Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Branimir Jovanović

Branimir Jovanović

Socijaldemokratska partija Srbije

Govori

Hvala presedavajuća.

U ime poslaničke grupe SDPS želim da čestitim mandat svim narodnim poslanicima, da čestitam svim političkim partijama koje su ušle u parlament na dobrom izbornom rezultatu i što će imati predstavnike u ovom domu i na taj način predstavljati svoje birače.

Siguran sam da ćemo u narednom periodu raditi u interesu građana Srbije na najbolji mogući način.

Pred nama je rasprava o izboru predsednika parlamenta i to je veoma važno mesto u sistemu institucija Srbije, posebno u ovakvom organu kao što je najviši zakonodavni organ, Skupština Srbije, jer rad predsednika parlamenta na dobar način usmerava i rad čitavog saziva i rad ostalih poslanika.

Poslanička grupa SDPS podržala je kandidata Ivicu Dačića za predsednika Narodne skupštine i verujemo da će on u ovom mandatu profesionalno i u skladu sa zakonom i u skladu sa Poslovnikom obavljati kvalitetno svoj posao. Ovu uverenost zasnivamo pre svega na tome što gospodin Dačić ima jedno izuzetno političko iskustvo. U prethodnim vladama bio je i premijer i ministar inostranih poslova i ministar unutrašnjih poslova. Takođe ima mnogo vremena provedenog u poslaničkim klupama, tako da mu je vrlo poznat rad Skupštine, odnosno način na koji funkcioniše organizaciona struktura parlamenta.

Nadam se da će on pre svega efikasno organizovati rad Skupštine, da ćemo imati sednice na kojima ćemo voditi kvalitetnu raspravu o svim pitanjima koja budu na dnevnom redu, da će omogućiti razmenu stavova, nekada i sučeljavanje stavova i da će kao rezultat te diskusije uvek biti jedna dobra pravna norma, neka zakonska rešenja koja će regulisati na najbolji način određene društvene oblasti kod nas.

Ono što očekujem pod broj jedan od budućeg predsednika Skupštine to je da ne dozvoli da u Skupštini bude neprimerenog obraćanja poslanicima i kada govorim o tome moram da se osvrnem na prethodni period. Bilo je u prethodnim godinama, mogu slobodno reći, prethodnim decenijama neprimerenog govora u ovoj Skupštini, bilo je i u prethodnom sazivu, mogli smo se uveriti, neprimerenog ponašanja, nasilnog ponašanja i u samom domu i ispred parlamenta i neki poslanici koji sada i ne sede u ovoj sali su na taj način, na jedan ružan način predstavili i sebe i svoje političke stranke i svoje birače, koje predstavljaju na kraju krajeva.

Zbog toga predsednik Skupštine budući mora da kontroliše raspravu u plenumu, da se rasprava ne pretvori u vređanje političkih neistomišljenika, da sankcioniše adekvatno neiznošenje neistina. Razumljivo je da svaka stranka ima svoje ideje, svoju ideologiju, ali i te ideje i taj program mogu da se iskažu na jedan primeren način, adekvatan način bez vređanja političkih suparnika.

Ovo sve govori iz dva razloga. Najpre što želim da iskažem stav i očekivanje poslaničke grupe SDPS da će kandidat za predsednika Skupštine stvoriti jedan adekvatan ambijent u kome ćemo raditi. Drugo, ne moram više da naglašavam koliko je važno da se sačuva dostojanstvo Narodne skupštine i siguran sam da ćemo na kraju ovog mandata svi mi zajedno moći da se pogledamo u oči i moći da kažemo da smo kvalitetno obavili posao i da smo sačuvali ugled Skupštine Republike Srbije.

Parlament je ogledalo političkog života u Srbiji, ogledalo naše političke scene i moramo da budemo svesni da ne smemo da izneverimo očekivanje ljudi koji su glasali za nas i koji su nas doveli da sedimo na ovom mestu. Naša obaveza je da sačuvamo kredibilitet ove institucije i da kada se ubuduće govori o parlamentu Republike Srbije da to uvek bude u pozitivnom kontekstu.

Uloga predsednika Skupštine se ne svodi samo na predsedavanje u plenumu. To je jedan širok opseg nadležnosti i u skladu sa tim predsednik Skupštine ima i veću odgovornost, bar za nijansu veću nego što imamo mi narodni poslanici.

Podsetiću da u skladu sa zakonom i u skladu sa Poslovnikom, predsednik Skupštine osim što saziva sednice, osim što daje predlog dnevnog reda i brine o radu u samoj Skupštini, da on predstavlja ovu instituciju u zemlji i u inostranstvu. U skladu sa tim mogu reći da ne smemo potceniti spoljnu politiku, odnosno aktivnosti Skupštine na polju spoljne politike. Tu pre svega mislim na parlamentarnu diplomatiju.

Gospodin Dačić je bio inostranih poslova i veoma dobro razume koliko je danas važno da ovaj dom da svoj doprinos boljem pozicioniranju Srbije u jednim složenim međunarodnim okolnostima u vremenu kada vodimo pristupne pregovore sa EU, kada se vodi dijalog sa Prištinom. Nije ni to lak posao.

Mi ćemo verovatno narednih dana formirati skupštine delegacije i u njima će biti predstavnici različitih političkih stranaka. U nastupu na međunarodnom polju, u međunarodnim institucijama praksa jeste da političke stranke artikulišu neke ideje i interese tih partija iz kojih dolaze, tako da će pred predsednikom Skupštine biti jedan zadatak da uobliči tu spoljnu politiku koja mora biti na istom nivou kao što je spoljna politika Vlade Republike Srbije.

Obzirom na većinu koju imamo u parlamentu, ne sumnjam da ćemo izabrani gospodina Dačića za predsednika Parlamenta. Od njega očekujem da na najbolji način predstavlja Skupštinu, da objektivno, nepristrasno vodi sednice, da bude prvi među jednakima. Želim mu uspeh u radu i nadam se da će na jedan dostojanstven način da vodi ovu Skupštinu kao jednu centralnu zakonodavnu instituciju. Hvala.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, koleginice i kolege, ja sam se javio kao ovlašćeni predstavnik Socijaldemokratske partije Srbije da govorim o zakonima, odnosno o izmenama i dopunama zakona koji se danas nalaze na dnevnom redu.

Pre toga moram da osudim, odnosno imam potrebu da lično osudim nasilje koje se dešava ispred Skupštine, koje se dešavalo pre neki dan i ovde u Skupštini i potrebno je da državni organi reaguju na vreme. Jednostavno, ako dopustimo nasilje ispred parlamenta, nasilje ispred predsedništva, šta mogu građani da očekuju sutra na ulici, na bilo kom drugom mestu? Kako mogu da se osećaju bezbedno?

Socijaldemokratska partija Srbije, podržaće predložene izmene i dopune zakona, jer su ove predložene izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika i o lokalnim izborima plod dogovora svih političkih subjekata koji žele da izađu na predstojaće parlamentarne i lokalne izbore. I to je odraz demokratije. To je dokaz da smo mi iz vladajuće koalicije spremni da razgovorom rešavamo sva važna pitanja.

Mi smo pre dva dana ukinuli vanredno stanje i u skladu sa tim će i Republička izborna komisija i gradske izborne komisije od ponedeljka doneti rešenje o nastavniku sprovođenja izbornih radnji.

Izborni proces bio je prekinut zbog uvođenja vanrednog stanja, a mi sada nastavljamo samo tamo gde smo i stali. Dobro je što su predstavnici svih političkih partija našli zajednički jezik i postigli konsenzus o datumu održavanja izbora i mislim da ima dovoljno vremena da se završe sve predizborne radnje, a pre svega, ono što je najvažnije, da se prikupe potpisi podrške za liste koje će se predati za izbor narodnih poslanika i za lokalne skupštine.

Do sada je Republička izborna komisija proglasila devet lista za parlamentarne izbore i, uglavnom, su isti ti politički subjekti i predale liste na lokalu, da mogu da nastupe na lokalnim izborima. Ukupno je overeno oko 550.000 potpisa. Mislim da je u skladu sa ovim podacima preostao manji deo posla kada se govori o ovom delu izbornog postupka.

Iako je prvobitno predviđeno da se parlamentarni lokalni izbori održe 26. aprila, smatram da je odluka o odlaganju izbora opravdana. Nisu samo u Srbiji odloženi izbori, juče su odloženi i predsednički izbori u Poljskoj, odloženi su i republički izbori u Severnoj Makedoniji, kod nas je ovo redovna godina za održavanje parlamentarnih i lokalnih izbora i važno je da ti izbori budu organizovani na efikasan način, jer, jednostavno, ne postoje zakonske osnove za dalje odlaganje izbora.

Predložene izmene zakona o kojima danas raspravljamo podrazumevaju da pored javnih beležnika potpise mogu da overavaju i gradske i opštinske uprave. To je dobar potez, pre svega, što će se smanjiti gužve i neće biti zastoja prilikom prikupljanja potpisa.

Moram da naglasim da je veoma važno i da političke partije dobro organizuju svoj deo posla.

Svi mi koji se bavimo ovim poslom znamo da je važno da funkcioniše dobro stranačka infrastruktura i da tu ne dolazi do zastoja, da se poštuje bezbednost ljudi i da se ne ugrozi zdravlje ljudi. Za to ima dovoljno vremena. Ostalo je još 26 dana da svi koji žele da učestvuju na izborima prikupe potpise i predaju liste.

Ovaj dogovor o datumu održavanja izbora i o izmenama ovih zakona zapravo je dokaz da postoji jedan konsenzus između političkih subjekata koji izlaze na birališta.

Najvažnije u ovoj situaciji jeste da pokažemo s jedne strane razumevanje prema biračima, odnosno da njihovo zdravlje bude na prvom mestu i to se tiče organizacije, odnosno efikasne organizacije izbornog procesa. S druge strane, moramo da pokažemo i razumevanje prema koalicijama i političkim partijama koje izlaze na izbore. Ovi zakoni, odnosno izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika i o lokalnim izborima upravo to i čine, jer na ovaj način se olakšava postupak za prikupljanje potpisa za izborne liste.

Sigurno je da predstojeća kampanja neće biti onakva kao što je bila ranije, biće nešto drugačija. Političke partije će težiti da se što bolje pozicioniraju u toj izbornoj kampanji i pred nama će biti nekoliko izazova.

Ne sumnjam da ćemo dobro organizovati ove izbore. Državni kapaciteti su dobri. Pokazala je država da može odlično da funkcioniše i u vanrednom stanju.

Podsetiću da je u jeku pandemije u Južnoj Koreji organizovan izborni proces, da su uspešno održani izbori. Oko 44 miliona glasača u toj zemlji je imalo pravo i svi su ostvarili pravo da biraju svoje predstavnike na parlamentarnim izborima. Doduše, primenjene su posebne mere i procedure u toj zemlji. Glasalo se i u karantinskim centrima. Čak je i 60.000 građana Južne Koreje, koji su bili u kućnoj samoizolaciji, dobilo mogućnost da glasa onda kada su zatvorena biračka mesta. Izlaznost je bila najviša od 1992. godine. Preko 66% građana upisanih u birački spisak je izašlo i glasalo na tim izborima. Na taj način je ova zemlja postala ne samo dobar model u borbi protiv pandemije Koronavirusa, već je postavila i odličan model u organizaciji izbornog procesa.

Nadam se da ćemo i mi biti tako uspešni, posebno zbog situacije da virus jenjava i da ćemo imati mnogo bolje uslove za rad, tako da nisu opravdane kritike da se izbori dalje odlažu.

Imaćemo, pre svega, dva izazova u sledećoj kampanji. Prvi je da sačuvamo bezbednost, odnosno zdravlje građana. Drugi je da uspešno implementiramo zakone koje smo doneli krajem prošle, odnosno početkom ove godine. To su zakoni kojima se menjaju neki izborni uslovi, odnosno tiču se direktno izbornog zakonodavstva.

Mi smo tada, donošenjem tih zakona, unapredili izborni proces, unapredili smo izborno zakonodavstvo. Podsetiću vas da smo usvojili zakone koji se tiču finansiranja političke kampanje, zakone koji se odnose na javna preduzeća, kao i Agenciju za borbu protiv korupcije. Cilj svih tih zakona jeste da se efikasno borimo protiv zloupotrebe korišćenja javnih resursa za vreme izborne kampanje.

Mi ćemo na taj način onemogućiti korišćenje imovine, automobila službenih ili prostorija bilo kog preduzeća ili državnog organa i skinućemo pritisak sa zaposlenih od strane poslodavca da se na bilo koji način opredeljuju za neku političku opciju. Na taj način smo precizno definisali zakonske odredbe i poslali jasnu poruku da smo spremni da se dugoročno borimo protiv ovakvih problema i da dugoročno rešimo jedno ovakvo pitanje.

Podsetiću i da smo izmenama zakonskih normi Agenciji za borbu protiv korupcije dali veća ovlašćenja, ojačali mehanizme za njeno delovanje. Agencija za borbu protiv korupcije će u buduće moći pravovremeno da reaguje i sankcioniše sve one koji krše propise u toku izborne kampanje.

Takođe, smanjili smo izborni cenzus sa 5% na 3% i na taj način smo omogućili svim političkim činiocima koji imaju određenu političku težinu da mogu da uđu u parlament. Na taj način parlament će postati mesto gde će biti zastupljeno više političkih stranaka i parlament jeste mesto gde političke stranke treba da zastupaju svoje ideje, da izlažu svoje stavove. To nije nikako ulica kao što se dešava ovih dana.

Nećemo zaboraviti ni da smo izmenili zakonske norme u kojima se omogućava da na listama za narodne poslanike i za lokalne odbornike 40% pripadnika čine manje zastupljen pol na toj listi i na taj način, a i naš cilj je bio tada da ohrabrimo žene da se aktivnije bave politikom, s obzirom na jednu tradiciju, gde su žene bile manje uključene u politička dešavanja u našoj zemlji.

Za SDPS sve ovo je veoma bitno, jer na ovaj način mi postižemo jedan cilj, a to je da stvorimo stabilan politički sistem, da vratimo poverenje građana u izborni proces i da utemeljimo politički sistem u skladu sa voljom naroda i realnom snagom političkih stranaka.

Stranke će do 21. juna imati dovoljno vremena za kampanju. Imaće vremena da izlože svoje ideje, izlože svoje stavove, svoje programe. Naša koalicija će imati čime da se pohvali, imaće čime da izađe pred građane. Tu su rezultati rada koji su veoma konkretni i to će biti naš najbolji marketing u narednoj kampanji.

Podsetiću da se ove godine redovni parlamentarni izbori održavaju i u susedstvu, u Hrvatskoj i u Crnoj Gori, vanredni parlamentarni u Makedoniji, lokalni izbori u BiH i mi ćemo prvi organizovati izbore posle pandemije korona virusa. Zato je želja svih nas iz SDPS da dobro i efikasno organizujemo izborni proces, da mi postanemo model po kome će kasnije i zemlje iz okruženja, ali i druge zemlje u Evropi uspešno organizovati svoje izbore i nadam se da će, bez obzira na okolnosti koje smo imali i koje su za nama, 21. jun biti praznik demokratije. Hvala.
Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre, koleginice i kolege, ova današnja rasprava očigledno ukazuje da je Predlog zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu jedan od najznačajnijih zakona o kojima raspravljamo u ovom sazivu. To je zakon koji reguliše jednu veoma osetljivu oblast.

Ja ću ovaj zakon da razmotrim, odnosno mogu da ga posmatram sa dva aspekta. Jedan je finansijski aspekt, a drugi je onaj aspekt koji se odnosi na kontekst borbe protiv korupcije.

Kada govorimo o finansijskom aspektu, očekujem da na ovaj način, pre svega, unapredimo efikasnost poreskog sistema. Tako ćemo ispraviti jednu nepravdu i na radaru ovog zakona naći će se svi oni za koje se sumnja da su se obogatili na nezakonit način ili da nisu platili porez, odnosno da su stekli imovinu, a da ta imovina nije u skladu sa prihodima koji su oni prijavili.

Važno je što se ovaj zakon neće primenjivati selektivno i o tome su govorile moje prethodne kolege. On se odnosi na sve poreske obveznike i obuhvatiće bukvalno sve građane, i privatne preduzetnike, pa sve do političara.

Pored toga, poreska uprava imaće obavezu da dokaže u kojim slučajevima je bilo uvećanje imovine. To će biti, s jedne strane, posao poreske uprave, a s druge strane fizička lica imaće obavezu da dokažu, odnosno da pruže dokaze da je imovina stečena na zakonit način.

Da bi ovaj postupak funkcionisao na pravi način doprineće formiranje posebne jedinice u okviru poreske uprave i očekujem da nju čine zaista dobri profesionalci, iskusni stručnjaci, koji će obaviti posao tako da gde god postoji osnovna sumnja da je izvršen prekršaj da će oni o tome obavestiti policiju, poresku policiju, tužilaštvo i ostale nadležne državne organe.

Drugi važan aspekt ovog zakona odnosi se na borbu protiv korupcije, kao što sam već rekao. Svako ko je radio pošteno i u skladu sa zakonom ne treba da se brine oko primene ovog zakona, a oni koji su na nelegalan način stekli bogatstvo i pri tome nisu platili porez, treba da snose posledice.

Ujedno, ovo će biti i poruka svima da je država spremna da se obračuna sa korupcijom i da neće nikome gledati kroz prste.

Takođe, ovaj zakon važan je i sa jednog ekonomskog aspekta, jer se na ovaj način postavlja jasan princip, a to je da su pred zakonom svi jednaki i da ista pravila važe za sve učesnike na tržištu i na taj način ćemo pokazati da na tržištu nema povlašćenih i gradićemo jedan zdrav privredni ambijent.

Očekujem i da će u propisanom roku od šest meseci biti doneti svi podzakonski akti kojima će se ojačati mehanizmi da bi se ovaj zakon efikasno implementirao u praksi.

Nema dileme da će SDPS podržati i ovaj zakon, kao i ostale zakone koji se nalaze na dnevnom redu. Hvala.
Hvala.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege, mi smo pre skoro dva meseca raspravljali o izbornim zakonima koji se tiču promene, odnosno unapređenja izbornog procesa i danas, kada razgovaramo o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakona o lokalnim izborima, mogu samo da se nadovežem na moju prethodnu diskusiju kada smo govorili o izbornim zakonima.

Naime, tada sam rekao da je SDPS pre sedam godina iznela nekoliko predloga koji se tiču unapređenja izbornog procesa, a jedan od tih predloga je bio i spuštanje izbornog cenzusa sa 5% na 3%. Doduše, mi smo predložili i stepenasti cenzus za koalicije koji bi bio u okviru mešovitog izbornog sistema.

Ostaćemo, naravno, dosledni i podržaćemo predlog koji podrazumeva da u Republičkoj skupštini i u skupštinama lokalnih samouprava one stranke koje osvoje minimum 3% glasova imaju svoje predstavnike.

Postoji mnogo razloga za to, a ja ću navesti nekoliko. Najpre, iako je prošlo tri decenije od kako je obnovljen višestranački sistem u Srbiji, i bilo je raznih teorija, činjenica je da je naša politička scena tomizirana i tu činjenicu treba da uvažimo. Devedesetih godina mnogi teoretičari politike su govorili da je naš sistem najbolje da bude dvopartijski, da će se vremenom tako iskristalisati, kao što je slučaj u SAD i Velikoj Britaniji sa dve dominantne partije, ali realnost je to demantovala. Pokazalo se da su i male stranke opstale i da dobijaju podršku za svoje političke ideje od birača i mi tu činjenicu ne smemo da zanemarimo.

Smanjenjem cenzusa sa 5% na 3% biće bolje oslikana volja naroda u Skupštini, posebno kad uzmemo u obzir da je naš sistem proporcionalni sa jednom izbornom jedinicom.

Demokratija je najfrekventnija reč u našem političkom životu i upravo je smanjenje cenzusa sa 5% na 3% takvo da doprinosi demokratskom funkcionisanju parlamenta. Na ovaj način mi podstičemo pluralizam. Plenum je mesto gde se vodi rasprava, gde političke partije sučeljavaju svoje stavove, sučeljavaju svoje ideje, govore o zakonima i upravo će smanjenje cenzusa doprineti da parlament bude raznolik i da više predstavnika partija imaju mogućnost da iskažu svoje političke stavove i da se bore za one ideje zbog kojih birači glasaju za njih.

Svaka država se trudi da svoj izborni sistem usaglasi sa svojim specifičnostima. Ja ću navesti primer Kipra. Recimo, na Kipru u preraspodeli mandata da bi jedna stranka koja je samostalno izašla na izbore ušla u parlament mora da osvoji 1,8% birača koji su glasali na ostrvu.

U državama iz okruženja cenzus od 3% je u Bosni i Hercegovini, u Grčkoj, a isti uslov za ulazak u parlament je i u Španiji i u Italiji. Nešto viši cenzus od 4% je u Bugarskoj, u Sloveniji i u Švedskoj.

Značajno je što ovakav Predlog izmene zakona dolazi od najjače političke stranke u Skupštini Srbije. Treba biti pošten i reći da su izmene ovog zakona takve da najmanje idu na ruku najjačim političkim strankama, jednostavno što mi preraspodelu mandata vršimo po Dontovom sistemu.

Ovim izmenama manje stranke bi bile u prednosti, a veće na gubitku. Kada dođe do preraspodele mandata na osnovu dobijenih glasova do sada su po Dontovom sistemu prednost imale velike stranke, jer se najviše glasova onih stranaka koje nisu prešle cenzus prelivalo upravo u njihove mandate.

Navešću jedan primer. Recimo da je cenzus za ulazak u parlament Srbije 2014. godine bio 3% tada bi još tri stranke, tačnije još tri liste koje su nastupale na izborima ušle u parlament. Za te tri liste tada je glasalo ukupno oko 510.000 građana Srbije, i to nije zanemarljiv broj glasova. Parlament bi bio sigurno više raznolik i na tim istim izborima broj glasova koji su osvojile stranke koje su se našle ispod cenzusa bio je oko 700.000.

Dakle, svaki peti građanin je glasao za političku stranku koja nije imala svog predstavnika u parlamentu. Tačnije, 20% građana bilo je uskraćeno da ih neko predstavlja u parlamentu. Ne neko, nego stranka za koju su oni glasali.

Podsetiću da je slična situacija bila i na izborima koji su održani u decembru 2003. godine kada je 15% birača u Srbiji svoje poverenje dalo strankama koje su ostale ispod cenzusa koji je tada bio 5%.

Za SDPS najvažnije je da stvorimo jedan stabilan sistem koji će vratiti poverenje građana u izborni proces, ali i da utemeljimo politički sistem koji će, sa jedne strane, uvažiti volju građana i realnu snagu političkih stranka.

Kada odlučuju za koga će glasati građani se često preispituju i procenjuju kolika je snaga one stranke koja zastupa ideje koje se poklapaju sa njihovim stavovima. Kada građani procene da ta stranka ne može da pređe cenzus, u ovom slučaju koji je važeći kod nas 5%, oni se često ili opredeljuju da glasaju za neku drugu stranku koja zastupa približno slične stavove ili uopšte ne izađu na izbore. To je bila jedna od mana, jedan od nedostataka cenzusa od 5%.

Predložene izmene i dopune zakona daju šansu političkim subjektima i na lokalu. Pre svega mislim na one političke subjekte, lokalne stranke i lokalne pokrete koji se bave isključivo temama koje se odnose na grad i na opštinu u kojima nastupaju, a koji nemaju tako razvijenu infrastrukturu i nemaju taj potencijal kao velike stranke i često im je prag od 5% nedostižan.

Ne treba spekulisati motivima za izmenu ovog zakona, već moramo da racionalno pristupimo ovom pitanju i da procenimo koje je rešenje najbolje u skladu sa našom političkom tradicijom.

Ovo je jedna od najvažnijih izmena zakona koji se odnose na izborni proces i svakako će ova izmena u mnogome promeniti sliku u parlamentu. Zato smatram da spuštanje cenzusa sa 5% na 3% ne može negativno da utiče na promenu pravila igre uoči izbora. Negativno bi uticala onda kada bi bilo da se cenzus podigne sa 5% na 7% ili na 10%, navodim kao primer. Ovog puta je u pitanju jedan obrnut proces, ovog puta se daje šansa za više političkih subjekata da mogu da pređu izborni cenzus i, što je najvažnije, manje će se rasipati glasovi.

Mi skoro tri decenije radimo u kontinuitetu na unapređenju izbornih uslova i celokupnog izbornog procesa i kada se vratimo unazad videćemo da je tadašnji izborni sistem, odnosno izborni proces u mnogome različit u odnosu na onaj koji imamo sada. To je jedan prirodan proces i normalno je da se s vremena na vreme preispitujemo, da tražimo najbolji model, da tražimo model koji će najbolje oslikati volju birača, odnosno model na osnovu koga će političke institucije funkcionisati najbolje.

Ove izmene i dopune zakona mogu se primeni već na narednim izborima na proleće, ali je važno što su one jedno dugoročno rešenje. Mi ćemo, verovatno, i posle izbora imati mnogo dobrih predloga koji su isto u cilju unapređivanja izbornog procesa i važno je da naš sistem, odnosno politički sistem što bolje funkcioniše.

Ovim izmenama mi nastavljamo sa uređivanjem izbornog procesa, promovišemo ljudska prava, građanske i političke slobode, doprinosimo izgradnji demokratskog i otvorenog društva koje priznaje različitosti i priznaje pravo na slobodno političko izražavanje. Zbog toga je potrebno da imamo jednu kvalitetnu diskusiju, da postignemo konsenzus oko ovih pitanja da bismo sproveli dugoročnu i sveobuhvatnu reformu izbornog procesa koja treba da bude rezultat dijaloga stranaka koje su zastupljene u parlamentu. Na taj način ćemo jedino ojačati poverenje građana u sve one institucije koje na posredan ili na neposredan način učestvuju u izbornom procesu.

Takođe, promena zakona odnosi se i na usaglašavanje rokova za sprovođenje kampanje za lokalne i za republičke izbore i takođe podržavam i ovaj predlog jer će sada biti propisana minimalna kampanja od 45 dana od dana raspisivanja izbora i za lokalne i za republičke izbore i to je naročito važno jer se na taj način skraćuje rok za 15 dana i poklapaju se rokovi, što je u ovom slučaju primer da se republički i lokalni izbori održavaju u isto vreme.

Podsetiću i da smo krajem prošle godine usvojili izmene i dopune Zakona o borbi protiv korupcije, Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, Zakona o finansiranju političkih aktivnosti i Zakona o javnim preduzećima.

Usvajanjem ova četiri zakona mi ćemo sprečiti da se događaju zloupotrebe prilikom korišćenja javnih resursa u toku izborne kampanje, takođe, podsetiću da je Vlada formirala radnu grupu za unapređivanje izbornog procesa, RIK je donela niz zaključaka koji takođe imaju pozitivne efekte, navešću neke od njih. Na primer, sada će se zapisnici sa biračkih mesta odmah nakon završetka glasanja skenirati, biće objavljeni na sajtu RIK i biće vidljivi i dostupni svima.

U toku su i obuke za članove stalne, odnosno potencijalne članove stalnog biračkog sastava i to je još jedan korak napred koji unapređuje izborni proces. Takođe, birači će moći da imaju uvid nakon završetka izbora da li su glasali ili nisu, čime se otklanjaju svake nedoumice što se tiče regularnosti u toku samog izbornog dana.

Mi na ovaj način, iz vladajuće koalicije, pokazujemo spremnost i odgovornost. Spremni smo da uz dogovor menjamo zakone da bismo dugoročno unapredili funkcionisanje izbornog sistem.

Izmene i dopune zakona podrazumevaju i izmene u onom delu koji se odnosi na liste koje na izborima nastupaju kao nacionalne manjine i koje treba da pređu tzv. prirodni prag da bi ušle u lokalne parlamente odnosno u parlament Republike Srbije. Do sada zakon propisuje da je politička stranka nacionalne manjine ona za koju je izborna komisija utvrdila da joj je osnovni cilj da predstavlja i zastupa interese nacionalne manjine i čiji je cilj zaštita i poboljšanje prava pripadnika nacionalne manjine u skladu sa međunarodnom standardima.

Nažalost, događalo se u prošlosti da bude često zloupotreba u ovoj oblasti. Dešavalo se da u sredinama gde određene nacionalne manjine i ne žive nastupaju liste tih nacionalnih manjina kako bi na lakši način ušli, pre svega, u lokalne parlamente, a bilo je slučajeva da se to dešavalo i na nivou Republike.

Ja, iz poštovanja prema onim nacionalnim manjinama odnosno većini koje se pridržavaju zakona neću pominjati koje su to bile liste. Najvažnije je da kroz jednu kvalitetnu diskusiju saslušamo sve predloge i da pronađemo najoptimalnije rešenje, gde će ove zloupotrebe biti suzbijene u budućnosti.

Na dnevnom redu su izmene zakona koje predviđaju da na listama za narodne poslanike i na listama za odbornike bude garantovano 40% mesta za pripadnike manje zastupljenog pola. Jasno je da je namera da se na ovaj način želi povećati učešće žena u političkom životu i Socijaldemokratska partija Srbije ima pozitivan stav prema ovom pitanju. Uostalom, naša poslanička grupa od 10 ljudi, od 10 članova, je i na početku ovog Saziva i sada gotovo pred kraj Saziva, imala četiri žene u svom sastavu.

Važno je da ohrabrimo žene da se aktivnije bave politikom, jer su na našem području žene decenijama bile izvan političkih dešavanja i mislim da je taj način društvo bilo na gubitku, jer su dobri i kvalitetni ljudi, kvalitetni stručnjaci bili daleko od mesta gde se donose odluke.

Onog trenutka kada razbijemo predrasude i kada budemo imali ona verovanja koja govore o ravnopravnom učešću žena i muškaraca u politici, tog trenutka neće biti ni potrebe da imamo zakon koji propisuje minimum garantovanih mesta za pripadnike manje zastupljenog pola na listama.

Zato je važno da otvorimo vrata svima da mogu da se bave politikom i da kao takvi, kao najsposobniji, najkvalitetniji ljudi, budu na mestima koja su i najodgovornija.

Podsetiću da je nakon izbora 2016. godine, Srbija od ukupno 190 država, po broju poslanica u Skupštini se nalazi na visokom 27 mestu. Predsednik Vlade je žena, kao i predsednik Skupštine, kao i guverner NBS i to je ohrabrujuće, naročito ako znamo da je procenat žena koje su činile sastav prvog saziva parlamenta kada je obnovljen višestranački sistem 1990. godine, bio 1,6% odnosno tada su bile samo četiri žene od 250 poslanika. Iako je porastao i broj žena u lokalnim samoupravama koje su odbornici u skupštinama gradova i opština, očigledno je da je manje žena na onim nivoima, na nižim nivoima izvršne vlasti gde se donose odluke. Pred nama je zadatak da u cilju ostvarivanja demokratije u punom kapacitetu. Radimo na ujednačenom učešću žena i muškaraca u političkom i javnom životu. Hvala.
Hvala.

Poštovana potpredsednice Vlade, koleginice i kolege, mi smo pre nešto više od godinu i po dana usvojili Zakon o posebnim uslovima za realizaciju Projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti i od tada pa do danas dva puta smo raspravljali o izmenama i dopunama tog zakona i oba puta smatram da je bilo opravdano.

Prvi put smo izmenama i dopunama Zakona pre nekoliko meseci omogućili borcima odnosno porodicama palih boraca i vojnim invalidima da mogu da konkurišu za ovu vrstu stanova. Takođe, tada smo precizirali i određene prioritete.

Ove izmene koje se sada nalaze na dnevnom redu omogućavaju projektovanje i iznalaženje tehnički najoptimalnijeg rešenja, u skladu sa lokacijom i važećom planskom dokumentacijom. Na ovaj način, otkloniće se ograničenja u tehničkim i tehnološkim rešenjima koja su bila na terenu, odnosno na koja se moglo naići u praksi.

Izgradnja ovih stambenih kompleksa ima mnogo značaja. Pre svega, pripadnici snaga bezbednosti će na najlakši mogući način doći do krova nad glavom, ali, izgradnja ovih stanova imaće i pozitivne efekte na celokupnu privredu. Pre svega, to će biti dodatni vetar u leđa građevinskoj industriji, jer će biti uposlena domaća naša građevinska operativa. Korist će imati i naši proizvođači građevinskog materijala a, na kraju krajeva, korist će imati i lokalne samouprave, na čijim teritorijama se grade ovi stanovi, jer će ubirati prihode od poreza na imovinu.

Na dnevnom redu su izmene i dopune Zakona o vazdušnom saobraćaju. Cilj ovih izmena i dopuna jeste da se unapredi bezbednost u ovoj oblasti. I u ovoj oblasti je postignut određeni napredak u prethodnom periodu i ja kao poslanik iz Kraljeva moram da istaknem i da pohvalim rad Ministarstva, jer je počeo da radi Aerodrom Morava na teritoriji Kraljeva i Čačka i nadam se da će u budućem periodu ovaj aerodrom biti ne samo u funkciji prevoza putnika, već i u funkciji prevoza robe.

Za razvoj ovog regiona značajno je i što je počela izgradnja Moravskog koridora, koji će upotpuniti mrežu auto-puteva u centralnoj Srbiji, jer će spojiti Koridor 10 i Koridor 11 i u tom kontekstu je važno da usvojimo Predlog zakona o posebnim postupcima radi realizacije projekata izgradnje i rekonstrukcije infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju.

Usvajanjem ovog Predloga zakona mi ćemo ubrzati rešavanje imovinsko-pravnih odnosa i na taj način ćemo omogućiti da se započeti projekti, odnosno izgradnja saobraćajne infrastrukture, završi što pre, odnosno u datim rokovima.

Zbog svega toga, Socijaldemokratska partija Srbije podržaće predložene izmene i dopune zakona. Hvala.
Hvala.

Član 109. stav 1.

Znam da predsedavajući, zaista u malopređašnjoj situaciji nije ni mogao da reaguje i ne okrivljujem predsedavajuću na provokacije koje su malo pre došle, ali želim u ime Socijaldemokratske partije Srbije da osudim bilo kakve provokacije i bilo kakvo nasilje koje se dešava ovde u plenumu.

Plenum je mesto za razgovor. Svi poslanici imaju pravo da razgovaraju o svim tačkama dnevnog reda i mi smo ovde razgovarali po amandmanima, ali smo i govorili o situaciji u Crnoj Gori, i to su mogli da urade i predstavnici dela opozicije. Nažalost oni su se opredelili za jedan drugi metod rada.

Socijaldemokratska partija Srbije smatra da je Skupština mesto za razgovor, Skupština je ogledalo demokratije, a ne mesto za bilo kakvo nasilje.

Hvala.
Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre, koleginice i kolege, na današnji dan pre tačno 29 godina građani Srbije su prvi put izašli na birališta nakon što je obnovljen višestranački sistem u našoj zemlji. Tada su glasali za predsednika, odnosno birali predsednika države, a 23. decembra 1990. godine birali su Prvi saziv Narodne skupštine Republike Srbije.

Mi smo sada u Jedanaestom sazivu. Prošlo je skoro tri decenije i u kontinuitetu su se menjali izborni uslovi, menjali su se izborni zakoni, što je normalno. To je jedan prirodan proces i to je proces koji treba s vremena na vreme da traje, da se preispitujemo i tražimo najbolji model koji će oslikati i volju naroda i na osnovu koga će sve institucije u državi raditi efikasnije.

U tom kontekstu i posmatram predložene izmene i dopune Zakona za finansiranje političke aktivnosti, Zakona o sprečavanju korupcije, Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, kao i Zakona o javnim preduzećima.

Cilj svih ovih izmena pre svega jeste da se spreči zloupotreba korišćenja javnih resursa u toku izborne kampanje. Podsetiću da su prethodna tri izborna ciklusa za Republički parlament, dva ciklusa za lokalne parlamente, kao i predsednički izbori 2012. i 2017. godine održani u skladu sa Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti, koji je usvojen 2011. godine.

Mi ćemo usvajanjem predloženih izmena i dopuna zakona unaprediti sada ovaj pravni okvir i ranije je bilo sugestija da je neophodno pre svega precizno formulisati šta je to izborna kampanja i ovaj zakon to sada formuliše. Tačno je navedeno od kada do kada traje izborna kampanja, koliko traje, ali formuliše i šta su to javni resursi.

Suština svih ovih izmena ima jedan cilj, da se onemogući korišćenje imovine i svih drugih resursa republičkih ili lokalnih organa, ili preduzeća u izbornoj kampanji. Utisak je da je u prethodne skoro tri decenije bilo ovakvih zloupotreba i zato mi danas i raspravljamo o ovakvom Predlogu zakona, i da je bilo slučajeva da je neko na osnovu javnih resursa sticao prednost u samoj kampanji. Nadam se da ćemo usvajanjem ovih predloga zakona pokazati da smo spremni da rešimo ovaj problem dugoročno.

Precizno definisanje i javnih resursa i kao što sam naveo izborne kampanje, ali i pooštrene kazne biće jasan signal svima da ubuduće neće smeti javni resursi da se upotrebljavaju u predizbornoj kampanji, odnosno da se zloupotrebljavaju, bilo da je u pitanju korišćenje službenih automobila, službenih prostorija, da se vrši pritisak na zaposlene da izađu ili da ne izađu na izbore, za koga da glasaju, ili da se koristi bilo koja druga privilegija koju nosi sa sobom javna funkcija.

Sa druge strane, moram da istaknem, da je utisak da smo mi nedovoljno profilisani kao društvo, u smislu prihvatanja određenih vrednosti u toku samog izbornog procesa. Nije dovoljno da kažemo, evo sada ćemo usvojiti predložene izmene i dopune zakona i rešićemo problem funkcionerske kampanje. Taj problem se neće rešiti preko noći. Potrebno je da dosledno sprovodimo zakonske odredbe, da svi zajedno radimo na terenu i da na taj način gradimo jednu novu političku kulturu.

Pa, kada se dogodi da neko zaista zloupotrebi javni resurs, ili da zloupotrebi svoju funkciju u cilju sticanja određene pogodnosti, da onda takav postupak osude svi u društvu i građani i političke partije i da takav akter plati cenu na izborima. Potrebno je i određeno vreme da se uspostave obrasci političkog fer pleja, gde se funkcija na bilo kojem nivou vlasti, da li je u pitanju republički nivo, pokrajinski nivo ili lokalni nivo, ne sme koristiti za sticanje kompartivne prednosti u toku izborne kampanje.

Na žalost, u mi smo u prethodnih 30 godina imali loša iskustva i zbog toga upravo ističem koliko je značajno da usvojimo predložene izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih aktivnosti kao centralnog zakona koji reguliše ovu oblast.

Kada govorimo o finansiranju političkih partija. U javnosti se često moglo čuti, zapravo čule su se neke zamerke da političke stranke, odnosno redovne aktivnosti ne treba da se finansiraju iz budžeta. Mislim da mi kao društvo nismo zreli za drugačiji model finansiranja političkih stranaka. Treba biti pošten i reći da je opravdano da stranke koje najviše osvoje glasova na izborima treba i da dobiju najviše novca iz budžeta. Navešću neke primere iz drugih evropskih zemalja.

Recimo, u Holandiji i Velikoj Britaniji je uglavnom finansiranje političkih stranaka svedeno na donacije i na članarine simpatizera stranaka, ali naravno to ima i drugu stranu medalje. Jednostavno, može se dogoditi kasnije da ti ljudi koji su donirali novac imaju i da vrše pritisak na nosioce funkcija da ostvare njihove lične interese. Takođe, postoji jedan zanimljiv model u Nemačkoj gde se stranke finansiraju iz budžeta, ali novac koji se dobije iz budžeta, zavisi i od toga koliko stranke u međuvremenu uspeju da pridobiju simpatizera koji će plaćati članarinu.

Na osnovu svega toga, s obzirom da ovo može biti jedno nezgodno pitanje, kada govorimo o potencijalnoj korupciji, mislim da je sadašnji oblik finansiranja u Srbiji najprikladniji.

Takođe, moglo se čuti u javnosti, odnosno bilo je predloga da se u toku izborne kampanje zabrani korišćenje sredstava koje stranke dobijaju iz budžeta, na ime redovnih političkih aktivnosti. Smatram da ovi predlozi nisu na mestu, jer bi onemogućili da one stranke koje racionalno troše novac i koje su štedljivije, mogle efikasno kasnije da upotrebe tu svotu novca.

Dobro je što ovaj predlog izmena i dopuna zakona sadrži mere koje se mogu primeniti već od sledećih izbora, koji će se održati na proleće 2020. godine.

Izmene Zakona o sprečavanju korupcije i Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije usklađene su sa ostalim zakonima koji se nalaze na dnevnom redu. Smatram da ćemo na ovaj način ojačati mehanizme Agencije za borbu protiv korupcije, da bi ona mogla da predupredi korišćenje kapaciteta javnih funkcija u cilju političke promocije.

Nekada se stvarao utisak i zaista tako je bilo mišljenje da su Agenciji za borbu protiv korupcije u pojedinim slučajevima vezane ruke i da nema potrebne mehanizme da sankcioniše eventualne prekršaje na terenu. Smatra da Agencija treba da dobije veća ovlašćenja i smatram da predložene sankcije koje predviđaju veće novčane kazne da će dati rezultate u praksi.

Izmenama Zakona o javnim preduzećima, mi ćemo akcenat staviti na većoj odgovornosti direktora javnih preduzeća. Direktori će u buduće odgovarati i za svoje postupke, ali odgovaraće i za postupke svojih zaposlenih koji zloupotrebljavaju javne resurse, ako su direktori pri tom znali za te podatke.

Takođe, ovim izmenama zakona precizira se da se ne sme voditi kampanja u toku radnog vremena, ovo je jedan dobar predlog, mislim da time nismo nikog ograničili. Bilo koji funkcioner može da vodi kampanju, može da promoviše i zastupa ideje svoje političke stranke, ali će to buduće morati da radi nakon isteka radnog vremena, jer to je njegovo vreme i može njime da raspolaže kako želi.

Teško je u nekim situacijama i razgraničiti šta se može podvesti pod funkcionerskom kampanjom. Na završetku svakog mandata, predstavnici vlasti ističu rezultate koje su postigli u mandatu koji je trajao. Dobri rezultati će svakoj političkoj stranci koja je bila na vlasti biti najbolji marketing, kada govorimo o njihovom odnosu prema biračima i mislim da predstavnici stranaka treba to rade, da kažu koje su ideje realizovali tokom trajanja njihovog mandata, kao što i opozicija treba da kritikuje, da iznosi primedbe i to je uobičajena praksa svuda u svetu i ne možemo ovakve slučajeve podvoditi pod funkcionersku kampanju.

Za nas iz SDPS su ove izmene važne, ne samo iz razloga što se mogu primeniti za naredne lokalne i republičke izbore sledeće godine, već ih vidimo kao jedno dugoročno rešenje koje će unaprediti celokupan izborni proces.

Mi ćemo verovatno i u narednom periodu imati još dobrih predloga, koje ćemo pretočiti u zakonske norme, da bi naš politički sistem bolje funkcionisao. Podsetiću da je pre nekoliko meseci bilo nezamislivo da o ovim temama vlast i opozicija sednu za isti sto i da razgovaraju pola sata. Sama činjenica da mi razgovaramo o ovim zakonima ovde i da vodimo raspravu u parlamentu, mi smo postigli znatan napredak, naš motiv da o ovome raspravljamo nije samo da podešavamo, odnosno menjamo izborne uslove kako to nekome odgovara ili da bismo nekoga odobrovoljili. Naš motiv je zaista u tome da unapredimo izborni sistem koji se menja sa vremena na vreme, kao što se menjaju životne okolnosti.

Neću komentarisati najavu pojedinih stranaka da će bojkotovati izbore, to je pravo svake političke stranke i svako će snositi posledice za svoje odluke.

Izbori su za nas iz SDPS jedini način da se ispita poverenje građana, da se vidi podrška građana prema strankama, a svaki bojkot može samo da napravi krizu koja opet jedino može da se reši na izborima i nikako drugačije.

Smatram da u sadašnjim uslovima nije moguće prekrojiti izborni rezultat. Na svakom biračkom mestu gde su prisutni članovi stalnog sastava, članovi proširenog sastava biračkih odbora, političke stranke imaju svoje predstavnike i svaki predstavnik političke stranke može da ukaže na eventualne nepravilnosti koje se događaju na biračkom mestu. Greške su se dešavale, dešavaće se uvek, na nama je upravo da dobrim zakonima, da dobrim podzakonskim aktima regulišemo ovu oblast, da greške svedemo na minimum. Mislim da u ovom uslovima, bilo kakva greška da se desi neće kardinalno uticati na neki izborni rezultat, eventualno može da diskredituje neko biračko mesto, ali će se na tom mestu ponoviti izbori.

Podsetiću da je SDPS još pre sedam godina izašla sa konkretnim predlogom izbornog zakona. Mi smo tada između ostalog, predložili da se uvede stepenasti cenzus za koalicije, predložili smo da postoje tzv. otvorene liste, ali neću pošto to nije tema dnevnog reda, više govoriti o tome.

Usvajanjem zakona koji se odnosi na sprečavanje zloupotreba javnih resursa u toku predizborne kampanje, mi pokazujemo na neki način odgovornost i spremnost da uz dogovor menjamo zakone i da bismo dugoročno unapredili funkcionisanje izbornog sistema. Zbog svega navedenog, SDPS će u danu za glasanje podržati predložene izmene i dopune zakona. Hvala.
Hvala, predsedavajući.

Danas kada razgovaramo o Javnom servisu, zapravo moramo posmatrati dva aspekta. Prvi je kvalitet programa, odnosno način trošenja sredstava, finansijskih sredstava u RTS i o tome su kolege već govorile. Moja koleginica, Nataša Mihajlović, govorila je o uslovima u kojima rade zaposleni u RTS i RTV.

Što se tiče kvaliteta programa, uvek treba da razgovaramo o tome, uvek treba da bude to predmet naše rasprave. Ali, RTS, što se tiče kvaliteta programa, ima jednu obavezu koju nemaju komercijalne televizije i to moramo uvek da imamo na umu, a to je da mora da ima kvalitetan kulturno-umetnički program, kvalitetan edukativni program, sportski program, program namenjen nacionalnim manjinama, program namenjen hendikepiranim osobama i da ne nabrajam dalje.

Javnom servisu kvalitet programa mora da bude na prvom mestu, a ne profit. Mi na tom kvalitetu moramo da insistiramo.

Drugi aspekt o kome razgovaramo jeste opravdanost plaćanja TV pretplate. Mi ne smemo RTS da prepustimo da se finansira samo iz komercijalnih prihoda. Navešću primer kako to funkcioniše u svetu.

Uglavnom, praksa je da se TV pretplata, tamo gde se plaća TV pretplata, plaća na isti način kao i u Srbiji, preko električnog brojila, u većini evropskih država. Negde se finansira samo iz budžeta - Holandija, Španija, Rumunija, negde se finansira kombinovano, kao što je to slučaj kod nas, delom iz budžeta, negde delom iz TV pretplate, kao što je u Mađarskoj, Češkoj, Slovačkoj slučaj.

I to je samo pitanje metodologije načina finansiranja Javnog servisa. Za sada je ovo najbolji način koji imamo. Da je najpravedniji, nije. Može sigurno da bude pravedniji, ali za sada nemamo bolje rešenje.

Podsetiću da u svetu novinarstva Bi-Bi-Si važi kao jedan dobar primer Javnog servisa, a taj britanski javni servis ukupno godišnje prihoduje 6,6 milijardi evra i 75% tih sredstva, dakle, dve trećine, dolazi od TV pretplate, a jedan deo dolazi iz budžeta Vlade.

Takođe, javni servis postoji i u SAD, to je Pi-Bi-Es, od 1967. godine. On nije isti kao u Evropi, ali je sličan. I on se zasniva na istim principima kao što se zasnivaju javni servisi u Evropi, a to su, pre svega, objektivno informisanje i kvalitetan umetnički, edukativni i dokumentarni program.

Javni servis moramo da finansiramo. Da li će to da bude više iz budžeta ili iz pretplate, o tome uvek možemo da razgovaramo. Ali, u svakom slučaju, ne smemo da ga prepustimo zakonima tržišta. Hvala.
Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, predstavnici ministarstva, koleginice i kolege, mi smo juče usvojili budžet za 2020. godinu, a danas raspravljamo o pratećim zakonima koji regulišu normalno funkcionisanje i finansiranje svih segmenata našeg društva za narednu godinu.

Poslanička grupa SDPS podržaće predložene zakone koji se nalaze na dnevnom redu, jer smatramo da se ovde vidi dobra namera da se prepoznaje briga za socijalnim i materijalnim položajem radnika, ali i svih ostalih građana Srbije.

Ja ću u svom izlaganju dati prikaz samo osnovnih i najvažnijih aspekata pojedinih zakona, jer smatram da su zaista svi predlozi takvi da donose samo pozitivne promene i nadam se da ćemo i u buduće nastaviti da radimo ovim tempom.

Najznačajnija izmena Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje se odnosi na smanjenje doprinosa za PIO za 0,5% i ova suma nekome može da izgleda beznačajno, ali zapravo u praksi ona to nije i ono što je najvažnije, radi se o nameri i o želji da se rastereti, odnosno da se nastavi sa rasterećenjem privrede, odnosno poslodavaca. Ovim se smanjuju davanja poslodavaca i obezbeđuje više novca za nove investicije i za nova radna mesta.

Nadam se da ćemo i u buduće nastaviti sa ovakvom praksom i da ćemo na ovaj način dodatno ojačati privatni sektor, a ne bi bilo loše da se možda u narednom nekom periodu razmisli i o smanjenju parafiskalnih nameta.

Pored navedenog, i izmenama i dopunama postojećeg zakona se nalazi i čitav set mera koje se moraju smatrati olakšicama i pogodnostima prilikom zapošljavanja novih lica, ali i za novoosnovana privredna društva, pre svega ona koja se bavi inovacionom tehnologijom.

Jedna od izmena i dopuna zakona o PIO se odnosi na jasnije i bolje definisanje dobrovoljnih penzijskih fondova. Oni u narednom periodu treba da budu ravnopravni sa državnim fondovima, ali treba da budu i alternativa u smislu jednog šireg spektra koji se nudi budućim penzionerima.

Ipak najvažnija i najznačajnija promena se odnosi na obrazac po kome će se vršiti usklađivanje penzija od 1. januara 2020. godine i mislim da ovaj obrazac gde se u obzir uzimaju rast potrošačkih cena i plata u prethodnoj godini. Na taj način mi penzionerima šaljemo poruku da mogu da računaju na sigurnost i na predvidivost. Izmenama i dopunama ovog zakona se između ostalog bolje regulišu i prava partnera u vanbračnim zajednicama, kao i pravo na porodičnu penziju i mi se time svrstavamo, odnosno težimo onoj grupi evropskih zemalja koje razmišljaju na jedan moderan način i koje imaju uređene sisteme.

Privredni razvoj zemlje i povećanje broja zaposlenih su najvažniji za dugoročnu stabilizaciju penzijskog sistema. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana podrazumeva značajno povećanje iznosa propisanih pomoći, naknada i nagrada.

Drugo, što je posebno značajno za naše privrednike i poslodavce, to je što se neoporezivi iznos povećava za 6,54% i nadam se da ćemo i nadalje nastaviti sa ovakvim jednim trendom, da ćemo povećavati ovaj neoporezivi deo u skladu, naravno, sa privrednim rastom, u skladu sa finansijskim mogućnostima, a opet u okviru očuvanja budžetske stabilnosti u dugoročnom periodu.

U članu 5. ovih izmena navodi se umanjenje poreske osnovice za 70% za novonastanjenog poreskog obveznika. Takođe, predviđa se i pravo na poresko umanjenje kvalifikovanom nezaposlenom licu i to u periodu od naredne tri godine.

Za poreske obveznike tzv. paušalce, ovim izmenama predviđen je čitav set pozitivnih promena, posebno u domenu rada poreske administracije. Brže određivanje poreskih obaveza za privredne subjekte je od i te kakvog značaja. Do sada je bio slučaj da se tek nakon određenog vremena, nakon nekoliko meseci privrednicima uručuju konačna rešenja za poreze koje oni treba da isplate, a onda dobiju rok od 15 dana da izmire svoje dugove. Sada više neće biti tako, privrednici će već polovinom januara moći da imaju konačna rešenja. To je svakako jedan odličan potez i, rekao bih, odlično rešenje i za privrednike i za poresku upravu.

Za nas iz Socijaldemokratske partije Srbije naročito je važno što se ovom izmenom zakona vidi potvrda dobrih namera i briga za standard učenika i studenata, jer se povećava neoporezivi deo za studentske stipendije, odnosno učeničke kredite sa 11,741 dinar na 30.000 dinara i to je neki standard koji se zapravo primenjuje u razvijenim evropskim zemljama, i nadam se da će ova mera stimulisati naše privrednike da više ulažu u obrazovanje.

Na dnevnom redu nalazi se jedan, mogu reći, nepopularan predlog, ali svakako neophodan. On se odnosi na povećanje takse za javni servis sa 220 na 255 dinara. Mi moramo da budemo svesni da izdvajanje finansija za unapređenje javnog servisa je neophodnost, da je to investicija za budućnost. Svedoci smo da komercijalne televizije emituju često neprikladan sadržaj. To nije praksa samo kod nas, to je praksa svuda u svetu i upravo je to najjači razlog zašto moramo da osnažimo i unapredimo rad javnog servisa.

Ono o čemu treba da raspravljamo, ne mislim da treba da raspravljamo o taksi, ona je svakako neophodna, ali treba da raspravljamo o kvalitetu javnog servisa, o kvalitetu programa RTS i RTV. Osnovni zadatak svakog javnog servisa jeste da promoviše ravnopravnost i jednakost svih građana, da emituje program određenog kulturno-umetničkog sadržaja, da emituje dokumentarne emisije, program za hendikepirane osobe, program za naše najmlađe sugrađane, kvalitetan program za decu, program edukativnog karaktera i da ne nabrajam dalje.

Sve su to neki programi koji nisu atraktivni za oglašivače i toga moramo da budemo svesni, ali to su, zapravo, oni programi koje treba da podržimo i oni su veoma važni za promovisanje nekih zdravih društvenih vrednosti. Jednostavno, komercijalne televizije vode se zakonima tržišta i rukovode se profitom i ovo je jedan od načina da osnaživanjem javnog servisa ulažemo, zapravo, u ovakvu jednu oblast koja se tiče pre svega kulture. Dakle, moramo da shvatimo da su kvalitet programa i njegova dostupnost ključni faktori koji opravdavaju finansiranje javnog servisa.

Inače, ova taksa kod nas je među najnižima u Evropi, mislim da samo Albanija ima nižu taksu za javni servis. Neću da navodim koje su to cifre u pitanju za razvijene evropske zemlje, ali navešću iz okruženja, mislim da u Hrvatskoj se plaća pet puta više taksa za javni servis. Dakle, ako želimo kvalitetan javni servis onda moramo u njega i da ulažemo, a takav javni servis mora da ima jednu ulogu, osnovnu ulogu, a to je da zadovolji potrebe svih građana Srbije.

Na kraju, da sumiram da budžet za 2020. godinu, kao i ovi prateći zakoni su nešto najbolje, moja je procena, što je Vlada u ovom trenutku mogla da ponudi građanima Srbije u skladu sa finansijskim mogućnostima. Svi ovi zakoni, pored političke stabilnosti koju imamo, doprinosi tome da kreiramo jedan stabilan pravni sistem koji će pretvoriti naše tržište u jedno atraktivno tržište za dalja ulaganja i koji će zapravo napraviti preduslove za dalji privredni rast. Hvala.
Hvala.

Poštovani predsedavajući i poštovani ministre, predstavnici ministarstva, koleginice i kolege, Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda jedan je od zakona koji regulišu promet roba na tržištu. Zadatak države jeste da obezbedi stabilno i snabdeveno tržište, ali pored toga važno je i da osigura da potrošači na neki način budu sigurni da proizvode koje kupuju na tržištu, da su uvek bezbedni.

Cilj ovog zakona jeste da osigura visok nivo zaštite zdravlja i bezbednosti kupaca, bilo da je reč o proizvodima za ličnu upotrebu, bilo da govorimo o proizvodima koji se koriste za obavljanje nekih profesionalnih delatnosti.

Dosadašnji zakon odnosio se samo na finalne proizvode. Ovim izmenama zakona biće obuhvaćeni i oni proizvodi bez koji finalni proizvodi ne mogu da funkcionišu. Navešću samo jedan primer, a to su oni proizvodi koji su predmet česte kontrole, kao što su igračke za decu. Kontrolišu se igračke za decu kao finalni, konačni proizvod na tržištu, ali od sad biće kontrolisana na primer i baterije koje pokreću taj proizvod, da li su i one bezbedne.

Mi smo nedavno usvojili Zakon o trgovini, kao centralni zakon koji reguliše promet roba i usluga i na taj način smo unapredili prava potrošača. Unapredili smo ih, jer smo ih zaštitili od potencijalnih namera trgovaca da putem rasprodaja ili sezonskih sniženja ih dovode stalno u zabludu, pa smo tako propisali da postoje samo dva sniženja tokom godine, zimsko sniženje, letnje sniženje, propisali smo koji su rokovi za ta dva sniženja, a i tačno smo precizirali šta su rasprodaje. I ovaj Zakon o bezbednosti proizvoda na neki način reguliše ovu oblast, jer se tiče obmanjujućih proizvoda.

Predlog zakona o opštoj bezbednosti proizvoda ima cilj da umanji nameru trgovaca da obmanu kupce svojim proizvodima. Isto se odnosi i na proizvođače. Predlogom ovog zakona se zabranjuje proizvodnja i stavljanje u promet obmanjujućih proizvoda i zabranjuje se izvoz ovakvih proizvoda.

Sada se posebnim članom zakona precizira da je obmanjujući proizvod onaj proizvod koji nije prehramben, ali koji svojim izgledom, pakovanjem, mirisom ili nekim drugim karakteristikama može da podseća na prehrambeni proizvod. Dakle, sada smo jasno definisali, odnosno preciznije definisali šta su to obmanjujući proizvodi koji naročito mogu negativno da utiču na osetljivu grupu u našoj populaciji, kao što su deca koja često mogu da budu dovedena u zabludu i ne mogu da razlikuju ove dve vrste proizvoda prilikom upotrebe.

Očekivanja potrošača su uvek da će proizvod biti pouzdan, da će raditi na bezbedan način, da će biti bez rizika po zdravlje i bezbednost onoga koji ga koristi i da neće štetiti životnoj okolini. Preciziranim zakonskim normama se sužava mogućnost da se na našem tržištu pojave opasni, neprovereni ili obmanjujući proizvodi, a samim tim, sužava se i mogućnost, odnosno verovatnoća da nastupe štetne posledice što se tiče bezbednosti i zdravlja korisnika ovih proizvoda.

Za nas iz SDPS veoma je važno da usvajamo zakone koji štite na prvom mestu potrošače, da unapređujemo njihova prava, ali ovaj zakon o opštoj bezbednosti proizvoda, pored toga što štiti prava potrošača na neki način odnosi se i na proizvođače.

Bezbednost proizvoda podrazumeva da materijali, komponente i ceo proizvodni proces budu usaglašeni sa propisanim zahtevima, kako bi finalni proizvod bio bezbedan. Upravo zbog toga konkurentnost nekog preduzeća je usko povezana sa njegovom sposobnošću da proizvede bezbedan i kvalitetan proizvod. To su samo neki od zahteva koji danas otvaraju ili zatvaraju vrata privrednicima, ne samo na evropskom tržištu, nego i na drugim svetskim tržištima.

Postoji čitav niz različitih zahteva koje treba ispuniti da bi se garantovala bezbednost proizvoda, u zavisnosti od vrste proizvoda, od namene, od ciljne grupe kojoj je namenjen, od sredine u kojoj će se proizvod koristiti. Proizvođači moraju da vode računa o svemu tome.

Navešću jedan primer koji nije sa našeg područja, iz SAD je, ali koji pokazuje kako propust u proceduri može da dovede do štete samom preduzeću. Pre nekoliko godina je u SAD je naloženo da se iz upotrebe povuku svi automobili koji u sebi imaju ugrađene vazdušne jastuke određenog proizvođača. Naime, proizvođač je tada propustio, odnosno nije ispunio zahtev i napravio je previd da vazdušni jastuci u uslovima kada postoji velika vlaga, ne ispunjavaju svoju ulogu, naprotiv, imaju suprotan efekat. Tada je utvrđeno da je širom sveta 16 miliona automobila imalo takvu opremu, a povučeni su automobili samo u SAD.

Zato je važno da se proizvođači od početka proizvodnog procesa pridržavaju propisanih standarda, jer će jedino biti sigurni na taj način da je proizvod bezbedan, ako ispoštuju sve kriterijume u proceduri.

Primena ovog zakona će znatno uticati i na sprečavanje nelojalne konkurencije, jer se na ovaj način uspostavljaju jasna i jednaka pravila za sve proizvođače i trgovce u pogledu proizvodnje i distribucije proizvoda koji treba da budu bezbedni. Dobro je što prihvatamo standarde razvijenih evropskih zemalja i usvajamo propise EU.

Mi smo do sada usvojili veliki deo standarda i tehničkih propisa EU i u toj oblasti smo napravili prilično dobar napredak. Bezbednost proizvoda i slobodan protok robe su upravo principi na kojima se zasniva tržište EU.

Nadzor nad sprovođenjem propisa predstavlja bitnu kariku u sistemu infrastrukture kvaliteta. Predlogom zakona o opštoj bezbednosti proizvoda se određuje nadležnost tržišne inspekcije za ovu oblast, ali se precizira i nadležnost sanitarne inspekcije kada se govori o obmanjujućim proizvodima. Preduzimanje mera i kazni od strane inspekcijskih službi treba da postigne cilj da se sa tržišta eliminišu oni proizvođači i oni distributeri koji na uštrb bezbednosti snižavaju cene svojih proizvoda i tkao postaju nelojalna konkurencija savesnim proizvođačima i savesnim trgovcima koji vode računa o bezbednosti proizvoda koje plasiraju na tržištu.

Podaci sa terena pokazuju da potrošačima u Srbiji najviše glavobolje zadaju na prvom mestu tehnički proizvodi, nameštaj, odeća i obuća. Navešću jedan primer od pre nekoliko godina koji je bio u medijima, da je devojčica u Nišu povređena tako što je nosila baletanke, ne znajući da postoji opasnost da metal koji je bio skriven u đonu baletanki, za koji nije znala može da je povredi. Zato je važno da inspekcijske službe što više izvrše nadzora odnosno kontrolu nad onom robom koju koriste deca.

Ovim zakonom, odnosno izmene i dopune Zakona omogućavaju nam da javnosti budu više dostupne informacije koje se odnose na bezbednosni aspekt robe. Razmena informacija o opasnim proizvodima predstavlja jedan od prioriteta u cilju uspostavljanja bezbednosnog tržišta. Već dugi niz godina u EU ta ideja je krenula još od 1987. godine, postoji informacioni sistem za praćenje, prijavu i razmenu informacija o proizvodima koji predstavljaju rizik za zdravlje i bezbednost kupaca.

Ovaj sistem za brzo uzbunjivanje, odnosno za brzo upozoravanje nosi naziv „Rapisk“ i nešto ću reći o njemu. Suština „Rapeksa“ je da je formirana baza podataka o nebezbednim proizvodima koja se ažurira na svaki minut, na kraju sedmice objavljuje se izveštaj o tome koji su proizvodi nebezbedni, koji predstavljaju ozbiljan rizik za potrošače, koja je priroda tog rizika i koje su mere preduzete da se otkloni rizik u pogledu bezbednosti.

Sigurno da nijedan proizvođač ne želi da se njegovo ime nađe na ovom spisku, jer to znači da će se i proizvodi naći na crnoj listi, a to dalje uzrokuje povlačenje tih proizvoda sa tržišta, ponovo ispitivanje i samim tim dodatne troškove. Po uzoru na evropski, u Srbiji je formiran sistem za brzu razmenu informacija o nebezbednim proizvodima, njegov naziv je „NEPRO“, bilo bi dobro da i građani što više budu upoznati da postoji ovakav jedan sistem, inspekcijske službe su već sa tim naravno, upoznate i on im mnogo pomaže. Njegov cilj jeste brza razmena informacija u zbunjivanju nadležnih organa radi preduzimanje mera u sprečavanju rizika od nebezbednih proizvoda koji se pojavljuju na tržištu.

Da bih istakao značaj informacija i informisanja građana o nebezbednim proizvodima navešću nekoliko primera, jer svrha i tih razmena informacija, jedan od ciljeva jeste da proizvođači budu odgovorni, da i proizvođači sami povlače nebezbedne proizvode sa tržišta onda kada uoče neke nepravilnosti. Recimo, američki proizvođač automobila „Ford“ je 2012. godine opozvao 490.000 vozila, jer je otkrivena tehnička greška koja može da izazove požar ili gubitak snage motora. Godinu dana pre toga nemački proizvođač automobila je preventivno iz prodaje povukao 120.000 automobila zbog greške na filteru. Pre nekoliko meseci, švedski proizvođač automobila je povukao sa tržišta preko milion vozila, jer je otkriveno da postoji greška u materijalu prilikom sačinjavanja motora gde motor može da se istopi i da izazove požar.

Na ovaj način, i proizvođači, i distributeri, pokazali su određenu odgovornost i na vreme su reagovali da ne bi bila ugrožena bezbednost kupaca, i navodim ih opet, kao pouzdan primer i kao značaj informacija koje se plasiraju u javnosti, odnosno sistema za razmenu informacija.

Danas raspravljamo i o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene. Ove izmene podrazumevaju brisanje odredbi koje se odnose na kontrolu uvoza i izdavanje dozvola za robu dvostruke namene. Ipak, izmene se ne odnose na brisanje definicija, kao što su pojmovi uvoznik i izvoznik, i na taj način se zadržava obaveza privrednika da vode evidenciju o svom poslovanju i o uvozu i izvozu robe dvostruke namene, a to omogućuje državnim organima da kontrolišu njihovo poslovanje.

Inače, Srbija je u ovom trenutku jedina država koja izdaje dozvole za uvoz robe dvostruke namene i zato je to još jedan od razloga, gde treba pratiti trendove iz okruženja i da ukinemo ovu postojeću odredbu. Brisanjem odredbi zakona koje to predviđaju, mi ćemo rasteretiti privredne subjekte, jer oni nakon usvajanja ovih izmena neće biti opterećeni administrativnim poslovima, kao što su prikupljanje dokumentacije, podnošenje zahteva, plaćanje takse, čekanje na izdavanje dozvole, a to samo čekanje je jedan proces koji traje oko mesec dana. Na taj način postižu se uštede i u novcu i uštede u vremenu, a sa druge strane, daćemo jedan pozitivan signal investitorima da ulažu u ovu oblast. Hvala.
Hvala, predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, poštovani članovi Visokog saveta sudstva, rasprava o izboru sudija i izboru predsednika sudova uvek je povezana sa organizacijom treće, sudske grane vlasti, povezana je sa efikasnošću sudova, sa stepenom nezavisnosti i stručnosti zaposlenih u pravosudnim organima. Očigledno je da postoji volja i posvećenost da usaglašavanjem propisa obezbedimo stabilizaciju sistema, da radimo na jačanju nezavisnosti sudija i da obezbedimo uslove za njihovo kontinuirano usavršavanje.

Sa druge strane, naš zahtev treba da bude da sudije postupaju sa integritetom i savesno, u skladu sa pravnim poretkom Srbije. Ne moram ni da ističem koliki je značaj u procesu pristupanja EU poglavlja 23 i 24, a nezavisnost sudstva je jedna od ključnih oblasti u ovom procesu. Nezavisnost podrazumeva garanciju da tok sudskih postupaka neće pod bilo čijim uticajem skretati sa stručnog i profesionalnog puta.

Dakle, nezavisnost pravosuđa nije sama po sebi cilj, niti je njena svrha stvaranje zaštićenog sloja nosilaca pravosudnih funkcija.

Naš Ustav sadrži garanciju sudske nezavisnosti i predviđa da je sudska vlast jedinstvena na teritoriji Republike Srbije, a da su sudovi samostalni i nezavisni u svom radu.

U Povelji UN navodi se da su sve članice izjasnile da treba stvoriti neophodne uslove za održavanje pravde i ostvarivanje međunarodne saradnje u toj oblasti.

Takođe, preporuka Saveta Evrope naglašava da nezavisnost sudstva obezbeđuje svakom licu pravo na pravično suđenje i zato ona nije privilegija sudija, već garant poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda koje svakoj osobi omogućava da ima poverenje u pravosudni sistem.

I jedno i drugo načelo usmerava države članice da obezbede i unapređuju nezavisnost sudstva, a samim tim moraju sve to da prihvate i sudije i advokati i javno mnjenje, ali i predstavnici zakonodavne i izvršne vlasti.

Dužnost svih ustanova jeste da poštuje nezavisnost sudstva. Sa druge strane se očekuje da sudstvo rešava slučajeve nepristrasno, na osnovu činjenica i u okviru zakona, bez ikakvih ograničenja, podsticaja ili pritisaka.

Često se iznose zahtevi pred sudijama da se u što kraćem roku okončaju postupci. Ovakvi zahtevi ne smeju da utiču da se stvori slika u javnosti da je najvažniji kriterijum brzina donošenja presude. Zato treba uspostaviti balans između prava građana na suđenje u razumnom roku i prava na obrazloženu sudsku odluku.

Činjenica je i da se poslednjih godina više vodi računa o tome da se stari predmeti reše što pre i da su rokovi za donošenje odluka dovedeni u poželjne okvire. U svakom slučaju, cilj treba da bude kvalitetno suđenje i kvalitetne sudske odluke, uz razumnu efikasnost u postupanju.

Veoma je važno da svi radimo na poboljšanju uslova za rad. Između ostalog, i unapređenju tehničkih uslova za funkcionisanje sudova, sudija, njihovih pomoćnika i savetnika. Takođe, neophodno je da se obezbedi obuka i usavršavanje sudija za sve oblasti prava i za sve oblasti od značaja za primenu prava.

Sudija mora da bude stručan i da unapređuje svoje znanje i sposobnosti. Bitno je da sudija dobije detaljnu, temeljnu, raznorodnu obuku, prvenstveno u pogledu neophodnih veština za obavljanje sudijske dužnosti. Upravo je ovakva vrsta obuke važna za nezavisno i efikasno obavljanje posla.

Navedene karakteristike rada sudija prepoznate su kao takve u svim međunarodnim dokumentima koji sadrže standarde u oblasti organizacije pravosuđa i predstavljaju kamen temeljac kvalitetnog pravosuđa.

Siguran sam da ćemo dobrim odlukama konstantno unapređivati ambijent u ovoj oblasti i da će efikasnost pravosuđa biti posledica kvalitetnog sistema, stručnosti sudija i njihovog odgovornog odnosa prema poslu.

Mi ćemo pretpostavljam ovih dana izabrati kandidate za predsednike sudova i sudije u gradovima i opštinama u Srbiji. Oni, pre svega, treba da veruju u sebe, da usavršavaju svoje znanje i da ne izgube osećaj za druge i da neguju osećaj za pravičnost. Hvala.
Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, koleginice i kolege, nije prvi put da u ovom sazivu raspravljamo o izmenama Zakona o visokom obrazovanju koji se odnosi na onaj deo da produžavamo rok studentima koji su upisali program po starom, a produžava im rok da bi završili fakultet. I sada smatram, kao što sam i ranije smatrao, da treba da im izađemo u susret i da treba da produžimo taj rok, da im dozvolimo i damo šansu da diplomiraju u skladu sa programom po kom su i započeli studije, ali se nadam da ćemo imati i konkretne rezultate.

Moj motiv za ovo nije ono što se pojavilo ranije u javnosti da će studenti tražiti mišljenje Ustavnog suda o samom zakonu i da će uslediti tužbe. Moj motiv je, jer smatram i verujem, da će ovo zaista pomoći određenom broju studenata, da privedu kraju studije koje su započeli, i da će oni na pravi način iskoristiti ovo produženje roka u kom mogu da diplomiraju.

Sa druge strane, činjenica je i da najmlađi studenti, na koje se ove mere odnose, studiraju već 14 godina, neki mnogo više, i ima ljudi koji su studije doveli do samog kraja. Neću da ulazim u razloge zašto su oni zastali, možda na kraju, da li su to privatni razlozi ili neki drugi, kako ih je usmerio život dalje, ali smatram da onome kome je ostalo nekoliko ispita, mali broj ispita do kraja ili diplomski rad, da treba ukazati šansu da završi studije.

Sa druge strane, oni studenti koji su na prvoj, drugoj, trećoj godini zastali, kojima studiranje i dalje teče 15-20 godina, njima ove mere neće pomoći u svakom slučaju.

Identično je i kod magistarskih i doktorskih studija. Ovaj produžetak roka značiće konkretno onim studentima, po mojoj proceni, kojima je ostao samo magistarski rad ili je ostala odbrana doktorske teze.

Kada uzmemo u obzir koliko traje pisanje magistarskog rada, izrada doktorskog rada, sama prijava, davanje saglasnosti, sam čin odbrane, očigledno je da ćemo na ovaj način izaći u susret samo onim studentima koji su ovaj proces školovanja doveli do samog kraja i naravno u situacijama gde je realno da oni završe proces studiranja i da završe svoje magistarske i doktorske teze uspešno.

Tako da, u ovom slučaju ne postavljam pitanje opravdanosti izmena zakona. Pre bih postavio pitanje opravdanosti. Voleo bih da imamo podatke, s obzirom da smo i ranije produžavali ovaj rok koliko je studenata uspešno okončalo svoje studije, a da je pri tome iskoristilo pravo da se produži rok za studiranje, jer ne bi bilo dobro da dođemo u situaciju da svake godine imamo zahteve studenata, a da opet nema konkretnog pomaka.

Bilo je i predloga da se primeni rešenje da studenti koji su upisali po starom programu pređu na sistem školovanja po Bolonji. Razumem da je to jedno praktično rešenje, naročito iz ugla fakulteta koji su zaduženi za organizaciju, pre svega polaganja ispita, za organizaciju odbrane diplomskog, magistarskog ili doktorskog rada. Opet treba posmatrati situaciju iz ugla studenata i dozvoliti im da završe započet posao.

Naročito je ovo komplikovano možda na fakultetima iz oblasti tehničkih nauka, gde svi ti fakulteti su trajali pet godina i teško je taj sistem preslikati na sistem studiranja po Bolonji, koji ima opet dva ciklusa. Prvi ciklus koji opet je više stručan i on je usmeren na potrebe za tržište rada, a onaj drugi ciklus omogućava dalje studentima da stiču nova znanja, nove veštine i da se usavršavaju.

Prosek studiranja pre primene studiranja po Bolonji bio je sedam do osam godina i sigurno da je bilo potrebno povećati efikasnost. Mislim da Bolonja to jeste uradila, odnosno ovaj sistem, tako da je ovaj sistem fleksibilniji i efikasniji.

Treba nastaviti započete reforme u oblasti obrazovanja. Mislim da je Vlada na pravom putu, da pre svega imamo dobre rezultate kada govorimo o odgovornosti prema socijalnoj politici, stvaranju stabilnog pravno-političkog ambijenta, ali i dugoročnoj posvećenosti na rešavanju ovog problema.

Obrazovni sistem je merilo uspešnosti svake moderne države i zbog toga treba da nađemo jedno rešenje na dug rok, da prevaziđemo ovu situaciju, da prevaziđemo ove probleme i ne treba samo da nam bude kvantitet prioritet, već treba da insistiramo na kvalitetu, ali u svakom slučaju smatram da treba još uvek da pružimo šansu studentima koji su doveli proces studiranja po starom programu do samog kraja, da taj proces uspešno završe. Hvala.
Hvala predsedavajući.

Poštovani predsedavajući poštovani ministre, predstavnici Ministarstva, koleginice i kolege, karakteristika vremena u kome živimo su svakodnevne inovacije, novi brendovi, drugačiji izgledi proizvoda, zaštićeni prehrambeni proizvodi sa određenih područja, kao i niz drugih specifičnosti koje proizvod ljudskog duha i ljudskog uma.

Moderno poslovanje danas se zasniva na znanju, na kreativnosti, na marketingu, na uvođenju novih tehnoloških postupaka. Zbog svega toga je važno da se zaštite izumi, odnosno inovacije.

U tom kontekstu posmatram i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o patentima koji je danas na dnevnom redu. Potrebno je da definišemo najbolji pravni okvir koji će garantovati zaštitu da se nijedan pronalazak ne sme komercijalno koristiti, da se ne sme izrađivati ili prodavati bez saglasnosti njegovog izumitelja, odnosno nosioca patenta. Patent mora da bude zaštićen u propisanom vremenskom periodu i to je odredba koja je i ranije postojala. Jedino nakon isteka tog vremenskog perioda patent može da se koristi u komercijalne svrhe, a za sve to vreme može da ga koristi neko drugi jedino ukoliko ima saglasnost nosioca patenta.

Izmenama i dopunama Zakona o patentima reguliše se pre svega oblast na relaciji poslodavac-zaposleni. To je nešto veoma važno što će u budućnosti koristiti kada se patent stvori iz radnog odnosa. Cilj je da se efikasnije urede one zakonske odredbe koje regulišu zaštitu i korišćenje pronalazaka kao što sam rekao, koji su nastali iz radnog odnosa.

Smatram da zakonska rešenja na pravičan način štite interese i zaposlenog koji je pronalazač i poslodavca. Najpre, važno je što je precizno definisano šta se sve smatra patentom, a šta se ne smatra patentom.

Kada se zaposleni posveti inovaciji, kreira inovaciju i kada je ta inovacija primenjiva u praksi, ona na taj način pozitivno utiče na poslovanje svakog preduzeća, bilo da se naprave neke uštede u poslovanju ili da se povećava produktivnost preduzeća, ali to za posledicu u svakom slučaju ima uvećanje dobiti preduzeća. Zbog toga je važno da preciziramo ovu oblast.

Važno je zaštiti i interese zaposlenog koji je nosilac pronalaska i interes poslodavca koji je investirao i na taj način je dao svoj doprinos pronalasku. Pored toga što patent svom nosiocu pruža društvenu afirmaciju za kreativnost, svaka inovacija koja ima primenu na tržištu potrebno je da nosiocu inovacije obezbedi i materijalnu koristi. I ovim izmenama i dopunama zakona utvrđuju se kriterijumi na osnovu kojih se određuje naknada zaposlenom na ime korišćenja pronalaska iz radnog odnosa. Stepen ekonomske koristi pronalaska je najznačajniji kriterijum prilikom određivanja naknade za nosioca patenta, odnosno pronalaska.

Njegov ekonomski interes je zaštićen, kao što sam već naveo i time što ne može niko da koristi pronalazak ili da ga primeni u praksi bez njegove saglasnosti, ali sa druge strane kada se utvrđuje ovaj stepen ekonomske korisnosti, odnosno kada se utvrđuje naknada za zaposlenog, moramo uzeti u obzir, obzirom da je nastao iz radnog odnosa i novčane i materijalne i ljudske resurse koje je uložio poslodavac prilikom utvrđivanja ove naknade.

U vezi sa ovim je i predlog da se briše član 65. Zakona koji propisuje da korišćenje pronalaska iz radnog odnosa ne može otpočeti pre regulisanja pitanja naknade i pre pravosnažnosti odluke nadležnog suda.

Na ovaj način uklonjena je prepreka da se patent koristi pre nego što se utvrdi naknada. Zašto je to važno za ekonomsku procenu? Važno je što tek onda kada patent naiđe na praktičnu primenu, kada se nađe na tržištu, kada se završi ispitivanje tržišta ili se patent ponudi poslovnom partneru, tek onda možemo da znamo koja je realna vrednost tog pronalaska. Do tada ne možemo da znamo koja je realna vrednost i na osnovu te realne vrednosti sada možemo da utvrdimo pravičnu naknadu za zaposlenog koji je kreirao pronalazak. Do sada je moglo da bude i obrnuto, moglo je da se desi da se utvrdi naknada za pronalazača, za nosioca patenta, a zatim kada se taj pronalazak primeni, kada dođe na tržište, njegova ekonomska korist može da bude veća od one procenjene ili može da bude i manja nego što je prvobitno procenjeno. Na ovaj način zakon ispravlja ovaj nedostatak.

Sa druge strane, poslodavac u postupku izrade, odnosno kreiranja pronalaska koji se stvara iz radnog odnosa ulaže u to svoje resurse. Rekao sam da može da uloži materijalne, ljudske resurse, može da uloži u svoju tehnologiju, može da uloži tako što će platiti obuku pronalazaču i zato je važno da zaštitimo i interes poslodavca. Logično je da svako u današnje vreme kada investira očekuje konkretnu ekonomsku dobit od svega toga. Zato je sada precizirano koji se pronalasci ubrajaju u one koji nastaju iz radnog odnosa. Dakle, to su pronalasci koji nastaju tako što se izvršava radna obaveza zaposlenog, a koji su definisani njegovim opisom posla.

Takođe, za pronalazak iz radnog odnosa smatraće se i onaj koji je stvoren kao posledica profesionalne obuke, a koju je platio poslodavac i opet na ovaj način smatram da se pravično utvrđuje naknada i staje se na taj način pravedno na stranu poslodavca jer je platio profesionalnu obuku. Dakle, naveo sam određene kriterijume i okolnosti koje propisuje zakon, a na osnovu kojih treba objektivno i pravično da se utvrde naknade.

Ove izmene i dopune zakona usklađene su sa savremenim ekonomskim tokovima. Sadašnjim zakonom bilo je predviđeno, odnosno još uvek je predviđeno da poslodavac u roku od dva meseca mora da obavesti zaposlenog da li je njegova inovacija u kategoriji onih pronalazaka koji su nastali iz radnog odnosa. Novi predlog zakona podrazumeva da taj rok bude pomeren sa dva meseca na šest meseci. Zašto sam rekao da je u skladu sa savremenim ekonomskim tokovima? Zato što uzimam u obzir interese internacionalnih kompanija. Na taj način njima dajemo dodatno vreme koje je njima neophodno da procene i da donesu kvalitetnu odluku, jer oni moraju da uzmu u obzir kakva je situacija na međunarodnom nivou i prema tome imaju veći broj faktora u razmatranju kada donose konkretne odluke.

Pravno regulisanje ove oblasti važno je za svaku državu i za nas iz Socijaldemokratske partije Srbije je važno da podržimo ovo zato što smatramo da na ovaj način naša Vlada, naša država, podržava kreativnost i podržava one aktivnosti koje se na toj kreativnosti zasnivaju, samim tim što daju jedan sigurniji pravni okvir za one koji se bave pronalascima. Na taj način to utiče i na razvoj nauke i tehnike, a samim tim i na bolji životni standard, odnosno na bolje uslove života. Takođe je bitno da izumi imaju praktičnu primenu i mi se zalažemo da oni budu primenjeni na domaćem tržištu. To je važno, da kada postoji jedan izum, da radimo na tome da konkretnu dobrobit od toga osete građani Srbije.

Zato uvek treba da podstičemo ovu oblast i da promovišemo pronalazače, jer su oni jedan od najboljih segmenata našeg društva. Potrebno je da dobiju više prostora u medijima, da na pozitivan način budu predstavljeni. Jedan od takvih primera su i studenti Elektrotehničkog fakulteta iz Beograda, koji su pre nešto više od mesec dana u SAD pobedili svojom inovacijom na međunarodnom studentskom takmičenju. Oni su projektovali električni bicikl, i to moram pomenem, koji je pobedio po dizajnu, dinamici i vožnji i prednjačio je u odnosu na pronalaske iz ostalih timova.

Upravo u ovakvim pronalascima leži ogroman privredni potencijal naše zemlje. Međutim, nosioci ovakvih pronalazaka moraju da budu dovoljno prepoznati u javnosti, da ih uvek pozitivno afirmišemo. U praksi se dešava i da inostrane kompanije od naših pronalazača otkupe licencu, ne samo od naših, nego bilo gde u svetu to se dešava, jednostavno otkupe licencu i primenjuju taj pronalazak na svom tržištu.

Mi iz SDPS se zalažemo, ponoviću, da se prednosti pronalazaka primene u Srbiji. Zato podržavamo izmene i dopune zakona i sve napore naše Vlade da se promovišu inovativni i kreativni ljudi i da njihovi pronalasci doprinesu razvoju naše privrede.

U vremenu kada se razmene ideja i podataka odvijaju veoma ubrzano važno je da pravovremeno reagujemo i da usklađujemo naše propise, kako bismo uredili oblast koja se odnosi na zaštitu autorskih prava. Izmene i dopune Zakona o autorskim i srodnim pravima usklađuju našu pravnu regulativu sa standardima Evropske unije. Cilj regulisanja prava intelektualne svojine treba da bude stvaranje ambijenta, kao i u prethodnom slučaju, u kojem autori štite svoja prava i ostvaruju za to adekvatnu novčanu nadoknadu. Takođe smatram da će usvajanjem izmena i dopuna ovog zakona biti unapređeno kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava.

Autorska prava možemo i moramo sagledati iz dva aspekta, prvi je ekonomski, odnosno imovinski aspekt, kako ga mi nazivamo, a drugi je moralni aspekt. Ekonomska prava omogućavaju autoru da zaštiti svoj rad, da izdaje odobrenje ili da zabrani korišćenje svog dela. Ova prava mogu da budu prenosiva i licencirana. Zato je važno što ćemo izmenama i dopunama zakona dati veću pravnu sigurnost nosiocima autorskih prava, da kada to žele mogu da ostvare i novčanu nadoknadu.

Pored ekonomskih i imovinskih prava, ne treba zaboraviti ni moralna prava i ona podrazumevaju pravo imenovanja autora i pravo da autor zaštiti svoj rad od štetnog korišćenja. Ova prava su lična i nisu prenosiva.

Nažalost, živimo u vremenu kada se povrede autorskih prava, zbog brzine interneta, najčešće dešavaju u ovoj oblasti. Zato od ovog zakona očekujem da će ubuduće bolje regulisati oblast koja se tiče onlajn piraterije, odnosno piraterije na internetu i da ćemo urediti i napraviti bolji pravni okvir da suzbijemo ovu pojavu. Zato insistiramo da autorska prava budu nedvosmisleno zaštićena zakonom i bez saglasnosti nosioca autorskih prava ne sme niko da koristi njihovo delo, bilo da je u pitanju fotografija, tekst, video ili audio zapis i svako ko želi da preuzme određeni sadržaj mora da ima saglasnost nosioca prava. U suprotnom, treba da bude svestan da rizikuje, da snosi posledice zbog neovlašćenog korišćenja.

Već sam na početku i rekao kada sam govorio o izmenama Zakona o autorskim pravima da je on usklađen sa Direktivom o sprovođenju prava intelektualne svojine, evropskom direktivom, i to je garancija da će nosioci autorskih i srodnih prava ubuduće biti na efikasniji način zaštićeni pred sudom.

Za kraj, navešću podatak da naše kreativne industrije godišnje ostvaruju oko 7% bruto domaćeg proizvoda i u ovoj oblasti na neposredan i posredan način zaposleno je preko 110.000 ljudi.

Socijaldemokratska partija Srbije predložiće izmene i dopune ovog zakona jer smatramo da je on najvažniji zakon u oblasti intelektualne svojine i osnova za dalji razvoj kreativnih industrija. Hvala.
Hvala.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege, jedan od primena otvorenog demokratskog društva koje se zasniva na vladavini prava jeste sloboda izražavanja, odnosno pristup informacijama od javnog značaja. Zbog toga današnja rasprava o izboru Poverenika za informacije od javnog značaja ima veliku važnost.

Poverenik je samostalni državni organ, nezavistan u vršenju svoje nadležnosti, a ova institucija Poverenika je uspostavljena radi ostvarivanja prava na pristup informacijama od javnog značaja kojima raspolažu organi javne vlasti. Pravo na slobodan pristup informacijama se vremenom izdvojio kao posebno pravo. Nekada je tretirano u okviru prava za slobodu izražavanja, privatnog prava, prava na pravično suđenje, i to su ta elementarna ljudska prava. Ovo pravo je deo zakonodavstva u preko 100 država u svetu, a sadrže ga i mnogi međunarodni dokumenti.

Zato bi ovo bila jedinstvena prilika i savet budućem povereniku da se poradi na efikasnosti sprovođenja njegovih mera, odnosno da se traži modalitet, pa ako treba izmene i dopune zakona, kako bi zaista mogao kvalitetno i efikasno odrađivati svoj posao i na taj način biti od koristi građanima, a posebno jer još uvek imamo te neke ostatke iz prošlosti koji su nedefinisani, koji još uvek pokušavaju na neki način da zloupotrebe svoje bivše veze, a naročito kao što smo čuli i od kolega su tome izloženi javni funkcioneri, narodni poslanici u nekim političkim ili drugim obračunima, pa i vrlo često od nekih nesavesnih novinara bivaju mete različitih vrsta zloupotreba njihovih privatnih života, života njihovih članova porodica itd. Tu bi poverenik takođe trebao da ima konkretnije i bolje i efikasnije delovanje. Jednostavno, kako god se štiti pravo svakog pojedinca svake grupe treba zaštiti i javne funkcionere od toga da se zadire u ono što se ne sme i ne treba zadirati. Hvala.
Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana potpredsednice Vlade, koleginice i kolege, Predlog u izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti ima tri cilja i ove izmene su usmerene, pre svega, da se proširi krug ljudi koji mogu da konkurišu za ove stanove, drugo, da se definiše građevinsko zemljište za objekte koji se grade i, treće, da se preciziraju prioriteti za kupovinu stanova, pre svega, mislim na Beograd.

U maju mesecu prošle godine smo doneli zakon koji je podrazumevao pravo da konkurišu za ove stanove imaju zaposleni u službama bezbednosti. Ovim izmenama omogućićemo i da borci, porodice palih boraca, ratni vojni invalidi i vojni invalidi u mirnodopskim uslovima, takođe, imaju pravo da konkurišu i da mogu da kupe ovu vrstu stanova.

Izmenama zakona se precizira i tačno ko ispunjava ove uslove, odnosno tačno se svrstava ko pripada kojoj kategoriji i mislim da ćemo na ovaj način ispraviti jednu nepravdu i uneti jednu socijalnu dimenziju u realizaciji ovog projekta.

Naravno, ovu ideju izgradnje stanova posmatram u jednom širem kontekstu, ne samo što će pripadnici snaga bezbednosti i nadam se i borci, članovi njihovih domaćinstava i vojni invalidi na taj način obezbediti sebi krov nad glavom, već je ovo od velikog značaja i za jačanje celokupnog sistema nacionalne bezbednosti. Naime, prema procenama oko 20.000 zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova, znači, policija i BIA i u Ministarstvu pravde, sudska straža, kao i 14.000 pripadnika Vojske Srbije nema obezbeđeno, odnosno nema rešeno stambeno pitanje. Sada se ovom broju dodaju i borci, porodice palih boraca i ratni invalidi. Ne znamo tačno koliko njih će konkurisati, ali je važno što se ovom problemu pristupilo na jedan ozbiljan način.

Sama činjenica da smo doneli već poseban zakon omogućava nam da lakše realizujemo ovu ideju i da lakše prevazilazimo sve prepreke na koje nailazimo na terenu.

U tom kontekstu podržavam izmene i dopune zakone koje definišu da je zemljište za redovnu upotrebu, građevinsko zemljište, ispod objekta i zemljište širine jedan metar, odnosno ukoliko ne postoje tehnički uslovi da se formira takva parcela, onda je to zemljište ispod objekta i maksimalno pet metara širine oko objekta. Na ovaj način omogućavamo da se problemi na terenu konkretno rešavaju u hodu i otklanjaju se smetnje u onim situacijama, kao što već naveo, kada treba odrediti zemljište za redovnu upotrebu, a pri tom ne postoje tehnički uslovi za formiranje takve parcele.

Pored toga, donošenjem posebnog zakona omogućili smo sistemsko rešavanje svih pitanja. Bez obzira da li se ovi stanovi grade u Sremskoj Mitrovici, Novom Sadu, Kragujevcu ili Vranju, propisali smo podjednake uslove i postupke po kojima se gradi i mislim da je to u samom startu realizacije ovog projekta donelo rezultate, jer su ubrzane procedure za izdavanje dozvola za gradnju, da je ubrzan postupak javnih nabavki, kao i eksproprijacija zemljišta tamo gde je bilo potrebno, odnosno gde će biti potrebno da se izvrši.

Naravno, pozitivni efekti se već vide. Za nekoliko meseci u Nišu će 68 pripadnika snaga bezbednosti moći da se usele u stanove. Takođe, očekuje se da će do kraja godine biti useljivo i 186 stanova u četiri zgrade u Vranju. Važno je da su i na toj lokaciji završeni grubi radovi i, bez obzira što dolazi jesen, to neće ometati dalju gradnju, jer se oni odnose na fine radove u unutrašnjosti zgrada. Za sada je tempo izgradnje nešto sporiji u Kraljevu i Kragujevcu, ali počelo je tu. U Kragujevcu je postavljen temelj za dve lamele i očekuje se da u oktobru sledeće godine budu u roku završeni stanovi u ovom gradu.

U aprilu je i u mom gradu Kraljevu počela izgradnja stanova za pripadnike bezbednosti, a nadam se da će to biti stanovi za borce, porodice palih boraca i vojne invalide. Na ovaj način pokazujemo brigu o njima kao društvo.

Takođe, moram da istaknem da u Kraljevu živi veliki broj pripadnika Vojske Srbije. U Kraljevu se nalazi i sedište policijske uprave koje obuhvata gradove Kraljevo, Rašku i Vrnjačku banju. U Kraljevu se nalazi i sedište bezbednosno-informativne agencije, kao i sedište okružnog zatvora i za sve njih realizacija ovog projekta je veoma važna.

Predviđeno je da se u Kraljevu u narednom periodu izgradi 946 stambenih jedinica i u ovoj prvoj fazi, gde će se izgraditi 200 stambenih jedinica, biće uloženo šest i po miliona evra. Grad je za tu priliku obezbedio odličnu lokaciju na površini od pet i po hektara u prigradskom naselju Ribnica i dobro je što ovde u ovom delu grada saobraćajna infrastruktura nije opterećena, odabir lokacije je odličan, jer će i sama lokacija ubuduće dobiti na atraktivnosti da može da se širi ta stambena zona i na ovaj način će se rasteretiti i centar grada, što je i još jedna prednost realizacije ovog projekta.

Vlada je i u ovom slučaju imala razumevanje za lokalne samouprave, iako je u početku bilo predviđeno da su lokalne samouprave dužne da obezbede infrastrukturu do same lokacije, gde se grade stanovi, a da će Vlada obezbediti novac za radove unutar lokacije.

Samo recimo u Kraljevu lokalni budžet je rasterećen za oko 200 miliona dinara, jer je budžetom Republike Srbije izdvojeno toliko novca da se izgradi saobraćajna infrastruktura do lokacije, kišna kanalizacija, vodovodna mreža i drugi priključci koji nedostaju.

Dosadašnje iskustvo iz Niša i Vranja je pokazalo i da su lokalne samouprave bile odgovorne u svom delu posla, da su odradile svoj deo posla i nadam se da ćemo u drugim gradovima gde je izgradnja nešto sporija imati slično iskustvo.

Zakonom su utvrđeni uslovi i prioriteti koji se odnose na zainteresovane koji konkurišu za kupovinu stanova. Sada je izmenom i dopunom zakona precizirano koji su to uslovi, odnosno koji su to prioriteti za teritoriju grada Beograda. Očigledno da je ova lokacija, odnosno lokacija teritorije grada Beograda najatraktivnija zbog pokretanja cena stanova na tržištu nekretnina i propisano je ovim izmenama i dopunama zakona da će prioritet imati oni koji imaju prebivalište na teritoriji Beograda na dan stupanja na snagu zakona.

Podsetiću i da su kriterijumi koji su ranije propisani zakonom pravedni. Tu pre svega mislim da prednost treba da imaju zaposleni u službama bezbednosti, koji nemaju rešeno stambeno pitanje, pa tek onda oni koji imaju rešeno stambeno pitanje, ali smatraju da uslovi za život nisu odgovarajućeg kvaliteta.

Takođe, moram da navedem i ograničenja koja su zakonom propisana od ranije, a to je da pripadnik službe bezbednosti koji je prodao nepokretnosti ili neko od članova njegovog domaćinstva neće imati pravo da konkuriše za ove stanove.

I još jednom podsećanje, stan se ne može otuđiti narednih 10 godina i pripadnik službe bezbednosti moraće da provede u tom organu 10 godina ako žele da konkuriše za ovu vrstu stanova.

Pored toga što će rešiti pitanje stanova zaposlenih u službama bezbednosti, mislim da će ovaj projekat pozitivno uticati i na celokupnu privredu, s obzirom da je zakonom već propisano da se preporučuje i da domaće firme treba da budu izvođači radova. To će biti jedan zamajac, jedan podsticaj i za građevinsku industriju. Iskustvo je pokazalo da su u Kraljevu i u Kragujevcu domaće firme dale najbolju ponudu i prošle su na tender.

Biće povećana i zaposlenost. Korist će imati i naši proizvođači građevinskog materijala. Podsećam da je zakonom predviđeno da kada se napravi specifikacija građevinskog materijala 80% tog materijala, opreme, instalacija mora da bude od domaćih proizvođača.

Posredno korist će imati lokalne samouprave kada se završe ove zgrade, jer na njihovim teritorijama se grade objekti i oni će kasnije ubirati porez na prihod, odnosno porez na imovinu.

Vlasnici budućih stanova imaju niz finansijskih povoljnosti i pretpostavljam da će veliki deo njih otkupiti stanove tako što će uzimati bankarske kredite i to će njima biti jedna dobra opcija. Umesto da plaćaju kiriju za najam stana na taj način gotovo za isti iznos moći će u određenom periodu da otkupe sopstvene stanove i to je isto povoljno i za sam razvoj bankarskog sektora, jer će biti uvećana kreditna aktivnost.

Pored ovih izmena i dopuna zakona danas raspravljamo i o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o uspostavljanju zajedničkih kontrola na graničnom prelazu za međunarodni drumski saobraćaj Preševo-Tabanovci.

Ideja je da se umanji vreme čekanja na graničnim prelazima tako što bi se objedinile granične kontrole na ulazu u susednu državu, odnosno na izlazu iz jedne države.

Sada je uobičajena praksa, kao što znamo iz iskustva, da se prvo obavi kontrola na izlasku iz jedne zemlje, zatim još jedna na ulasku u drugu zemlju.

Usvajanje ovog sporazuma omogućiće će da se obavi jedna jedinstvena kontrola i to prilikom izlaska iz Srbije i ulaska u Makedoniju taj prelaz bi bio u Severnoj Makedoniji na prelazu Tabanovce, a obrnuto na izlasku iz Makedonije i ulasku u Srbiju na teritoriji Republike Srbije na graničnom prelazu Preševo.

Ovo rešenje posebno dobija na značaju za vreme letnjih godišnjih odmora gde postoje gužve na graničnim prelazima i očekujem da ćemo što pre moći da pristupimo realizaciji ove ideje i da se završe svi neophodni radovi. Tako će se duplo smanjiti vreme čekanja na granici između Republike Srbije i Severne Makedonije.

I ovaj sporazum pokazao je da se racionalnim dogovorom lakše može ostvariti obostrana korist. On je dobar primer dobre saradnje i zato će SDPS podržati ove predloge zakona. Hvala.