Hvala potpredsednice.

Poštovani kandidati za premijera i ministre, poštovani narodni poslanici, najpre nadam se da će ova Vlada pre svega biti odgovorna, kao što smo i mi kao koalicija bili odgovorni tokom izborne kampanje, da će članovi Vlade imati jedan otvoren i pošten odnos prema građanima Srbije, da će rezultati biti takvi da to budu jedna konkretna rešenja, a ne politika koja se bavi populizmom bez ikakvih rezultata.

Mi se kao društvo nalazimo pred velikim izazovima i to smo čuli u Ekspozeu i od nas se traži da uz mnogo upornosti, uz mnogo truda radimo u interesu svih građana Srbije. Siguran sam da mi to možemo postići uz jedno jedinstvo, solidarnost, ali i uz uvažavanje političkih razlika koje realno postoje.

Verujemo da će Vlada koju čine odgovorni, obrazovani i stručni ljudi raditi u punom kapacitetu i da će imati autoritet da donosi važne i teške odluke, a osnovi zadatak jeste pre svega očuvanje političke stabilnosti, ali i očuvanje ekonomske, finansijske i energetske stabilnosti. To su te kritične tačke kojima će morati da se posveti najveća pažnja.

Činjenica da kriza sa kojom se suočavamo nije generisana u Srbiji. Ona je generisana van naših granica, ali se kao i svuda u svetu prelila na nas i zbog toga ćemo svakodnevno morati da vodimo računa pre svega o životnom standardu građana.

Čovek mora da bude u fokusu naše politike i naravno i građanima je najbitnije ono što se njih tiče u svakodnevnom životu u ovom trenutku, kao što smo i čuli u ekspozeu, to su ona pitanja koja se tiču ekonomije, to je zauzdavanje inflacije. Moramo biti pošteni i reći da je na inflaciju, odnosno na porast cena da su uticali pre svega globalni faktori - povećanje cena energenata na svetskom tržištu, cena poljoprivrednih proizvoda, kao i cena industrijskih sirovina. Zbog svega toga je važno da sačuvamo stabilan finansijski okvir.

Mi smo zahvaljujući nekom dobrom radu u prethodnom periodu, gde će ministar finansija biti Siniša Mali koji je bio u prethodnom mandatu, uspeli da sačuvamo jedan stabilan finansijski sistem i zato je pred njim zadatak da i ubuduće nastavi da predlaže one mere koje će imati za cilj efikasnu naplatu poreza i suzbijanje sive ekonomije.

Mi iz SDPS podržavamo tu nultu toleranciju prema sivoj ekonomiji. To mora da bude princip koji će važiti za sve i za trgovce, da onaj koji se bavi trgovinom mora da izdaje fiskalni račun, mora da ima ulaz, mora da ima izlaz, ali sa druge strane i država mora da obezbedi da sistem fiskalizacije radi besprekorno i da bude funkcionalan. Moram otvoreno reći da svako ko radi u sivoj zoni ili u crnoj zoni je nelojalna konkurencija. Na tome moramo da radimo i ubuduće, pre svega da bi građani znali kakve proizvode kupuju, da bi građani znali kakve usluge im pružaju, ali sa druge strane i da zaštitimo one koji rade u skladu sa zakonom, jer oni plaćaju porez, a od tog poreza mi obezbeđujemo novac i za zdravstvo i za školstvo i za puteve i za celokupnu infrastrukturu.

Moramo svi da shvatimo da država nema svoj novac. Postoji samo novac poreskih obveznika. Zato je na svima nama da obezbedimo da postoji vidljivost trošenja novca, od trenutka kada svaki dinar putem poreza i naplata uđe u budžetski sistem, do trenutka kada se isplaćuje krajnji korisnik, a dužnost je na nama da obezbedimo da građani znaju kako će se planirati budući rashodi.

Ja sam bio svedok jedne dobre prakse u prethodnom periodu ovde u Skupštini da je zaista bilo transparentno trošenje novca iz budžeta i ministar je bio raspoložen i njegovi saradnici da razgovaraju na tome i na sednicama plenuma i na sednicama odbora. Mislim da je kao rezultat takvog jednog rada došla potvrda od pre mesec dana u vidu izveštaja o fiskalnoj transparentnosti Stejt departmenta u kome se navodi da je Srbija na spisku zemalja čija je transparentnost u vođenju i upravljanju javnim finansijama ocenjena pozitivno. Dakle, utvrđeno je da građani Srbije prepoznaju kako se troši novac i sa takvom praksom treba da nastavimo i ubuduće.

Još jedno pitanje iz ove nadležnosti koje se odnosi na rad Ministarstva finansija, jeste pitanje povećanja minimalne cene rada. Naravno, podržavamo odluku da se poveća minimalna cena rada od sledeće godine. Dobro je što je država preuzela na sebe jedan deo tereta i rasteretila privredu i na taj način pokazala dobru volju da stvaramo jedno atraktivno tržište za poslovanje.

Naime, od 2023. godine će se povećati neoporezivi deo zarade sa 19.300 na 21.700 dinara i država je pokazala tu jednu vrstu ozbiljnosti, kao i nekoliko godina unazad. Smatram da i poslodavci moraju ubuduće da preuzmu malo veću odgovornost, moraju da imaju više sluha za radnike.

To ne govorim kao socijaldemokrata koji je po vokaciji na strani radnika, već zaista smatram da poslodavci ne moraju samo da gledaju onu troškovnu stranu, samo onu stranu koja se odnosi na rashod, moraju da gledaju malo šire i tome treba da služi, zapravo uloga Socijalno-ekonomskog saveta. Jednostavno veća zarada direktno je proporcionalna motivaciji rada. To donosi bolju produktivnost, to donosi veći profit. To je kao u fudbalu, ne ostvaruje najveći profit onaj klub koji plaća najjeftinije igrače, nego onaj koji ulaže u svoj tim, koji ulaže u svoje igrače, oni mu donose uspeh, oni igraju Ligu šampiona i oni stvaraju najveći profit. I niko ne može da me ubedi da naš radnik bolje radi u Luksemburgu, nego u Srbiji. Dakle, pitanje je samo motivacije i poslovnog koncepta.

Pozdravljam i politiku koja se odnosi na povećanje penzija, odnosno na odluku da se penzije usklade u dva navrata ove godine. Jednostavno zbog takve ekonomske situacije koju nismo očekivali da će biti. Mi smo već nekoliko godina unazad primenjivali švajcarsku formulu. Ta je formula dobra, formula je realna, ona isključuje politiku iz učešća, odnosno iz odluke o povećanju penzija, već se oslanja isključivo na ekonomske parametre.

Udeo penzija u budžetu je nešto preko 9%. U svakom slučaju manji od onih 11% koja je gornja granica da bude udeo penzija u budžetu i upravo takva jedna odgovorna politika nam je omogućila sada da dva puta godišnje u ovako kriznim vremenima možemo da uskladimo penzije, odnosno da utičemo na povećanje penzija.

Kada govorimo o ovome važno je da kažemo da moramo da imamo jedan funkcionalan i stabilan penzioni fond. Svaka reforma i promena Penzionog fonda mora da bude takva da bude sistemska, nikako ad hok. Došli smo sada u poziciju, zahvaljujući onome o čemu je mandatarka malopre govorila, da smo stopu nezaposlenosti doveli na jednocifrenu stopu nezaposlenosti, pa sada imamo dovoljan broj ljudi koji uplaćuju doprinose i iz tih sredstava se isplaćuju penzije.

Nadam se da ćemo u buduće zadržati takav jedan kurs, kada govorimo o ovoj vrsti politike. Činjenica je da je Penzioni fond konsolidovan, da su penzije redovne, da se isplaćuju tačno na vreme, ali ono što je najvažnije, da se penzije isplaćuju iz realnih izvora.

Čuli smo i pre neki dan i sada, od predstavnika opozicije da zaista nije isto kada se 10% poveća penzija nekome ko ima 20.000 i nekome ko ima 60 ili 70.000 i slažem se sa tom konstatacijom, naravno. Ali, moramo da imamo konkretna rešenja kako da rešimo te probleme.

Mi smo iz SDPS i ranije govorili o tome. Predlagali smo ili da se ide na opciju da se postepeno povećava ta donja lestvica, odnosno minimalne penzije, a da pri tom ne diskriminišemo nikoga ko je tokom svog radnog veka uplaćivao više u Penzioni fond i tako zaslužio veću penziju ili druga opcija, a to je da se ide na to da se primene socijalne karte i da se pruži pomoć onima koji su najugroženiji. Dakle, to i jeste neka ideja socijaldemokratije koju mi zastupamo, racionalna socijalna politika i pravo na sistem oporezivanja.

Za nas je obrazovanje po značaju na vrhu piramide prioriteta. Moramo najpre da nastavimo da gajimo ovaj sistem u kome će obrazovanje biti dostupno svima pod jednakim uslovima. Nekada nismo ni svesni koliko pružamo studentima kvalitetno obrazovanje na državnim univerzitetima. Ja uvek navodim primer da SAD zahtevaju da svako plati školovanje na najprestižnijim i skupocenim univerzitetima, a mi još uvek možemo sebi da priuštimo i treba tako da bude da imamo jedno subvencionisano visoko obrazovanje.

Pri tome ne treba da zaboravimo da gradimo koncept obrazovanja da bude takav da đaci treba da uče zbog znanja, a ne da bi stekli dobre ocene. I to je jedno funkcionalno obrazovanje.

U prethodnom periodu su napravljeni konkretni koraci u smislu unapređenja obrazovnog sistema, usvojena Strategija obrazovanja i vaspitanja do 2030. godine i doneto je nekoliko zakona i ova strategija u središte stavlja učenika i njegov razvoj sposobnosti, primenu savremenih tehnika, savremenih pristupa i metoda i na tome i treba da se zasniva koncept u prosveti.

Sa druge strane, da bi prosvetni sistem funkcionisani kako treba na najbolji mogući način, potrebno je i dalje da radimo na poboljšanju uslova za prosvete radnike, pre svega na povećanju plata, ali i uslova rada. Činjenica je da je u prethodnih deset godina plata u prosveti povećanja od 45-69% u zavisnosti od stepena stručne spreme i stepena obrazovanja. Statistika zaista pokazuje taj napredak, ali apelujem i sada na kandidata za premijera i ona je dobro upućena u tu problematiku, da mi moramo u narednim godinama da radimo na tome da moramo da uvedemo sistem platnih razreda. Naravno da nijednog trenutka na taj način ne ugrozimo stabilnost budžeta.

Mladi kada završe škole treba da se zaposle. Mi treba da obezbedimo jedan takav ambijent, da se zaposle u skladu sa svojim obrazovanjem, da napreduju u karijeri u skladu sa svojim radnim sposobnostima, u skladu sa svojim veštinama i siguran sam, dok to radimo, dok gradimo vrtiće i skraćujemo spiskove čekanja i kada mladi imaju stabilan i stalan posao, da su i to jedne mere koje na mala vrata uvodimo u smislu demografske politike i treba da nastavimo tim putem. Jedino ono što mladi žele jeste izvesnost i žele da na osnovu te izvesnosti mogu da planiraju budućnost u Srbiji.

Najveći potencijal jeste u mladim ljudima. Oni su najpravedniji i najhrabriji deo našeg društva. Mladost često prezire posledice i u tome jeste njena hrabrost i snaga svakog naroda jeste u mladim ljudima. Snaga naroda jeste u njihovoj pameti. Zato treba da investiramo u njihovo znanje.

Remark kaže da je najlepši grad na svetu onaj u kome je čovek srećan. Naše je da napravimo Srbiju takvom da se ravnomerno razvija, da svaki grad u Srbiji bude takav da mladi budu srećni u njemu i da rešimo konačno taj višedecenijski problem koji se odnosi na odliv mozgova.

Od Ministarstva za Evropske integracije očekujem da se snađe što bolje prema novoj metodologiji, da ostvari značajan napredan kada govorimo o pristupu Srbije EU. Srbija je u svakom smislu evropska zemlja i istorijski i kulturološki, sve više i ekonomski i mi to treba da zaslužimo svojim reformama i da uđemo u EU na jedan dostojanstven način, da budemo jedan kredibilan partner, da iskreno razgovaramo sa našim partnerima iz Brisela. Moramo da nastavimo da sprovodimo unutrašnje reforme. Moramo da nastavimo sa modernizacijom društva, da jačamo institucije, bez obzira da li će to neko potceniti u Briselu ili ne, mi to moramo zbog nas samih.

Siguran da ne možemo, niti se zanosim da možemo da menjamo EU, ali možemo da menjamo sebe u svakom segmentu. To je put kojeg treba da se držimo kada govorimo o evrointegracijama.

Veliki izazov stoji i pred ministrom koji je zadužen za turizam. Činjenica je da je ova oblast doživela ekspanziju krajem 2019. godine, da smo ostvarivali rekordne rezultate i po broju posetilaca i po prilivu novca koji je otišao u budžet od strane turizma, da je tokom pandemije ovaj sektor uzdrman svuda u svetu, pa i u Srbiji, ali smo zahvaljujući jednom ozbiljnom i profesionalnom pristupu u protekle dve godine vratili turističke potencijale Srbije na svetsku mapu.

Podatak za prvih šest meseci ove godine je da je 70% više turista došlo u Srbiju nego prethodne godine. navešću još jedan primer koji nije samo statistika, a to je da je u julu ove godine najveći svetski pretraživač za putovanja „kajak“ Srbiju uvrstio na vrhu liste najpoželjnijih destinacija za putovanje automobilom, uzimajući u obzir cenu i kvalitet usluga koji se dobija za taj novac.

Uspeh je što je veliki broj građana Srbije odlučio da koristi upravo domaće turističke kapacitete i to je rezultat jedne dobre promocije turizma u našoj zemlji. Tako da očekujem i od novog ministra turizma, gospodina Memića da će nastaviti ovim putem i da će turizam doživeti još veću ekspanziju i postati jedna još ozbiljnija grana u našoj privredi.

Moram da pohvalim i rad Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Nadam se i siguran sam da će gospodin Martinović nastaviti tim putem. Znajući kao kolegu, proveli smo ovde nekoliko godina zajedno. Ovo ministarstvo je u upola kraćem mandatu od onog zakonom predviđenog, uspešno završilo ranije započete projekte i aktivnosti, ali je razvilo i nove mehanizme, usluge i alate koji su u centar celokupne reforme javne uprave postavili građane.

Usvojena je i Strategija reforme javne uprave za period do 2030. godine, unapredili smo našu e-upravu, razvijamo nove elektronske usluge za građane i privredu, ali za pohvalu je i što je uspostavljen Centralni registar stanovništva. Jedna od novina koju je uveo rad ministarstva i koordinacije inspekcijskog nadzora za svih 46 inspekcija i to je u mnogome olakšalo posao na terenu. Nadam se da će ministarstvo, odnosno siguran sam, nastaviti da reformiše javnu upravu, da ona bude i dalje po meri svih nas i građana i privrede.

Rat u Ukrajini je po svojim posledicama, čini se, pomerio zemlju iz svoje ose. Takav je utisak. Pokazalo se da jedan sukob na geografski gledano malom prostoru se odrazio na čitav svet. Vodi se sada u svetu jedan pravi ekonomski rat. Naša uloga treba da bude u tome onoliko koliko možemo da doprinesemo miru. Mir je jedina reč koja je važna u ovoj situaciji. Svet se od početka rata okrenuo naglavačke. Živimo u jednim konfuznim i turbulentnim vremenima i samo normalnost i umerenost mogu da proizvedu jednu političku stabilnost.

Uvek kažem da na kraju mandata ocenjujemo rad Vlade po onome koliko je podignut životni standard građana, koliko smo podigli tu lestvicu. Ne mislim tu samo da je uspeh količina novca u budžetu ili količina novca na tržištu kojim se koristi privreda. Naš uspeh treba da bude i kvalitetno zdravstvo, kvalitetno obrazovanje, dobre socijalne usluge, pravosuđe koje je na zdravim temeljima, dobri međususedski odnosi, jedno pozitivno okruženje, razvijene institucije u punom demokratskom kapacitetu i ambijent koji će motivisati mlade da svoje znanje i veštine primene upravo ovde u Srbiji.

Bez obzira na krizu kroz koju prolazi čitav svet, smatram da imamo dovoljno mudrosti da se konsolidujemo i da je prevaziđemo.

Za kraj, hoću da citiram čuvenog ekonomistu i državnika Ludviga Erharda, koji kaže: „Nikakva ekonomska situacija ne može biti toliko beznadežna sa kojom ogromna volja i pošten rad jednog naroda neće izaći na kraj“. Smatram da to treba da bude jedna formula koju mi treba da primenjujemo u ovim teškim vremenima. Hvala.

Hvala, predsedniče Skupštine.

Poštovani predsedniče Republike, poštovani direktore Kancelarije za Kosovo i Metohiju, poštovani predstavnici Srba sa Kosova i Metohije, koleginice i kolege, pitanje i tema Kosova i Metohije godinama je u centru pažnje naše javnosti i uvek izaziva veliko interesovanje, pa tako i današnja sednica. I zato mi je žao što nekad uđemo u raspravu koja ne priliči jednoj ovakvoj sednici i jednoj ovakvoj temi.

Smatram da smo opet zakazivanjem i raspravom na ovoj posebnoj sednici pokazali odgovornost, pokazali smo ozbiljnost i spremnost da branimo naše nacionalne interese.

Dužni smo da iznova vodimo raspravu, dužni smo uvek da istini pogledamo u oči i dužni smo da na jedan objektivan način sagledamo jedno ovako osetljivo pitanje.

Mi iz SDPS ovu raspravu ne doživljavamo tako da se nadmudrujemo ovde i na ovoj temi ubiramo političke poene, da stranački poentiramo. Smatramo da nama treba ovde razgovor, da nama treba traženje najboljeg rešenja i potrebno nam je jedinstvo.

Retko gde se istorijski i etnički principi tako izoštreno i tako direktno sukobljavaju kao što je to slučaj na Kosovu i Metohiji i retko gde dva naroda tako čvrsto se drže svojih argumenata i ne odstupaju od njih, kao što je to slučaj u ovim pregovorima koji dugo traju.

Naš argument zasniva se uglavnom na istorijskim činjenicama i one su nesumnjivo na našoj strani, ali čini mi se da nemaju onu težinu koju bismo mi želeli da imaju.

S druge strane, princip na koji se pozivaju Albanci, a to je etnički princip, je nepravedan i često veoma opasan, jer takav princip ostavlja mogućnost za jedan tinjajući konflikt koji može da se raspiri u budućnosti.

Za nas Srbe je Kosovo izvor i srž nacionalnog i duhovnog identiteta. Budimo realni, pa možemo da vidimo da je za Albance to njihov dom, jer čine na toj teritoriji većinu stanovnika.

Ako se vratimo u prošlost, vek, vek i po, videćemo da su Albanci tačno znali uvek šta žele. Mi smo govorili ono što ne želimo. Ali, ipak sada ohrabruje činjenica da imamo konsenzus između predstavnika Srba na Kosovu i Metohiji i državnog rukovodstva i bar je to malo lakše u procesu pregovora, da u takvoj jednoj saglasnosti se donose kvalitetne odluke koje se primenjuju na terenu i koje olakšavaju život ljudima koji žive na toj teritoriji.

Mi možemo danas ovde i da raspravljamo i da potežemo pitanje da li smo mogli bolje da reagujemo dve ili tri decenije unazad, ali smatram da nam to ništa neće doneti dobro, ništa nam to neće pomoći.

Činjenica je i da od raspada SFRJ svaki predlog koji se ticao Kosova i Metohije je onaj naredni bio nepovoljniji za Srbiju. Takođe, svaki naredni predstavnik Albanaca sa Kosova i Metohije je bio radikalniji. Počeli smo od Azema Vlasija, preko Rugove, Adema Demačija, Hašima Tačija, Ramuša Haradinaja i sada Aljbina Kurtija.

Utisak je da je Azem Vlasi za Albina Kurtija Kisindžer, toliko je imalo prostora možda tada da se razgovara sa njim o konkretnim stvarima. Bez obzira na sve smatram da smo mi sada mnogo zreliji, da smo pragmatični, da donosimo odluke koje možemo da pretočimo u konkretna rešenja ma koliko to bilo nepopularno. Ali, kada tražimo rešenje za pitanje Kosova i Metohije moramo da uzmemo u obzir i političko istorijske činjenice i kulturna dešavanja, ali i spoljnopolitički faktor.

Nema nikoga među nama ovde ko nije svestan da je povratak na staro nerealan. Da li možemo da zamislimo da će milion i po Albanaca se vratiti na staro, da žive u državi gde bojkotuju njene institucije, ali s druge strane da li i Albanci smatraju da mogu da budu punopravan međunarodni subjekat sa punim kapacitetom bez podrške velikih sila? Ovde pominjem i Rusiju i Kinu kao stalne članice Saveta bezbednosti. Naravno, da je nemoguće i jedno i drugo. I zato moramo da vodimo jednu proaktivnu politiku, da idemo napred, da tražimo rešenje. Često se i sa naše strane, čini mi se, u poslednje vreme manje čuju predlozi da treba negujemo zamrznut konflikt. Zamrznut konflikt nije dobro rešenje ni za koga, nije dobar ni za nas, ni za ekonomski razvoj, ni za evropske integracije, ni za modernizaciju države.

Naš stav je da moramo da tražimo rešenje, da svako nerešeno rešenje, svako nerešeno pitanje vodi jednom konfliktu koji tinja i preti da izraste u ozbiljan sukob koji se može preliti na čitav region. To Srbiji u ovom trenutku nije potrebno kada imamo jedan stabilan pravno-politički okvir i kada imamo jedan zavidan ekonomski rast.

Nije suština da negujemo zamrznut konflikt jer s pravom možemo da se zapitamo šta će biti za 10, 30 ili 50 godina kada se taj konflikt odmrzne. Koliko će tada biti Srba na Kosovu i Metohiji? Sada ih ima manje od 100 hiljada, mislim da je možda optimistično, svaki 15 građanin na teritoriji Kosova i Metohije je Srbin. Kada pogledamo demografsku strukturu, kada pogledamo trendove jasno je da moramo da razmišljamo o takvim stvarima, da rešavamo probleme, oni se neće rešiti sami od sebe, neće nam se skinuti sve brige ako probleme gurnemo pod tepih i odugovlačenje nije saveznik nikome.

U ovom Izveštaju se vidi da je na Kosovu i Metohiji zaista jedno podeljeno društvo i u tako jednom podeljenom društvu vlada ozbiljna doza antagonizma između većine i manjine. Iskustvo je pokazalo da obično strada manjina, jer ne može dugoročno da trpi pritisak od te većine i često napusti svoje kuće i teritoriju na kojoj živi. Zato je važno da nastavimo da pružamo podršku ljudima na Kosovu i Metohiji i važno je da im pomognemo da imaju svoja radna mesta, da započnu sopstveni biznis.

Predsednik je malopre izneo podatak da se pomaže, pre svega, ljudima da dobiju krov nad glavom bilo da je to izgradnja novih domova, rekonstrukcija, građevinski materijal, izgradnja vodovodne mreže, telekomunikacionih sistema. Sve su to ozbiljne vrste pomoći, a naročito je važno da pomažemo u prosveti, da pomažemo u zdravstvu.

Moramo iz republičkog budžeta da nastavimo da stimulišemo i privredne aktivnosti na severu Kosova i Metohije, da podstičemo porodičan biznis, da pomažemo poljoprivrednicima, jer veliki broj ljudi živi samo od toga, a sa druge strane očigledno je, ko god ode tamo i vidi, da od strane Prištine nema pomoći, tu samo može da postoji opstrukcija u ovom trenutku. Naravno, osnovni preduslov je da se osigura bezbednost i da postoji mir.

Mi smo Socijaldemokratske partije Srbije pre nekoliko godina izneli konkretne predloge, konkretnu platformu, nismo ni tada bežali od ovog pitanja, nismo se skrivali, kao ni danas, nismo ispaljivali prazne floskule, jer od toga nemamo ništa.

Naš predlog je podrazumevao da se ovo pitanje rešava u nekoliko faza i predsednik naše stranke, gospodin Rasim Ljajić, je o tome govorio u javnosti. Prva faza bi podrazumevala rešavanje pitanje iz ekonomskih, odnosno trgovinskih oblasti. To podrazumeva slobodno kretanje ljudi bez ikakvih administrativnih ograničenja, zatim slobodan protok robe i kapitala i kada uklonimo te barijere i kada usaglasimo postojeće sertifikate, kada smanjimo obim sive ekonomije, sasvim je sigurno da će se još više robe iz centralne Srbije koju proizvode preduzeća na teritoriji centralne Srbije moći da se plasira na teritoriju Kosova i Metohije, i to se meri zaista u milionima evra.

Sledeća faza odnosi se na rešavanje statusa imovine. Moj kolega Krkobabić je malopre govorio o tome i izneo je konkretne podatke. Vrednost te imovine koja se odnosi na službene i poslovne zgrade i druge građevinske objekte do 1999. godine je takva da se meri u stotinama miliona evra. Na našoj strani u pregovaračkom procesu je i činjenica da se od 1966. do 1999. godine preko Fonda Federacije za kreditiranje nedovoljno razvijenih područja i autonomnih pokrajina slilo na teritoriju Kosova i Metohije 4,37 milijardi dolara, a od toga iz budžeta Republike Srbije, kao federativne jedinice tadašnje države, je otišlo 35,4% od te ukupne sume novca.

Kada govorimo o privatnoj svojini važno je da se vlasnicima vrati privatna svojina, da se obeštete na određeni način i na nama je da obezbedimo validnu dokumentaciju za svaki objekat, za svako zemljište da bismo mogli da polažemo pravo na to.

Ne treba zanemariti i važnost kulturne baštine. Jedno veoma važno pitanje. Spomenici kulture, crkve i manastiri na teritoriji Kosova i Metohije su od tolikog značaja da su oni deo najznačajnije evropske baštine. Nažalost, u poslednje vreme od strane Prištine dolaze najave da se upotrebi jedan novi pojam, pojam koji se zove – kosovska baština, ali to nije adekvatan pojam i mi moramo uporno da insistiramo da on ne sme ni u neformalnom smislu da se ustali, jer jednostavno svaka međunarodna konvencija, izveštaj UNESKO govori o tome da baština pripada državama, narodima, a ne može da pripada teritoriji.

Moramo da obezbedimo i da insistiramo da se obezbedi posebna zaštita za crkve, manastire i druge verske objekte, objekte od istorijske i kulturne važnosti, da se garantuje sigurnost sveštenicima SPC, ali i da se nađe dugoročno rešenje kojim bi se zabranila izgradnja industrijskih postrojenja, kao i urbanizacija poljoprivrednog zemljišta koje se nalazi oko crkava i manastira na Kosovu i Metohiji.

Dalje, moramo da insistiramo na formiranju Zajednice srpskih opština i u ovom Izveštaju sam video da je navedeno da su od strane međunarodnog faktora vršeni pritisci, naročito u julu i avgustu, na privremene institucije u Prištini da se formira Zajednica srpskih opština. Briselska administracija je tu na potezu. Priština mora da poštuje svoj deo dogovora, bar mi smatramo da mora, jer poštujemo i mi. Ako toga nema, kako ćemo onda imati poverenje jedni u druge da će svaki sledeći dogovor da bude ispoštovan.

Nakon što bi se postigao dogovor o svim ovim pitanjima, onda bismo mogli da težimo potpisivanju sporazuma o normalizaciji i garant tog sporazuma trebalo bi da budu velike sile. Opet napominjem da to treba da budu i Rusija i Kina, kao garant jednog dugoročnog rešenja. Važno je da se u pregovaračkom procesu krećemo napred. Ako je jedna strana zadovoljna, a druga nije, onda tu nema kvalitetnog rešenja.

Hteli ili ne mi moramo da gledamo u budućnost. Pominjemo često ovde i kosovski mit. Nesporno je da je kosovski mit duboko utemeljen u istorijskoj svesti srpskog naroda

Kosovski mit treba da nam posluži kao pokretač da gradimo temelje moderne države, ali ne sme ni da nas sputava da donosimo dobre odluke za nas i da stvaramo bolju budućnost.

Moramo da budemo razumni i odgovorni u svakom trenutku. Niko od nas, siguran sam, ne želi da prebaci ovo pitanje na teret budućim generacijama, jer ne želimo da im ostavimo u nasledstvo neraščišćene račune.

Mi smo mala zemlja slavne prošlosti. Dvadeseti vek je bio vek pobeda, ali i velikog stradanja. Smatram da treba danas da budemo razumniji. Uvek se setim kada govorim o tim velikim pobedama i stradanjima u knjizi o Milutinu, Danko Popović, kroz jedan od svojih likova, kaže: „Mi prvo izginemo, pa posle razmišljamo da li je trebalo, a drugi narodi rade drugačije. Oni prvo razmišljaju, pa i tada gledaju ako je ikako moguće da ne ginu“.

Zato smatram da mi danas moramo da budemo mudriji i sigurno to jesmo, sazreli smo kao društvo. U trenutku kada na međunarodnoj sceni ništa nije kao što je bilo, kada se vodi rat po Evropi ozbiljnih razmera, ne možemo da se pravimo imuni na to pitanje. Ne živimo pod staklenim zvonom. Sve se to odražava na nas i moramo da uvažimo sve te faktore koji dolaze spolja.

Znamo da su pregovori kompleksni, ni malo nisu laki. Lako je jedino kritikovati. Najteže je donositi dobre odluke i krupne odluke.

Poštovani predsedniče Republike Srbije, ja se nadam, bez obzira na tok današnje sednice, da ćete kada se završi ova sednica izaći iz ove sale sa uverenošću da imate veliku podršku Narodne skupštine. Znajte da postoji jedinstvo u narodu. Onda ćemo biti na dobrom putu, onda ćemo znati da smo na dobrom putu i to će biti vetar u leđa vama, kao pregovaraču.

Socijaldemokratska partija Srbije će i ubuduće, kao i do sada, snažno podržavati vaš rad i nadamo se da će se pronaći najbolje rešenje za sve građane na Kosovu i Metohiji. Važno je da se pregovori završe, odnosno da budu takvi da kao rezultat toga imamo mir i prosperitet. Hvala.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, najpre, želim da čestitam svim političkim strankama koje su ušle u parlament na ostvarenim izbornim rezultatima i nadam se da ćemo dobro sarađivati, iako nismo dobro počeli i nadam se da ćemo iskreno i uspešno raditi u korist građana Srbije.
Poslanici Socijaldemokratske partije Srbije podržaće predlog da gospodin Vladimir Orlić bude predsednik Narodne skupštine. Verujemo da će on na najbolji način voditi parlament, da će predstavljati Narodnu skupštinu kao centralnu instituciju zakonodavne vlasti.
U prilog tome mu ide iskustvo koje ima. On je već četvrti mandat poslanik u Skupštini Srbije, već osam godina je u ovim klupama, u prošlom mandatu je bio potpredsednik Skupštine.
I sam sam u prošlom mandatu kao šef poslaničke grupe sarađivao sa gospodinom Orlićem moje iskustvo je takvo da ovu svoju uverenost zasnivam na tome što je saradnja bila takva da je gospodin Orlić tada, a siguran sam da će i ubuduće težiti tome da napravi kompromis. Smatram da zna da nađe balans.
To se videlo prethodnih dana. Samo ko je nepošten može reći da nije tako bilo kada su poslaničke grupe razgovarale o raspodeli odbora i parlamentarnih delegacija.
Takođe, gospodin Orlić dobro poznaje kako funkcioniše organizaciona struktura Skupštine i dobro poznaje, zahvaljujući svom iskustvu, kakve su relacije među političkim strankama. Sve mu to ide u prilog i nadam se da će ispuniti naša očekivanja.
Ovaj prvi korak koji preduzimamo prilikom konstituisanja parlamenta kada biramo predsednika Skupštine je veoma važan. Važan je iz razloga što predsednik, upravo, na onaj način kako vodi parlament, negde i usmerava tok rada. Na svima nama je da se potrudimo da imamo ovde kvalitetne rasprave, da isporučimo najbolji mogući rezultat za građane Srbije u vidu zakona, u vidu drugih propisa koji regulišu društvene oblasti i koji regulišu oblasti u kojima funkcioniše država.
Očekujem i da poslanici svojim izlaganjem i predsednik buduće Skupštine svojim radom izgrade takav jedan odnos da doprinesemo zajedno smanjivanju tenzija, da negujemo minimum poštovanja, da stvorimo jedan normalan i zdrav ambijent za rad.
Normalno je da političke stranke imaju svoje programe, da imaju svoje ideologije, ideje i normalno je da se sučeljavaju oko toga, po tome su politički prepoznatljivi.
Ono što svima treba da bude zajedničko jeste poštovanje. Poštovanje ove institucije, njenog Poslovnika, Kodeksa ponašanja, a samim tim i poštovanje koje iskazuju prema građanima koji su glasali da mi danas budemo ovde i da ih predstavljamo. Uvek to kažem, poštovanje je ključna reč ukoliko želimo da izgradimo ugled Narodne skupštine i ukoliko želimo da povratimo poverenje građana u ovu instituciju.
Svedoci smo da se, ne samo prethodnih godina, nego, čini mi se i prethodne tri decenije, od obnavljanja višestranačkog parlamentarnog sistema slala jedna ružna slika iz Srbije i to zahvaljujući poslanicima koji su bili manje odgovorni, neodgovorni, koji su pribegavali neprikladnom rečniku, vulgarnostima, nasilnom ponašanju, svega toga je bilo, svega toga je bilo u ovoj sali. Tvrdim da više od 90% poslanika nisu takvi.
Zato treba svi zajedno da radimo, da pošaljemo jednu dobru poruku, jednu bolju sliku prema građanima Srbije. Svi smo skloni da govorimo o ugledu i rečniku koji se upotrebljava u Narodnoj skupštini.
Treba svako od nas da pođe od sebe i mi iz vlasti, i kolege iz opozicije i da preispitamo i analiziramo svoje govore, da vidimo kakve smo reči mi koristili. Pa, ako smo u stanju jedni drugima svašta da kažemo ovde u ovoj sali, gde delimo radni prostor, mi koji se srećemo u hodnicima i pozdravljamo se, šta će onda građani Srbije da pomisle o nama.
Zahvaljujući nižem cenzusu postigli smo bolju reprezentativnost u Skupštini. To je jedan pozitivan rezultat. Koliko znam, 15 poslaničkih klubova je formirano do sada.
Normalno je i od strane opozicije da dolaze kritike, normalno je i za demokratiju je produktivno da postoji aktivno opoziciono delovanje u parlamentu. Svaka kritika motiviše za vlast, svako sučeljavanje kvalitetnim argumentima, ovde u Skupštini, može da izrodi neku novu ideju, bolji zakonski akt, ali uvek treba da pravimo razliku između kritike i razliku između vređanja.
Svaka poslanička grupa je negde i odgovorna za nastupe svojih poslanika. Ja u ime mojih kolega iz Socijaldemokratske partije Srbije mogu da obećam da ćemo kao i u prošlosti raditi u skladu sa Poslovnikom, da ćemo se fokusirati i govoriti isključivo o tačkama koje su na dnevnom redu, bez ikakve namere da bilo koga uvredimo. Budući predsednik Skupštine, gospodin Orlić, slobodno mogu da kažem da imamo ubedljivu većinu da ga izaberemo, uvek može da računa na nas kada je u nastojanju da se efikasan rad, prikladan rečnik i međusobno uvažavanje ustale u ovoj sali kao jedna dobra praksa.
Ne zaboravimo da je parlament najviše institucija u našoj podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Sa druge strane sa svima nama, a i na predsedniku je odgovornost da ne budemo mesto koje će samo biti kancelarija koja će overavati bilo kakve akte koji dolaze od bilo koga. Pred nama su ozbiljni izazovi, pred državom su ozbiljni izazovi, pred nama poslanicima, pred predsednikom sigurno jedan kompleksan posao.
Taj posao ne predviđa samo ono što je utvrđeno Poslovnikom, da on saziva saziva sednice, da utvrđuje dnevni red, da vodi računa i stara se o toku sednica, već podrazumeva i koordinaciju između predstavnika odbora i parlamentarnih delegacija. To je naročito važno sada kada na polju spoljne politike imamo jedan veoma kompleksan i turbulentan ambijent.
Ne treba tu zaboraviti ni ulogu parlamentarne diplomatije. I to je jedna prilika da se kroz parlamentarne delegacije izborimo za što bolje mesto u Srbiji.
U parlamentarnim delegacijama, o čemu smo razgovarali prethodnih dana, ima predstavnika i vlasti i opozicije i sigurno je da i stranke artikulišu negde svoje interese na tim nastupima i zato je pred predsednikom parlamenta jedan ozbiljan posao da iskoordinira njihov rad da bi delegacije imale jedinstven nastup kada nas predstavljaju u inostranstvu.
Uveren sam da ćemo izabrati gospodina Orlića za predsednika. Od njega očekujem da na jedan objektivan, nepristrasan način vodi Skupštinu, da bude prvi među jednakima, želim mu uspešan rad, a nadam se i očekujem da ćemo svi zajedno na kraju ovog mandata moći da konstatujemo da smo dostojanstveno radili svoj posao i bili uspešni u njemu.
Hvala.

Hvala potpredsednice.

Poštovana ministarko, poštovani predstavnici ministarstava, koleginice i kolege, zakoni koji se odnose na sprovođenje izbornih procesa o kojima danas razgovaramo, koji su danas glavna tema na dnevnom redu, jesu rezultat jednog višemesečnog, a možda i višegodišnjeg rada kada govorimo pre svega o dijalogu između stranaka koje čine vlast i stranaka koje su u opoziciji, kako onih u parlamentu, tako i onih koje su bile van parlamenta. Sam proces tih razgovora nije bio jednostavan. Zato smatram da smo danas ipak postigli jedan uspeh, danas treba da finaliziramo jedan proces razgovora, ali naravno na tome ne treba da stanemo.

Kada kažem da imamo rezultat, vidi se po tome što za predstojeće izbore koji su najavljeni za april, pre svega predsedničke, parlamentarne, ali i za lokalne izbore, nema najava bojkota kao što je to bilo prošli put, tako da smo postigli uspeh kada govorimo o dogovoru konkretno izbornih uslova.

Smatram da ćemo na ovaj način unaprediti naš izborni proces, naš politički sistem, da je u interesu svih političkih stranaka da izborne uslove uskladimo sa modernim političkim tokovima.

Za SDPS najvažnije je da stvorimo jedan stabilan sistem, sistem koji će vratiti poverenje građana u izborni proces. Sistem koji će najbolje oslikati volju građana i pokazati realnu snagu političkih partija. Mi smo u taj proces razgovora o kome sam malopre govorio, ušli sa konkretnim predlozima, imali smo našu političku platformu, naravno nisu svi predlozi usvojeni. Tako da je možda i to još jedan pokazatelj da očigledno ni jedna strana u tim pregovorima nije zadovoljna u potpunosti, ali je to možda pokazatelj uspeha, jer ne možemo svi biti zadovoljni onim što smo razgovarali proteklih meseci.

Mi na ovaj način unapređivanjem izbornog procesa promovišemo osnovna ljudska prava, građanske i političke slobode i težimo zaista i doprinosimo stvaranju jednog otvorenog demokratskog društva gde će svako moći da izrazi svoju političku volju, političko mišljenje na slobodan način. Zato je važno da imamo kvalitetnu diskusiju da bismo pronašli konsenzus oko najvažnijih pitanja.

Kada govorimo o ovim rešenjima koja se tiču izbornog procesa, smatram da ne treba ovde da stavimo tačku, treba i dalje nastaviti sa razgovorima i unapređivati u kontinuitetu naš izborni sistem. Moguće je unaprediti pojedine delove izbornog procesa, izbornog sistema u kratkom periodu i mislim da ćemo to uskoro i videti, kada ovi zakoni stupe na snagu.

Takođe, činjenica je da mi već tri godine u kontinuitetu, s vremena na vreme, menjamo izborne uslove i podsetiću da kada se vratio višestranački sistem u Srbiji, da uslovi pod kojima su se tada odvijali izbori i danas zaista nisu jednaki, promenjeni su umnogome i imamo sada jedan drugačiji sistem koji je na snazi.

Iako donosimo zakone uoči raspisivanja izbora, moram da napomenem da je dogovor bio da se postigne sporazum šest meseci pre održavanja izbora. Mi smo taj dogovor ispunili i bilo je potrebno vreme da se sve te stavke iz dogovora pretoče u jedan pravni okvir, u preporuke i procedure, danas govorimo konkretno i o zakonima, i mislim da je vladajuća koalicija pokazala dobru volju, da je vladajuća koalicija održala reč i ovaj današnji dnevni red je zapravo potvrda toga da smo na vreme usvojili sve ono što smo dogovorili za okruglim stolom.

Zakon o izboru predsednika Republike u najvećem delu usaglašava se sa ostalim zakonima, a oni se odnose pre svega na izbor narodnih poslanika, odnosno zakone o lokalnim izborima. Suštinski će izbori za predsednika Republike biti održani po istim pravilima kao i u prethodnim ciklusima, kao i prethodnih 20 godina, s tim što ćemo imati ovim izmenama sada efikasnije izborne procedure.

Zbog rešavanja eventualnih pravnih procedura u vezi sa glasanjem u prvom krugu, drugačije će se određivati rok za drugi krug glasanja. Po važećem zakonu, taj rok je 15 dana od prvog dana glasanja, a sadašnji Predlog zakona predviđa da vreme počinje da se meri od dana kada je doneto rešenje o ponavljanju glasanja.

U vezi sa ponovnim glasanjem je i predlog koji podrazumeva da u procesu glasanja se precizno definišu stalni sastavi biračkih odbora. Podsetiću da je dogovor političkih partija da se privremeno uveća broj članova u stalnom sastavu organa koji su zaduženi za sprovođenje izbora. Ovo je jedan iznuđen potez, ali u svakom slučaju, ovo je jedna dobra mera, pre svega zbog toga što ćemo dati svim učesnicima na izborima šansu da imaju svoje predstavnike u relevantnim organima koji se bave izbornim radnjama. Morali smo da pronađemo jedan ovakav način da bismo izašli u susret i onim strankama koje nisu učestvovale na izborima, onim strankama koje nisu prešle cenzus i koje se ne nalaze danas u parlamentu. Na ovaj način oni će imati svoje predstavnike u Republičkoj izbornoj komisiji i to je plus za celo naše društvo. Bez obzira što je izuzetak, smatram da smo napravili jedan pozitivan iskorak kada govorimo o izbornom procesu.

Ni novi Zakon o izboru narodnih poslanika ne menja suštinske aspekte izbora. U Srbiji i dalje ostaje jedna izborna jedinica, ostaje proporcionalni sistem, cenzus ostaje na 3%, mandati se raspodeljuju po "Dontovom obrascu", tako da sve ono, čini mi se, što je ranije bilo propisano u formi određenih procedura, uputstava, onde gde je trebalo ispraviti određene nedostatke, sada smo pretočili u zakonsku normu i na taj način mi smo otklonili mnoge nedoumice koje su se mogle javiti u prethodnim slučajevima.

Još jedna novina koju predviđa novi zakon odnosi se na formiranje izbornih komisija jedinica lokalne samouprave. Ovo je izuzetno dobar predlog, jer je iskustvo od ranije pokazalo da nije postojala ta najbolja spona između RIK i biračkih odbora kao organa koji se bave sprovođenjem izbora. Morali su članovi RIK da na različite načine dođu do biračkih odbora, pa su tako svoje članove ili zamenike članova slali kao koordinatore određenim okruzima, a ovi su pri tom davali uputstva, formirali određena radna tela, itd. Znači, bili su jedna ozbiljna tehnička podrška u sprovođenju određenih izbornih radnji. Sada smo zakonski regulisali i ovo pitanje i osim što će biti efikasnija procedura, smatram da će umnogome i olakšati rad RIK u budućnosti.

Za pohvalu je i izmena koja se odnosi na deo koji se tiče prigovora, odnosno objavljivanja rezultata izbora. Po novom zakonskom rešenju, donosi se obaveza objavljivanja svih odluka RIK na zvaničnom sajtu i prigovori počinju da se računaju, odnosno dan kada može da se prigovori na bilo kakvu odluku, jeste onda kada se rezultat objavi na zvaničnom sajtu RIK-a. Mislim da je to od ključnog značaja za obavljanje svih neophodnih radnji u izbornom postupku, koji zaista po prirodi često bude kratak, a često bude i hitan.

Zarad uvida javnosti u proces glasanja, važna je novina u Zakonu, u članu 55, gde se navodi da birač ima pravo da zatraži od lokalne izborne komisije informaciju o tome da li je u izvodu iz biračkog spiska evidentirano da je glasao na izborima. Republička izborna komisija propisuje način ostvarivanja prava na informaciju o tome da li je evidentirano da je neki birač glasao. Na ovaj način otklanjamo svaku eventualnu sumnju u onaj deo koji se tiče glasanja da neko posumnja da je neko možda glasao umesto njega, ili ako on nije izašao da glasa, da njegov glas je postao upitan. Mislim da je ovo jedan dobar mehanizam da svako može da proveri i da odbrani svoje biračko pravo.

Novina ima mnogo, ja pokušavam da izdvojim samo ono što je najvažnije. Olakšavajući predlozi se odnose na prikupljanje potpisa, a sadržani su u zakonu o lokalnim izborima. Broj potpisa sada je preciziran i odnosi se u odnosu na broj birača na teritoriji određenog grada ili opštine. Pokušaću i da slikovito to prikažem.

Recimo, u mom gradu, u Kraljevu, za punu izbornu listu od 70 odbornika bilo je potrebno prikupiti 2.100 potpisa. Po novom zakonskom rešenju, sada je dovoljno 1.000 potpisa. To će, naravno, olakšati mnogim političkim subjektima da uđu u utakmicu kada govorimo o izborima, da izmere svoju snagu i na taj način ćemo možda dobiti bolju reprezentativnost, pre svega u lokalnim skupštinama.

Kada govorimo o Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti, veoma važan zakon, veoma osetljiva tema pre svega što su građani, odnosno birači zainteresovani i veoma je važno da znaju da se prate tokovi novca i da javnost ima uvid kako stranka troši novac.

Takođe, veoma je važno da se ispoštuju svi oni rokovi koji se odnose na podnošenje izveštaja. U tom smislu je važno dati određena ovlašćenja, odnosno mehanizme Agenciji za sprečavanje korupcije. Pre dve godine su bile izmene ovog zakona, koje su pratile izmene Zakona o sprečavanju korupcije, Agencije za sprečavanje korupcije i odnosile su se na onaj deo da ne može da dolazi do zloupotrebe javnih resursa tokom izborne kampanje. Mislim da smo i tada napravili jedan pomak, ali u svakom slučaju želim da istaknem da je sve to jedno vrednosno pitanje, pitanje jedne političke kulture. Onog trenutka kada svi mi zajedno budemo delovali tako da osudimo bilo kakvo korišćenje javnog resursa za ostvarivanje nekakve komparativne prednosti tokom izbornog procesa znaćemo da smo tada uspeli, a naravno to podrazumeva i promenu određenih vrednosti u samom našem društvu.

Za nas iz SDPS ove izmene i dopune zakona nisu važne samo iz razloga što se mogu primeniti na sledećim izborima, dakle na proleće 2022. godine, već to smatramo kao unapređenje izbornog procesa na duži rok. Verovatno ćemo i u narednom periodu imati još dobrih predloga koje ćemo pretočiti u zakonske norme da bi naš politički sistem bolje funkcionisao.

Važno je naravno da i sve političke strane, to uvek ističemo, budu zastupljene u medijima, da imaju ravnomeran tretman, pre svega mislim na javni servis. Važno je da se ažuriraju redovno birački spiskovi. Tu mogu da pohvalim Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu da dobro radi svoj deo posla.

Svedoci smo ipak da od obnavljanja višestranačkog sistema u Srbiji se pravi takva atmosfera da uvek ona strana koja izgubi na izborima krivi za to nekog drugog. Nikad krivicu ne pronalazi u sebi, uvek jedna strana bude nezadovoljna. Želimo da napravimo takve uslove da izbori budu slobodni, da budu izbori pošteni, da kada se završe da političke partije, odnosno učesnici pruže ruku jedni drugima, čestitaju na rezultatu i dalje se nastavi sa formiranjem izvršne vlasti.

Za kraj, za nas iz SDPS veoma, veoma važan zakon je Zakon o socijalnom preduzetništvu, koji je takav da imamo velika očekivanja od ovog zakona, jer sada na jedan pravi način po prvi put uvodimo ovu kategoriju u naš ekonomski, odnosno u naš pravni sistem. Ovaj zakon treba da bude korak ka socijalno uređenoj državi.

Na ovaj način treba da postignemo, ja ću govoriti samo o tom delu, o socijalno osetljivim grupama, da takve grupe budu integrisane u naše društvo. Ne govorim to samo u kulturnom ili u nekom drugom smislu, ovde konkretno mislim o privrednom smislu, u smislu privrednih aktivnosti. Svi građani treba da imaju taj osećaj pripadnosti. Treba da imaju osećaj da doprinose društvu, da učestvuju u razvoju privrede naše države, a sa druge strane preduzetnici moraju da imaju razvijenu društvenu odgovornost, a država mora da podstiče socijalno preduzetništvo. To je, u svakom slučaju, jedno efikasno sredstvo kada govorimo o borbi protiv siromaštva, koja je izražena svuda u svetu, kada govorimo o borbi protiv nezaposlenosti, naročito za tako osetljive grupe, za osetljive društvene grupe koje su ili u sistemu socijalne zaštite ili su teže zapošljive grupe.

Na ovaj način, ovako usmerenim merama, mi zaista težimo onome o čemu SDPS uvek govori, a to je da postanemo društvo jednakih šansi. Hvala.

Hvala, potpredsednice.

Poštovani ministre, poštovani narodni poslanici, SDPS će, naravno, podržati današnji predlog koji je na dnevnom redu, pre svega, jer ga posmatramo kao deo jednog sveukupnog paketa pomoći, dakle, jedan deo mozaika koji je počeo da se sklapa još na proleće 2020. godine. Ono što je važno, to je da su mere koje su donete u tom trenutku bile pravovremene, dakle, u pravom trenutku.

Zato nema sumnje da ćemo podržati ovaj predlog, jer se pokazalo do sada da svaka mera koja je doneta i koja je došla od strane Vlade Srbije, bilo da se radi o pomoći upućenoj direktno građanima ili da se radi o pomoći koja je upućena privrednicima, da se svaka ta pomoć višestruko isplatila.

Naravno, ono što je najvažnije, to je da je i Vlada Srbije, a i mi ovde u parlamentu smo podržali takve odluke da se podrži, pre svega, naš zdravstveni sistem, jer je zdravlje građana bilo na prvom mestu, i dan danas je na prvom mestu. Važno je da naš zdravstveni sistem funkcioniše na jedan dobar način, da nismo imali paralisano zdravstvo za vreme trajanja korone, ali takođe ono što je važno, to je da funkcioniše privreda.

Kada je počela pandemija zbog virusa Kovida, najveći strah je upravo bio da će privreda da se parališe, da se neće održati nivo privrednih aktivnosti. Poseban je fokus bio na tome da se sačuvaju radna mesta, dakle, da ne dođe do zatvaranja fabrika i da sačuvamo tu stopu nezaposlenosti, da bude na prihvatljivom nivou. Mislim da mi danas možemo da konstatujemo da smo napravili ogroman uspeh i da smo taj cilj, koji smo postavili na početku, ispunili.

Ono što je važno, takođe, jeste da je i Vlada postavila prioritete na samom početku, odnosno da je dobro locirala one oblasti gde je pomoć najpotrebnija.

Ministar je malopre govorio o tome da je turizam bio jedna od grana koja je pretrpela velike gubitke, ne samo kod nas, nego svuda u svetu. Zato je ta pomoć koja je došla hotelijerima bila dobrodošla.

Takođe, dobre su bile i one pomoći koje su se odnosile na isplatu minimalnih zarada. U istom tonu mogu da govorim i o ovoj pomoći koja dolazi mladim ljudima. Smatram da je to jedan dobar signal za naše mlade, da država misli o njima.

U svakom slučaju, smatram da će taj novac koji ode u ruke mladim ljudima, da se vrati natrag u sistem, jer će oni kupovinom nekih proizvoda ponovo taj novac upumpati, deo novca, u budžet i na taj način, zavrtećemo jedan točak, kao što to radimo sve vreme, i održati nivo privrednih aktivnosti.

U svakom slučaju, SDPS podržaće ovu meru, kao što smo i ranije to činili. Hvala.

Hvala, potpredsedniče.

Poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstava, smatram da je danas možda najvažnija tema Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom. Za nas iz SDPS svakako u fokusu uvek kada govorimo o ovakvoj jednoj oblasti.

Sami statistički podaci govore o tome da mi već decenijama unazad imamo ozbiljan problem, kada govorimo o demografskoj slici Srbije, ali sa druge strane činjenica je i da smo ozbiljno pristupili ovom problemu tek u nekoliko poslednjih godina, možda poslednjih pet godina, da na jedan veoma ozbiljan i sveobuhvatan način pokušavamo da rešimo pitanje demografije u Srbiji.

Sama činjenica da smo i mi kao ovaj skupštinski saziv podržali 2020. godine osnivanje Ministarstva za brigu o porodici i demografiju govori da smo podigli na jedan viši nivo temu koja se bavi demografijom u Srbiji. Ovim izmenama i dopunama zakona mi ćemo stvoriti uslove koji treba da ohrabre mlade u smislu podsticaja rađanja, odnosno da dobiju adekvatnu materijalnu podršku.

Posebno bih u tom smislu izdvojio jednu novu meru, i ministar je malopre to izdvojio i kolege moje pre mene, a to je pravo na novčana sredstva za izgradnju, učešće u kupovini, odnosno kupovinu porodično stambene zgrade ili stana po osnovu rođenja deteta.

Ova nova mera je veoma važna. Zašto to ističem? Zato što očigledno da nerešeno stambeno pitanje zna da obeshrabri mlade ljude da stvaraju porodicu ili da šire porodicu. Smatram da je kod mladih često prisutan strah upravo kada nemaju krov nad glavom i to je možda nekada i podsvesni strah da li će moći da priušte svojoj porodici sve ono što smatraju da treba i na taj način retko donose odluku da imaju decu i odlažu taj krak za neke kasnije godine.

Smatram da ovako jedna mera uliva sigurnost, pre svega mladim ljudima, da će na jedan efikasan, na jedan povoljan način rešiti stambeno pitanje.

Kada sam govorio o tome da je država najozbiljnije počela da se bavi ovom temom poslednjih pet godina, moram i da navedem nekoliko odličnih koraka koji su u prethodnom periodu preuzeti. Pre svega, proširen je broj korisnika koji mogu da ostvare pravo na materijalnu pomoć i veća je finansijska podrška kada govorimo o ukupnoj sumi novca koja se izdvaja za ovo pitanje.

Drugo, svaka zaposlena žena za vreme porodiljskog odsustva ima garantovanu naknadu za vreme odsustva i ona ne može biti od minimalne zarade u trenutku kada stupa na odsustvo. To je veoma važno, a uslov za to je da ima bar jednu evidentiranu osnovicu na koju su plaćeni doprinosi. Podsetiću da je pre toga uslov bio da žena mora da ima radni staž u trajanju od šest meseci minimum, da bi mogla da koristi jedno ovakvo pravo.

Takođe, majke koje imaju bolesno dete mogu da koriste naknade, zarade uz dodatak koji im pripada po osnovu prava za pomoć i negu drugog lica, konkretno za dete. U povoljnijem položaju su i žene koje žive u selima i koje se bave poljoprivredom, pa su samim tim i poljoprivredne osiguranice. Na osnovu toga mogu da ostvare pravo na ostale naknade po osnovu rođenja deteta i nege deteta, što ranije nije bilo moguće dok nismo usvojili ove zakonske izmene.

Podaci govore i činjenica je zaista da smo 2019. godinu dočekali sa boljim rezultatima nego što je to bio slučaj prethodnih godina. Dakle, nove mere su odmah dale rezultate i tada je u toj godini u Srbiji rođeno više dece i naročito ohrabruje taj podatak da je rođeno više dece nego kada uporedimo sve zemlje u okruženju, znači sve zemlje koje su pripadale nekadašnjoj Jugoslaviji, uključujući i naše susede Bugarsku, Albaniju i Mađarsku. To je jedan podatak koji uliva nadu da će ove mere postići zadovoljavajuće rezultate.

Međutim, za analizu ostaje da vidimo da li je ta 2020. godine, verovatno jeste zbog korone, dovela do toga da imamo slabije rezultate na ovom polju.

Takođe, za analizu je i uvek za diskusiju povezanost ekonomskih uslova i stope nataliteta. Sigurno je da su finansijski momenat i materijalni status važan faktor kada govorimo o povećanju stope nataliteta. Međutim, iskustvo pokazuje da to nekada nije presudan činilac. Najbolji primer za to su razvijene zapadnoevropske države, Francuska, Nemačka, Belgija itd, da ne nabrajam, gde su plate visoke, životni standard je visok, a stopa nataliteta niska. Doduše, oni na drugi način rešavaju problem demografije, tako što uvoze radnu snagu i tu dobijaju duplu korist. Oni, zapravo, dovode stručnjake iz drugih zemalja, dobijaju produktivne radnike, a sa druge strane dobijaju i ljude koji su u najboljim reproduktivnim godinama i na taj način nadomešćuju taj pad nataliteta u svojim zemljama.

To je onaj deo gde treba država da bude na potezu. To je ono što mi danas i radimo ovde u parlamentu kada usvajamo ovakve zakonske izmene. Dakle, mi treba da radimo na tome da se konstantno povećava životni standard kod nas, da ekonomski razlozi ne budu motiv za odlazak mladih iz zemlje. Ovakvim merama mi unapređujemo populacionu politiku i stvaramo bolje uslove i podižemo životni standard građana.

Pitanje planiranja porodice je kompleksno. Svako ima svoj lični razlog kada donosi odluku da li će formirati porodicu, da li će proširiti porodicu i to je veoma osetljivo pitanje. Ali, sa druge strane, odluka je na mladima da stvaraju porodicu i da podižu decu. Uvek možemo da postavimo pitanje da li postoje idealni uslovi za formiranje porodice. Kada bismo se bavili time šta sve treba da skockamo u životu, možda bi ta odluka o formiranju i proširenju porodice bila prolongirana za neke kasnije godine. Sada je prosečna starost majke pri rađanju prvog deteta 28,8 godina. Podsetiću da je pre pola veka ta granica bila, odnosno ta prosečna starost bila 22,2 godine.

Taj trend odlaganja rađanja nije karakterističan samo za naše podneblje, već je svuda u Evropi prisutan. Nekada su primeri ljudi, kada govorim o tom vremenu od pre pola veka i više, koji su imali nekoliko dece i bila je veća stopa nataliteta, a živeli su u mnogo težim uslovima. Jednostavno, pedesetih godina prošlog veka jedna porodica u proseku je imala 4,7 dece, a sada je ta stopa na 2,4. Očigledno je da su mogućnosti bile male, životni standard je bio nizak, ali želja za većom porodicom je bila veća. Očigledno je, na osnovu svih ovih podataka, da su se promenile određene društvene vrednosti i kod nas. Statistika i finansijska podrška su jedno, a vrednosti, verovanja i stavovi su sasvim druga medalja ove priče.

Usvojili smo moderan način reprodukcije kao rezultat jednog trenda u svetu. Mladi kao prioritete postavljaju obrazovanje, osamostaljivanje, karijeru, pa onda, tek na kraju, stvaranje i širenje porodice. Činjenica je da se roditeljstvo odlaže za kasnije godine života. Kada ljudi završe fakultet, onda oni rešavaju pitanje zaposlenja, pa onda grade karijeru, pa rešavaju stambeno pitanje i tek onda se odlučuju da postanu roditelji. Upravo ovakve mere treba da doprinesu tome da oni imaju jednu sigurnost, da reše što pre stambeno pitanje i da što pre donesu odluku da stvore porodicu ili da prošire porodicu. To je onaj deo gde je država zadužena da pomogne na jedan adekvatan način.

Opet kažem da je ovo trend koji je prisutan i u Evropi. Podaci ukazuju da se u polovini zemalja sveta rađa manje dece i na taj način se smanjuje stanovništvo. Matematika govori isto. Matematika kaže da kada prosečna cifra rađanja dece padne ispod 2,1% stanovništvo počinje da se smanjuje. Onda preti opasnost svima u Evropi da dođu u situaciju kao što je Japan, da u jednoj zemlji ima više deka i baka nego što ima unuka.

Kao prepreku za širenje porodice mnogi bračni parovi navode da ne poseduju sopstveni stan ili kuću, da nemaju stalan posao ili da nemaju dovoljno visoku platu. Mi ovakvim merama, pre svega kada govorimo o finansijskoj podršci, ali i o onoj podršci kojom se govori da mladi što pre mogu da dođu do stana, mi pomažemo mladima da lakše dođu do krova nad glavom, a finansijska pomoć treba da garantuje da mogu da priušte sve što je neophodno za podizanje deteta. Ovakvim merama populacione politike šaljemo poruku mladima da mogu da računaju i na izvesnost i na sigurnost.

Najnovije mere pozitivan su signal mladima, da država čini sve da stvori uslove da mladi pod jednakim uslovima najpre mogu da se obrazuju, a zatim da u skladu sa svojim obrazovanjem nađu i adekvatan posao, da budu nagrađeni za svoje znanje, da budu nagrađeni za svoje veštine.

Kao pozitivan primer navešću jedan događaj od danas. Danas je predsednik Republike uručio ugovore o zaposlenju najuspešnijim diplomcima svih medicinskih fakulteta i srednjih medicinskih škola Srbije, tako da je 711 mladih ljudi danas dobilo posao. To je najbolja poruka države da računa na te ljude, da računa na njihovu stručnost, da oni svojim znanjem, svojim idejama mogu da unaprede naše društvo.

Za pohvalu je i projekat države koji se odnosi na dodelu bespovratnih sredstava parovima koji žele da kupe kuću u seoskim sredinama. Na taj način rešavamo i jedno drugo pitanje migracije, a to su unutrašnje migracije, gde je zapažen trend da se ljudi iz ruralnih područja sele u gradove i da ta sela jednostavno ostaju prazna. Kada pogledamo statističke podatke, videćemo da je jako loša situacija na jugu Srbije i na istoku Srbije. Crna Trava mislim da beleži jedan negativan, neslavan rekord kada govorimo o stopi nataliteta. Za pohvalu je i što gradovi i opštine prepoznaju demografske probleme na lokalu i u skladu sa tim preduzimaju adekvatne mere.

Reći ću nešto i pohvaliću mere koje preduzimaju čelnici grada iz koga ja dolazim, tj. iz Kraljeva. Grad Kraljevo već nekoliko godina podržava projekat koji se zove „Tri plus“, a on podrazumeva da porodice koje imaju troje i više dece dobijaju 30% popusta na sve komunalne usluge. S obzirom da je teritorija grada velika i s obzirom da određeni stanovnici grada koji žive u selima ne koriste sve komunalne usluge, za takve ljude predviđena je jednokratna godišnja pomoć u iznosu od 10.000 dinara. Mislim da je to jedna poštena preraspodela iz gradskog budžeta. Mogu da kažem da tu jednokratnu pomoć, oni koji ne koriste olakšice prilikom plaća komunalnih usluga, koristi preko 2000 porodica sa teritorije grada Kraljeva.

Takođe, iz gradskog budžeta se od 2016. godine izdvajaju sredstva za finansiranje četvrtog i petog pokušaja vantelesne oplodnje. Važno je da imamo sluha i na Republici i na lokalnom nivou i da opštine lociraju problem na pravi način, da usmere pomoć i da je to najpotrebnije. Mislim da ćemo tako na najbolji način popraviti našu demografsku sliku.

Kada raspravljamo o Izveštaju RATEL-a, mi smo uspostavili jednu dobru praksu i na taj način ostvarujemo nadzornu ulogu, kada govorimo o parlamentu. Od RATEL-a, pre svega, očekujem da bude u funkciji zadovoljenja prava potrošača, odnosno građana koji koriste usluge mobilne telefonije na prvom mestu, ali i ostalih sredstava komunikacije iz ove oblasti.

Kada je pre 17 godina osnovana Agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge, postavljen je zadatak da agencija treba da obezbedi efikasno sprovođenje i unapređivanje utvrđene politike u oblasti telekomunikacija i da to bude u cilju daljeg razvoja telekomunikacija i stvaranja uslova za uspostavljanje informacionog društva. Upravo na osnovu Izveštaja možemo proceniti koliko se uspešno sprovode ove mere, odnosno koliko su uspešno zadaci ispunjeni.

Navodi se u Izveštaju za 2020. godinu da je RATEL nastavio sa aktivnostima koje su usmerene na stvaranje slobodnog i otvorenog tržišta, uz garantovanje ravnopravnog položaja svim učesnicima. Važno je da se unapređuje kvalitet usluga. Važna je i zaštita korisnika usluga i informaciona bezbednost. Pre svega, tu mislim na onu osetljivu kategoriju stanovništva, na decu, da vodimo računa da nam deca pre svega budu bezbedna na internetu. Važan je i kvalitet mreže. Čuli smo malopre da je prosečna ocena 81 poen, što je dobro. Dobro je i što su svi podaci izloženi javnosti na uvid, što svako može da ode na sajt RATEL-a da vidi kvalitet svake mreže mobilnih operatera i na osnovu toga da donese lakšu odluku da se opredeli prilikom izbora operatera.

Kada su građani zadovoljni, to je onda najbolji pokazatelj rada i RATEL-a i Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, jer znam da oni blisko sarađuju. Tako da, poslanici Socijaldemokratske partije Srbije glasaće za ovaj izveštaj, ali i za ostale izveštaje i predloge zakona koji se nalaze na dnevnom redu. Hvala.

Hvala, potpredsedniče.

Poštovani gospodine Pantiću, poštovane koleginice i kolege, imali smo prilike u prethodnih godinu dana, odnosno u ovom sazivu da često iznesemo svoje stavove o radu sudija i često su o tome govorile moje koleginice Danijela Veljović i Sanja Jefić Branković, kao i danas pre mene što je govorila koleginica. Zaista stav Socijaldemokratske partije Srbije po tom pitanju jeste da moramo težiti nezavisnom pravosuđu.

Potegla se uvek, i često u tim raspravama u poslednje vreme, tema oko referenduma. Naravno, naš stav je da što više građana treba da izađe na referendum kako bismo pokazali legitimitet i dali legitimitet jednom takvom procesu, a na nama poslanicima je da građanima objasnimo šta konkretno znače ustavne promene i da se one tiču samo onog dela koji se odnosi na pravosuđe, a ne kao što neke druge političke partije pokušavaju u javnosti da predstave, da se radi o nekim temama koje uopšte nisu predmet referenduma, odnosno ono o čemu će građani odlučivati 16. januara.

Ono što želim danas da istaknem i o čemu želim da govorim jeste, kada govorimo o izboru, odnosno listi kandidata za članove Saveta Komisije za zaštitu konkurencije, nešto o samoj Komisiji i pred kandidatima koji budu izabrani je jedan značajan zadatak, jedan važan zadatak, a zadatak same Komisije jeste pre svega, promovisanje kulture takmičenja na otvorenom, slobodnom tržištu, ali sa druge strane, zadatak komisije jeste da uoči sva ona ograničenja koja mogu da postoje na takvom jednom tržištu i da sankcioniše neke slučajeve kada preduzeća deluju protivno zakonima tržišta, pre svega kada se radi o dogovoru o cenama sa konkurentima, kada se radi o zloupotrebama na tržištu, ali i kada pokušava da se kontroliše tržište putem određenih mehanizama, kao što su koncentracija, spajanje ili ukrupnjivanje kompanija.

Uloga koju Komisija ima u razvoju i očuvanju zdrave ekonomske i privredne klime jeste veoma važna. Svaka država koja želi da podstiče preduzetnički duh svojih građana mora da brine o tome da svaki građanin koji se bavi preduzetništvom, svaka nova kompanija koja uđe na tržište, da ima podjednak tretman kao i one kompanije i preduzeća koje su već na tržištu. Tu je važna uloga Komisije za zaštitu konkurencije, pre svega da otkloni najveću prepreku na tržištu, odnosno najveću prepreku koja treba da dovede do zdrave konkurencije, a to je da nastanu monopoli.

Monopol je suprotnost zdravoj konkurenciji. On je omiljen samo tamo gde se bogatstvo stiče uz nečiju pomoć i uz razne privilegije. Sprečavanje monopola važno je jer samo postojanje monopola, eventualno, može da ima negativan uticaj, pre svega kada govorimo o robama i uslugama, kada se to odnosi na cene, na kvalitet, ali i na ponudu proizvoda i usluga na tržištu.

Pošto u slučaju postojanja monopola kupci nekada nemaju alternativu, monopolista je u položaju da neometano podiže cene, naročito kada se radi o onom situacijama gde te cene nemaju zamenu, odnosno građani ne mogu da ih se odreknu i to su određeni proizvodi, kao što su osnovne životne namirnice.

Kada govorimo o kvalitetu robe ili pružanju usluge, situacija je slična, bez pritiska i bez stalne konkurencije, odnosno pritisaka od strane konkurenata. Monopolista nikada neće imati motiv da radi na kvalitetu proizvoda, da podiže kvalitet usluge i potrošači su onda silom prilika usmereni na proizvode i usluge takvi kakvi jesu. I, u ovom slučaju kada postoji zdrava konkurencija, ona je uvek na strani potrošača. Kada postoji više konkurenata na tržištu, oni jedni druge motivišu da kontinuirano poboljšavaju kvalitet robe i usluga i na taj način opstaju na tržištu.

Naravno, kada je prisutan monopol, potrošačima je sužen izbor robe, a sloboda izbora je jedan efikasan mehanizam koji pritiska proizvođače da vode računa i o ceni, i o kvalitetu, ali i o afinitetu potrošača.

Važno je da Komisija za zaštitu konkurencija prati kretanje na tržištu, da budu zadovoljni građani, da budu zadovoljni potrošači, ali i da svi na tržištu igraju pod jednakim uslovima. Hvala.

Hvala, potpredsednice.

Poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstava, koleginice i kolege, sama situacija od pre 10 i možda malo više godina kada je došlo do kolapsa na svim svetskim berzama i kada se to prelilo i na manje berze, kao što je i Beogradska berza, govori nam koliko je važan Zakon o tržištu kapitala. Od ovog zakona očekujem u budućnosti da stvori jedan takav ambijent koji će poslati pozitivnu poruku i koji će biti pozitivan signal stranim investitorima i koji će povratiti poverenje u ovu vrstu imovine, odnosno u trgovinu ovom vrstom imovine.

Cilj je da naš pravni sistem garantuje pre svega sigurnost svim učesnicima na tržištu, da naše tržište postane atraktivnije za investitore, da uslovi za pristup i poslovanje na tržištu budu jasno propisani i da budu lako prepoznatljivi od svih onih koji žele da posluju.

Takođe, na ovaj način usklađujemo naše zakone sa pravnim okvirom Evropske unije i samom implementacijom ovakvih pravnih normi koje svuda važe u Evropi i važe u razvijenim zemljama sveta mi ćemo postići to da pristup našem tržištu bude olakšan, da investitori bolje i efikasnije posluju na tržištu. To će naravno sa druge strane i motivisati davaoce da emituju hartije od vrednosti i olakšaće im put da na jedan ovakav način dođu brže i efikasnije do novih finansijskih sredstava koji su neophodni za poslovanje. Sve to dovodi do većeg prometa i do razvoja tržišta kapitala, a nama je važno da radimo na razvijanju jednog konkurentnog, produktivnog, efikasnog tržišta kapitala sa širokim spektrom finansijskih instrumenata i usluga.

Podsetiću i da je Vlada Republike Srbije nedavno usvojila Strategiju za razvoj tržišta kapitala, i to za period od 2021. do 2026. godine, i ta strategija treba da stvori dobru osnovu za korišćenje šire lepeze finansijskih instrumenata u korist privrede, ali i u korist stanovništva.

Dugoročni cilj je da se smanji zavisnost malih i srednjih preduzeća od bankarskog finansiranja, da se smanji zavisnost takvih preduzeća od državnih subvencija, da se kroz nove finansijske mogućnosti dalje radi na ubrzanju ekonomskog rasta, da se više ulaže u inovativnu industriju i, naravno, sve to treba da doprinese otvaranju novih radnih mesta.

Predlog Zakona o elektronskom fakturisanju odnosi se zapravo samo na utvrđivanje novih rokova, na pomeranje rokova koje se odnose na početak primene određenih obaveza koje proizilaze iz zakona. Zakon o elektronskom fakturisanju je već uticao da se poveća vidljivost transakcija koje se obavljaju između subjekata u javnom sektoru, kao i između subjekata u privatnom sektoru.

Postupak izdavanja faktura elektronskim putem, kao i plaćanje je mnogo brži, jeftiniji je, a mogućnost greške je svedena na minimum. Prelaskom na elektronsko fakturisanje postižu se uštede, pre svega prilikom korišćenja poštanskih usluga. Kompanije koje izdaju veliki broj faktura, kao što su npr. preduzeća iz oblasti veleprodaje, moraju da računaju na izdvajanje određenih novčanih sredstava samo za ovaj postupak, za ovu proceduru.

Elektronsko fakturisanje na ovaj način donosi preduzećima uštedu i do 60%. Ja ću pokazati na jednom slikovitom primeru, npr. ako samo poštanska usluga košta 75 dinara, ako jedno veliko preduzeće izda mesečno hiljadu faktura, jasno dolazimo do podatka da je to 75.000 dinara uštede mesečno, ako govorimo o velikim kompanijama to je mnogo veća ušteda, pomnožimo sa 12 meseci, dolazimo do jedne ozbiljne sume novca na godišnjem nivou koje kompanije mogu imati na raspolaganju da preusmere na neka druga prioritetna pitanja i na taj način da unaprede svoje poslovanje.

Još jedana prednost elektronskog fakturisanja je ušteda u vremenu. Ona direktno utiče na povećanje efikasnosti u radu, a naročito se to odnosi na onaj deo privatnog sektora za koji je veoma bitno da primene ovakve metode u poslovanju. Osim arhiviranja i unošenja podataka, vreme se troši i na plaćanje računa, naročito ako se ne koristi elektronsko bankarstvo i znamo svi koliko vremena oduzima fizički odlazak u banku da se plati određeni račun. Iz ugla primaoca, elektronska faktura omogućava značajnu uštedu vremena, podaci se brzo unose, proces plaćanja je olakšan, a pregled svih faktura je jednostavan.

Činjenica je i da ovakav način razmene faktura još uvek nije potpuno prihvaćen kod nas, nije prihvaćen ni u mnogo razvijenijim zemljama u onom kapacitetu u kom to može da bude, ali oni koji koriste elektronsko fakturisanje i te kako su do sada upoznali prednosti ovakvog vida poslovanja. Iskustvo pokazuje da je stepen usvajanja e-fakture relativno nizak i varira od države do države, negde od 8% kod onih zemalja koje su relativno skoro usvojile ovakav postupak u poslovanju do 40% kod visokorazvijenih evropskih država.

Kada govorimo o strukturi preduzeća, odnosno o malim i srednjim preduzećima, broj razmenjenih e-faktura još uvek nije na visokom nivou, ali ohrabruje podatak da stepen usvajanja je u porastu, iz godine u godinu sve više kompanija i državnih institucija prepoznaje prednosti elektronskog fakturisanja. Radi sticanja jasnije slike, reći ću da je broj razmenjenih e-faktura samo pre pet godina u državama Evropske unije iznosio preko 35 milijardi.

Izmene i dopune Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine podrazumevaju prenošenje nadležnosti sa Ministarstva finansija, konkretno sa Poreske uprave, na Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, konkretno na tržišnu inspekciju.

Karakteristika vremena u kome živimo jesu svakodnevne inovacije, novi brendovi, drugačiji izgled proizvoda, zaštićeni prehrambeni proizvodi na osnovu određenog porekla, tako da su svi oni nastali kao proizvod ljudskog uma, proizvod ljudskog duha i moderno poslovanje se zapravo zasniva na znanju, na kreativnosti, na marketingu, na uvođenju novih tehnologija i zbog svega toga je važno da se zaštite izumi i inovacije, odnosno da se zaštiti intelektualna svojina.

Potrebno je da definišemo najbolji pravni okvir koji će garantovati zaštitu takve vrste da nijedan proizvod ne može biti korišćen u komercijalne svrhe, niti može da se prodaje bez saglasnosti njegovog izumitelja. Pravno regulisanje ove oblasti je važno za svaku državu jer je interes svake zemlje u vremenu u kome živimo da se podrži kreativnost, odnosno sve one tehnologije, odnosno svi oni proizvodi koji su zasnovani upravo na kreativnosti.

U vremenu kada se razmene ideja i podataka odvijaju ubrzano važno je da pravovremeno reagujemo, da usklađujemo propise kako bismo uredili oblast koja se odnosi na zaštitu prava intelektualne svojine. Cilj regulisanja prava intelektualne svojine treba da bude stvaranje ambijenta u kome autori štite svoja prava i za to ostvaruju adekvatnu naknadu. Nažalost, brzina kojom se stvara i objavljuje sadržaj na internetu najčešće dovodi do povrede prava intelektualne svojine. Zato insistiramo da ova prava budu nedvosmisleno zaštićena zakonom. Bez saglasnosti nosioca autorskog prava ne sme niko da koristi niti njegova dela, bilo da je u pitanju tekst, fotografija, audio ili video zapis i svako ko preuzme određeni sadržaj mora da ima saglasnost nosioca prava. Interesantan je i podatak da naše kreativne industrije godišnje stvaraju oko 7% bruto domaćeg proizvoda i da je u njima zaposleno preko 100.000 ljudi.

Socijaldemokratska partija Srbije, naravno, podržaće izmene i dopune ovakvog zakona. podržaćemo, naravno, i Predlog zakona o utvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije, koji se odnosi na projektni zajam – univerzitetska infrastruktura.

Mi na ovaj način nastavljamo da ulažemo u obrazovanje, konkretno u visoko obrazovanje. podsetiću da smo pre nekoliko meseci samo podržali jedan projekat koji se odnosi na renoviranje studentskog smeštaja za studentske domove u Beogradu i Nišu. Nastavljamo sada sa istom praksom. Svima je jasno da je nama potrebno više visokoobrazovanih ljudi, da je obrazovanje motor razvoja jednog društva. Podatak je da se oko 40% mladih danas opredeljuje da upiše fakultet, a mi na jedan ovakav način treba da ih motivišemo da taj broj bude što veći, tako što ćemo poboljšati uslove studiranja.

Podatak je da se oko 40% mladih danas opredeljuje da upiše fakultet, a mi na jedan ovakav način treba da ih motivišemo, da taj broj bude što veći, tako što ćemo poboljšati uslove studiranja. Na ovaj način mi ispunjavamo našu obavezu i omogućavamo i poboljšavamo pristup univerzitetskom obrazovanju svima, a mi SDPS uvek insistiramo na tome da obrazovanje mora da bude dostupno svima pod jednakim uslovima i da svima obezbedimo jednake šanse da se školuju.

Naravno, ovakve investicije su od najvišeg značaja za budućnost našeg obrazovanja, ali i za budućnost naše zemlje. Investicija obrazovanja je jedina sigurna investicija koja se vraća višestruko u budućnosti, ali ne treba tu da se zaustavimo, ono što naš zadatak treba da bude pored toga da obezbedimo kvalitetno obrazovanje za mlade ljude, da obezbedimo i takve uslove da nakon što završe fakultete, da nakon što se školuju imaju adekvatna radna mesta u Srbiji, da svoje znanje primenjuju upravo u našoj zemlji.

Podržaćemo i realizaciju projekta koji se odnosi na izgradnju brze saobraćajnice na relaciji Iverak – Lajkovac, ova deonica u dužini od 18 kilometara ima višestruki značaj ne samo za Kolubarski okrug, već i za celu Srbiju. Na ovaj način nastavljamo sa trendom da unapređujemo saobraćajnu infrastrukturu. Svi vrlo dobro znamo koliko je putna mreža važna za razvoj države i da svaki dinar koji se ulaže u saobraćajnu infrastrukturu u budućnosti se višestruko vraća.

Na ovaj način pokazujemo još jedan apsekt, a to je da nam je veoma važan ravnomeran regionalni razvoj, tako da su to sve argumenti koji idu u prilog tome da podržimo ovakve predloge zakona. Kao što sam već i rekao, SDPS podržaće, odnosno poslanici će glasati za sve predložene izmene i dopune zakona koji se nalaze na dnevnom redu. Hvala.

Hvala potpredsednice.

Poštovana ministarko, poštovani predstavnici ministarstva, koleginice i kolege, Predlog zakona o pravima korisnika usluga privremenog smeštaja u socijalnoj zaštiti vidim kao deo jednog sveukupno strateškog rešenja. Rešenja koje podrazumeva da se jednim zakonom, novim zakonom uredi jedna oblast na celovit način. Mislim da ovaj zakon na prvom mestu ističe ljudskost i humanost.

Kada govorim o ovoj oblasti ja ću da istaknem tri osetljive kategorije stanovništva kojima je neophodna ovakva vrsta pomoći. To su na prvom mestu deca, zatim osobe koje su ostale bez krova nad glavom i žrtve nasilja kojima je potreban neki privremeni smeštaj u teškim trenucima.

Kada je neka kategorija stanovništva ugrožena potrebno je omogućiti trenutno stambeno zbrinjavanje kroz različite vrste programa. One treba uvek da se realizuju u okviru nadležnih institucija. Obično je ovakav vid smeštaja vremenski ograničen i ima konkretnu svrhu.

U okviru svratišta kao privremenog smeštaja omogućava se ostvarivanje osnovnih životnih potreba i elementarno unapređivanje kvaliteta života. Najosetljivija kategorija o kojoj možemo govoriti jesu deca. O tome sam i malopre govorio, napomenuo sam to. Veoma je važno da u uzrastu koji je za decu bitan, od četiri pa do 19 godina, uradimo to da deca ne budu izložena rizicima života ili čak u nekim situacijama da ne budu izložena radu na ulici.

Zato je važno da se zadovolje standardi koji se odnose, kada govorimo o privremenom smeštaju, pre svega na održavanje higijene, na obezbeđivanje čiste i adekvatne obuće, odeće, isranu i slično. Ali i pored toga potrebno je da se pruži podrška korisnicima ovakvog smeštaja, da oni steknu osnovne životne veštine koje su im neophodne da se uključe u društvene tokove, da vode normalan život, odnosno da se radi, pre svega, na polju obrazovanja sa njima da bi usvojili nova znanja i da se posveti pažnja njihovim psihosocijalnim potrebama, odnosno psihosocijalnom razvoju dece.

Zato mora da postoji plan i u skladu sa tim da se izlazi u susret potrebama korisnika ovog smeštaja i sve vrste podrške, intervencije da se sprovode po tom planu. Važno je da se u skladu sa standardima obezbedi stručan tim ljudi koji čine i pedagozi, psiholozi, medicinski radnici, ali i ljudi koji rade na samom terenu.

Moram da istaknem i važnu ulogu društva prema deci koja su žrtve nasilja, zanemarivanja, žrtve trgovine ljudima, dece bez roditeljskog staranja. Ta uloga društva treba da dođe do izražaja onda kada je potrebno obezbediti neki model privremenog stambenog zbrinjavanja u prihvatilištima za decu. Kada izađu iz tih rizičnih i kriznih situacija, mlada populacija prvo dođe u prihvatilište.

Činjenica da je potreba za brigom o deci takva da raste iz godine u godinu i zato se mora u kontinuitetu raditi na tome. Mi danas ovim predlogom zakona pokazujemo kako treba da izgleda u praksi, potrebno je da se povećavaju kapaciteti, da se obezbedi adekvatan prostor i, naravno, adekvatni uslovi za njihov smeštaj.

Šta može da se uradi, šta može da se pruži za spas dece i da se deca usmere na pravi put? To je brza reakcija, prepoznavanje problema, primena mera zaštite i, naravno, reintegracija u društvenu sredinu. Upravo se u ovakvim situacijama vidi spremnost države da rešava osetljiva socijalna pitanja i da na ovaj način pokaže da je društvo solidarno i odgovorno prema najugroženijim kategorijama stanovništva.

Kada govorimo postizanju bilo kakvog rešenja, to mora da bude jedno dugoročno rešenje, rešenje za sve korisnike privremenog smeštaja, naravno, uz poštovanje njihovih prava. Ovaj zakon upravo obuhvata i ovu oblast. To isključuje bilo kakvu vrstu diskriminacije koja je Ustavom i zakonom propisana po bilo kom osnovu.

Podsetiću da, u skladu sa Ustavom, pravo na socijalnu zaštitu imaju građani i porodice kojima je neophodna društvena pomoć radi savladavanja socijalnih i životnih teškoća, a pružanje socijalne zaštite se zasniva na načelima socijalne pravde, humanizma i poštovanja ljudskog dostojanstva.

Model privremenog smeštaja o kome se sa razlogom sve više govori poslednjih godina, rekao bih, naročito poslednjih 10 godina, jesu sigurne kuće koje su namenjene ženama koje su žrtve nasilja. Uloga sigurnih kuća treba da bude da pruži sigurnost i da izmeste žrtve nasilja iz okruženja u kome su prethodno bile. Naravno, krajnji cilj treba da bude povratak u uobičajene društvene tokove, povratak u normalan život i, naravno, nastavak života u okolnostima gde nema nasilja. U ovakvim slučajevima su predviđene procedure koje podrazumevaju uključivanje i stručnu pomoć nadležnih službi, pre svega centra za socijalni rad, a uz takvu podršku se žrtva nasilja postepeno ohrabruje da učini one najvažnije korake ka ponovnom vraćanje u društvene tokove bez straha da će se loše iskustvo ponoviti.

Humanost jednog društva ogleda se u odnosu prema ljudima koji su, usled različitog spleta okolnosti, ostali bez krova nad glavom. Oni su najčešće u tim situacijama bez sredstava za život i zato je važno da se poštuju standardi u prihvatilištima za beskućnike, kao urgentnim i operativnim ustanovama u oblasti socijalne zaštite. Korisnici ovih usluga su najčešće u ne tako dobrom stanju. Najčešće su u zapuštenom stanju, bolesni, iscrpljeni, izgladneli ljudi, a nisu retki slučajevi da pomoć zatraže dementne i stare osobe. Pored smeštaja, hrane, higijenske, zdravstvene usluge ljudima je često potrebna i stručna pomoć koja vodi ka trajnom rešavanju statusa korisnika.

Ne treba samo tu povući granicu, ne treba se zaustaviti samo na tome, već je potrebno ići korak dalje. Stručnjaci treba da pokušaju da pronađu uzrok koji je doveo do problema i najbolji efekat se postiže onda kada se otkloni uzrok koji je uticao na to da dođe do takvog kritičnog stanja.

Mi usaglašavanjem zakonskih normi sa međunarodnim standardima i usvajanjem dobre prakse međunarodnih institucija pokazujemo našu spremnost da uvek unapređujemo vrednosti koje su karakteristične za jedno demokratsko društvo.

Podsetiću da smo usvojili Akcioni plan za pregovaračko Poglavlje 23, koje se odnosi na pravosuđe i osnovna prava i taj dokument je od strateškog značaja u oblasti zaštite i unapređenja ljudskih prava.

Prilikom izrade ovog akcionog plana vodilo se računa i o preporuci iz Izveštaja o skriningu. U tom izveštaju se navodi da treba usvojiti zakon namenjen zaštiti lica sa mentalnim smetnjama u institucijama socijalne zaštite.

Poslanici Socijaldemokratske partije Srbije glasaće za ovaj predlog zakona, jer smatramo da je on usmeren pre svega ka unapređenju položaja korisnika usluga privremenog smeštaja i da je njegovom primenom moguće stvoriti bolje uslove, koji će očuvati kvalitet života korisnika i koji će ih pripremiti za život u društvu, uz poštovanje osnovnih ljudskih prava. Takođe, to podrazumeva i unapređenje usluga socijalne zaštite i, naravno, pravo na jedan dostojanstven život.

Podržaćemo i Predlog zakona o zaduživanju za potrebe finansiranja dva važna projekta - izgradnja auto-puta Ruma-Šabac i brze saobraćajnice Šabac-Loznica. Dakle, ovih 21 km auto-puta i 54 km brze saobraćajnice, koliko god da su važne za Mačvanski okrug, Sremski okrug, za Podrinje i za Vojvodinu, toliko su važni za celu Srbiju, za sve građane Srbije, jer ova trasa upotpunjuje mrežu auto-puteva u našoj zemlji.

Mi smo na ovaj način na jednom dobrom putu da kompletiramo jednu kvalitetnu mrežu drumskih saobraćajnica i znamo koliko je to važno za razvoj privrede, pre svega. Samo ove dve relacije o kojima danas govorimo, koje su na dnevnom redu, su takve da će povezati jedno područje kojim gravitira oko 600 hiljada ljudi. To je jedan pozitivan impuls pre svega za privrednike, jer znamo svi koliko infrastruktura, pre svega saobraćajna, utiče na razvoj privrede, na razvoj turizma, odnosno na unapređenje svih segmenata našeg društva.

Kao što sam i rekao malo pre, poslanici Socijaldemokratske partije Srbije glasaće za sve predloge koji se nalaze na dnevnom redu. Hvala.

Hvala potpredsednice.

Poštovana ministarko, koleginice i kolege, najvažniji stub na kojima se zasniva i na kojem uspešno funkcioniše svaka država jesu njene institucije. Od stepena poverenja koji građani imaju u te institucije zavisi direktno i razvoj svake zemlje.

Mi danas kada govorimo o ovim ustavnim amandmanima koji se odnose na pravosuđe ukazuje zapravo ova rasprava da govorimo o jednom veoma važnom institucionalnom okviru u koji građani Srbije treba da imaju poverenje. Pred nama je jedan nimalo lak zadatak, pred nama je jedna velika odgovornost kada govorimo o temi kao što je ova.

Ustavnim amandmanima mi želimo da ojačamo naš pravosudni sistem kao jednu garanciju vladavine prava i pravne države. Jedan od razloga koji se često navodi u javnosti i koji smo čuli tokom javne rasprave kada je bilo reči o ustavnim amandmanima jeste da na ovaj način otklanjamo nedostatke koji su sadržani u Ustavu koji je donet 2006. godine i koji je danas na snazi.

Naš cilj je da u praksi postignemo najviši nivo osnovnog ustavnog načela, a to je načelo vladavine prava, koje podrazumeva i ostvarivanje izvornog principa podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku i ostvarivanje principa nezavisnosti sudstva.

Moram da napomenem da je još od srednjeg veka Srbija imala elemente pravne države. Mnoge odredbe Dušanovog zakonika koji je bio zbornik zakona feudalne Srbije bile su po svojoj materijalnoj sadržini ustavnog karaktera. Najčešće navođene takve odredbe bile su i odnosile su se na nepristrasnost i nezavisnost sudija i sudova, čak i od mišljenja cara.

Drugi razlog koji se često navodio tokom javne rasprave o ustavnim amandmanima i njihovim promenama jeste bio taj da su ustavne promene neophodne zbog naših evrointegracija, odnosno da uskladimo naš pravni okvir, naše zakonodavstvo, sa zakonodavstvom EU.

Ustavne promene jesu neophodne zbog našeg pristupanja EU, ali ne treba da budu glavni motiv zbog čega mi danas raspravljamo o njima. Naš motiv treba da bude da unapredimo naš pravosudni sistem, da unapredimo naš pravni okvir, kako bi bio u službi svih građana Srbije bez izuzetka. Cilj treba da bude i ujednačavanje sudske prakse, što nam garantuje jednakost građana pred zakonom i treba da obezbede ovu jednakost upravo pravosudni organi.

Ustavne promene se odnose pre svega na oblast pravosuđa, kao što sam i rekao na početku, odnosno na onaj deo koji se tiče izbora pravosudnih funkcija. To je jedna oblast koja je oduvek bila pod lupom javnosti, pre svega zbog njenog značaja, jer svako ko donosi odluku a tiče se prava i pravde, od njega se očekuje da presuđuje bez greške.

Ciljevi su definisani i u skladu su sa našom strategijom. Takođe, cilj je da se promenama omogući ulazak u pravosuđe na osnovu objektivnih kriterijuma, na osnovu pravičnih procedura i da otvoreno pravosuđe bude za sve one kandidate koji ispunjavaju kriterijume koji su propisani i Ustavom i zakonom. Tu je bila jedna zamerka od strane Venecijanske komisije koja se odnosila na onaj probni period sudija, na koji smo birali sudije po važećem Ustavu, najpre na tri godine, a tek onda se utvrđuje stalnost njihove funkcije. Mislim da su sadašnja rešenja koja su predviđena ustavnim amandmanom dobra i da otklanjaju bilo kakvu sumnju upravo u ovu kategoriju stalnosti sudijske funkcije.

Smatram da je prilikom izbora adekvatan način na koji se određuje komisija za izbor kandidata kada nema kvalifikovane većine u Narodnoj skupštini. Očigledno da većina od dve trećine poslanika ili od tri petine u drugom slučaju može nekada da bude veoma problematična, može da dođe, ako nema širokog društvenog konsenzusa i konsenzusa političkih stranaka, i do blokade izbora određenih kandidata u Narodnoj skupštini. Zato je važno da imamo jedan pravedan model po kome biramo članove komisije koji će izabrati kandidate koji se kandiduju za sudijske funkcije.

Neophodno je i da pravosudni organi, sudovi, tužilaštva, budu dodatno ojačani. Ali, to sa druge strane podrazumeva da mi od njih očekujemo da imaju veću odgovornost prilikom donošenja odluka.

Saglasni smo svi da treba obezbediti veću samostalnost i nezavisnost sudske vlasti i isključiti mogućnost političkog uticaja na izbor sudija. U skladu sa ovim smo se i rukovodili, kada je Radna grupa usaglašavala tekst sa članovima Venecijanske komisije.

Naravno, Venecijanska komisija je savetodavno telo, nije njihovo mišljenje obavezujuće, ali su to ipak bile korisne instrukcije koje su nam pomogle da pronađemo ravnotežu između evropskih pravnih standarda i našeg nacionalnog zakonodavstva, odnosno ustavnih rešenja u ovom konkretnom slučaju.

Uvek neko može da nađe prigovor na predložene izmene ustavnih amandmana, ali je nesporno da se težilo postizanju najšireg konsenzusa. Na početku je bilo reči o tome, da je zaista u mesecima iza nas odrađen dobar posao, da je organizovan veliki broj javnih slušanja i tu pre svega mogu da pohvalim i Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo u ime Narodne skupštine i Ministarstvo pravde koje je zastupalo interese Vlade Republike Srbije. Na tim javnim slušanjima mogli smo da čujemo kritike, mogli smo da čujemo određene sugestije i svako je mogao da pokaže u čemu se ne slaže sa predlogom i da otklonimo bilo kakve nedoumice. Podsetiću da su u to bili uključeni predstavnici Društva sudija, stručna javnost, civilni sektor, ali i narodni poslanici koji su imali priliku da prisustvuju i da učestvuju u radu ovih javnih slušanja.

Kada sam rekao na početku da je odgovornost velika, nije lako otkloniti bilo kakav propust kada govorimo o ustavnim amandmanima, jer kada nešto uđe u sastav Ustav, ova sadašnja procedura nam pokazuje koliko je teško promeniti Ustav, da nam treba dvotrećinska većina u Skupštini, da moramo izaći na referendum. Dakle, kada govorimo o konkretnom slučaju, izmene su takve da podrazumevaju veću odgovornost nego kada govorimo o zakonima.

Na jednom od javnih slušanja čuli smo i kritiku koja je došla od strane predstavnika Društva sudija Srbije da sada možda nije povoljan trenutak da se pokrene ovaj postupak, da se uđe u proceduru ustavnih amandmana izmene Ustava, ali mislim da smo vremenom pokazali da takva kritika nije bila na mestu s obzirom da se odnosila na to tada izrečeno da rokovi ne mogu imati prednost nad sadržinom.

Mislim da smo dobili jedan kvalitetan predlog, da je sadržina adekvatna ustavnim promenama i očigledno da rok nije bio ograničavajući faktor i da je bilo dovoljno vremena da se ispoštuju sve procedure i da se pronađu adekvatna rešenja koja će, nadam se, biti i dugoročna.

Kvalitetna rešenja o kojima govorimo u ovoj oblasti treba na prvom mestu da budu u funkciji zadovoljenja potreba svih građana Srbije, zatim u funkciji zadovoljenja potreba ljudi koji rade u pravosuđu, a naravno i usaglašena sa standardima koji važe sa državama članicama EU.

Dakle, osnovni cilj je depolitizacija pravosuđa, jačanje nezavisnosti sudstva i jačanje samostalnosti tužilaštva.

Istorijski gledano nezavisnost sudija bio je jedan od prvih zahteva sa kojima su se suočili, odnosno sa kojima su se bavili građani Evrope u nastojanju da osiguraju vlastite slobode, nezavisna delatnost sudija mora biti zagarantovana i o tome svedoči jedan od prvih takvih dokumenata iz 1215. godine „Magna carta libertatum“, a kasnije i „Habeas corpus Act“.

Podsetiću da je kasnije u Deklaraciji prava čoveka i građana iz 1789. godine navedeno da svako društvo u kome nije obezbeđena garancija prava i nije utvrđena podela vlasti, nema uopšte Ustav. Jedna ovakva misao je nastala upravo na tome i motiv za njen nastanak je bio da se ograniči apsolutna moć vladara, konkretno u ovom slučaju u Francuskoj, a isti motiv je kasnije preuzet kada smo mi u Srbiji doneli prvi moderan Ustav, Sretenjski ustav 1835. godine. Nažalost, ovaj dokument, koji je pisao Dimitrije Davidović, trajao je svega 58 dana, ali opet on je ostao da se spominje kao jedan simbol modernog razvoja ustavnosti u Republici Srbiji.

Pre 15 godina Skupština je proglasila novi Ustav koji je i danas na snazi. U suštini, on nije promenio politički sistem, kada govorimo u načelu, osim što je Srbija iz federacije postala jedna samostalna država. Od trenutka donošenja Ustava, pa do danas, bilo je kritika na njegovu sadržinu. Mislim da ćemo mi deo tih kritika sada otkloniti ovim ustavnim amandmanima. Jednostavno, činjenica je da je usled društvenih promena neophodno promeniti i određene ustavne članove.

Smatram da je pitanje koje se često i postavlja u javnosti, da li je potrebno da se donose ovakvi ustavni amandmani, izlišno. To je i te kako neophodno. Mislim da smo mi kao vladajuća koalicija, mi kao deo te koalicije preuzeli jednu odgovornost i da smo sada na pravom putu da ostvarimo onaj cilj.

Podsetiću da je Srbija imala uvek jedan među najboljim ustavima u Evropi, ali nije to došlo tek tako. Prosto, prilagođavali smo se društvenim promenama, kao što se sada prilagođavamo društvenim promena, osluškujemo događaje u Evropi, u svetu. Naravno, na taj način sada i mi reagujemo.

Parcijalna revizija Ustava, koja je danas na dnevnom redu, je podjednako teška i podjednako odgovorna kao i prilikom donošenjem novog Ustava i zahteva zaista odgovoran i pažljiv pristup.

Predlog za promenu ustavnih normi, koji je danas pred narodnim poslanicima, ima cilj jačanje sudske nezavisnosti i tužilačke samostalnosti, kao što sam rekao. Kada smo dobili sugestije Venecijanske komisije, one su se odnosile na to da u sadašnjim okolnostima je moguć uplit zakonodavne i izvršne vlasti u izbor sudija. Mislim da samo sada otklonili takav jedan nedostatak.

Takođe, u tom kontekstu se postavljalo i otvoreno je pitanje odnosa između zakonodavne, izvršne i sudske vlasti. Dakle, ove tri grane vlasti su nezavisne. Mi sada želimo da otklonimo svaku sumnju koja se tiče njihovog odnosa, da jasno definišemo njihovu povezanost, ali da definišemo i kontrolu. Dakle, svaka od ovih grana vlasti mora da sarađuje jedna sa drugom, ali mora da postoji kontrola koja je tačno definisana Ustavom.

Ustavnim promenama uspostavljamo balans. Uticaj politike mora da se isključi u stručnom delu, ali ni taj stručni deo, odnosno struka ne sme da bude bez ikakvih mehanizama kontrole i da postane sistem sam za sebe, da nikome ne polaže račune za svoj rad. Dakle, iako podnosimo ove ustavne amandmane, moramo da imamo na umu da svaka grana vlasti crpi legitimitet iz naroda. Tako i sudska vlast i ne sme da se u toj jednoj oblasti primeni jedan esnafski princip odlučivanja i ponašanja.

Ne možemo ni samo reći da kada donesemo Ustav, odnosno promenimo, da smo rešili sve probleme. Neophodno je da se neguju određeni principi u pravosuđu. To je princip pravičnosti i svaki sudija koji u sebi neguje takav princip znači da će se odnositi jednako prema jednakima, nejednako prema nejednakima. Osnovni preduslov da on ima takav način postupanja jeste da se sačuva njegova nezavisnost i njegova objektivnost.

Predloženi ustavni amandmani su uslov za dalju reformu pravosudnog sistema u Srbiji i rezultat ovog procesa treba da budu čvrsti ustavni stubovi oko kojih će se dalje graditi zakoni.

U postupku odlučivanja o promeni Ustava učestvuju i Narodna skupština i birači neposredno putem referenduma. To govori o visokom stepenu čvrstine promene Ustava. Dakle, mi ćemo sada u Skupštini, i imamo naravno tu većinu, da izglasamo predložene ustavne amandmane, ali će oni biti i potvrđeni na referendumu. Kasnije će se odrediti datum za to.

Očekujem da građani prepoznaju važnost ustavnih promena i da izađu na referendum i na taj način da damo svi zajedno legitimitet ovakvim jednim promenama. Možda ova tema nije dovoljno atraktivna, ali podsetiću da je pravda nekako uvek kao zdravlje, setimo je se onda kada nam nedostaje.

Zato, pozivam građane Srbije da na referendumu izađu i da podrže ustavne promene koje ćemo mi, nadam se, danas ovde i usvojiti.

Za to nam je, naravno, potrebna promocija u medijima, česti razgovori sa građanima, da na jedan slikovit način pokažemo šta to znači u konkretnom životu.

Imajući u vidu da postojeći Ustav Republike Srbije definiše našu zemlju kao zemlju zasnovanu na vladavini prava i socijalnoj pravdi, na načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama, da smo privrženi vrednostima koje se baštine u razvijenim evropskim zemljama, sva su ova načela sadržana i u programu Socijaldemokratske partije Srbije i zato podržavamo sve ove promene koje su danas na dnevnom redu.

Nije suština ni da uđemo samo u ovaj postupak da bismo promenili Ustav, već da iznađemo kvalitetna pravna rešenja, a kada ih iznađemo da ona budu primenjena u praksi. Odnosno, naš zadatak i posle ovoga će biti da Ustav uvedemo u život građana. Ustav je simbol nacionalnog jedinstva i u skladu sa tim treba da se odnosimo prema ovakvoj jednoj temi.

Socijaldemokratska partija Srbije danas će, nadam se, ako bude dan za glasanje, podržati predložene ustavne amandmane. Hvala.

Hvala predsedniče.

Koleginice i kolege, danas kada raspravljamo o novim članovima koji treba da promene sastav RIK-a zapravo mi pravimo jedan presedan, ali s obzirom da je to dogovor svih relevantnih političkih stranaka u Srbiji, predstavnika vlasti i opozicije, smatram da je taj preseda opravdan, da će biti samo primenjen na sledećim izborima i da ćemo ubuduće na svakim sledećim izborima raditi po jednom ustaljenom sistemu u skladu sa zakonom i procedurama i jedino u tom kontekstu mogu da opravdam i zato ćemo podržati današnje predloge koji su na dnevnom redu.

Mi smo zbog bojkota izbora koji su održani 2020. godine i došli u ovu situaciju i sada na ovaj način pružamo šansu strankama koje ili nisu prešle cenzus ili koje su bojkotovale izbore da imaju svoje predstavnike u RIK-u. To je na neki način dobro jer dajemo legitimitet izborima koji treba da budu održani na proleće, pritom mislim i na predsedničke izbore i na lokalne beogradske izbore i na najavljene parlamentarne izbore.

Smatram da ćemo na taj način ući u jedan proces promena izbornih zakona koji imaju cilj da se učvrsti poverenje građana u sam izborni proces.

Nama iz SDPS kada govorimo o novim članovima RIK-a, odnosno o radu RIK-a najvažnije je da svi članovi RIK-a budu stručni i da budu profesionalni, a samo onaj princip na kojima se temelji rad RIK-a jeste i princip uravnoteženosti, odnosno da predstavnici stranaka koje su u parlamentu budu podjednako zastupljene u RIK-u, a u ovom slučaju dobićemo i stranke koje su vanparlamentarne da će moći da delegiraju svoje kandidate za RIK.

Kada govorimo o stručnosti, tu je važno da stranke predlažu kandidate koji su kompetentni da obavljaju svoj posao, dakle da obavljaju posao u skladu sa zakonima, u skladu sa procedurama.

Na Republičkoj izbornoj komisiji je uvek velika odgovornost. Pre svega što Republička izborna komisija organizuje izbore na svim nivoima, od predsedničkih izbora, parlamentarnih izbora, pokrajinskih, lokalnih, ali i izbora za saveta nacionalnih manjina.

Mi pune tri decenije, kada govorimo o poboljšanju izbornih uslova radimo na tome. Ako se vratimo unazad videćemo da kada je obnovljen višestranački parlamentarni sistem u Srbiji da takav sistem je u mnogome promenjen nego što je on danas. Dakle, nekada smo imali većinski sistem, Srbija je bila podeljena na nekoliko izbornih jedinca i od kada je uveden proporcionalni sistem izbora narodnih poslanika i kada je Srbija jedna izborna jedinica suštinski se već 20 godina ništa nije promenilo u tom ključnom kontekstu.

U svakom slučaju u kontinuitetu radimo da na jedan sporedan način unapredimo sam izborni proces da bismo učvrstili poverenje građana u naš politički sistem.

Za SDPS unapređenje izbornog procesa kojim se promovišu osnovna ljudska prava i političke slobode jeste u stvari jedan proces koji doprinosi izgradnji poverenja, koji doprinosi izgradnji demokratskog i otvorenog društva gde će svako imati pravo da iskaže svoje političko uverenje i da slobodno glasa na izborima.

Zato smatramo da je potrebno da se pronađe konsenzus, kada govorimo i o prelaznim rešenjima koja treba primeniti za naredne izbore, dakle o kratkoročnim rešenjima, ali i o dugoročnim rešenjima, jer smo i sami svesni da je to jedan postupak koji uvek traje i gde uvek treba da postoji dogovor svih političkih aktera kako da unapređujemo izborne uslove.

Dakle, potrebno je i ubuduće da radimo na sveobuhvatnim reformama izbornog procesa i na taj način se jedino jača poverenje građana u institucije sistema koje neposredno ili posredno učestvuju u organizovanju izbora.

Podsetiću da su predstavnici vlasti i opozicije pre 2,5 godine počeli da razgovore o poboljšanju izbornih uslova. Tada je dogovoreno da se neka rešenja mogu implementirati kratkoročno, dakle za prve izbore koji su održani nakon toga, i tako je i učinjeno u praksi tako što su izmenjeni zakoni, promenjene su procedure i taj dogovor je implementiran.

Podsetiću i šta smo tada uradili. Dakle, mi smo tada doneli nekoliko zakona. Pre svega Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, Zakon o sprečavanju korupcije, Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije i Zakon o javnim preduzećima. Dakle, to su bile izmene i dopune već postojećih zakona, u skladu sa dogovorom. Cilj je bio da se vodi efikasnija borba protiv zloupotrebe javnih resursa. Na tome smo istrajali i mislim da smo sada došli do jedne zaista prihvatljive zakonske regulative koja treba da se ispoštuje i na prošlim izborima je poštovana u praksi.

Takođe, zakonom su unete izmene koje se odnose na smanjenje izbornog cenzusa sa 5% na 3%, povećan je prag za učešće, obavezno učešće kandidata na izbornim listama sa 30% na 40% za pripadnike manje zastupljenog pola, a ojačani su i mehanizmi kada se govori o zaštiti manjinskih partija. Izabrani su i nedostajući članovi REM-a, izabrani su članovi REM-a kojima je isticao mandat, tako da je i u tom delu ispoštovan dogovor.

Sve ovo navodim da bih pokazao da svaki dogovor koji je postignutu u prošlosti da je bio ispoštovan od strane skupštinske većine.

Takođe, navodim to iz razloga da pokažem da svaki dogovor koji je mogao da se primeni na prvim sledećim izborima da je i primenjen uspešno.

Kada govorimo o Republičkoj izbornoj komisiji i o samom izbornom procesu, naša zakonska regulativa, za razliku od nekih drugih država, ne poznaje stabilnu, profesionalnu izbornu administraciju, dakle onu administraciju koja bi na jednom mestu vodila računa o celom izbornom procesu, odnosno svim njegovim segmentima. Tu mislim i na evidenciju birača do organizovanja i sprovođenja izbornog procesa, kontrolu finansija, praćenje uloge medija, analiziranje i iniciranje usavršavanja izbornog sistema i procesa.

Dakle, kod nas je svaki deo ovog procesa poveren drugačijim, odnosno različitim državnim organima. U jednom delu i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu ima značajnu ulogu, naročito kada govorimo o utvrđivanju, odnosno ažuriranju biračkih spiskova i o tome ću nešto reći kasnije.

Zbog svega toga mi iz SDPS smo pre nekoliko godina plasirali jednu ideju da treba razmišljati o uvođenju državne izborne komisije. Kada kažem državna izborna komisija mislim na jedno profesionalno, nezavisno, stalno telo koje bi u sebi, u svom sastavu imalo eminentne stručnjake iz oblasti izbornog prava, izbornog sistema. Birali bi se na period koji je duži od trajanja poslaničkog mandata da bi se na taj način osigurala njihova nezavisnost, ali na taj način, profesionalizacijom jednog ovakvog tela mi bismo i ojačali mehanizme za kontrolu svih učesnika izbornog procesa.

Zato sam i rekao malopre da sadašnju Republičku izbornu komisiju treba pre svega da odlikuje stručnost i uravnoteženost.

U prethodnom periodu RIK je unapredio rad u mnogim segmentima. Tu pre svega mislim na onaj deo da javnost ima bolji uvid u rad RIK-a. Sada neko može u direktnom prenosu putem internet sajta da prati rad RIK-a, način na koji postupaju članovi, način na koji se donose odluke. Takođe, nakon završetka izbora, na sajtu RIK-a se nalaze skenirani zapisnici sa svakog biračkog mesta i svako ko ima i malo sumnje u konačne rezultate, može da uporedi te rezultate, napravi sam zbir i vidi da li je sve u redu ili nije, a očigledno da do sada nije bilo prigovora kada govorimo o tom segmentu.

Ranije je to bilo mnogo drugačije, ranije su ti rezultati mogli da se vide samo na biračkim mestima, da li su to škole, mesne zajednice ili neki drugi objekti, bilo je obavezno da se istaknu zapisnici na tim prostorijama, ali ne i na sajtu RIK-a. Mislim da smo u toj oblasti napravili značajan napredak.

Takođe u saradnji sa Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu su uspešno ažurirani birački spiskovi i pre održavanja izbora, svaki građanin može da proveri da li je upisan u birački spisak. Jednostavno ode na sajt Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ukuca svoj matični broj i može da vidi da li je upisan u birački spisak, da se na vreme informiše. Ako nije, može da ispravi tu grešku ukoliko je ima i može da vidi na kom biračkom mestu glasa.

Jedino što možemo da uradimo na ovom planu jeste da radimo na medijskoj promociji da bi građani bili upoznati da im je i ova mogućnost na raspolaganju. Smatram i da je dobro rešenje što svaka izborna lista ima posmatrača na svakom biračkom mestu i tu, ako se ispoštuje ceo proces, kada govorimo o glasanju, zaista nema potrebe da sumnjamo u rezultate glasanja.

Nema sumnje da je RIK i do sada radio profesionalno i dobro svoj posao, ali uključivanje predstavnika opozicije u sastav RIK-a zapravo je deo dogovora i svi učesnici na sledećim izborima će moći da kontrolišu taj proces, od trenutka raspisivanja izbora do trenutka kada se prebroje glasovi i kada se objave zvanični rezultati glasanja. Mi na ovaj način zaista niti udovoljavamo bilo kojoj stranci, niti nam je cilj da oštetimo bilo koju stranku, već želimo da javnost ima uvidu u sam izborni proces, konkretno u ovom slučaju u rad RIK-a.

Pre dve i po godine je izgledalo nemoguće da u takvoj jednoj atmosferi predstavnici vlasti i opozicije naprave bilo kakav dogovor. Mislim da smo svi bili dovoljno odgovorni, da smo pokazali da je tako nešto moguće i sada se rezultati toga vide, konkretno i danas u parlamentu kada raspravljamo o izmenjenom sastavu RIK-a. Podsetiću da nam prestoji niz zakona koje treba da donesemo u narednom periodu na osnovu koga će se promeniti određene procedure na sledećim izborima i koje će se primeniti na predsedničkim, parlamentarnim i lokalnim izborima.

Naš motiv jeste pre svega da unapredimo izborni sistem, jer smatramo da je neophodno da se on menja s vremena na vreme, jer se menjaju i okolnosti u kojima živimo, da stvorimo jedan stabilan sistem koji će vratiti poverenje građana u izborni proces, ali da utemeljimo politički sistem u skladu sa voljom građana i sa realnom snagom političkih subjekata. Pokazali smo da dogovorom možemo da dođemo do zadovoljavajućih rešenja i nema razloga da tako bude i u budućnosti. Zbog toga će SDPS podržati predloge koji su na dnevnom redu. Hvala.

Hvala potpredsedniče.

Poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, koleginice i kolege, malopre je predsednica Vlade govorila o tome sa kojim se problemima suočavamo kada govorimo o obrazovanju u vremenu pandemije i govorila je školskom raspustu, svakako centralna tema ovih dana i opravdano zbog zdravstvene situacije u zemlji.

Međutim, moram da izrazim jednu zabrinutost od strane roditelja koja dolazi, a tiče se teme iz obrazovanja, odnosno upisa đaka koji su u završim razredima osmog razreda osnovne škole i četvrtog razreda srednje škole na fakultet, odnosno u srednju školu.

Naime, svedoci smo da su od izbijanja pandemije đaci krenuli na neki vanredan režim pohađanje nastave. Ja ću podsetiti kako je to sve teklo. Dakle, od marta 2020. godine đaci su pohađali nastavu do kraja školske godine onljan, a zatim su tokom cele prošle godine 2020/2021. godine išli kombinovano. Dakle, jedan dan su išli u školu, a drugi dan onlajn, ili 15 dana su provodili u školi, 15 dana onlajn. Znate kako je to u glavama đaka, oni tu budu malo neozbiljni i onaj dan kada ne idu u školu ne shvate to za ozbiljno.

Ove godine idu po jednom režimo koji mislim da je sasvim prikladan za ove prilike, ali i dalje nije to u onim vanrednim okolnostima na koje smo navikli. Tako da, postavlja se pitanje koliko su đaci usvojili iz onog plana i programa koji je bio prvobitno namenjen njima? Dakle, to je već dve i po godine, jedan ozbiljan period. Sa te strane čujem od roditelja da su zabrinuti kako će đaci upisati srednje škole i fakultete, a da pri tom to bude na jedan pravedan način. Pre svega, zbog nivoa znanja koji je usvojen na ovaj način, a drugo i zbog kriterijuma.

Podsetiću, mislim da su mere koje je Vlada tada uvela bile odlične i Ministarstvo prosvete zaista na dobar način, u takvoj jednoj teškoj situaciji, sprovelo program onlajn nastave, ali je činjenica i da taj nivo znanja nije onaj kao što je planiran. Sami nastavnici su imali problema u toku onlajn nastave prilikom ocenjivanja đaka. Nije to moglo da bude onako adekvatno ocenjivanje kao što bi inače bilo.

Dakle, da li se sada razmišlja o drugačijem modelu koji bi bio modifikovan u skladu sa planom i nastavnim programom u prethodne dve i po godine? Mislim da je vreme da razmišljamo već sada u novembru, decembru o tome da se modifikuje način upisa u srednje škole i na fakultete. Hvala.

Hvala.

Drugo pitanje upućeno predsednici Vlade.

Podsetiću vas, vi ste u junu mesecu ove godine bili u Kraljevu, u mom gradu, na jednom zaista lepom događaju, kada ste podelili ključeve od stanova koji su izgrađeni za pripadnike snaga bezbednosti. Sećam se, bili ste tu i kada je položen kamen temeljac, dve godine pre toga. Zaista, mogli ste da se uverite koliko je promenjena slika grada, naravno na bolje, u pozitivnom smislu, kako je taj deo grada izgrađen zahvaljujući ovom projektu.

Mislim da je to jedan odličan projekat. Videlo se da je i grad uspešno odradio svoj deo posla, da je Republika odradila svoj deo posla onako kako treba. U toj jednoj kombinaciji dobili smo deo završenog projekta i 200 stanova je već gotovo, dobili su prve stanare. Očekuje se još 700 stanova da bude gotovo u narednom periodu. Ali, to nije jedini grad gde se gradi ovakva vrsta stanova.

Mi smo najpre doneli zakon koji se tiče, još kada je sada potpredsednica Vlade bila i ministar građevine, Zorana Mihajlović, ovih stanova za pripadnike snaga bezbednosti. Kasnije smo imali izmenu i dopunu zakona, tako da za te stanove mogu da konkurišu i članovi porodica palih boraca i ratnih vojnih invalida.

Moje pitanje se odnosi na to da li imamo u planu u budućnosti da proširimo kategoriju onih koji će moći da konkurišu za ove stanove, pre svega na medicinske radnike, na lekare, medicinske sestre i na prosvetne radnike? Mislim da su lekari zaista u ovoj situaciju kada su se suočili sa velikim problemima tokom pandemije i te kako zaslužili da im se pruži jedna ovakva šansa, i oni i prosvetni radnici, da mogu na ovaj jedan dobar, izuzetno povoljan način, sa finansijske strane gledano, da reše svoje stambeno pitanje.

U razgovoru sa predstavnicima lokalne samouprave sam i saznao da kada se izgrade stanovi koji su predviđeni da će biti još prostora i da će biti mesta preostalih da mogu i druge kategorije da apliciraju za ovakvu vrstu stanova. Naravno, treba možda razmišljati o tome da ovakvo jedno rešenje primenimo u budućnosti, kada smo već ušli u ovakav projekat, i za mlade bračne parove i za naučnike.

Dakle, moje pitanje je da li možemo da očekujemo u budućnosti da se proširi projekat i na druge službe koje rade u javnom sektoru? Hvala.

Hvala.
Ja se nadam da ćete uskoro doći u Kraljevo sličnim povodom.
Kada ste govorili sada na kraju o tim zgradama koje su oštećene u zemljotresu, rešavamo jedno pitanje koje godinama nije bilo rešeno, koje mnogo znači ljudima koji su ostali bez krova nad glavom i mislim da ćemo uskoro završiti. Četvrtina projekta je završena, jedna zgrada, mislim da će uskoro biti završene i preostale tri i da će ljudi moći da se usele u njih.
Takođe, za pohvalu je i odgovoran odnos Vlade pre svega prema mladima. Kada ste govorili malopre o obrazovanju, moramo da mislimo i na zdravlje i naših prosvetnih radnika i dece, ali naravno i da usvoje određen nivo znanja. Naročito da pohvalim ovaj odgovoran odnos kada govorimo o svim kategorijama koje su zaposlene u javnom sektoru i o zdravstvu, i o prosveti, pre svega o mladima, i to je jedna odgovorna politika.
Videli smo juče po merama koje su najavljene da će biti donete, koje se tiču populacione politike i mislim da ćemo za nekoliko godina moći svi zajedno da budemo zadovoljni takvim merama i da ćemo imati konkretne rezultate. Hvala.

Hvala, potpredsednice.

Poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, koleginice i kol. To su odgovornost, kontinuitet i investicije i mislim da se na ovim principima temelji budžet koji ima cilj da se poveća, pre svega, obim investicija u Srbiji i da se podigne lestvica životnog standarda građana.

Kada komentarišem budžet, želim najpre da prokomentarišem onaj deo budžeta koji se odnosi na obrazovanje, jer smatram da je obrazovanje, odnosno ulaganje u obrazovanje, ulaganje u nauku najisplativija investicija, investicija koja se višestruko vraća u budućnosti i za nas iz Socijaldemokratske partije Srbije uvek je obrazovanje na vrhu liste prioriteta.

Prema projekciji za sledeću godinu, Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je opredeljeno 252,8 milijardi dinara i za pohvalu je to što je ta suma veća za 17 milijardi dinara nego u prethodnoj godini.

Sredstva za obrazovanje i nauku zauzimaju sve značajnije mesto u strukturi rashoda budžeta savremenih zemalja, jer jedino na ovaj način države postaju konkurentne na globalnom nivou. Obrazovanje i nauka su odavno prestale i da budu privilegija pojedinaca, privilegija bogatih ljudi i smatramo, stav naše stranke je takav, da ulaganjem u ovu oblast mi postižemo to da obrazovanje bude svima dostupno pod jednakim uslovima i na taj način mi dajemo motivaciju mladim ljudima da učestvuju u procesu donošenja odluka, da plasiraju svoje ideje na našem tržištu i na taj način ih motivišemo da ostanu u Srbiji.

Kada kažem da više trebamo da ulažemo u obrazovanje, mislim da se taj proces ne završava tu. Predsednica vlade je malopre govorila da imamo ideju da ulaganjem u nauku zadržimo mlade ljude. To je zaista jedna dobra ideja. Pred nama je jedan težak posao.

Kada pogledamo unazad ne nekoliko godina, decenijama unazad kada se osvrnemo, videćemo koliko je naša država izgubila zato što su mladi obrazovni ljudi napustili Srbiji. To se ne ogleda samo u gubitku, pre svega, iz ljudskih razloga, već iz ekonomskih razloga, kada uporedimo onoliko koliko država ulaže u te ljude, koliko oni mogu da doprinesu svojim idejama u ekonomski razvitak države, dolazimo zaista do cifre od nekoliko milijardi evra gubitka, a opet ne smemo ni da zaboravimo da školovanje tih ljudi su platili naši poreski obveznici, a oni su na kraju završili u drugim državama i doprinose razvoju njihove ekonomije.

Stoga, podržavam ovu ideju da ulaganjem u nauku pokušamo da zadržimo što kvalitetnije ljude u našoj zemlji. Mladi žele da budu sigurni da će uvek nađu posao u skladu sa svojim obrazovanjem, u skladu sa svojim veštinama, da će biti nagrađeni za svoj trud. To je pokazatelj da mladi žele izvesnost, da mogu mirne glave da planiraju budućnost u Srbiji, a na nama svima je da ulaganjem u ovu oblast obezbedimo takav život mladim ljudima.

Kasnije ću govoriti konkretnije o povećanju plata koje je predviđeno budžetom, ali definitivno je najbolji pokazatelj zašto treba da povećavamo plate je to da prosvetni radnici zaslužuju veće plate. Treba na taj način da ih motivišemo. Oni vaspitavaju našu decu, oni rade jedan veoma odgovoran posao i sigurno je da zaslužuju još veće plate nego što ih sada imaju, ali ohrabruje i ovaj trend konstantnog povećanja plate koji ide iz godine u godinu i mislim da je to jedini siguran put da dođemo svi do željenog cilja, da prosvetni radnici, nastavnici, učitelji, profesori budu plaćeni onoliko koliko zaslužuju, a da sa druge strane ne ugrozimo stabilnost javnih finansija.

Pored toga, u budućnosti moramo više da izdvajamo za investicije u oblasti obrazovanja i nauke, jer je obrazovanje mladih i njihova inovativnost garancija konkurentnosti naše privrede.

Investicije u oblasti obrazovanja su, kako sam primetio, nešto manje nego za 2021. godinu, ali, naravno, ima i opravdan razlog za to. Neki projekti koji su započeti ranije završeni su uspešno u 2021. godini. To je za svaku pohvalu. Ja ću pohvaliti uspešno završen Projekat „Povezane škole“, koje su zajedno realizovali Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija i na ovaj način se ide ka podizanju digitalne pismenosti, ka osposobljavanju mladih da budu konkurentni u svetu koji karakteriše digitalizacija i ekspanzija IT sektora.

Izgradnja bežičnih lokalnih računarskih mreža je preduslov za opremanje škola računarskom opremom, odnosno preduslov da zaživi projekat digitalnih učionica.

Za pohvalu je što Predlog budžeta podrazumeva i ulaganja u viši studentski standard i realizaciju projekta napredne bežične infrastrukture za visoko obrazovanje.

Naravno, obrazovanje je samo jedan segment u tom mozaiku koji je planiran budžetom i upravo se preko budžeta kao ogledala javnih finansija može videti da se prepliću interesi različitih društvenih sfera i obrazovanja o kojem sam govorio i investicija zdravstva, kulture, socijalne politike itd.

Javne finansije i fiskalna politika su najvažniji instrument razvoja i ekonomske i socijalne stabilnosti u svim zemljama i upravo od uspešnog kombinovanja različitih metoda instrumenata javnih finansija i fiskalne politike zavisi i uspeh svake privrede.

Kada sam na početku rekao da je karakteristika ovog budžeta kontinuitet, tu pre svega mislim i na onaj deo koji se odnosi na smanjenje fiskalnog deficita.

Za pohvalu je što je projektovani deficit 3% za 2022. godinu. To je dokaz da smo na dobrom putu kada govorimo o javnim finansijama. Čak i čitajući ocenu Fiskalnog saveta, koji je često znao da bude veoma kritički raspoložen kada analizira budžet Republike Srbije, možemo zaključiti da postoje realne šanse da ovaj deficit bude i ispod 3% i ono što je važno, to je da će javni dug, bar po projekciji, za sledeću godinu biti 55% BDP-a i najvažnije da ne probijemo onu granicu od 60% koja je važna, a koju pre svega definiše Mastrihtski ugovor i koje se pridržavaju i razvijene države EU.

Mi nakon dve pandemijske godine i dalje možemo da računamo na stabilne finansije i načelo fiskalne politike, one uspešne politike, jeste da se u godinama rasta štedi, da ne nagomilavamo nove dugove. Mi na ovaj način smanjujemo javni dug i dobro je što na taj način ostavljamo određeni prostor za budućnost, da možemo da investiramo i prosto lakše da dišemo, kada govorimo o finansijama.

Upravljanje finansijama jeste jedna oblast gde je kontrola najteža, ali je i najpotrebnija. Pored toga što treba konstantno da radimo na efikasnoj naplati poreza i na suzbijanju sive ekonomije, važno je da budžet bude uvek transparentan, da građani Srbije uvek mogu da imaju uvid gde se troši svaki dinar iz budžeta, od onog trenutka kada putem poreza i drugih naplata novac uđe u budžet, do trenutka kada se vrši konačna isplata. Mislim da nam ovakav jedan budžet, ovakva jedna projekcija garantuje da ćemo i u budućnosti moći da imamo javni uvid u finansijske tokove.

Mi smo se u ovoj godini vratili na onaj nivo privrednih aktivnosti koji je bio karakterističan za period pre pandemije. Zato opravdano možemo da očekujemo rast u sledećoj godini. Tome možemo da se nadamo i na osnovu podataka kojima raspolažemo, jer ćemo ovu godinu završiti sa rastom od preko 7%, bilo je nekih najava da će biti čak rast i do 7,5%, a projektovan rast od 4,5% za sledeću godinu, naravno, je jedan dobar primer kako se efikasno vode javne finansije, ali smo na ovaj način pokazali da smo jedna od najbrže rastućih ekonomija u regionu.

Mi se kao društvo nalazimo pred velikim izazovima i od nas se traži da uz mnogo truda, odgovornosti i mnogo upornosti radimo u interesu svih građana i ono što je veoma važno, da imamo pošten i otvoren odnos prema građanima Srbije. Ovaj predlog budžeta upravo oslikava takav jedan odnos.

Dakle, mi sada govorimo o povećanju zarada u javnom sektoru, o povećanju penzija, sve to radimo na osnovu realnih prihoda, nikada ne dajemo lažna obećanja, već se trudimo da sve to bude u nekim realnim okvirima.

Predviđeni rast plata od 7,3% je u skladu sa privrednim rastom, tako da u tom segmentu ne izlazimo iz jednog stabilnog koloseka. Dakle, povećanje plata i privredni rast idu korak uz korak, povećanje plata ne iskače iz tog koloseka i to je veoma važno za buduće projekcije, odnosno za realizaciju budžeta u 2022. godini.

Za nas iz SDPS veoma je važno što je usklađen pristup u tom trouglu, između radnika, poslodavca i države, kada govorimo o povećanju minimalne cene rada. Ona će ovim povećanjem od 9,4% biti preko 35.000 dinara. Zadovoljni mogu da budu radnici. Naravno, predsednica Vlade je govorila malopre o tome da nećemo da žmurimo, da nastavljamo dalje, da to nije dovoljno, ali da radimo na tome u budućnosti da dostignemo jedan zadovoljavajući nivo, ali ovim povećanjem neće biti oštećeni ni poslodavci. Naime, država je uradila onaj deo da teret određenih obaveza prebaci na sebe.

Dobro je što se nastavlja sa praksom postepenog fiskalnog rasterećenja zarada. Da bi država rasteretila privredu, preuzela je deo efekata povećanja minimalne zarade na sebe. Povećava se iznos neoporezivog dela sa 18.300 na 19.300 dinara. Dalje, umanjuju se doprinosi za penzijsko-invalidsko osiguranje na teret poslodavaca za 0,5%. I ovakve mere, pre svega, treba da doprinesu, odnosno da podstaknu nova zapošljavanja i idu ka tome da poslodavci budu motivisani da povećavaju zarade zaposlenima.

Možda će neko reći da rasterećenje procentualno nije veliko, ali ne smemo da zaboravimo na činjenicu da smo i prošle godine u isto vreme raspravljali o tome i usvojili jedan sličan predlog tako da iz godine u godinu sve je manje opterećenja za poslodavce i dajemo im jedan prostor da mogu lagodnije da se ponašaju na tržištu.

Ovakve mere omogućavaju poslodavcima da uspešno rade u ovim kriznim vremenima, u turbulentnim okolnostima i sve one mere koje je Vlada preduzela, koje smo i mi podržali ovde u Skupštini, da se umanje posledice efekata pandemije, urodile su plodom, tako da nije došlo do otpuštanja radnika, zadržan je nivo privrednih aktivnosti i pritom smo konstantno radili na povećanju zarada.

Kada govorimo o povećanju plata u javnom sektoru u 2022. godini, važno je i to da istaknemo da taj deo koji se odnosi na isplatu zarada u ukupnom budžetu zauzima manji procenat nego kada govorimo o budžetu za 2021. godinu. Podsetiću da kada smo ušli u realizaciju plana fiskalne konsolidacije, da je cilj bio da taj procenat ukupnog zahvatanja u budžet za plate bude 9,5%, mi smo sada na 10,1%. Toliko smo spustili taj nivo. Zahvatamo procentualno manje novca i to je, naravno, dobar signal da smo na pravom putu da imamo stabilne javne finansije.

Dosledno se držimo i principa po kome se obračunava povećanje penzija, dakle, po novoj formuli. Mislim da je ovaj princip za sada veoma delotvoran. Podsetiću da se penzije usklađuju po formuli da se povećavaju na osnovu 50% povećanja zarada u prethodnoj godini, a 50% na osnovu rasta potrošačkih cena. Mislim da su penzioneri, pre svega, zadovoljni ovakvim načinom obračunavanja i naravno, mogu da budu zadovoljni dinamikom isplate.

Na ovaj način pokazujemo da se nastavlja trend povećanja penzija iz realnih izvora, a svakako, i malopre smo čuli da je dobrodošla pomoć penzionerima, ta jednokratna pomoć koja je najavljena za početak naredne godine.

Pokazujemo i na ovaj način odgovornost i penzije moraju našim najstarijim građanima da im, pre svega, omoguće pravo na dostojanstven život i na jednu mirnu starost.

Činjenica je da je svuda u svetu država postala podsticajna snaga razvoja savremenog društva. Investicije koje polaze od države na direktan način su važne, negde više, negde manje, za svaku državu i zaista su jedna važna ekonomska poluga razvoja.

Ovaj predlog budžeta izdvaja sredstva za investicije koje su na najvišem nivou do sada, dakle, 7,3%. To je iznad nivoa iz prethodnih godina. Na ovaj način gradimo infrastrutkuru, završavamo projekte koji su već početi i počinjemo nove projekte koji su veoma važni za životni standard građana Srbije.

Juče su zvanično otpočeli radovi na izgradnji metroa. Pozdravljam takvu odluku, ali ja kao neko ko dolazi iz Kraljeva više ću hvaliti i podsetiti na ono što je urađeno na teritoriji centralne Srbije. Za građane ovog dela Srbije veoma važno je što funkcioniše auto-put „Miloš Veliki“ do Preljine. Takođe, važno je što će sledeće godine biti završena deonica od Preljine do Požege. Za građane Čačka, Kraljeva, Trstenika, Vrnjačke Banje, Kruševca i Pojata je važno što se radi veoma dinamično na izgradnji Moravskog koridora. Kada tome dodamo da je otvoren aerodrom u Lađevcima kod Kraljeva, vidimo da je tu kompletirana jedna saobraćajna infrastruktura za jedno područje gde gravitira preko milion građana Srbije.

Svakako da su ove investicije u saobraćajnu infrastrukturu pozitivan signal za investitore i to se direktno odrazilo na privredni razvoj ovog kraja.

Takođe, za pohvalu su i neki drugi projekti, kao što je predivđeno za sledeću godinu rekonstrukcija puta Novi Pazar-Tutin, zatim, brza pruga Beograd-Subotica, Fruškogorski koridor, deonica Niš-Pločnik, auto-put Beograd-Zrenjanin, Beograd-Sarajevo. Sve to ukazuje na jednu tendenciju ravnomernog ulaganja u sve delove Srbije. I svaka ova investicija, svaki dinar koji se uloži u infrastrukturu, se u godinama koje dolaze višestruko vraća kroz budžet.

Dobro je što su planirana sredstva za izgradnju Nacionalnog stadiona. Sportisti zaista beleže odlične rezultate i najbolje predstavljaju našu zemlju u svetu i moramo i u ovoj oblasti da kada govorimo o sportskoj infrastrukturi da idemo u korak sa razvijenim evropskim državama.

Koliko su važne investicije, podjednako je važna i briga države za one materijalno najugroženije građane Srbije. Ta briga je najbolje došla do izražaja tokom pandemije zbog korone. Svi punoletni građani Srbije su imali pravo na novčanu pomoć koja je došla od države i svako je mogao da aplicira i sigurno se pokazalo da su ove mere došle u pravom trenutku i da su dale pravi rezultat.

Ono što nas čeka u 2022. godini u martu mesecu, počinje primena Zakona o socijalnim kartama, veoma važno, ne samo zbog ovog budžeta, već zbog svega onoga što ćemo planirati u narednim godinama. Na ovaj način će biti pravednija jedna preraspodela novca prema socijalno ugroženim kategorijama stanovništva. Sada ćemo imati jedan centralni registar gde će se ukrštati podaci iz svih državnih službi i iz Nacionalne službe za zapošljavanje i iz katastra i iz poreske uprave, tako da smatram da će najugroženiji sada više dobijati novca, a oni manje ugroženi manje nego što je to bilo ranije i postići ćemo na ovaj način jednu situaciju gde će, nadam se u godinama koje dolaze, imati i socijalno ugrožene kategorije više prava i na lakši način će moći da ostvare ta svoja prava.

Novac koji se usmerava za zdravstvo je prilično na istom nivou, kao i prethodne dve godine. Dakle, nešto viši nego što je to bilo u periodu pre izbijanja pandemije korone. Ne možemo još uvek da znamo koliko će trajati ova kriza, ali se nadam da nećemo sav taj novac u sledećoj godini utrošiti na to, pre svega, iz ljudskih razloga, nadam se da će se stišati korona i da će sve manje ljudi imati potrebu da se leči od korone.

Ako se vratimo godinu dana unazad i uporedimo usvojeni Predlog budžeta i onaj iznos sredstava koji je namenjen za zaštitu životne sredine, videćemo da je taj inicijalni budžet za 2021. godinu za ekologiju bio negde 8,3 milijarde dinara. Kasnije smo ga uvećali oko četiri milijarde dinara rebalansom. Sada je došao na 15,4 i jedan deo će se povući iz Ministarstva za saobraćaj i infrastrukturu i biće upotrebljen za rešavanje ekoloških pitanja, tako da smo i tu pokazali na koji način država treba da se odnosi prema ovim pitanjima.

Mi ne možemo, nemamo čarobni štapić da u jednom potezu rešimo sva ona ekološka pitanja koja su se gomilala decenijama unazad, ali u svakom slučaju dajemo dobar primer kako treba rešavati ove probleme.

Treba da se fokusiramo na izgradnju regionalnih centara za upravljanje otpadom, da investiramo u komunalnu infrastrukturu i na taj način mi ćemo sprečavati zagađenje životne sredine.

Za kraj da kažem da neki ekonomisti zastupaju stav da je budžet više političko, a ne tržišno pitanje. Ako je već tako, na nama je da donesemo najbolju moguću političku odluku, da se budžet realizuje na pravi način u narednoj godini. Mislim da je budžet zaista dobar uravnotežen i zbog toga će Socijaldemokratska partija Srbije podržati ovakav Predlog budžeta. Hvala.