| 21.10.2020. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
čeka se odgovor 3 godine i 4 dana i 5 sati
Uvaženi Ja sam Dejan, iz Beograda sam i imam 44 godine. Jedan sam od 50% građana koji nisu izašli na izbore jer ne veruje u institucije. Dajem Vam priliku da me uverite da grešim, da institucije rade svoj posao savesno i da živimo u demokratskoj i pravno uređenoj zemlji.
Hvala predsednice, poštovana ministarko, poštovani predstavnici Vlade, koleginice i kolege.
Očigledno je da jedna tema nije davno izazvala ovako veliku pažnju javnosti, kao što je Projekat „Jadar“. Mi iz Socijaldemokratske partije Srbije želimo da sa što više činjenica, što više podataka i saznanja pristupimo ovoj temi i da bismo bili sigurni kakvu odluku donosimo i na osnovu kojih argumenata.
Kao i uvek mi prednost dajemo nauci. Zato smo i sada u pripremi ove sednice moje kolege iz poslaničkog kluba i ja razgovarali sa univerzitetskim profesorima sa Rudarsko-geološkog fakulteta, Mašinskog fakulteta, Biološkog fakulteta, sa inženjerima, sa stručnjacima koji se bave zaštitom životne sredine. Cilj nam je da ovde prenesemo ono što smo čuli od njih i da prenesemo njihovo mišljenje. Bilo je i onih koji su za rudarenje, bilo je onih koji su protiv.
Nažalost, čini se da mnogi u ovoj sali ulaze sa jednim političkim predznakom kada govorimo o ovoj temi. Zaključke želimo da donosimo isključivo na osnovu činjenica, a ne na osnovu utisaka. Impresije su jedno, činjenice su drugo. Utisak često zna da bude pogrešan, a naučni argumenti su jedino pouzdani kada treba da donesemo jednu ispravnu odluku.
Ovo pitanje se namerom svelo na politički teren. Niko više ne želi, čini mi se ni da čuje argumente. Malo je onih koji žele da čuju stručnjake iz ove oblasti. Profesori i inženjeri sa kojima smo mi razgovarali, čak ne žele da izađu u javnost, jer je stvorena takva jedna atmosfera, tako jedan ambijent da svako onaj ko pokuša da objasni ovo pitanje sa naučne strane, biva stigmatizovan. Najlakše je uperiti prstom u nekoga i reći da je strani plaćenik, da je plaćenik neke kompanije, ali to nije rešenje.
Nama je ovde potrebna stručna rasprava, a ne politička rasprava. Upravo zbog toga smatramo da treba da imamo jednu civilizovanu raspravu na ovu temu u danima koji slede, kada govorimo o celoj priči o litijumu. Nama i Socijaldemokratskoj partiji nije cilj da ubeđujemo građane ili bilo koga da li treba da bude za rudarenje jadarita ili protiv toga. Nama je cilj da iznesemo naš stav. To je da čujemo stručnu analizu, da čujemo reč profesora, a tek na osnovu toga da donosimo zaključak.
Očigledno da je svima zajedničko da se svi bore za zaštitu životne sredine i da je svima zdravlje ljudi na prvom mestu, bar po onome kako se deklarišemo ovde u u ovoj sali. To ističu i vlasti i opozicija. U razgovorima sa profesorima, inženjerima zaključujemo da kada govorimo o eksploataciji jadarita da je sa jedne strane važno da se sam proces proizvodnje zaštiti od nekih negativnih uticaja koji mogu nepogode da izazovu na proces proizvodnje, a sa druge strane da ne dođe do određenih propusta u proizvodnji, samim tim da se ugrozi životna sredina i da proces deponovanja bude bezbedan, a što smo mogli na osnovu dokumenata kojima raspolažemo da vidimo da se radi na tome da bude čitav proces bezbedan.
Cela priča oko bezbednosti ne sme da se banalizuje, ona mora da se posmatra kroz tri posebna procesa. Prvi je proces vađenja koncentrisane rude, drugi proces odnosi se na samu preradu i treći proces je proces deponovanja. Upravo zbog toga se rade tri različite studije procene.
I rizik kada posmatramo, moramo da ga posmatramo iz tri aspekta, a on se inače posmatra kroz prizmu nekoliko zakona - moramo da ga posmatramo toksikološki, uticaj na zdravlje ljudi, ekotoksikološki, na životnu sredinu i na fizičke eventualne probleme koje mogu da izazovu u toku proizvodnje, a to su požari i eventualne eksplozije.
Ovo govorim da pokažem da nije sve tako crno ili belo i da ne treba unapred da se deklarišemo tek tako lako prema ovom pitanju, da je čitav proces proizvodnje veoma složen i da moramo da sagledamo svaki njegov segment da bismo doneli jednu ispravnu odluku.
Naš poslanički klub neće podržati Predlog izmene i dopune Zakona i obrazložiću takvu odluku. Neću ni da ulazim u pravnu valjanost ovako predloženih izmena Zakona, ostaviću to po strani, jer želim da se fokusiram samo na njegov cilj, odnosno na njegovu suštinu. Smatram i da je predlagač sam sebe demantovao u nekim stvarima koje su navedene u samom predlogu zakona i kasnije izrečene ovde.
Najpre primedba koja je navedena, a to je da će se ruda tretirati koncentrovanom sumpornom kiselinom na 250 stepeni, pa smo onda čuli i ono što su nam profesori potvrdili, a čuli smo i ovde, da nije u pitanju taj podatak, nego da je podatak od 90 stepeni ispod temperature ključanja.
Takođe, u obrazloženju ovog Predloga zakona navodi se da će se koristiti fluorovodonična kiselina. I opet, u razgovoru sa profesorima, sa inženjerima, dolazimo do saznanja da se fluorovodonična kiselina uopšte ne koristi u ovom procesu proizvodnje, niti su moguća bilo kakva isparavanja koja bi oštetila životnu sredinu i koja bi uticala na zdravlje ljudi.
Jednostavno, svaki proces proizvodnje, pa i najobičnija fabrika, mora da podrazumeva određene zaštitne mere i to naši propisi dobro tretiraju ovu oblast. Samo ću da napomenem da jedna obična fabrika peleta mora da ima određene filtere da se ne bi ugrozila životna sredina i zdravlje ljudi, a kamoli kada govorimo o jednom ovako ozbiljnom procesu proizvodnje. Dakle, to nije moj zaključak, niti sam inženjer, niti sam hemičar, prenosim samo ono što govore stručnjaci iz ove oblasti.
Još jedna teza koja se pominje u obrazloženju Predloga zakona i koja izaziva pažnju javnosti, to je zagađenje pijaćih voda.
Opet, u razgovoru sa stručnjacima, dolazimo do podatka da su pijaće vode i one vode koje se nalaze u rečnim tokovima koje su za upotrebu do 30 metara dubine, da će se prema projektu eksploatacija vršiti na dubini između 370 i 650 metara i da vode na tim dubinama nemaju nikakve veze sa ovim pijaćim vodama, odnosno sa vodama koje koristimo za svakodnevnu upotrebu.
Opet, nije to naš zaključak, to je stav stručnjaka iz ove oblasti. To je još jedno pitanje koje u narednom periodu treba da razjasnimo, a ne tek tako da sudimo o tome.
Smatramo da ovakva pitanja moramo da razjasnimo, da ne bismo unosili pometnju, da ne bismo zbunjivali javnost i moramo da damo na ovakvu temu jasan odgovor, i to od strane kredibilnih institucija, da li zaista može da dođe do zagađenja, kao što se tvrdi od strane predlagača zakona, da li može da dođe do zagađenja rečnih tokova nakon što se višak vode iz procesa proizvodnje pusti ili ćemo se držati dokumenata koji govore da će takva voda biti tretirana u skladu sa strategijom upravljanja vodama, da će biti remineralizovana pre nego što bude taj višak pušten, kada ga ima, u vodotok.
Ne smemo unapred da osudimo svakoga ko daje argument na neka pitanja koja nas sve interesuju i ne sme Gugl da nam bude izvor informacija, već moramo da se oslonimo na naše profesore i na stručnjake iz ove oblasti.
Smatram da je najvažnije da proces bilo koje proizvodnje bude bezbedan, da ne dođe do incidenata ili propusta, a standardi i propisi upravo služe da i kada dođe u procesu proizvodnje do nekog propusta, da imamo plan B i da imamo plan C, da znamo unapred koje opasnosti vrebaju i kako možemo da obezbedimo sigurnost.
Onog trenutka kada budemo imali sve te podatke na stolu, kada razmotrimo sve te činjenice, onda treba da donesemo konačnu odluku. Nije ovo pitanje za bilo kakvu vrstu politikanstva. Ponavljam i podvlačim, država je ta koja postavlja standarde, država je ta koja ispostavlja uslove i država je ta koja donosi zakone i na osnovu tih zakona i propisa radi se eksploatacija bilo koje vrste rude, a ne samo jadarita. Dakle, mi se pitamo i lopta je u našem dvorištu. Mi diktiramo uslove rada. Siguran sam da niko nije lud da podrži nešto što može da izazove neki veći rizik, ne manji, nego veći.
Inženjeri nas uveravaju da je u 21. veku sve moguće, u kontekstu da je tehnika i tehnologija na tom nivou da je moguće obezbediti bezbedne uslove koji se odnose na zaštitu životne sredine, ali je pitanje koliko to košta i koliko je to isplativo za onoga ko radi i ko investira. Treba samo poštovati propise koji već postoje, propisi koji su u skladu sa međunarodnim standardima i navešću da su čak neki naši propisi rigorozniji u odnosu na evropske, pa tako imamo primer da ono što se po evropskim standardima tretira kao deponija industrijskog otpada, kod nas se tretira kao deponija opasnog otpada. Najlakše je doneti zakon o zabrani, o zabrani bilo čega što može, što može bilo šta da ugrozi. Ali to je pogrešan pristup.
Prvo, nije u skladu sa demokratskim načelima. Drugo nije u skladu sa konceptom razvoja jedne države. Ozbiljna država ne pravi od sebe ovo zatvoreno društvo, ozbiljna država zakonima i propisima reguliše svaki segment društva kako da on besprekorno funkcioniše. I tako ćemo tretirati i ovo pitanje. Očigledno je da je svima nama zdravlje ljudi na prvom mestu, zaštita životne sredine na drugom mestu, a na trećem mestu je tek ekonomski interes i ako ispunimo ova prva dva uslova onda možemo da razgovaramo o ekonomskom interesu, a naša uloga je da postavimo standarde, da donesemo sve moguće propise da bismo zaštitili naš interes. Mi smo decenijama donosili propise iz ove oblasti, iz oblasti rudarstva, oblasti zaštite životne sredine. Tu su na desetine i desetine zakona, podzakonskih akata, propisa, uredbi, pravilnika.
Između ostalog, navešću samo neke - Zakon o rudarstvu i geološkom istraživanju, Zakon o zaštiti životne sredine, Zakon o transportu opasnih materija, Zakon o vodama , Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, Zakon o zaštiti od požara, set propisa o hemijskoj industriji i da ne nabrajam dalje.
Dakle, desetine i desetine propisa, koje imaju cilj godinama unazad da svaku vrstu eksploatacije rude, a na kraju krajeva i ovu, uvedu u jednu bezbednu zonu. Ako treba, uvek treba da donesemo i poseban zakon koji će drugačije da tretira ovu oblast, da bismo delovali preventivno, ali da to uradimo na osnovu činjenica, a ne na osnovu određenih utisaka.
Ne želim na ovaj način da višegodišnji, višedecenijski rad i ove Skupštine i nadležnih ministarstava, i inženjera i stručnjaka iz oblasti zaštite životne sredine, da potremo i bacimo pod tepih, da bismo doneli jednu ovakvu izmenu zakona samo zato što je to politički popularno u ovom trenutku. I nisu samo zakoni najvažniji, važno je i sprovođenje zakona i svesni smo toga, važan je monitoring celog procesa i kada propisujemo određene uslove, ne mora samo država da kontroliše kako će se sprovoditi, može i lokalna samouprava da se uključi u to jer je ona u suštini i najviše zainteresovana.
Dakle, ponoviću da SDPS neće podržati predložene izmene zakona, jer smatramo da ne treba ništa unapred odbacivati. Imamo dovoljno vremena da čujemo reč stručnjaka, imamo dovoljno vremena da se okrenemo dijalogu, argumentima i da ovu priču ne svodimo isključivo na politički teren gde je ona podložna jednoj manipulaciji, a posebno manipulaciji podataka.
Smatramo da imamo dovoljno obrazovanih ljudi, da imamo dobre organizovane institucije i institucije od poverenja i onda kada čujemo njihov sud i kada čujemo njihove analize, onda treba da dođemo i da donesemo odluku koja je u skladu sa interesima svih građana Srbije. Hvala vam.
Hvala.
Poštovana predsednice, poštovani ministri, koleginice i kolege, prvo pitanje upućujem ministru građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, gospodinu Goranu Vesiću i odnosi se na nastavak radova na izgradnji Moravskog koridora.
Za pohvalu je što je u funkciji već deonica od Pojata do Kruševca i drago mi je da je Moravski koridor taj koji se gradi po najvišim standardima i što će biti prvi koridor sa kompletnom optičkom infrastrukturom.
Vi ste, gospodine Vesiću, malopre se i dotakli te teme i rekli ste da možemo do kraja godine da očekujemo otvaranje deonice i do Vrnjačke Banje, do Trstenika, do Vrnjačke Banje. Interesuje me i pretpostavljam da ćemo moći uskoro da očekujemo otvaranje deonice do Mrčajevaca, ali ono što je veoma značajno i što najviše zanima građane Kraljeva, kada možemo da očekujemo otvaranje deonice od Preljine do Kraljeva, jer je to veoma važno za građane koji se nalaze u ovom delu Srbije?
Drugo pitanje takođe odnosi se na deonicu, odnosno na projekat koji je u početnoj fazi. Interesuje me kako će teći njegova realizacija, a to je brza saobraćajnica između Kraljeva i Novog Pazara? Koliko je ta deonica važna za građane Novog Pazara, podjednako je važna i za građane Kraljeva. Ona je, pre svega, važna za turistički potencijal ovog dela Srbije.
Ono što nas, takođe, interesuje jeste deonica kuda će prolaziti. Ono što je važno zbog građana da znamo, dobro, već razumemo da to neće biti proširenje postojećeg puta koji se odnosi na Ibarsku magistralu, pa bi bilo dobro i da nam obrazložite i detaljnije objasnite kuda će ići taj put?
Drugo pitanje, odnosno drugi deo pitanja želim da postavim ministarki za državnu upravu i lokalnu samoupravu gospođi Jeleni Žarić Kovačević. Mi smo ovde u maju mesecu, kao rezultat međustranačkog kompromisa i međustranačkog dijaloga, doneli izmene zakona da građani mogu da glasaju samo na biračkim mestima na kojima su u tom trenutku bili prijavljeni do 3. jula 2023. godine.
Ono što me interesuje je kako teče proces sada ažuriranja biračkog spiska, da ova tema ne bi ostala na tom nivou kakva je i bila u maju mesecu, i šta se dešava sa onim građanima koji su upisani u birački spisak i morali zapravo da budu vraćeni u birački spisak do 3. jula 2020. godine na adresama na kojima su bili prijavljeni, jer je zaista ova tema, odnosno to vraćanje u birački spisak unela negde zabunu i kako će dalje biti tretirani ti birači? Hvala za sada.
Hvala.
Imam još dva podpitanja za gospodina Vesića. Takođe se odnosi na deo Srbije iz koga dolazim, iz Kraljeva. To je put prema Goču.
Znam da je rekonstruisano nešto više od 16 km puta prema Goču i zaista je odličan put, mnogo bezbedniji nego što je bio. Znam da se sada radi kilometar i po, obezbeđena su sredstva za to i ostalo je još osam i po kilometara puta da bi taj put bio potpuno rekonstruisan. Dakle, kada možemo da očekujemo da počnu radovi, odnosno da se obezbede sredstva za tih osam i po kilometara puta ka Goču?
Drugo podpitanje – bili ste možda malo više od dva meseca sa predsednikom Vučićem u Kragujevcu na početku izgradnje obilaznice i znate i sami, govorili ste o tome ovde koliko je to važno, ne samo za razvoj Kragujevca, već i ovog dela Srbije i za privredu i za saobraćaj, za izbegavanje saobraćajne gužve. Sličan problem postoji kada govorim o saobraćajnoj gužvi u Kraljevu, vrlo dobro znate o kojoj lokaciji govorim. To je potencijalni kružni tok kod Male pijace, da li ministarstvo vaše može da podrži izgradnju tog kružnog toga obzirom da znam da je projekat za izvođenje radova gotov i da su ispunjeni svi uslovi za početak gradnje. Jednostavno, znate da je Ulica Dimitrija Tucovića državni put, da je Ulica Vojvode Stepe pristupni put Ibarskoj magistrali i to bi u značajnoj meri smanjilo gužbu u ovom delu grada. Hvala.
Hvala.
Poštovana predsednice, poštovani ministri, koleginice i kolege, prvo pitanje upućujem ministru građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, gospodinu Goranu Vesiću i odnosi se na nastavak radova na izgradnji Moravskog koridora.
Za pohvalu je što je u funkciji već deonica od Pojata do Kruševca i drago mi je da je Moravski koridor taj koji se gradi po najvišim standardima i što će biti prvi koridor sa kompletnom optičkom infrastrukturom.
Vi ste, gospodine Vesiću, malopre se i dotakli te teme i rekli ste da možemo do kraja godine da očekujemo otvaranje deonice i do Vrnjačke Banje, do Trstenika, do Vrnjačke Banje. Interesuje me i pretpostavljam da ćemo moći uskoro da očekujemo otvaranje deonice do Mrčajevaca, ali ono što je veoma značajno i što najviše zanima građane Kraljeva, kada možemo da očekujemo otvaranje deonice od Preljine do Kraljeva, jer je to veoma važno za građane koji se nalaze u ovom delu Srbije?
Drugo pitanje takođe odnosi se na deonicu, odnosno na projekat koji je u početnoj fazi. Interesuje me kako će teći njegova realizacija, a to je brza saobraćajnica između Kraljeva i Novog Pazara? Koliko je ta deonica važna za građane Novog Pazara, podjednako je važna i za građane Kraljeva. Ona je, pre svega, važna za turistički potencijal ovog dela Srbije.
Ono što nas, takođe, interesuje jeste deonica kuda će prolaziti. Ono što je važno zbog građana da znamo, dobro, već razumemo da to neće biti proširenje postojećeg puta koji se odnosi na Ibarsku magistralu, pa bi bilo dobro i da nam obrazložite i detaljnije objasnite kuda će ići taj put?
Drugo pitanje, odnosno drugi deo pitanja želim da postavim ministarki za državnu upravu i lokalnu samoupravu gospođi Jeleni Žarić Kovačević. Mi smo ovde u maju mesecu, kao rezultat međustranačkog kompromisa i međustranačkog dijaloga, doneli izmene zakona da građani mogu da glasaju samo na biračkim mestima na kojima su u tom trenutku bili prijavljeni do 3. jula 2023. godine.
Ono što me interesuje je kako teče proces sada ažuriranja biračkog spiska, da ova tema ne bi ostala na tom nivou kakva je i bila u maju mesecu, i šta se dešava sa onim građanima koji su upisani u birački spisak i morali zapravo da budu vraćeni u birački spisak do 3. jula 2020. godine na adresama na kojima su bili prijavljeni, jer je zaista ova tema, odnosno to vraćanje u birački spisak unela negde zabunu i kako će dalje biti tretirani ti birači? Hvala za sada.
Hvala.
Imam još dva podpitanja za gospodina Vesića. Takođe se odnosi na deo Srbije iz koga dolazim, iz Kraljeva. To je put prema Goču.
Znam da je rekonstruisano nešto više od 16 km puta prema Goču i zaista je odličan put, mnogo bezbedniji nego što je bio. Znam da se sada radi kilometar i po, obezbeđena su sredstva za to i ostalo je još osam i po kilometara puta da bi taj put bio potpuno rekonstruisan. Dakle, kada možemo da očekujemo da počnu radovi, odnosno da se obezbede sredstva za tih osam i po kilometara puta ka Goču?
Drugo podpitanje – bili ste možda malo više od dva meseca sa predsednikom Vučićem u Kragujevcu na početku izgradnje obilaznice i znate i sami, govorili ste o tome ovde koliko je to važno, ne samo za razvoj Kragujevca, već i ovog dela Srbije i za privredu i za saobraćaj, za izbegavanje saobraćajne gužve. Sličan problem postoji kada govorim o saobraćajnoj gužvi u Kraljevu, vrlo dobro znate o kojoj lokaciji govorim. To je potencijalni kružni tok kod Male pijace, da li ministarstvo vaše može da podrži izgradnju tog kružnog toga obzirom da znam da je projekat za izvođenje radova gotov i da su ispunjeni svi uslovi za početak gradnje. Jednostavno, znate da je Ulica Dimitrija Tucovića državni put, da je Ulica Vojvode Stepe pristupni put Ibarskoj magistrali i to bi u značajnoj meri smanjilo gužbu u ovom delu grada. Hvala.
Hvala potpredsedniče.
Poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, koleginice i kolege, malopre je predsednica Vlade govorila o tome sa kojim se problemima suočavamo kada govorimo o obrazovanju u vremenu pandemije i govorila je školskom raspustu, svakako centralna tema ovih dana i opravdano zbog zdravstvene situacije u zemlji.
Međutim, moram da izrazim jednu zabrinutost od strane roditelja koja dolazi, a tiče se teme iz obrazovanja, odnosno upisa đaka koji su u završim razredima osmog razreda osnovne škole i četvrtog razreda srednje škole na fakultet, odnosno u srednju školu.
Naime, svedoci smo da su od izbijanja pandemije đaci krenuli na neki vanredan režim pohađanje nastave. Ja ću podsetiti kako je to sve teklo. Dakle, od marta 2020. godine đaci su pohađali nastavu do kraja školske godine onljan, a zatim su tokom cele prošle godine 2020/2021. godine išli kombinovano. Dakle, jedan dan su išli u školu, a drugi dan onlajn, ili 15 dana su provodili u školi, 15 dana onlajn. Znate kako je to u glavama đaka, oni tu budu malo neozbiljni i onaj dan kada ne idu u školu ne shvate to za ozbiljno.
Ove godine idu po jednom režimo koji mislim da je sasvim prikladan za ove prilike, ali i dalje nije to u onim vanrednim okolnostima na koje smo navikli. Tako da, postavlja se pitanje koliko su đaci usvojili iz onog plana i programa koji je bio prvobitno namenjen njima? Dakle, to je već dve i po godine, jedan ozbiljan period. Sa te strane čujem od roditelja da su zabrinuti kako će đaci upisati srednje škole i fakultete, a da pri tom to bude na jedan pravedan način. Pre svega, zbog nivoa znanja koji je usvojen na ovaj način, a drugo i zbog kriterijuma.
Podsetiću, mislim da su mere koje je Vlada tada uvela bile odlične i Ministarstvo prosvete zaista na dobar način, u takvoj jednoj teškoj situaciji, sprovelo program onlajn nastave, ali je činjenica i da taj nivo znanja nije onaj kao što je planiran. Sami nastavnici su imali problema u toku onlajn nastave prilikom ocenjivanja đaka. Nije to moglo da bude onako adekvatno ocenjivanje kao što bi inače bilo.
Dakle, da li se sada razmišlja o drugačijem modelu koji bi bio modifikovan u skladu sa planom i nastavnim programom u prethodne dve i po godine? Mislim da je vreme da razmišljamo već sada u novembru, decembru o tome da se modifikuje način upisa u srednje škole i na fakultete. Hvala.
Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege, 27. februara na delu Ibarske magistrale kod Kraljeva dogodila se na istom mestu još jedna u nizu saobraćajnih nezgoda i tom prilikom jedna osoba je izgubila život, a dve osobe su povređene.
Ne želim da prosuđujem o uzrocima ove saobraćajne nezgode, niti onih koje su se dogodile pre nje, ali želim da ukažem da je na ovom delu magistrale prošle godine urađen kružni tok, a da na ovom mestu još uvek nije urađena javna rasveta.
Ovom prilikom upućujem pitanje JP „Putevi Srbije“ – kada će biti završeno javno osvetljenje na ovom mestu, na kružnoj raskrsnici kod fabrike „Leoni“ u Kraljevu? I, upućujem apel da se taj posao obavi što pre.
Nisam prvi koji je ukazao na ovaj problem. Podsetiću da je u ime lokalne samouprave gradonačelnik Kraljeva 4. decembra prošle godine uputio dopis JP „Putevi Srbije“ da se što pre završi javno osvetljenje na ovom mestu.
U tom dopisu je navedeno da je zbog nepostojanja rasvete ova kružna raskrsnica nebezbedna i da su česte saobraćajne nezgode na ovom mestu u kojima učestvuju najčešće vozači i pešaci koji ne poznaju dovoljno ovaj deo puta. Zbog toga je važno da se što pre na ovom mestu uradi javno osvetljenje, s obzirom na veliku frekvenciju saobraćaja i to će sigurno unaprediti bezbednost svih učesnika u saobraćaju. Hvala.
(Kraljevo, 10.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 142265.00 | RSD | 03.08.2020 - 01.08.2022. |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 142265.00 | RSD | 01.08.2022 - |