videćemo dali će biti dodatnih rashoda iz budžeta.

Najvažnije je da se fokusiramo na budućnost, da i dalje ostanemo podjednako atraktivni za ulaganje kao i do sada, jer podsetiću da smo mi na prvom mestu u ovom delu Evrope po broju direktnih stranih investicija, odnosno više od pola direktnih stranih investicija u regionu završi u našoj zemlji. U kontinuitetu se radi na podizanju životnog standarda građana i te rezultate vidimo i sada.

Podržavam odluku da se zdravstveni radnici nagrade najviše i da povećanje plata bude najviše baš u zdravstvenom sektoru, jer su oni svojim zalaganjem i svojim primerom u prethodnom periodu to i zaslužili. I baš kada govorimo o povećanju plata u javnom sektoru ovom oblašću bavi se upravo Zakon o budžetskom sistemu i on konkretno definiše procente povećanja u javnom sektoru, i to je najznačajnija izmena u ovom zakonu.

Pored ovih povećanja koje je ministar malopre naveo, od aprila meseca predviđeno je i povećanje za pripadnike Vojske Srbije. To je povećanje negde za 10% i, koliko sam razumeo, ono se neće videti kroz ovaj zakon, ali će se videti tako što će se povećati koeficijent pripadnicima Vojske Srbije i veoma je važno, jer će ih to dodatno motivisati, da sačuvamo nivo profesionalnih vojnika u redovima vojske.

Procentualno učešće plate i penzija u ukupnom BDP se smanjuje, i to je pokazatelj jedne odgovorne fiskalne politike u cilju makroekonomske stabilizacije.

Ovim izmenama i dopunama zakona relaksiraju se mere koje se odnose na zabranu zapošljavanja u javnom sektoru. Mi smo krajem 2013. godine doneli odluku da je za zaposlenje u javnom sektoru na određeno vreme bila potrebna saglasnost Vlade. To su bile mere koje su u tom trenutku bile neophodne radi fiskalne konsolidacije i smatram da su te mere ispunile svrhu i zato mi danas možemo da govorimo o postepenom ukidanju ovih mera. Na ovaj način šaljemo i poruku mladim ljudima da ćemo obezbediti prostor da mogu da se zaposle lakše u javnom sektoru, da se zadrže u Srbiji, da pošaljemo poruku da najbolji treba da budu nagrađeni, da najvredniji treba da dobijaju dobra radna mesta, da pošaljemo poruku da smo mi društvo koje teži da stvori jednake šanse za sve. Mladi u Srbiji žele izvesnost i žele sigurnost, a mi smo ti koji tu sigurnost i tu izvesnost treba da im obezbedimo, da mogu da planiraju svoju budućnost u Srbiji.

Ovo zakonsko rešenje daje mogućnost da se reše neka prioritetna kadrovska pitanja u javnom sektoru i ranije je bilo sugestija da možda treba popustiti ove mere naročito u onom delu gde su kolektivi takvi, u javnom sektoru da su po broju godina, uslovno rečeno, stari kolektivi i bilo je potrebno podmlađivanje, ali i iz drugog razloga da bi starije kolege mogle svoje veštine i svoja znanja da prenesu mlađim kolegama i da ih obuče na pravi način.

Za kraj reći ću nešto i o Predlogu zakona o davanju garancije Republike Srbije po zaduživanju Skijališta Srbije za izgradnju gondole Brzeće - Mali karaman. Ovo je jedna veoma važna investicija za ovaj deo Srbije i što se tiče Kopaonika turizam je razvijen na ovoj planini, ali rekao bih više na onoj strani koja pripada teritoriji opštine Raška. Na ovaj način mi ćemo podsticati razvoj turizma na strani Kopaonika koji gravitira opštini Brus.

Bio sam nedavno u Brusu i tamo je posle dugo godina došlo do promene vlasti. Sada vlast čine predstavnici stranaka, to je koalicija koja je kompatibilna koaliciji na republičkom nivou. sreo sam se sa tim ljudima i sa direktorkom Turističke organizacije Brusa i video sam jedan entuzijazam kod njih i želju da pristupe odgovorno svom poslu i žele da pokrenu ovu opštinu. Zato mislim da će ova investicija njima mnogo značiti. Važno je zato da ih podržimo na tom putu.

Vrednost investicije nije mala – 3,2 milijarde dinara, ali ipak ova investicija može biti dobar zamajac za dalji privredni razvoj ovog dela Srbije. Hvala.

Imovinska karta

(Kraljevo, 30.01.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 101546.00 RSD 03.06.2016 -