Hvala, potpredsedniče.

Poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstava, smatram da je danas možda najvažnija tema Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom. Za nas iz SDPS svakako u fokusu uvek kada govorimo o ovakvoj jednoj oblasti.

Sami statistički podaci govore o tome da mi već decenijama unazad imamo ozbiljan problem, kada govorimo o demografskoj slici Srbije, ali sa druge strane činjenica je i da smo ozbiljno pristupili ovom problemu tek u nekoliko poslednjih godina, možda poslednjih pet godina, da na jedan veoma ozbiljan i sveobuhvatan način pokušavamo da rešimo pitanje demografije u Srbiji.

Sama činjenica da smo i mi kao ovaj skupštinski saziv podržali 2020. godine osnivanje Ministarstva za brigu o porodici i demografiju govori da smo podigli na jedan viši nivo temu koja se bavi demografijom u Srbiji. Ovim izmenama i dopunama zakona mi ćemo stvoriti uslove koji treba da ohrabre mlade u smislu podsticaja rađanja, odnosno da dobiju adekvatnu materijalnu podršku.

Posebno bih u tom smislu izdvojio jednu novu meru, i ministar je malopre to izdvojio i kolege moje pre mene, a to je pravo na novčana sredstva za izgradnju, učešće u kupovini, odnosno kupovinu porodično stambene zgrade ili stana po osnovu rođenja deteta.

Ova nova mera je veoma važna. Zašto to ističem? Zato što očigledno da nerešeno stambeno pitanje zna da obeshrabri mlade ljude da stvaraju porodicu ili da šire porodicu. Smatram da je kod mladih često prisutan strah upravo kada nemaju krov nad glavom i to je možda nekada i podsvesni strah da li će moći da priušte svojoj porodici sve ono što smatraju da treba i na taj način retko donose odluku da imaju decu i odlažu taj krak za neke kasnije godine.

Smatram da ovako jedna mera uliva sigurnost, pre svega mladim ljudima, da će na jedan efikasan, na jedan povoljan način rešiti stambeno pitanje.

Kada sam govorio o tome da je država najozbiljnije počela da se bavi ovom temom poslednjih pet godina, moram i da navedem nekoliko odličnih koraka koji su u prethodnom periodu preuzeti. Pre svega, proširen je broj korisnika koji mogu da ostvare pravo na materijalnu pomoć i veća je finansijska podrška kada govorimo o ukupnoj sumi novca koja se izdvaja za ovo pitanje.

Drugo, svaka zaposlena žena za vreme porodiljskog odsustva ima garantovanu naknadu za vreme odsustva i ona ne može biti od minimalne zarade u trenutku kada stupa na odsustvo. To je veoma važno, a uslov za to je da ima bar jednu evidentiranu osnovicu na koju su plaćeni doprinosi. Podsetiću da je pre toga uslov bio da žena mora da ima radni staž u trajanju od šest meseci minimum, da bi mogla da koristi jedno ovakvo pravo.

Takođe, majke koje imaju bolesno dete mogu da koriste naknade, zarade uz dodatak koji im pripada po osnovu prava za pomoć i negu drugog lica, konkretno za dete. U povoljnijem položaju su i žene koje žive u selima i koje se bave poljoprivredom, pa su samim tim i poljoprivredne osiguranice. Na osnovu toga mogu da ostvare pravo na ostale naknade po osnovu rođenja deteta i nege deteta, što ranije nije bilo moguće dok nismo usvojili ove zakonske izmene.

Podaci govore i činjenica je zaista da smo 2019. godinu dočekali sa boljim rezultatima nego što je to bio slučaj prethodnih godina. Dakle, nove mere su odmah dale rezultate i tada je u toj godini u Srbiji rođeno više dece i naročito ohrabruje taj podatak da je rođeno više dece nego kada uporedimo sve zemlje u okruženju, znači sve zemlje koje su pripadale nekadašnjoj Jugoslaviji, uključujući i naše susede Bugarsku, Albaniju i Mađarsku. To je jedan podatak koji uliva nadu da će ove mere postići zadovoljavajuće rezultate.

Međutim, za analizu ostaje da vidimo da li je ta 2020. godine, verovatno jeste zbog korone, dovela do toga da imamo slabije rezultate na ovom polju.

Takođe, za analizu je i uvek za diskusiju povezanost ekonomskih uslova i stope nataliteta. Sigurno je da su finansijski momenat i materijalni status važan faktor kada govorimo o povećanju stope nataliteta. Međutim, iskustvo pokazuje da to nekada nije presudan činilac. Najbolji primer za to su razvijene zapadnoevropske države, Francuska, Nemačka, Belgija itd, da ne nabrajam, gde su plate visoke, životni standard je visok, a stopa nataliteta niska. Doduše, oni na drugi način rešavaju problem demografije, tako što uvoze radnu snagu i tu dobijaju duplu korist. Oni, zapravo, dovode stručnjake iz drugih zemalja, dobijaju produktivne radnike, a sa druge strane dobijaju i ljude koji su u najboljim reproduktivnim godinama i na taj način nadomešćuju taj pad nataliteta u svojim zemljama.

To je onaj deo gde treba država da bude na potezu. To je ono što mi danas i radimo ovde u parlamentu kada usvajamo ovakve zakonske izmene. Dakle, mi treba da radimo na tome da se konstantno povećava životni standard kod nas, da ekonomski razlozi ne budu motiv za odlazak mladih iz zemlje. Ovakvim merama mi unapređujemo populacionu politiku i stvaramo bolje uslove i podižemo životni standard građana.

Pitanje planiranja porodice je kompleksno. Svako ima svoj lični razlog kada donosi odluku da li će formirati porodicu, da li će proširiti porodicu i to je veoma osetljivo pitanje. Ali, sa druge strane, odluka je na mladima da stvaraju porodicu i da podižu decu. Uvek možemo da postavimo pitanje da li postoje idealni uslovi za formiranje porodice. Kada bismo se bavili time šta sve treba da skockamo u životu, možda bi ta odluka o formiranju i proširenju porodice bila prolongirana za neke kasnije godine. Sada je prosečna starost majke pri rađanju prvog deteta 28,8 godina. Podsetiću da je pre pola veka ta granica bila, odnosno ta prosečna starost bila 22,2 godine.

Taj trend odlaganja rađanja nije karakterističan samo za naše podneblje, već je svuda u Evropi prisutan. Nekada su primeri ljudi, kada govorim o tom vremenu od pre pola veka i više, koji su imali nekoliko dece i bila je veća stopa nataliteta, a živeli su u mnogo težim uslovima. Jednostavno, pedesetih godina prošlog veka jedna porodica u proseku je imala 4,7 dece, a sada je ta stopa na 2,4. Očigledno je da su mogućnosti bile male, životni standard je bio nizak, ali želja za većom porodicom je bila veća. Očigledno je, na osnovu svih ovih podataka, da su se promenile određene društvene vrednosti i kod nas. Statistika i finansijska podrška su jedno, a vrednosti, verovanja i stavovi su sasvim druga medalja ove priče.

Usvojili smo moderan način reprodukcije kao rezultat jednog trenda u svetu. Mladi kao prioritete postavljaju obrazovanje, osamostaljivanje, karijeru, pa onda, tek na kraju, stvaranje i širenje porodice. Činjenica je da se roditeljstvo odlaže za kasnije godine života. Kada ljudi završe fakultet, onda oni rešavaju pitanje zaposlenja, pa onda grade karijeru, pa rešavaju stambeno pitanje i tek onda se odlučuju da postanu roditelji. Upravo ovakve mere treba da doprinesu tome da oni imaju jednu sigurnost, da reše što pre stambeno pitanje i da što pre donesu odluku da stvore porodicu ili da prošire porodicu. To je onaj deo gde je država zadužena da pomogne na jedan adekvatan način.

Opet kažem da je ovo trend koji je prisutan i u Evropi. Podaci ukazuju da se u polovini zemalja sveta rađa manje dece i na taj način se smanjuje stanovništvo. Matematika govori isto. Matematika kaže da kada prosečna cifra rađanja dece padne ispod 2,1% stanovništvo počinje da se smanjuje. Onda preti opasnost svima u Evropi da dođu u situaciju kao što je Japan, da u jednoj zemlji ima više deka i baka nego što ima unuka.

Kao prepreku za širenje porodice mnogi bračni parovi navode da ne poseduju sopstveni stan ili kuću, da nemaju stalan posao ili da nemaju dovoljno visoku platu. Mi ovakvim merama, pre svega kada govorimo o finansijskoj podršci, ali i o onoj podršci kojom se govori da mladi što pre mogu da dođu do stana, mi pomažemo mladima da lakše dođu do krova nad glavom, a finansijska pomoć treba da garantuje da mogu da priušte sve što je neophodno za podizanje deteta. Ovakvim merama populacione politike šaljemo poruku mladima da mogu da računaju i na izvesnost i na sigurnost.

Najnovije mere pozitivan su signal mladima, da država čini sve da stvori uslove da mladi pod jednakim uslovima najpre mogu da se obrazuju, a zatim da u skladu sa svojim obrazovanjem nađu i adekvatan posao, da budu nagrađeni za svoje znanje, da budu nagrađeni za svoje veštine.

Kao pozitivan primer navešću jedan događaj od danas. Danas je predsednik Republike uručio ugovore o zaposlenju najuspešnijim diplomcima svih medicinskih fakulteta i srednjih medicinskih škola Srbije, tako da je 711 mladih ljudi danas dobilo posao. To je najbolja poruka države da računa na te ljude, da računa na njihovu stručnost, da oni svojim znanjem, svojim idejama mogu da unaprede naše društvo.

Za pohvalu je i projekat države koji se odnosi na dodelu bespovratnih sredstava parovima koji žele da kupe kuću u seoskim sredinama. Na taj način rešavamo i jedno drugo pitanje migracije, a to su unutrašnje migracije, gde je zapažen trend da se ljudi iz ruralnih područja sele u gradove i da ta sela jednostavno ostaju prazna. Kada pogledamo statističke podatke, videćemo da je jako loša situacija na jugu Srbije i na istoku Srbije. Crna Trava mislim da beleži jedan negativan, neslavan rekord kada govorimo o stopi nataliteta. Za pohvalu je i što gradovi i opštine prepoznaju demografske probleme na lokalu i u skladu sa tim preduzimaju adekvatne mere.

Reći ću nešto i pohvaliću mere koje preduzimaju čelnici grada iz koga ja dolazim, tj. iz Kraljeva. Grad Kraljevo već nekoliko godina podržava projekat koji se zove „Tri plus“, a on podrazumeva da porodice koje imaju troje i više dece dobijaju 30% popusta na sve komunalne usluge. S obzirom da je teritorija grada velika i s obzirom da određeni stanovnici grada koji žive u selima ne koriste sve komunalne usluge, za takve ljude predviđena je jednokratna godišnja pomoć u iznosu od 10.000 dinara. Mislim da je to jedna poštena preraspodela iz gradskog budžeta. Mogu da kažem da tu jednokratnu pomoć, oni koji ne koriste olakšice prilikom plaća komunalnih usluga, koristi preko 2000 porodica sa teritorije grada Kraljeva.

Takođe, iz gradskog budžeta se od 2016. godine izdvajaju sredstva za finansiranje četvrtog i petog pokušaja vantelesne oplodnje. Važno je da imamo sluha i na Republici i na lokalnom nivou i da opštine lociraju problem na pravi način, da usmere pomoć i da je to najpotrebnije. Mislim da ćemo tako na najbolji način popraviti našu demografsku sliku.

Kada raspravljamo o Izveštaju RATEL-a, mi smo uspostavili jednu dobru praksu i na taj način ostvarujemo nadzornu ulogu, kada govorimo o parlamentu. Od RATEL-a, pre svega, očekujem da bude u funkciji zadovoljenja prava potrošača, odnosno građana koji koriste usluge mobilne telefonije na prvom mestu, ali i ostalih sredstava komunikacije iz ove oblasti.

Kada je pre 17 godina osnovana Agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge, postavljen je zadatak da agencija treba da obezbedi efikasno sprovođenje i unapređivanje utvrđene politike u oblasti telekomunikacija i da to bude u cilju daljeg razvoja telekomunikacija i stvaranja uslova za uspostavljanje informacionog društva. Upravo na osnovu Izveštaja možemo proceniti koliko se uspešno sprovode ove mere, odnosno koliko su uspešno zadaci ispunjeni.

Navodi se u Izveštaju za 2020. godinu da je RATEL nastavio sa aktivnostima koje su usmerene na stvaranje slobodnog i otvorenog tržišta, uz garantovanje ravnopravnog položaja svim učesnicima. Važno je da se unapređuje kvalitet usluga. Važna je i zaštita korisnika usluga i informaciona bezbednost. Pre svega, tu mislim na onu osetljivu kategoriju stanovništva, na decu, da vodimo računa da nam deca pre svega budu bezbedna na internetu. Važan je i kvalitet mreže. Čuli smo malopre da je prosečna ocena 81 poen, što je dobro. Dobro je i što su svi podaci izloženi javnosti na uvid, što svako može da ode na sajt RATEL-a da vidi kvalitet svake mreže mobilnih operatera i na osnovu toga da donese lakšu odluku da se opredeli prilikom izbora operatera.

Kada su građani zadovoljni, to je onda najbolji pokazatelj rada i RATEL-a i Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, jer znam da oni blisko sarađuju. Tako da, poslanici Socijaldemokratske partije Srbije glasaće za ovaj izveštaj, ali i za ostale izveštaje i predloge zakona koji se nalaze na dnevnom redu. Hvala.

Hvala, potpredsedniče.

Poštovani gospodine Pantiću, poštovane koleginice i kolege, imali smo prilike u prethodnih godinu dana, odnosno u ovom sazivu da često iznesemo svoje stavove o radu sudija i često su o tome govorile moje koleginice Danijela Veljović i Sanja Jefić Branković, kao i danas pre mene što je govorila koleginica. Zaista stav Socijaldemokratske partije Srbije po tom pitanju jeste da moramo težiti nezavisnom pravosuđu.

Potegla se uvek, i često u tim raspravama u poslednje vreme, tema oko referenduma. Naravno, naš stav je da što više građana treba da izađe na referendum kako bismo pokazali legitimitet i dali legitimitet jednom takvom procesu, a na nama poslanicima je da građanima objasnimo šta konkretno znače ustavne promene i da se one tiču samo onog dela koji se odnosi na pravosuđe, a ne kao što neke druge političke partije pokušavaju u javnosti da predstave, da se radi o nekim temama koje uopšte nisu predmet referenduma, odnosno ono o čemu će građani odlučivati 16. januara.

Ono što želim danas da istaknem i o čemu želim da govorim jeste, kada govorimo o izboru, odnosno listi kandidata za članove Saveta Komisije za zaštitu konkurencije, nešto o samoj Komisiji i pred kandidatima koji budu izabrani je jedan značajan zadatak, jedan važan zadatak, a zadatak same Komisije jeste pre svega, promovisanje kulture takmičenja na otvorenom, slobodnom tržištu, ali sa druge strane, zadatak komisije jeste da uoči sva ona ograničenja koja mogu da postoje na takvom jednom tržištu i da sankcioniše neke slučajeve kada preduzeća deluju protivno zakonima tržišta, pre svega kada se radi o dogovoru o cenama sa konkurentima, kada se radi o zloupotrebama na tržištu, ali i kada pokušava da se kontroliše tržište putem određenih mehanizama, kao što su koncentracija, spajanje ili ukrupnjivanje kompanija.

Uloga koju Komisija ima u razvoju i očuvanju zdrave ekonomske i privredne klime jeste veoma važna. Svaka država koja želi da podstiče preduzetnički duh svojih građana mora da brine o tome da svaki građanin koji se bavi preduzetništvom, svaka nova kompanija koja uđe na tržište, da ima podjednak tretman kao i one kompanije i preduzeća koje su već na tržištu. Tu je važna uloga Komisije za zaštitu konkurencije, pre svega da otkloni najveću prepreku na tržištu, odnosno najveću prepreku koja treba da dovede do zdrave konkurencije, a to je da nastanu monopoli.

Monopol je suprotnost zdravoj konkurenciji. On je omiljen samo tamo gde se bogatstvo stiče uz nečiju pomoć i uz razne privilegije. Sprečavanje monopola važno je jer samo postojanje monopola, eventualno, može da ima negativan uticaj, pre svega kada govorimo o robama i uslugama, kada se to odnosi na cene, na kvalitet, ali i na ponudu proizvoda i usluga na tržištu.

Pošto u slučaju postojanja monopola kupci nekada nemaju alternativu, monopolista je u položaju da neometano podiže cene, naročito kada se radi o onom situacijama gde te cene nemaju zamenu, odnosno građani ne mogu da ih se odreknu i to su određeni proizvodi, kao što su osnovne životne namirnice.

Kada govorimo o kvalitetu robe ili pružanju usluge, situacija je slična, bez pritiska i bez stalne konkurencije, odnosno pritisaka od strane konkurenata. Monopolista nikada neće imati motiv da radi na kvalitetu proizvoda, da podiže kvalitet usluge i potrošači su onda silom prilika usmereni na proizvode i usluge takvi kakvi jesu. I, u ovom slučaju kada postoji zdrava konkurencija, ona je uvek na strani potrošača. Kada postoji više konkurenata na tržištu, oni jedni druge motivišu da kontinuirano poboljšavaju kvalitet robe i usluga i na taj način opstaju na tržištu.

Naravno, kada je prisutan monopol, potrošačima je sužen izbor robe, a sloboda izbora je jedan efikasan mehanizam koji pritiska proizvođače da vode računa i o ceni, i o kvalitetu, ali i o afinitetu potrošača.

Važno je da Komisija za zaštitu konkurencija prati kretanje na tržištu, da budu zadovoljni građani, da budu zadovoljni potrošači, ali i da svi na tržištu igraju pod jednakim uslovima. Hvala.

Hvala, potpredsednice.

Poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstava, koleginice i kolege, sama situacija od pre 10 i možda malo više godina kada je došlo do kolapsa na svim svetskim berzama i kada se to prelilo i na manje berze, kao što je i Beogradska berza, govori nam koliko je važan Zakon o tržištu kapitala. Od ovog zakona očekujem u budućnosti da stvori jedan takav ambijent koji će poslati pozitivnu poruku i koji će biti pozitivan signal stranim investitorima i koji će povratiti poverenje u ovu vrstu imovine, odnosno u trgovinu ovom vrstom imovine.

Cilj je da naš pravni sistem garantuje pre svega sigurnost svim učesnicima na tržištu, da naše tržište postane atraktivnije za investitore, da uslovi za pristup i poslovanje na tržištu budu jasno propisani i da budu lako prepoznatljivi od svih onih koji žele da posluju.

Takođe, na ovaj način usklađujemo naše zakone sa pravnim okvirom Evropske unije i samom implementacijom ovakvih pravnih normi koje svuda važe u Evropi i važe u razvijenim zemljama sveta mi ćemo postići to da pristup našem tržištu bude olakšan, da investitori bolje i efikasnije posluju na tržištu. To će naravno sa druge strane i motivisati davaoce da emituju hartije od vrednosti i olakšaće im put da na jedan ovakav način dođu brže i efikasnije do novih finansijskih sredstava koji su neophodni za poslovanje. Sve to dovodi do većeg prometa i do razvoja tržišta kapitala, a nama je važno da radimo na razvijanju jednog konkurentnog, produktivnog, efikasnog tržišta kapitala sa širokim spektrom finansijskih instrumenata i usluga.

Podsetiću i da je Vlada Republike Srbije nedavno usvojila Strategiju za razvoj tržišta kapitala, i to za period od 2021. do 2026. godine, i ta strategija treba da stvori dobru osnovu za korišćenje šire lepeze finansijskih instrumenata u korist privrede, ali i u korist stanovništva.

Dugoročni cilj je da se smanji zavisnost malih i srednjih preduzeća od bankarskog finansiranja, da se smanji zavisnost takvih preduzeća od državnih subvencija, da se kroz nove finansijske mogućnosti dalje radi na ubrzanju ekonomskog rasta, da se više ulaže u inovativnu industriju i, naravno, sve to treba da doprinese otvaranju novih radnih mesta.

Predlog Zakona o elektronskom fakturisanju odnosi se zapravo samo na utvrđivanje novih rokova, na pomeranje rokova koje se odnose na početak primene određenih obaveza koje proizilaze iz zakona. Zakon o elektronskom fakturisanju je već uticao da se poveća vidljivost transakcija koje se obavljaju između subjekata u javnom sektoru, kao i između subjekata u privatnom sektoru.

Postupak izdavanja faktura elektronskim putem, kao i plaćanje je mnogo brži, jeftiniji je, a mogućnost greške je svedena na minimum. Prelaskom na elektronsko fakturisanje postižu se uštede, pre svega prilikom korišćenja poštanskih usluga. Kompanije koje izdaju veliki broj faktura, kao što su npr. preduzeća iz oblasti veleprodaje, moraju da računaju na izdvajanje određenih novčanih sredstava samo za ovaj postupak, za ovu proceduru.

Elektronsko fakturisanje na ovaj način donosi preduzećima uštedu i do 60%. Ja ću pokazati na jednom slikovitom primeru, npr. ako samo poštanska usluga košta 75 dinara, ako jedno veliko preduzeće izda mesečno hiljadu faktura, jasno dolazimo do podatka da je to 75.000 dinara uštede mesečno, ako govorimo o velikim kompanijama to je mnogo veća ušteda, pomnožimo sa 12 meseci, dolazimo do jedne ozbiljne sume novca na godišnjem nivou koje kompanije mogu imati na raspolaganju da preusmere na neka druga prioritetna pitanja i na taj način da unaprede svoje poslovanje.

Još jedana prednost elektronskog fakturisanja je ušteda u vremenu. Ona direktno utiče na povećanje efikasnosti u radu, a naročito se to odnosi na onaj deo privatnog sektora za koji je veoma bitno da primene ovakve metode u poslovanju. Osim arhiviranja i unošenja podataka, vreme se troši i na plaćanje računa, naročito ako se ne koristi elektronsko bankarstvo i znamo svi koliko vremena oduzima fizički odlazak u banku da se plati određeni račun. Iz ugla primaoca, elektronska faktura omogućava značajnu uštedu vremena, podaci se brzo unose, proces plaćanja je olakšan, a pregled svih faktura je jednostavan.

Činjenica je i da ovakav način razmene faktura još uvek nije potpuno prihvaćen kod nas, nije prihvaćen ni u mnogo razvijenijim zemljama u onom kapacitetu u kom to može da bude, ali oni koji koriste elektronsko fakturisanje i te kako su do sada upoznali prednosti ovakvog vida poslovanja. Iskustvo pokazuje da je stepen usvajanja e-fakture relativno nizak i varira od države do države, negde od 8% kod onih zemalja koje su relativno skoro usvojile ovakav postupak u poslovanju do 40% kod visokorazvijenih evropskih država.

Kada govorimo o strukturi preduzeća, odnosno o malim i srednjim preduzećima, broj razmenjenih e-faktura još uvek nije na visokom nivou, ali ohrabruje podatak da stepen usvajanja je u porastu, iz godine u godinu sve više kompanija i državnih institucija prepoznaje prednosti elektronskog fakturisanja. Radi sticanja jasnije slike, reći ću da je broj razmenjenih e-faktura samo pre pet godina u državama Evropske unije iznosio preko 35 milijardi.

Izmene i dopune Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine podrazumevaju prenošenje nadležnosti sa Ministarstva finansija, konkretno sa Poreske uprave, na Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, konkretno na tržišnu inspekciju.

Karakteristika vremena u kome živimo jesu svakodnevne inovacije, novi brendovi, drugačiji izgled proizvoda, zaštićeni prehrambeni proizvodi na osnovu određenog porekla, tako da su svi oni nastali kao proizvod ljudskog uma, proizvod ljudskog duha i moderno poslovanje se zapravo zasniva na znanju, na kreativnosti, na marketingu, na uvođenju novih tehnologija i zbog svega toga je važno da se zaštite izumi i inovacije, odnosno da se zaštiti intelektualna svojina.

Potrebno je da definišemo najbolji pravni okvir koji će garantovati zaštitu takve vrste da nijedan proizvod ne može biti korišćen u komercijalne svrhe, niti može da se prodaje bez saglasnosti njegovog izumitelja. Pravno regulisanje ove oblasti je važno za svaku državu jer je interes svake zemlje u vremenu u kome živimo da se podrži kreativnost, odnosno sve one tehnologije, odnosno svi oni proizvodi koji su zasnovani upravo na kreativnosti.

U vremenu kada se razmene ideja i podataka odvijaju ubrzano važno je da pravovremeno reagujemo, da usklađujemo propise kako bismo uredili oblast koja se odnosi na zaštitu prava intelektualne svojine. Cilj regulisanja prava intelektualne svojine treba da bude stvaranje ambijenta u kome autori štite svoja prava i za to ostvaruju adekvatnu naknadu. Nažalost, brzina kojom se stvara i objavljuje sadržaj na internetu najčešće dovodi do povrede prava intelektualne svojine. Zato insistiramo da ova prava budu nedvosmisleno zaštićena zakonom. Bez saglasnosti nosioca autorskog prava ne sme niko da koristi niti njegova dela, bilo da je u pitanju tekst, fotografija, audio ili video zapis i svako ko preuzme određeni sadržaj mora da ima saglasnost nosioca prava. Interesantan je i podatak da naše kreativne industrije godišnje stvaraju oko 7% bruto domaćeg proizvoda i da je u njima zaposleno preko 100.000 ljudi.

Socijaldemokratska partija Srbije, naravno, podržaće izmene i dopune ovakvog zakona. podržaćemo, naravno, i Predlog zakona o utvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije, koji se odnosi na projektni zajam – univerzitetska infrastruktura.

Mi na ovaj način nastavljamo da ulažemo u obrazovanje, konkretno u visoko obrazovanje. podsetiću da smo pre nekoliko meseci samo podržali jedan projekat koji se odnosi na renoviranje studentskog smeštaja za studentske domove u Beogradu i Nišu. Nastavljamo sada sa istom praksom. Svima je jasno da je nama potrebno više visokoobrazovanih ljudi, da je obrazovanje motor razvoja jednog društva. Podatak je da se oko 40% mladih danas opredeljuje da upiše fakultet, a mi na jedan ovakav način treba da ih motivišemo da taj broj bude što veći, tako što ćemo poboljšati uslove studiranja.

Podatak je da se oko 40% mladih danas opredeljuje da upiše fakultet, a mi na jedan ovakav način treba da ih motivišemo, da taj broj bude što veći, tako što ćemo poboljšati uslove studiranja. Na ovaj način mi ispunjavamo našu obavezu i omogućavamo i poboljšavamo pristup univerzitetskom obrazovanju svima, a mi SDPS uvek insistiramo na tome da obrazovanje mora da bude dostupno svima pod jednakim uslovima i da svima obezbedimo jednake šanse da se školuju.

Naravno, ovakve investicije su od najvišeg značaja za budućnost našeg obrazovanja, ali i za budućnost naše zemlje. Investicija obrazovanja je jedina sigurna investicija koja se vraća višestruko u budućnosti, ali ne treba tu da se zaustavimo, ono što naš zadatak treba da bude pored toga da obezbedimo kvalitetno obrazovanje za mlade ljude, da obezbedimo i takve uslove da nakon što završe fakultete, da nakon što se školuju imaju adekvatna radna mesta u Srbiji, da svoje znanje primenjuju upravo u našoj zemlji.

Podržaćemo i realizaciju projekta koji se odnosi na izgradnju brze saobraćajnice na relaciji Iverak – Lajkovac, ova deonica u dužini od 18 kilometara ima višestruki značaj ne samo za Kolubarski okrug, već i za celu Srbiju. Na ovaj način nastavljamo sa trendom da unapređujemo saobraćajnu infrastrukturu. Svi vrlo dobro znamo koliko je putna mreža važna za razvoj države i da svaki dinar koji se ulaže u saobraćajnu infrastrukturu u budućnosti se višestruko vraća.

Na ovaj način pokazujemo još jedan apsekt, a to je da nam je veoma važan ravnomeran regionalni razvoj, tako da su to sve argumenti koji idu u prilog tome da podržimo ovakve predloge zakona. Kao što sam već i rekao, SDPS podržaće, odnosno poslanici će glasati za sve predložene izmene i dopune zakona koji se nalaze na dnevnom redu. Hvala.

Hvala potpredsednice.

Poštovana ministarko, poštovani predstavnici ministarstva, koleginice i kolege, Predlog zakona o pravima korisnika usluga privremenog smeštaja u socijalnoj zaštiti vidim kao deo jednog sveukupno strateškog rešenja. Rešenja koje podrazumeva da se jednim zakonom, novim zakonom uredi jedna oblast na celovit način. Mislim da ovaj zakon na prvom mestu ističe ljudskost i humanost.

Kada govorim o ovoj oblasti ja ću da istaknem tri osetljive kategorije stanovništva kojima je neophodna ovakva vrsta pomoći. To su na prvom mestu deca, zatim osobe koje su ostale bez krova nad glavom i žrtve nasilja kojima je potreban neki privremeni smeštaj u teškim trenucima.

Kada je neka kategorija stanovništva ugrožena potrebno je omogućiti trenutno stambeno zbrinjavanje kroz različite vrste programa. One treba uvek da se realizuju u okviru nadležnih institucija. Obično je ovakav vid smeštaja vremenski ograničen i ima konkretnu svrhu.

U okviru svratišta kao privremenog smeštaja omogućava se ostvarivanje osnovnih životnih potreba i elementarno unapređivanje kvaliteta života. Najosetljivija kategorija o kojoj možemo govoriti jesu deca. O tome sam i malopre govorio, napomenuo sam to. Veoma je važno da u uzrastu koji je za decu bitan, od četiri pa do 19 godina, uradimo to da deca ne budu izložena rizicima života ili čak u nekim situacijama da ne budu izložena radu na ulici.

Zato je važno da se zadovolje standardi koji se odnose, kada govorimo o privremenom smeštaju, pre svega na održavanje higijene, na obezbeđivanje čiste i adekvatne obuće, odeće, isranu i slično. Ali i pored toga potrebno je da se pruži podrška korisnicima ovakvog smeštaja, da oni steknu osnovne životne veštine koje su im neophodne da se uključe u društvene tokove, da vode normalan život, odnosno da se radi, pre svega, na polju obrazovanja sa njima da bi usvojili nova znanja i da se posveti pažnja njihovim psihosocijalnim potrebama, odnosno psihosocijalnom razvoju dece.

Zato mora da postoji plan i u skladu sa tim da se izlazi u susret potrebama korisnika ovog smeštaja i sve vrste podrške, intervencije da se sprovode po tom planu. Važno je da se u skladu sa standardima obezbedi stručan tim ljudi koji čine i pedagozi, psiholozi, medicinski radnici, ali i ljudi koji rade na samom terenu.

Moram da istaknem i važnu ulogu društva prema deci koja su žrtve nasilja, zanemarivanja, žrtve trgovine ljudima, dece bez roditeljskog staranja. Ta uloga društva treba da dođe do izražaja onda kada je potrebno obezbediti neki model privremenog stambenog zbrinjavanja u prihvatilištima za decu. Kada izađu iz tih rizičnih i kriznih situacija, mlada populacija prvo dođe u prihvatilište.

Činjenica da je potreba za brigom o deci takva da raste iz godine u godinu i zato se mora u kontinuitetu raditi na tome. Mi danas ovim predlogom zakona pokazujemo kako treba da izgleda u praksi, potrebno je da se povećavaju kapaciteti, da se obezbedi adekvatan prostor i, naravno, adekvatni uslovi za njihov smeštaj.

Šta može da se uradi, šta može da se pruži za spas dece i da se deca usmere na pravi put? To je brza reakcija, prepoznavanje problema, primena mera zaštite i, naravno, reintegracija u društvenu sredinu. Upravo se u ovakvim situacijama vidi spremnost države da rešava osetljiva socijalna pitanja i da na ovaj način pokaže da je društvo solidarno i odgovorno prema najugroženijim kategorijama stanovništva.

Kada govorimo postizanju bilo kakvog rešenja, to mora da bude jedno dugoročno rešenje, rešenje za sve korisnike privremenog smeštaja, naravno, uz poštovanje njihovih prava. Ovaj zakon upravo obuhvata i ovu oblast. To isključuje bilo kakvu vrstu diskriminacije koja je Ustavom i zakonom propisana po bilo kom osnovu.

Podsetiću da, u skladu sa Ustavom, pravo na socijalnu zaštitu imaju građani i porodice kojima je neophodna društvena pomoć radi savladavanja socijalnih i životnih teškoća, a pružanje socijalne zaštite se zasniva na načelima socijalne pravde, humanizma i poštovanja ljudskog dostojanstva.

Model privremenog smeštaja o kome se sa razlogom sve više govori poslednjih godina, rekao bih, naročito poslednjih 10 godina, jesu sigurne kuće koje su namenjene ženama koje su žrtve nasilja. Uloga sigurnih kuća treba da bude da pruži sigurnost i da izmeste žrtve nasilja iz okruženja u kome su prethodno bile. Naravno, krajnji cilj treba da bude povratak u uobičajene društvene tokove, povratak u normalan život i, naravno, nastavak života u okolnostima gde nema nasilja. U ovakvim slučajevima su predviđene procedure koje podrazumevaju uključivanje i stručnu pomoć nadležnih službi, pre svega centra za socijalni rad, a uz takvu podršku se žrtva nasilja postepeno ohrabruje da učini one najvažnije korake ka ponovnom vraćanje u društvene tokove bez straha da će se loše iskustvo ponoviti.

Humanost jednog društva ogleda se u odnosu prema ljudima koji su, usled različitog spleta okolnosti, ostali bez krova nad glavom. Oni su najčešće u tim situacijama bez sredstava za život i zato je važno da se poštuju standardi u prihvatilištima za beskućnike, kao urgentnim i operativnim ustanovama u oblasti socijalne zaštite. Korisnici ovih usluga su najčešće u ne tako dobrom stanju. Najčešće su u zapuštenom stanju, bolesni, iscrpljeni, izgladneli ljudi, a nisu retki slučajevi da pomoć zatraže dementne i stare osobe. Pored smeštaja, hrane, higijenske, zdravstvene usluge ljudima je često potrebna i stručna pomoć koja vodi ka trajnom rešavanju statusa korisnika.

Ne treba samo tu povući granicu, ne treba se zaustaviti samo na tome, već je potrebno ići korak dalje. Stručnjaci treba da pokušaju da pronađu uzrok koji je doveo do problema i najbolji efekat se postiže onda kada se otkloni uzrok koji je uticao na to da dođe do takvog kritičnog stanja.

Mi usaglašavanjem zakonskih normi sa međunarodnim standardima i usvajanjem dobre prakse međunarodnih institucija pokazujemo našu spremnost da uvek unapređujemo vrednosti koje su karakteristične za jedno demokratsko društvo.

Podsetiću da smo usvojili Akcioni plan za pregovaračko Poglavlje 23, koje se odnosi na pravosuđe i osnovna prava i taj dokument je od strateškog značaja u oblasti zaštite i unapređenja ljudskih prava.

Prilikom izrade ovog akcionog plana vodilo se računa i o preporuci iz Izveštaja o skriningu. U tom izveštaju se navodi da treba usvojiti zakon namenjen zaštiti lica sa mentalnim smetnjama u institucijama socijalne zaštite.

Poslanici Socijaldemokratske partije Srbije glasaće za ovaj predlog zakona, jer smatramo da je on usmeren pre svega ka unapređenju položaja korisnika usluga privremenog smeštaja i da je njegovom primenom moguće stvoriti bolje uslove, koji će očuvati kvalitet života korisnika i koji će ih pripremiti za život u društvu, uz poštovanje osnovnih ljudskih prava. Takođe, to podrazumeva i unapređenje usluga socijalne zaštite i, naravno, pravo na jedan dostojanstven život.

Podržaćemo i Predlog zakona o zaduživanju za potrebe finansiranja dva važna projekta - izgradnja auto-puta Ruma-Šabac i brze saobraćajnice Šabac-Loznica. Dakle, ovih 21 km auto-puta i 54 km brze saobraćajnice, koliko god da su važne za Mačvanski okrug, Sremski okrug, za Podrinje i za Vojvodinu, toliko su važni za celu Srbiju, za sve građane Srbije, jer ova trasa upotpunjuje mrežu auto-puteva u našoj zemlji.

Mi smo na ovaj način na jednom dobrom putu da kompletiramo jednu kvalitetnu mrežu drumskih saobraćajnica i znamo koliko je to važno za razvoj privrede, pre svega. Samo ove dve relacije o kojima danas govorimo, koje su na dnevnom redu, su takve da će povezati jedno područje kojim gravitira oko 600 hiljada ljudi. To je jedan pozitivan impuls pre svega za privrednike, jer znamo svi koliko infrastruktura, pre svega saobraćajna, utiče na razvoj privrede, na razvoj turizma, odnosno na unapređenje svih segmenata našeg društva.

Kao što sam i rekao malo pre, poslanici Socijaldemokratske partije Srbije glasaće za sve predloge koji se nalaze na dnevnom redu. Hvala.

Hvala potpredsednice.

Poštovana ministarko, koleginice i kolege, najvažniji stub na kojima se zasniva i na kojem uspešno funkcioniše svaka država jesu njene institucije. Od stepena poverenja koji građani imaju u te institucije zavisi direktno i razvoj svake zemlje.

Mi danas kada govorimo o ovim ustavnim amandmanima koji se odnose na pravosuđe ukazuje zapravo ova rasprava da govorimo o jednom veoma važnom institucionalnom okviru u koji građani Srbije treba da imaju poverenje. Pred nama je jedan nimalo lak zadatak, pred nama je jedna velika odgovornost kada govorimo o temi kao što je ova.

Ustavnim amandmanima mi želimo da ojačamo naš pravosudni sistem kao jednu garanciju vladavine prava i pravne države. Jedan od razloga koji se često navodi u javnosti i koji smo čuli tokom javne rasprave kada je bilo reči o ustavnim amandmanima jeste da na ovaj način otklanjamo nedostatke koji su sadržani u Ustavu koji je donet 2006. godine i koji je danas na snazi.

Naš cilj je da u praksi postignemo najviši nivo osnovnog ustavnog načela, a to je načelo vladavine prava, koje podrazumeva i ostvarivanje izvornog principa podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku i ostvarivanje principa nezavisnosti sudstva.

Moram da napomenem da je još od srednjeg veka Srbija imala elemente pravne države. Mnoge odredbe Dušanovog zakonika koji je bio zbornik zakona feudalne Srbije bile su po svojoj materijalnoj sadržini ustavnog karaktera. Najčešće navođene takve odredbe bile su i odnosile su se na nepristrasnost i nezavisnost sudija i sudova, čak i od mišljenja cara.

Drugi razlog koji se često navodio tokom javne rasprave o ustavnim amandmanima i njihovim promenama jeste bio taj da su ustavne promene neophodne zbog naših evrointegracija, odnosno da uskladimo naš pravni okvir, naše zakonodavstvo, sa zakonodavstvom EU.

Ustavne promene jesu neophodne zbog našeg pristupanja EU, ali ne treba da budu glavni motiv zbog čega mi danas raspravljamo o njima. Naš motiv treba da bude da unapredimo naš pravosudni sistem, da unapredimo naš pravni okvir, kako bi bio u službi svih građana Srbije bez izuzetka. Cilj treba da bude i ujednačavanje sudske prakse, što nam garantuje jednakost građana pred zakonom i treba da obezbede ovu jednakost upravo pravosudni organi.

Ustavne promene se odnose pre svega na oblast pravosuđa, kao što sam i rekao na početku, odnosno na onaj deo koji se tiče izbora pravosudnih funkcija. To je jedna oblast koja je oduvek bila pod lupom javnosti, pre svega zbog njenog značaja, jer svako ko donosi odluku a tiče se prava i pravde, od njega se očekuje da presuđuje bez greške.

Ciljevi su definisani i u skladu su sa našom strategijom. Takođe, cilj je da se promenama omogući ulazak u pravosuđe na osnovu objektivnih kriterijuma, na osnovu pravičnih procedura i da otvoreno pravosuđe bude za sve one kandidate koji ispunjavaju kriterijume koji su propisani i Ustavom i zakonom. Tu je bila jedna zamerka od strane Venecijanske komisije koja se odnosila na onaj probni period sudija, na koji smo birali sudije po važećem Ustavu, najpre na tri godine, a tek onda se utvrđuje stalnost njihove funkcije. Mislim da su sadašnja rešenja koja su predviđena ustavnim amandmanom dobra i da otklanjaju bilo kakvu sumnju upravo u ovu kategoriju stalnosti sudijske funkcije.

Smatram da je prilikom izbora adekvatan način na koji se određuje komisija za izbor kandidata kada nema kvalifikovane većine u Narodnoj skupštini. Očigledno da većina od dve trećine poslanika ili od tri petine u drugom slučaju može nekada da bude veoma problematična, može da dođe, ako nema širokog društvenog konsenzusa i konsenzusa političkih stranaka, i do blokade izbora određenih kandidata u Narodnoj skupštini. Zato je važno da imamo jedan pravedan model po kome biramo članove komisije koji će izabrati kandidate koji se kandiduju za sudijske funkcije.

Neophodno je i da pravosudni organi, sudovi, tužilaštva, budu dodatno ojačani. Ali, to sa druge strane podrazumeva da mi od njih očekujemo da imaju veću odgovornost prilikom donošenja odluka.

Saglasni smo svi da treba obezbediti veću samostalnost i nezavisnost sudske vlasti i isključiti mogućnost političkog uticaja na izbor sudija. U skladu sa ovim smo se i rukovodili, kada je Radna grupa usaglašavala tekst sa članovima Venecijanske komisije.

Naravno, Venecijanska komisija je savetodavno telo, nije njihovo mišljenje obavezujuće, ali su to ipak bile korisne instrukcije koje su nam pomogle da pronađemo ravnotežu između evropskih pravnih standarda i našeg nacionalnog zakonodavstva, odnosno ustavnih rešenja u ovom konkretnom slučaju.

Uvek neko može da nađe prigovor na predložene izmene ustavnih amandmana, ali je nesporno da se težilo postizanju najšireg konsenzusa. Na početku je bilo reči o tome, da je zaista u mesecima iza nas odrađen dobar posao, da je organizovan veliki broj javnih slušanja i tu pre svega mogu da pohvalim i Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo u ime Narodne skupštine i Ministarstvo pravde koje je zastupalo interese Vlade Republike Srbije. Na tim javnim slušanjima mogli smo da čujemo kritike, mogli smo da čujemo određene sugestije i svako je mogao da pokaže u čemu se ne slaže sa predlogom i da otklonimo bilo kakve nedoumice. Podsetiću da su u to bili uključeni predstavnici Društva sudija, stručna javnost, civilni sektor, ali i narodni poslanici koji su imali priliku da prisustvuju i da učestvuju u radu ovih javnih slušanja.

Kada sam rekao na početku da je odgovornost velika, nije lako otkloniti bilo kakav propust kada govorimo o ustavnim amandmanima, jer kada nešto uđe u sastav Ustav, ova sadašnja procedura nam pokazuje koliko je teško promeniti Ustav, da nam treba dvotrećinska većina u Skupštini, da moramo izaći na referendum. Dakle, kada govorimo o konkretnom slučaju, izmene su takve da podrazumevaju veću odgovornost nego kada govorimo o zakonima.

Na jednom od javnih slušanja čuli smo i kritiku koja je došla od strane predstavnika Društva sudija Srbije da sada možda nije povoljan trenutak da se pokrene ovaj postupak, da se uđe u proceduru ustavnih amandmana izmene Ustava, ali mislim da smo vremenom pokazali da takva kritika nije bila na mestu s obzirom da se odnosila na to tada izrečeno da rokovi ne mogu imati prednost nad sadržinom.

Mislim da smo dobili jedan kvalitetan predlog, da je sadržina adekvatna ustavnim promenama i očigledno da rok nije bio ograničavajući faktor i da je bilo dovoljno vremena da se ispoštuju sve procedure i da se pronađu adekvatna rešenja koja će, nadam se, biti i dugoročna.

Kvalitetna rešenja o kojima govorimo u ovoj oblasti treba na prvom mestu da budu u funkciji zadovoljenja potreba svih građana Srbije, zatim u funkciji zadovoljenja potreba ljudi koji rade u pravosuđu, a naravno i usaglašena sa standardima koji važe sa državama članicama EU.

Dakle, osnovni cilj je depolitizacija pravosuđa, jačanje nezavisnosti sudstva i jačanje samostalnosti tužilaštva.

Istorijski gledano nezavisnost sudija bio je jedan od prvih zahteva sa kojima su se suočili, odnosno sa kojima su se bavili građani Evrope u nastojanju da osiguraju vlastite slobode, nezavisna delatnost sudija mora biti zagarantovana i o tome svedoči jedan od prvih takvih dokumenata iz 1215. godine „Magna carta libertatum“, a kasnije i „Habeas corpus Act“.

Podsetiću da je kasnije u Deklaraciji prava čoveka i građana iz 1789. godine navedeno da svako društvo u kome nije obezbeđena garancija prava i nije utvrđena podela vlasti, nema uopšte Ustav. Jedna ovakva misao je nastala upravo na tome i motiv za njen nastanak je bio da se ograniči apsolutna moć vladara, konkretno u ovom slučaju u Francuskoj, a isti motiv je kasnije preuzet kada smo mi u Srbiji doneli prvi moderan Ustav, Sretenjski ustav 1835. godine. Nažalost, ovaj dokument, koji je pisao Dimitrije Davidović, trajao je svega 58 dana, ali opet on je ostao da se spominje kao jedan simbol modernog razvoja ustavnosti u Republici Srbiji.

Pre 15 godina Skupština je proglasila novi Ustav koji je i danas na snazi. U suštini, on nije promenio politički sistem, kada govorimo u načelu, osim što je Srbija iz federacije postala jedna samostalna država. Od trenutka donošenja Ustava, pa do danas, bilo je kritika na njegovu sadržinu. Mislim da ćemo mi deo tih kritika sada otkloniti ovim ustavnim amandmanima. Jednostavno, činjenica je da je usled društvenih promena neophodno promeniti i određene ustavne članove.

Smatram da je pitanje koje se često i postavlja u javnosti, da li je potrebno da se donose ovakvi ustavni amandmani, izlišno. To je i te kako neophodno. Mislim da smo mi kao vladajuća koalicija, mi kao deo te koalicije preuzeli jednu odgovornost i da smo sada na pravom putu da ostvarimo onaj cilj.

Podsetiću da je Srbija imala uvek jedan među najboljim ustavima u Evropi, ali nije to došlo tek tako. Prosto, prilagođavali smo se društvenim promenama, kao što se sada prilagođavamo društvenim promena, osluškujemo događaje u Evropi, u svetu. Naravno, na taj način sada i mi reagujemo.

Parcijalna revizija Ustava, koja je danas na dnevnom redu, je podjednako teška i podjednako odgovorna kao i prilikom donošenjem novog Ustava i zahteva zaista odgovoran i pažljiv pristup.

Predlog za promenu ustavnih normi, koji je danas pred narodnim poslanicima, ima cilj jačanje sudske nezavisnosti i tužilačke samostalnosti, kao što sam rekao. Kada smo dobili sugestije Venecijanske komisije, one su se odnosile na to da u sadašnjim okolnostima je moguć uplit zakonodavne i izvršne vlasti u izbor sudija. Mislim da samo sada otklonili takav jedan nedostatak.

Takođe, u tom kontekstu se postavljalo i otvoreno je pitanje odnosa između zakonodavne, izvršne i sudske vlasti. Dakle, ove tri grane vlasti su nezavisne. Mi sada želimo da otklonimo svaku sumnju koja se tiče njihovog odnosa, da jasno definišemo njihovu povezanost, ali da definišemo i kontrolu. Dakle, svaka od ovih grana vlasti mora da sarađuje jedna sa drugom, ali mora da postoji kontrola koja je tačno definisana Ustavom.

Ustavnim promenama uspostavljamo balans. Uticaj politike mora da se isključi u stručnom delu, ali ni taj stručni deo, odnosno struka ne sme da bude bez ikakvih mehanizama kontrole i da postane sistem sam za sebe, da nikome ne polaže račune za svoj rad. Dakle, iako podnosimo ove ustavne amandmane, moramo da imamo na umu da svaka grana vlasti crpi legitimitet iz naroda. Tako i sudska vlast i ne sme da se u toj jednoj oblasti primeni jedan esnafski princip odlučivanja i ponašanja.

Ne možemo ni samo reći da kada donesemo Ustav, odnosno promenimo, da smo rešili sve probleme. Neophodno je da se neguju određeni principi u pravosuđu. To je princip pravičnosti i svaki sudija koji u sebi neguje takav princip znači da će se odnositi jednako prema jednakima, nejednako prema nejednakima. Osnovni preduslov da on ima takav način postupanja jeste da se sačuva njegova nezavisnost i njegova objektivnost.

Predloženi ustavni amandmani su uslov za dalju reformu pravosudnog sistema u Srbiji i rezultat ovog procesa treba da budu čvrsti ustavni stubovi oko kojih će se dalje graditi zakoni.

U postupku odlučivanja o promeni Ustava učestvuju i Narodna skupština i birači neposredno putem referenduma. To govori o visokom stepenu čvrstine promene Ustava. Dakle, mi ćemo sada u Skupštini, i imamo naravno tu većinu, da izglasamo predložene ustavne amandmane, ali će oni biti i potvrđeni na referendumu. Kasnije će se odrediti datum za to.

Očekujem da građani prepoznaju važnost ustavnih promena i da izađu na referendum i na taj način da damo svi zajedno legitimitet ovakvim jednim promenama. Možda ova tema nije dovoljno atraktivna, ali podsetiću da je pravda nekako uvek kao zdravlje, setimo je se onda kada nam nedostaje.

Zato, pozivam građane Srbije da na referendumu izađu i da podrže ustavne promene koje ćemo mi, nadam se, danas ovde i usvojiti.

Za to nam je, naravno, potrebna promocija u medijima, česti razgovori sa građanima, da na jedan slikovit način pokažemo šta to znači u konkretnom životu.

Imajući u vidu da postojeći Ustav Republike Srbije definiše našu zemlju kao zemlju zasnovanu na vladavini prava i socijalnoj pravdi, na načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama, da smo privrženi vrednostima koje se baštine u razvijenim evropskim zemljama, sva su ova načela sadržana i u programu Socijaldemokratske partije Srbije i zato podržavamo sve ove promene koje su danas na dnevnom redu.

Nije suština ni da uđemo samo u ovaj postupak da bismo promenili Ustav, već da iznađemo kvalitetna pravna rešenja, a kada ih iznađemo da ona budu primenjena u praksi. Odnosno, naš zadatak i posle ovoga će biti da Ustav uvedemo u život građana. Ustav je simbol nacionalnog jedinstva i u skladu sa tim treba da se odnosimo prema ovakvoj jednoj temi.

Socijaldemokratska partija Srbije danas će, nadam se, ako bude dan za glasanje, podržati predložene ustavne amandmane. Hvala.

Hvala predsedniče.

Koleginice i kolege, danas kada raspravljamo o novim članovima koji treba da promene sastav RIK-a zapravo mi pravimo jedan presedan, ali s obzirom da je to dogovor svih relevantnih političkih stranaka u Srbiji, predstavnika vlasti i opozicije, smatram da je taj preseda opravdan, da će biti samo primenjen na sledećim izborima i da ćemo ubuduće na svakim sledećim izborima raditi po jednom ustaljenom sistemu u skladu sa zakonom i procedurama i jedino u tom kontekstu mogu da opravdam i zato ćemo podržati današnje predloge koji su na dnevnom redu.

Mi smo zbog bojkota izbora koji su održani 2020. godine i došli u ovu situaciju i sada na ovaj način pružamo šansu strankama koje ili nisu prešle cenzus ili koje su bojkotovale izbore da imaju svoje predstavnike u RIK-u. To je na neki način dobro jer dajemo legitimitet izborima koji treba da budu održani na proleće, pritom mislim i na predsedničke izbore i na lokalne beogradske izbore i na najavljene parlamentarne izbore.

Smatram da ćemo na taj način ući u jedan proces promena izbornih zakona koji imaju cilj da se učvrsti poverenje građana u sam izborni proces.

Nama iz SDPS kada govorimo o novim članovima RIK-a, odnosno o radu RIK-a najvažnije je da svi članovi RIK-a budu stručni i da budu profesionalni, a samo onaj princip na kojima se temelji rad RIK-a jeste i princip uravnoteženosti, odnosno da predstavnici stranaka koje su u parlamentu budu podjednako zastupljene u RIK-u, a u ovom slučaju dobićemo i stranke koje su vanparlamentarne da će moći da delegiraju svoje kandidate za RIK.

Kada govorimo o stručnosti, tu je važno da stranke predlažu kandidate koji su kompetentni da obavljaju svoj posao, dakle da obavljaju posao u skladu sa zakonima, u skladu sa procedurama.

Na Republičkoj izbornoj komisiji je uvek velika odgovornost. Pre svega što Republička izborna komisija organizuje izbore na svim nivoima, od predsedničkih izbora, parlamentarnih izbora, pokrajinskih, lokalnih, ali i izbora za saveta nacionalnih manjina.

Mi pune tri decenije, kada govorimo o poboljšanju izbornih uslova radimo na tome. Ako se vratimo unazad videćemo da kada je obnovljen višestranački parlamentarni sistem u Srbiji da takav sistem je u mnogome promenjen nego što je on danas. Dakle, nekada smo imali većinski sistem, Srbija je bila podeljena na nekoliko izbornih jedinca i od kada je uveden proporcionalni sistem izbora narodnih poslanika i kada je Srbija jedna izborna jedinica suštinski se već 20 godina ništa nije promenilo u tom ključnom kontekstu.

U svakom slučaju u kontinuitetu radimo da na jedan sporedan način unapredimo sam izborni proces da bismo učvrstili poverenje građana u naš politički sistem.

Za SDPS unapređenje izbornog procesa kojim se promovišu osnovna ljudska prava i političke slobode jeste u stvari jedan proces koji doprinosi izgradnji poverenja, koji doprinosi izgradnji demokratskog i otvorenog društva gde će svako imati pravo da iskaže svoje političko uverenje i da slobodno glasa na izborima.

Zato smatramo da je potrebno da se pronađe konsenzus, kada govorimo i o prelaznim rešenjima koja treba primeniti za naredne izbore, dakle o kratkoročnim rešenjima, ali i o dugoročnim rešenjima, jer smo i sami svesni da je to jedan postupak koji uvek traje i gde uvek treba da postoji dogovor svih političkih aktera kako da unapređujemo izborne uslove.

Dakle, potrebno je i ubuduće da radimo na sveobuhvatnim reformama izbornog procesa i na taj način se jedino jača poverenje građana u institucije sistema koje neposredno ili posredno učestvuju u organizovanju izbora.

Podsetiću da su predstavnici vlasti i opozicije pre 2,5 godine počeli da razgovore o poboljšanju izbornih uslova. Tada je dogovoreno da se neka rešenja mogu implementirati kratkoročno, dakle za prve izbore koji su održani nakon toga, i tako je i učinjeno u praksi tako što su izmenjeni zakoni, promenjene su procedure i taj dogovor je implementiran.

Podsetiću i šta smo tada uradili. Dakle, mi smo tada doneli nekoliko zakona. Pre svega Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, Zakon o sprečavanju korupcije, Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije i Zakon o javnim preduzećima. Dakle, to su bile izmene i dopune već postojećih zakona, u skladu sa dogovorom. Cilj je bio da se vodi efikasnija borba protiv zloupotrebe javnih resursa. Na tome smo istrajali i mislim da smo sada došli do jedne zaista prihvatljive zakonske regulative koja treba da se ispoštuje i na prošlim izborima je poštovana u praksi.

Takođe, zakonom su unete izmene koje se odnose na smanjenje izbornog cenzusa sa 5% na 3%, povećan je prag za učešće, obavezno učešće kandidata na izbornim listama sa 30% na 40% za pripadnike manje zastupljenog pola, a ojačani su i mehanizmi kada se govori o zaštiti manjinskih partija. Izabrani su i nedostajući članovi REM-a, izabrani su članovi REM-a kojima je isticao mandat, tako da je i u tom delu ispoštovan dogovor.

Sve ovo navodim da bih pokazao da svaki dogovor koji je postignutu u prošlosti da je bio ispoštovan od strane skupštinske većine.

Takođe, navodim to iz razloga da pokažem da svaki dogovor koji je mogao da se primeni na prvim sledećim izborima da je i primenjen uspešno.

Kada govorimo o Republičkoj izbornoj komisiji i o samom izbornom procesu, naša zakonska regulativa, za razliku od nekih drugih država, ne poznaje stabilnu, profesionalnu izbornu administraciju, dakle onu administraciju koja bi na jednom mestu vodila računa o celom izbornom procesu, odnosno svim njegovim segmentima. Tu mislim i na evidenciju birača do organizovanja i sprovođenja izbornog procesa, kontrolu finansija, praćenje uloge medija, analiziranje i iniciranje usavršavanja izbornog sistema i procesa.

Dakle, kod nas je svaki deo ovog procesa poveren drugačijim, odnosno različitim državnim organima. U jednom delu i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu ima značajnu ulogu, naročito kada govorimo o utvrđivanju, odnosno ažuriranju biračkih spiskova i o tome ću nešto reći kasnije.

Zbog svega toga mi iz SDPS smo pre nekoliko godina plasirali jednu ideju da treba razmišljati o uvođenju državne izborne komisije. Kada kažem državna izborna komisija mislim na jedno profesionalno, nezavisno, stalno telo koje bi u sebi, u svom sastavu imalo eminentne stručnjake iz oblasti izbornog prava, izbornog sistema. Birali bi se na period koji je duži od trajanja poslaničkog mandata da bi se na taj način osigurala njihova nezavisnost, ali na taj način, profesionalizacijom jednog ovakvog tela mi bismo i ojačali mehanizme za kontrolu svih učesnika izbornog procesa.

Zato sam i rekao malopre da sadašnju Republičku izbornu komisiju treba pre svega da odlikuje stručnost i uravnoteženost.

U prethodnom periodu RIK je unapredio rad u mnogim segmentima. Tu pre svega mislim na onaj deo da javnost ima bolji uvid u rad RIK-a. Sada neko može u direktnom prenosu putem internet sajta da prati rad RIK-a, način na koji postupaju članovi, način na koji se donose odluke. Takođe, nakon završetka izbora, na sajtu RIK-a se nalaze skenirani zapisnici sa svakog biračkog mesta i svako ko ima i malo sumnje u konačne rezultate, može da uporedi te rezultate, napravi sam zbir i vidi da li je sve u redu ili nije, a očigledno da do sada nije bilo prigovora kada govorimo o tom segmentu.

Ranije je to bilo mnogo drugačije, ranije su ti rezultati mogli da se vide samo na biračkim mestima, da li su to škole, mesne zajednice ili neki drugi objekti, bilo je obavezno da se istaknu zapisnici na tim prostorijama, ali ne i na sajtu RIK-a. Mislim da smo u toj oblasti napravili značajan napredak.

Takođe u saradnji sa Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu su uspešno ažurirani birački spiskovi i pre održavanja izbora, svaki građanin može da proveri da li je upisan u birački spisak. Jednostavno ode na sajt Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ukuca svoj matični broj i može da vidi da li je upisan u birački spisak, da se na vreme informiše. Ako nije, može da ispravi tu grešku ukoliko je ima i može da vidi na kom biračkom mestu glasa.

Jedino što možemo da uradimo na ovom planu jeste da radimo na medijskoj promociji da bi građani bili upoznati da im je i ova mogućnost na raspolaganju. Smatram i da je dobro rešenje što svaka izborna lista ima posmatrača na svakom biračkom mestu i tu, ako se ispoštuje ceo proces, kada govorimo o glasanju, zaista nema potrebe da sumnjamo u rezultate glasanja.

Nema sumnje da je RIK i do sada radio profesionalno i dobro svoj posao, ali uključivanje predstavnika opozicije u sastav RIK-a zapravo je deo dogovora i svi učesnici na sledećim izborima će moći da kontrolišu taj proces, od trenutka raspisivanja izbora do trenutka kada se prebroje glasovi i kada se objave zvanični rezultati glasanja. Mi na ovaj način zaista niti udovoljavamo bilo kojoj stranci, niti nam je cilj da oštetimo bilo koju stranku, već želimo da javnost ima uvidu u sam izborni proces, konkretno u ovom slučaju u rad RIK-a.

Pre dve i po godine je izgledalo nemoguće da u takvoj jednoj atmosferi predstavnici vlasti i opozicije naprave bilo kakav dogovor. Mislim da smo svi bili dovoljno odgovorni, da smo pokazali da je tako nešto moguće i sada se rezultati toga vide, konkretno i danas u parlamentu kada raspravljamo o izmenjenom sastavu RIK-a. Podsetiću da nam prestoji niz zakona koje treba da donesemo u narednom periodu na osnovu koga će se promeniti određene procedure na sledećim izborima i koje će se primeniti na predsedničkim, parlamentarnim i lokalnim izborima.

Naš motiv jeste pre svega da unapredimo izborni sistem, jer smatramo da je neophodno da se on menja s vremena na vreme, jer se menjaju i okolnosti u kojima živimo, da stvorimo jedan stabilan sistem koji će vratiti poverenje građana u izborni proces, ali da utemeljimo politički sistem u skladu sa voljom građana i sa realnom snagom političkih subjekata. Pokazali smo da dogovorom možemo da dođemo do zadovoljavajućih rešenja i nema razloga da tako bude i u budućnosti. Zbog toga će SDPS podržati predloge koji su na dnevnom redu. Hvala.

Hvala potpredsedniče.

Poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, koleginice i kolege, malopre je predsednica Vlade govorila o tome sa kojim se problemima suočavamo kada govorimo o obrazovanju u vremenu pandemije i govorila je školskom raspustu, svakako centralna tema ovih dana i opravdano zbog zdravstvene situacije u zemlji.

Međutim, moram da izrazim jednu zabrinutost od strane roditelja koja dolazi, a tiče se teme iz obrazovanja, odnosno upisa đaka koji su u završim razredima osmog razreda osnovne škole i četvrtog razreda srednje škole na fakultet, odnosno u srednju školu.

Naime, svedoci smo da su od izbijanja pandemije đaci krenuli na neki vanredan režim pohađanje nastave. Ja ću podsetiti kako je to sve teklo. Dakle, od marta 2020. godine đaci su pohađali nastavu do kraja školske godine onljan, a zatim su tokom cele prošle godine 2020/2021. godine išli kombinovano. Dakle, jedan dan su išli u školu, a drugi dan onlajn, ili 15 dana su provodili u školi, 15 dana onlajn. Znate kako je to u glavama đaka, oni tu budu malo neozbiljni i onaj dan kada ne idu u školu ne shvate to za ozbiljno.

Ove godine idu po jednom režimo koji mislim da je sasvim prikladan za ove prilike, ali i dalje nije to u onim vanrednim okolnostima na koje smo navikli. Tako da, postavlja se pitanje koliko su đaci usvojili iz onog plana i programa koji je bio prvobitno namenjen njima? Dakle, to je već dve i po godine, jedan ozbiljan period. Sa te strane čujem od roditelja da su zabrinuti kako će đaci upisati srednje škole i fakultete, a da pri tom to bude na jedan pravedan način. Pre svega, zbog nivoa znanja koji je usvojen na ovaj način, a drugo i zbog kriterijuma.

Podsetiću, mislim da su mere koje je Vlada tada uvela bile odlične i Ministarstvo prosvete zaista na dobar način, u takvoj jednoj teškoj situaciji, sprovelo program onlajn nastave, ali je činjenica i da taj nivo znanja nije onaj kao što je planiran. Sami nastavnici su imali problema u toku onlajn nastave prilikom ocenjivanja đaka. Nije to moglo da bude onako adekvatno ocenjivanje kao što bi inače bilo.

Dakle, da li se sada razmišlja o drugačijem modelu koji bi bio modifikovan u skladu sa planom i nastavnim programom u prethodne dve i po godine? Mislim da je vreme da razmišljamo već sada u novembru, decembru o tome da se modifikuje način upisa u srednje škole i na fakultete. Hvala.

Hvala.

Drugo pitanje upućeno predsednici Vlade.

Podsetiću vas, vi ste u junu mesecu ove godine bili u Kraljevu, u mom gradu, na jednom zaista lepom događaju, kada ste podelili ključeve od stanova koji su izgrađeni za pripadnike snaga bezbednosti. Sećam se, bili ste tu i kada je položen kamen temeljac, dve godine pre toga. Zaista, mogli ste da se uverite koliko je promenjena slika grada, naravno na bolje, u pozitivnom smislu, kako je taj deo grada izgrađen zahvaljujući ovom projektu.

Mislim da je to jedan odličan projekat. Videlo se da je i grad uspešno odradio svoj deo posla, da je Republika odradila svoj deo posla onako kako treba. U toj jednoj kombinaciji dobili smo deo završenog projekta i 200 stanova je već gotovo, dobili su prve stanare. Očekuje se još 700 stanova da bude gotovo u narednom periodu. Ali, to nije jedini grad gde se gradi ovakva vrsta stanova.

Mi smo najpre doneli zakon koji se tiče, još kada je sada potpredsednica Vlade bila i ministar građevine, Zorana Mihajlović, ovih stanova za pripadnike snaga bezbednosti. Kasnije smo imali izmenu i dopunu zakona, tako da za te stanove mogu da konkurišu i članovi porodica palih boraca i ratnih vojnih invalida.

Moje pitanje se odnosi na to da li imamo u planu u budućnosti da proširimo kategoriju onih koji će moći da konkurišu za ove stanove, pre svega na medicinske radnike, na lekare, medicinske sestre i na prosvetne radnike? Mislim da su lekari zaista u ovoj situaciju kada su se suočili sa velikim problemima tokom pandemije i te kako zaslužili da im se pruži jedna ovakva šansa, i oni i prosvetni radnici, da mogu na ovaj jedan dobar, izuzetno povoljan način, sa finansijske strane gledano, da reše svoje stambeno pitanje.

U razgovoru sa predstavnicima lokalne samouprave sam i saznao da kada se izgrade stanovi koji su predviđeni da će biti još prostora i da će biti mesta preostalih da mogu i druge kategorije da apliciraju za ovakvu vrstu stanova. Naravno, treba možda razmišljati o tome da ovakvo jedno rešenje primenimo u budućnosti, kada smo već ušli u ovakav projekat, i za mlade bračne parove i za naučnike.

Dakle, moje pitanje je da li možemo da očekujemo u budućnosti da se proširi projekat i na druge službe koje rade u javnom sektoru? Hvala.

Hvala.
Ja se nadam da ćete uskoro doći u Kraljevo sličnim povodom.
Kada ste govorili sada na kraju o tim zgradama koje su oštećene u zemljotresu, rešavamo jedno pitanje koje godinama nije bilo rešeno, koje mnogo znači ljudima koji su ostali bez krova nad glavom i mislim da ćemo uskoro završiti. Četvrtina projekta je završena, jedna zgrada, mislim da će uskoro biti završene i preostale tri i da će ljudi moći da se usele u njih.
Takođe, za pohvalu je i odgovoran odnos Vlade pre svega prema mladima. Kada ste govorili malopre o obrazovanju, moramo da mislimo i na zdravlje i naših prosvetnih radnika i dece, ali naravno i da usvoje određen nivo znanja. Naročito da pohvalim ovaj odgovoran odnos kada govorimo o svim kategorijama koje su zaposlene u javnom sektoru i o zdravstvu, i o prosveti, pre svega o mladima, i to je jedna odgovorna politika.
Videli smo juče po merama koje su najavljene da će biti donete, koje se tiču populacione politike i mislim da ćemo za nekoliko godina moći svi zajedno da budemo zadovoljni takvim merama i da ćemo imati konkretne rezultate. Hvala.

Hvala, potpredsednice.

Poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, koleginice i kol. To su odgovornost, kontinuitet i investicije i mislim da se na ovim principima temelji budžet koji ima cilj da se poveća, pre svega, obim investicija u Srbiji i da se podigne lestvica životnog standarda građana.

Kada komentarišem budžet, želim najpre da prokomentarišem onaj deo budžeta koji se odnosi na obrazovanje, jer smatram da je obrazovanje, odnosno ulaganje u obrazovanje, ulaganje u nauku najisplativija investicija, investicija koja se višestruko vraća u budućnosti i za nas iz Socijaldemokratske partije Srbije uvek je obrazovanje na vrhu liste prioriteta.

Prema projekciji za sledeću godinu, Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je opredeljeno 252,8 milijardi dinara i za pohvalu je to što je ta suma veća za 17 milijardi dinara nego u prethodnoj godini.

Sredstva za obrazovanje i nauku zauzimaju sve značajnije mesto u strukturi rashoda budžeta savremenih zemalja, jer jedino na ovaj način države postaju konkurentne na globalnom nivou. Obrazovanje i nauka su odavno prestale i da budu privilegija pojedinaca, privilegija bogatih ljudi i smatramo, stav naše stranke je takav, da ulaganjem u ovu oblast mi postižemo to da obrazovanje bude svima dostupno pod jednakim uslovima i na taj način mi dajemo motivaciju mladim ljudima da učestvuju u procesu donošenja odluka, da plasiraju svoje ideje na našem tržištu i na taj način ih motivišemo da ostanu u Srbiji.

Kada kažem da više trebamo da ulažemo u obrazovanje, mislim da se taj proces ne završava tu. Predsednica vlade je malopre govorila da imamo ideju da ulaganjem u nauku zadržimo mlade ljude. To je zaista jedna dobra ideja. Pred nama je jedan težak posao.

Kada pogledamo unazad ne nekoliko godina, decenijama unazad kada se osvrnemo, videćemo koliko je naša država izgubila zato što su mladi obrazovni ljudi napustili Srbiji. To se ne ogleda samo u gubitku, pre svega, iz ljudskih razloga, već iz ekonomskih razloga, kada uporedimo onoliko koliko država ulaže u te ljude, koliko oni mogu da doprinesu svojim idejama u ekonomski razvitak države, dolazimo zaista do cifre od nekoliko milijardi evra gubitka, a opet ne smemo ni da zaboravimo da školovanje tih ljudi su platili naši poreski obveznici, a oni su na kraju završili u drugim državama i doprinose razvoju njihove ekonomije.

Stoga, podržavam ovu ideju da ulaganjem u nauku pokušamo da zadržimo što kvalitetnije ljude u našoj zemlji. Mladi žele da budu sigurni da će uvek nađu posao u skladu sa svojim obrazovanjem, u skladu sa svojim veštinama, da će biti nagrađeni za svoj trud. To je pokazatelj da mladi žele izvesnost, da mogu mirne glave da planiraju budućnost u Srbiji, a na nama svima je da ulaganjem u ovu oblast obezbedimo takav život mladim ljudima.

Kasnije ću govoriti konkretnije o povećanju plata koje je predviđeno budžetom, ali definitivno je najbolji pokazatelj zašto treba da povećavamo plate je to da prosvetni radnici zaslužuju veće plate. Treba na taj način da ih motivišemo. Oni vaspitavaju našu decu, oni rade jedan veoma odgovoran posao i sigurno je da zaslužuju još veće plate nego što ih sada imaju, ali ohrabruje i ovaj trend konstantnog povećanja plate koji ide iz godine u godinu i mislim da je to jedini siguran put da dođemo svi do željenog cilja, da prosvetni radnici, nastavnici, učitelji, profesori budu plaćeni onoliko koliko zaslužuju, a da sa druge strane ne ugrozimo stabilnost javnih finansija.

Pored toga, u budućnosti moramo više da izdvajamo za investicije u oblasti obrazovanja i nauke, jer je obrazovanje mladih i njihova inovativnost garancija konkurentnosti naše privrede.

Investicije u oblasti obrazovanja su, kako sam primetio, nešto manje nego za 2021. godinu, ali, naravno, ima i opravdan razlog za to. Neki projekti koji su započeti ranije završeni su uspešno u 2021. godini. To je za svaku pohvalu. Ja ću pohvaliti uspešno završen Projekat „Povezane škole“, koje su zajedno realizovali Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija i na ovaj način se ide ka podizanju digitalne pismenosti, ka osposobljavanju mladih da budu konkurentni u svetu koji karakteriše digitalizacija i ekspanzija IT sektora.

Izgradnja bežičnih lokalnih računarskih mreža je preduslov za opremanje škola računarskom opremom, odnosno preduslov da zaživi projekat digitalnih učionica.

Za pohvalu je što Predlog budžeta podrazumeva i ulaganja u viši studentski standard i realizaciju projekta napredne bežične infrastrukture za visoko obrazovanje.

Naravno, obrazovanje je samo jedan segment u tom mozaiku koji je planiran budžetom i upravo se preko budžeta kao ogledala javnih finansija može videti da se prepliću interesi različitih društvenih sfera i obrazovanja o kojem sam govorio i investicija zdravstva, kulture, socijalne politike itd.

Javne finansije i fiskalna politika su najvažniji instrument razvoja i ekonomske i socijalne stabilnosti u svim zemljama i upravo od uspešnog kombinovanja različitih metoda instrumenata javnih finansija i fiskalne politike zavisi i uspeh svake privrede.

Kada sam na početku rekao da je karakteristika ovog budžeta kontinuitet, tu pre svega mislim i na onaj deo koji se odnosi na smanjenje fiskalnog deficita.

Za pohvalu je što je projektovani deficit 3% za 2022. godinu. To je dokaz da smo na dobrom putu kada govorimo o javnim finansijama. Čak i čitajući ocenu Fiskalnog saveta, koji je često znao da bude veoma kritički raspoložen kada analizira budžet Republike Srbije, možemo zaključiti da postoje realne šanse da ovaj deficit bude i ispod 3% i ono što je važno, to je da će javni dug, bar po projekciji, za sledeću godinu biti 55% BDP-a i najvažnije da ne probijemo onu granicu od 60% koja je važna, a koju pre svega definiše Mastrihtski ugovor i koje se pridržavaju i razvijene države EU.

Mi nakon dve pandemijske godine i dalje možemo da računamo na stabilne finansije i načelo fiskalne politike, one uspešne politike, jeste da se u godinama rasta štedi, da ne nagomilavamo nove dugove. Mi na ovaj način smanjujemo javni dug i dobro je što na taj način ostavljamo određeni prostor za budućnost, da možemo da investiramo i prosto lakše da dišemo, kada govorimo o finansijama.

Upravljanje finansijama jeste jedna oblast gde je kontrola najteža, ali je i najpotrebnija. Pored toga što treba konstantno da radimo na efikasnoj naplati poreza i na suzbijanju sive ekonomije, važno je da budžet bude uvek transparentan, da građani Srbije uvek mogu da imaju uvid gde se troši svaki dinar iz budžeta, od onog trenutka kada putem poreza i drugih naplata novac uđe u budžet, do trenutka kada se vrši konačna isplata. Mislim da nam ovakav jedan budžet, ovakva jedna projekcija garantuje da ćemo i u budućnosti moći da imamo javni uvid u finansijske tokove.

Mi smo se u ovoj godini vratili na onaj nivo privrednih aktivnosti koji je bio karakterističan za period pre pandemije. Zato opravdano možemo da očekujemo rast u sledećoj godini. Tome možemo da se nadamo i na osnovu podataka kojima raspolažemo, jer ćemo ovu godinu završiti sa rastom od preko 7%, bilo je nekih najava da će biti čak rast i do 7,5%, a projektovan rast od 4,5% za sledeću godinu, naravno, je jedan dobar primer kako se efikasno vode javne finansije, ali smo na ovaj način pokazali da smo jedna od najbrže rastućih ekonomija u regionu.

Mi se kao društvo nalazimo pred velikim izazovima i od nas se traži da uz mnogo truda, odgovornosti i mnogo upornosti radimo u interesu svih građana i ono što je veoma važno, da imamo pošten i otvoren odnos prema građanima Srbije. Ovaj predlog budžeta upravo oslikava takav jedan odnos.

Dakle, mi sada govorimo o povećanju zarada u javnom sektoru, o povećanju penzija, sve to radimo na osnovu realnih prihoda, nikada ne dajemo lažna obećanja, već se trudimo da sve to bude u nekim realnim okvirima.

Predviđeni rast plata od 7,3% je u skladu sa privrednim rastom, tako da u tom segmentu ne izlazimo iz jednog stabilnog koloseka. Dakle, povećanje plata i privredni rast idu korak uz korak, povećanje plata ne iskače iz tog koloseka i to je veoma važno za buduće projekcije, odnosno za realizaciju budžeta u 2022. godini.

Za nas iz SDPS veoma je važno što je usklađen pristup u tom trouglu, između radnika, poslodavca i države, kada govorimo o povećanju minimalne cene rada. Ona će ovim povećanjem od 9,4% biti preko 35.000 dinara. Zadovoljni mogu da budu radnici. Naravno, predsednica Vlade je govorila malopre o tome da nećemo da žmurimo, da nastavljamo dalje, da to nije dovoljno, ali da radimo na tome u budućnosti da dostignemo jedan zadovoljavajući nivo, ali ovim povećanjem neće biti oštećeni ni poslodavci. Naime, država je uradila onaj deo da teret određenih obaveza prebaci na sebe.

Dobro je što se nastavlja sa praksom postepenog fiskalnog rasterećenja zarada. Da bi država rasteretila privredu, preuzela je deo efekata povećanja minimalne zarade na sebe. Povećava se iznos neoporezivog dela sa 18.300 na 19.300 dinara. Dalje, umanjuju se doprinosi za penzijsko-invalidsko osiguranje na teret poslodavaca za 0,5%. I ovakve mere, pre svega, treba da doprinesu, odnosno da podstaknu nova zapošljavanja i idu ka tome da poslodavci budu motivisani da povećavaju zarade zaposlenima.

Možda će neko reći da rasterećenje procentualno nije veliko, ali ne smemo da zaboravimo na činjenicu da smo i prošle godine u isto vreme raspravljali o tome i usvojili jedan sličan predlog tako da iz godine u godinu sve je manje opterećenja za poslodavce i dajemo im jedan prostor da mogu lagodnije da se ponašaju na tržištu.

Ovakve mere omogućavaju poslodavcima da uspešno rade u ovim kriznim vremenima, u turbulentnim okolnostima i sve one mere koje je Vlada preduzela, koje smo i mi podržali ovde u Skupštini, da se umanje posledice efekata pandemije, urodile su plodom, tako da nije došlo do otpuštanja radnika, zadržan je nivo privrednih aktivnosti i pritom smo konstantno radili na povećanju zarada.

Kada govorimo o povećanju plata u javnom sektoru u 2022. godini, važno je i to da istaknemo da taj deo koji se odnosi na isplatu zarada u ukupnom budžetu zauzima manji procenat nego kada govorimo o budžetu za 2021. godinu. Podsetiću da kada smo ušli u realizaciju plana fiskalne konsolidacije, da je cilj bio da taj procenat ukupnog zahvatanja u budžet za plate bude 9,5%, mi smo sada na 10,1%. Toliko smo spustili taj nivo. Zahvatamo procentualno manje novca i to je, naravno, dobar signal da smo na pravom putu da imamo stabilne javne finansije.

Dosledno se držimo i principa po kome se obračunava povećanje penzija, dakle, po novoj formuli. Mislim da je ovaj princip za sada veoma delotvoran. Podsetiću da se penzije usklađuju po formuli da se povećavaju na osnovu 50% povećanja zarada u prethodnoj godini, a 50% na osnovu rasta potrošačkih cena. Mislim da su penzioneri, pre svega, zadovoljni ovakvim načinom obračunavanja i naravno, mogu da budu zadovoljni dinamikom isplate.

Na ovaj način pokazujemo da se nastavlja trend povećanja penzija iz realnih izvora, a svakako, i malopre smo čuli da je dobrodošla pomoć penzionerima, ta jednokratna pomoć koja je najavljena za početak naredne godine.

Pokazujemo i na ovaj način odgovornost i penzije moraju našim najstarijim građanima da im, pre svega, omoguće pravo na dostojanstven život i na jednu mirnu starost.

Činjenica je da je svuda u svetu država postala podsticajna snaga razvoja savremenog društva. Investicije koje polaze od države na direktan način su važne, negde više, negde manje, za svaku državu i zaista su jedna važna ekonomska poluga razvoja.

Ovaj predlog budžeta izdvaja sredstva za investicije koje su na najvišem nivou do sada, dakle, 7,3%. To je iznad nivoa iz prethodnih godina. Na ovaj način gradimo infrastrutkuru, završavamo projekte koji su već početi i počinjemo nove projekte koji su veoma važni za životni standard građana Srbije.

Juče su zvanično otpočeli radovi na izgradnji metroa. Pozdravljam takvu odluku, ali ja kao neko ko dolazi iz Kraljeva više ću hvaliti i podsetiti na ono što je urađeno na teritoriji centralne Srbije. Za građane ovog dela Srbije veoma važno je što funkcioniše auto-put „Miloš Veliki“ do Preljine. Takođe, važno je što će sledeće godine biti završena deonica od Preljine do Požege. Za građane Čačka, Kraljeva, Trstenika, Vrnjačke Banje, Kruševca i Pojata je važno što se radi veoma dinamično na izgradnji Moravskog koridora. Kada tome dodamo da je otvoren aerodrom u Lađevcima kod Kraljeva, vidimo da je tu kompletirana jedna saobraćajna infrastruktura za jedno područje gde gravitira preko milion građana Srbije.

Svakako da su ove investicije u saobraćajnu infrastrukturu pozitivan signal za investitore i to se direktno odrazilo na privredni razvoj ovog kraja.

Takođe, za pohvalu su i neki drugi projekti, kao što je predivđeno za sledeću godinu rekonstrukcija puta Novi Pazar-Tutin, zatim, brza pruga Beograd-Subotica, Fruškogorski koridor, deonica Niš-Pločnik, auto-put Beograd-Zrenjanin, Beograd-Sarajevo. Sve to ukazuje na jednu tendenciju ravnomernog ulaganja u sve delove Srbije. I svaka ova investicija, svaki dinar koji se uloži u infrastrukturu, se u godinama koje dolaze višestruko vraća kroz budžet.

Dobro je što su planirana sredstva za izgradnju Nacionalnog stadiona. Sportisti zaista beleže odlične rezultate i najbolje predstavljaju našu zemlju u svetu i moramo i u ovoj oblasti da kada govorimo o sportskoj infrastrukturi da idemo u korak sa razvijenim evropskim državama.

Koliko su važne investicije, podjednako je važna i briga države za one materijalno najugroženije građane Srbije. Ta briga je najbolje došla do izražaja tokom pandemije zbog korone. Svi punoletni građani Srbije su imali pravo na novčanu pomoć koja je došla od države i svako je mogao da aplicira i sigurno se pokazalo da su ove mere došle u pravom trenutku i da su dale pravi rezultat.

Ono što nas čeka u 2022. godini u martu mesecu, počinje primena Zakona o socijalnim kartama, veoma važno, ne samo zbog ovog budžeta, već zbog svega onoga što ćemo planirati u narednim godinama. Na ovaj način će biti pravednija jedna preraspodela novca prema socijalno ugroženim kategorijama stanovništva. Sada ćemo imati jedan centralni registar gde će se ukrštati podaci iz svih državnih službi i iz Nacionalne službe za zapošljavanje i iz katastra i iz poreske uprave, tako da smatram da će najugroženiji sada više dobijati novca, a oni manje ugroženi manje nego što je to bilo ranije i postići ćemo na ovaj način jednu situaciju gde će, nadam se u godinama koje dolaze, imati i socijalno ugrožene kategorije više prava i na lakši način će moći da ostvare ta svoja prava.

Novac koji se usmerava za zdravstvo je prilično na istom nivou, kao i prethodne dve godine. Dakle, nešto viši nego što je to bilo u periodu pre izbijanja pandemije korone. Ne možemo još uvek da znamo koliko će trajati ova kriza, ali se nadam da nećemo sav taj novac u sledećoj godini utrošiti na to, pre svega, iz ljudskih razloga, nadam se da će se stišati korona i da će sve manje ljudi imati potrebu da se leči od korone.

Ako se vratimo godinu dana unazad i uporedimo usvojeni Predlog budžeta i onaj iznos sredstava koji je namenjen za zaštitu životne sredine, videćemo da je taj inicijalni budžet za 2021. godinu za ekologiju bio negde 8,3 milijarde dinara. Kasnije smo ga uvećali oko četiri milijarde dinara rebalansom. Sada je došao na 15,4 i jedan deo će se povući iz Ministarstva za saobraćaj i infrastrukturu i biće upotrebljen za rešavanje ekoloških pitanja, tako da smo i tu pokazali na koji način država treba da se odnosi prema ovim pitanjima.

Mi ne možemo, nemamo čarobni štapić da u jednom potezu rešimo sva ona ekološka pitanja koja su se gomilala decenijama unazad, ali u svakom slučaju dajemo dobar primer kako treba rešavati ove probleme.

Treba da se fokusiramo na izgradnju regionalnih centara za upravljanje otpadom, da investiramo u komunalnu infrastrukturu i na taj način mi ćemo sprečavati zagađenje životne sredine.

Za kraj da kažem da neki ekonomisti zastupaju stav da je budžet više političko, a ne tržišno pitanje. Ako je već tako, na nama je da donesemo najbolju moguću političku odluku, da se budžet realizuje na pravi način u narednoj godini. Mislim da je budžet zaista dobar uravnotežen i zbog toga će Socijaldemokratska partija Srbije podržati ovakav Predlog budžeta. Hvala.

Hvala, potpredsednice.

Poštovana ministarko, poštovani predstavnici Ministarstva, koleginice i kolege, drago mi je što u jednom kratkom periodu raspravljamo o još jednom u nizu zakona koji se tiče privrednika, obavljanja privrednih aktivnosti. Svi ti zakoni idu na ruku našim privrednicima, posebno kada govorimo o onom delu koji se odnosi na poboljšanje uslova za njihovo poslovanje i na povoljniji privredni ambijent.

Podsetiću da smo i mi nedavno raspravljali i usvojili Zakon o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, kao i Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika. Sve je to doprinelo i doprineće tek u narednom periodu, kada naiđe na punu primenu, da početnici imaju velike olakšice kada ulaze u preduzetničke vode. Pre svega, moći će da registruju firme na jedan povoljniji način, brži, efikasniji način, ostvariće i određene uštede i u vremenu, ostvariće uštede i u novcu i, ono što je najvažnije, neće morati sami da prikupljaju dokumentaciju koja je neophodna za ostvarivanje njihovih prava, kada govorimo o osnivanju firme, već će to činiti nadležni organi i u skladu sa tim smo već ranije uskladili rokove koji se tiču odbijanja ili prihvatanja prijave za preduzetnike, što je veoma važno za bilo koga ko počinje da se bavi određenim biznisom.

U tom kontekstu posmatram i izmene i dopune Zakona o privrednim društvima i one imaju isti cilj – da se olakša poslovanje preduzetnicima. Važno je od starta da privrednici imaju što manje prepreka kada ulaze na tržište, ali sa druge strane i zadatak države jeste da osluškuje tržište, da osluškuje potrebe i privrednika, potrebe zaposlenih i u skladu sa tim i mi narodni poslanici u Skupštini da reagujemo i da donosimo određene zakonske izmene.

Izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima postižemo tri cilja.

Prvi cilj je taj što ćemo ojačati prava manjinskih vlasnika, kada govorimo o akcionarskim društvima.

Drugi cilj koji treba da postignemo to je da otklonimo određene nedostatke koji se javljaju u praksi, a tiču se pre svega, i ministarka je malopre obrazložila to, pre svega postojanja fantomskih firmi, znamo i sami koliko je štetno na bilo kom tržištu, bilo gde u svetu, ko se ozbiljno bavi ekonomijom, postojanje ovakvih firmi, pre svega zbog izbegavanja plaćanja poreza, a naravno i zbog stvaranja iskrivljene slike o privredi određene zemlje.

Treći cilj jeste usklađivanje našeg pravnog zakonodavstva sa standardima koji važe u državama članicama Evropske unije i mi to često ovde radimo. Uvek potenciram da to nije važno samo pro forme da uradimo, važno je zbog nas samih, važno je zbog naše države, čija je ekonomija i te kako oslonjena na ekonomiju Evropske unije. Mi ne možemo da zanemarimo tu činjenicu da su države Evropske unije najznačajniji spoljnotrgovinski i investicioni partner Republike Srbije i da razvoj naše ekonomije se i te kako oslanja na sve privrede uspešnih zemalja koje su u Evropskoj uniji.

Pogotovo kada govorimo o tim uspešnim privredama mislim na Nemačku i Italiju, koje tako posluju sa Srbijom da prednjače u spoljnotrgovinskoj razmeni. To se pokazalo i tokom prošle godine zaista, kada je bila jedna teška situacija u celom svetu što se tiče pandemije i koja se odrazila na ekonomiju. Videli smo i tada, bez obzira na određene prekide u spoljnotrgovinskim tokovima, da smo i dalje najviše mogli da se oslonimo na države Evropske unije i Evropska unija nam je bila najozbiljniji partner, zato i ne čudi što usaglašavamo naše zakone sa standardima koji važe u Evropskoj uniji.

Navešću da je Evropska unija u 2020. godini bila prvo i najvažnije izvozno tržište, da smo 64% naših proizvoda, odnosno roba i usluga, plasirali na tržište Evropske unije, to je preko 11 milijardi evra, a tek sledeće tržište na kojem smo plasirali svoju robu jeste tržište CEFTA-e, sa učešćem od 17% u našem izvozu. Samim tim što Evropska unija ima najveće učešće u ukupnom izvozu Srbije, očigledno je da vrsta robe koja se plasira na tom tržištu dominantno utiče na izvoznu strukturu naših roba koje tamo plasiramo.

Kada govorimo da radimo na poboljšanju uslova poslovanja, čemu treba da doprinesu izmene i dopune Zakona o privrednim društvima, moramo da znamo da je to sa jedne strane važno i zbog rejtinga naše države, konkretno zbog poslovnog rejtinga, čiju procenu daje Svetska banka, kao naš međunarodni partner, ali je važno i zbog nas samih da stvorimo što bolji ambijent i pokazalo se u prethodnom periodu da izmenom zakonskih normi i našim trudom smo napravili takvu jednu atmosferu što se tiče privrednih kretanja da konstantno raste naš BDP. Raduje i vest od pre nekoliko dana da 60% investicija u ovom delu Evrope koje dolaze sa strane završe upravo u Srbiji. To je najbolji pokazatelj dobrog rada i donošenja ispravnih odluka.

Stabilan političko-pravni okvir je osnova za dalji ekonomski napredak. Ozbiljne velike kompanije koje dolaze u Srbiju, a očigledno je da dolaze, ne žele rizik. Svaka ozbiljna kompanija želi da posluje na duže staze, bez obzira i ako je profit manji, ali želi jednu i političku i pravnu stabilnost.

U tom kontekstu i posmatram izmene i dopune Zakona o privrednim društvima, jer mi na ovaj način šaljemo jedan jasan signal da smo ozbiljna država, da imamo ozbiljne zakone i da svi privrednici koji posluju na našem tržištu mogu da računaju na jasne i predvidive uslove poslovanja.

Kada se investitori opredeljuju gde će ulagati, oni uzimaju mnogo faktora u obzir. Da li će to biti grinfild investicije, braunfild investicije, svako ima svoju računicu, ali u svakom slučaju veoma je važno da i država i lokalne samouprave koje očekuju da strane kompanije, ali i domaće kompanije posluju na njihovim teritorijama, učine sve što je do njih da obezbede što bolje uslove za poslovanje. Svaka kompanija, svako preduzeće koje se opredeljuje gde će poslovati vodi računa o tome da bude dobra saobraćajna infrastruktura, da bude u blizini auto-put, to je ono na čemu država i radi poslednjih godina intenzivno.

Mogu da navedem jedan dobar primer iz mog grada, iz Kraljeva, gde je sada profunkcionisao do jednog dela, do Preljine, auto-put „Miloš Veliki“. U toku su radovi na deonici Preljina-Pojate, gde će auto-put proći pored Čačka, Kraljeva, Trstenika, Vrnjačke Banje, Kruševca. Sama ta naznaka da je auto-put nadomak ovih gradova i da je pojačana saobraćajna infrastruktura, da je otvoren aerodrom „Morava“ kod Kraljeva, bio je dobar signal investitorima i u samom Kraljevu su otvorene dve fabrike gde je zaposleno preko 6.000 ljudi. To mnogo znači za ovaj deo Srbije. Slična situacija je i u Čačku. To je naročito važno za ovaj deo Srbije, jer je u vreme ekonomske tranzicije mnogo ljudi ostalo bez posla, mnogo ljudi izgubilo posao u tim preduzećima koja su zapošljavala po nekoliko hiljada ljudi. Sigurno je da svi ustupci koje da lokalna samouprava investitorima na duže staze se i te kako isplate.

Na kraju krajeva, uspeh svake vlasti i svake vlade meri se time koliko je ljudi zaposleno, odnosno koliko je smanjena nezaposlenost, koliko su povećane plate, kakav je životni standard, kakva je kupovna moć. Mi smo juče imali ovde javno slušanje u Maloj sali Skupštine Srbije, gde je predstavljen i budžet za narednu godinu i zaista za pohvalu je i to što će od 2022. godine biti povećana minimalna zarada za 9,4%. Negde uvek ima kritika da to može da bude i više, ali kritike su dobrodošle. U svakom slučaju, najvažnije je da radimo postepeno, da radimo korak po korak, da imamo jasan plan, dobar plan i da se pridržavamo tog plana kada govorimo o ekonomskom razvoju. Važno je da postoji dogovor između države, između sindikata, između zaposlenih i da funkcioniše Socijalno-ekonomski savet u pravom smislu i u punom kapacitetu.

Poslovanje svakog preduzeća, naravno, kada govorimo o povećanju plata zavisi od zaposlenih. Svakako da će zadovoljan, dobro plaćen radnik biti bolje motivisan, to direktno utiče na produktivnost, na konkurentnost preduzeća, a poslovanje naših preduzeća mora da se zasniva i mi moramo da budemo svesni da moramo da radimo na tome da se primene savremene metode menadžmenta, da preduzeća budu konkurentnija, da budu fleksibilnija, inovativnija. U vremenu globalizacije i izraženih ekonomskih integracija konkurentnost sve više dobija na značaju, odnosno ova tema zauzima primat, kada govorimo o ekonomskim tokovima. Konkurentnost preduzeća zavisi i od poslovnog ambijenta i zato je važno da razvijamo i negujemo jedan povoljan privredni ambijent.

Ključnu ulogu u unapređenju poslovnog ambijenta naravno da ima država, jer treba da obezbedi uslove za privlačenje stranog kapitala. Na taj način privlačenje stranog kapitala odnosno u tom finansijskom kontekstu možemo da kažemo da prevazilazimo glavne prepreke koje se tiču razvoja konkurentnosti preduzeća i kada to obezbeđujemo, a mislim da to radimo na pravi način, i donošenjem ovakvih izmena i dopuna zakona, mi na taj način možemo dalje da razvijamo ekonomiju, da preduzeća budu takva da ih karakteriše visok nivo znanja i odlične poslovne performanse.

Moj kolega je malo pre govorio o tome i pohvalio, i ja ću pohvaliti, pravovremenu reakciju države da da pomoć iz republičkog budžeta privrednicima koji su najviše bili ugroženi tokom pandemije korona virusa i to je pomoć koja je došla u pravom trenutku. Mi smo videli da je dala dobre rezultate, pre svega što smo zadržali nivo zaposlenih ljudi, što nije došlo do otpuštanja radnika, što je nivo privrednih aktivnosti ostao isti i što je najveća pomoć stigla u one sektore koji su bili najugroženiji, a to su pre svega turizam, ugostiteljstvo, prevoznici i da ne nabrajam dalje.

Za kraj, osvrnuću se i na sporazum koji Republika Srbija potpisuje sa Norveškom, a koji se odnosi na oblast poljoprivrede. Norveška nije zemlja koja je karakteristična po poljoprivredi, svega 4% njene teritorije je obradiva površina, ali u svakom slučaju možemo uvek, kada govorimo o bilo kakvoj saradnji, da razmenimo iskustva sa drugim državama.

Možemo iskoristiti njihovu dobru praksu kada govorimo o državnim subvencijama. Norveška je karakteristična po tome što subvencioniše domaće proizvođače i štiti domaće tržište na takav način da ne dozvoljava često uvoz određenih proizvoda sa strane ako ne postoji potreba za takvim proizvodima na domaćem tržištu. Znači, dok god postoje domaći kapaciteti, oni uvek daju prednost domaćim proizvodima.

Mi možemo da se pohvalimo da uspešno plasiramo med na norveško tržište i da smo na taj način kreirali jedan prepoznatljiv brend na tom tržištu. To je zasluga i naše države i dobre saradnje sa Norveškom, ali moram i da istaknem Norveško društvo u Srbiji, koje i te kako na svakom koraku promoviše, recimo, konkretno u ovom slučaju, dobre karakteristike našeg meda koji se plasira na njihovo tržište.

Često se u javnosti može čuti da je poljoprivreda naša razvojna šansa i to ne treba da bude floskula, to treba da bude zaista jedna teza na kojoj treba da koncipiramo jednu ozbiljnu granu naše privrede. Poljoprivreda u ukupnom našem BDP-u učestvuje skoro 10%, što je veliko učešće. Mađarska, koja ima mnogo plodnije zemljište od nas, ima učešće poljoprivrede u ukupnom BDP-u skoro duplo manje, ali naravno, to ne mora da bude jasan pokazatelj za sve ostalo. Jednostavno, ovo govori da je naša poljoprivreda kao privredna grana efikasnija od drugih privrednih grana i da može da posluži kao dobar primer ostalim privrednim granama kako da pojačaju svoju efikasnost.

Za to je, naravno, potrebno, i da se vratim opet na početak, na izmenu i dopunu Zakona o privrednim društvima, da država bude ta koja će zakonskim normama da stvori što bolji privredni ambijent za razvoj ekonomije.

Za kraj, što je i logično, Socijaldemokratska partija Srbije podržaće predložene izmene i dopune zakona i sporazuma koji su na dnevnom redu. Hvala.

Hvala potpredsednice.

Poštovane koleginice i kolege, mogu i da se nadovežem na izlaganje prethodne koleginice, zaista jeste postojao dogovor na početku ovog saziva da mesto zamenika predsednika RIK-a pripadne poslaničkoj grupi koja je opozicija, ali sam i sam bio svedok toga da se težilo ka nekom drugom dogovoru i naravno neću da ulazim u to. U svakom slučaju, dobro je uvek da se pokaže jedan demokratski kapacitet i mi smo to prethodnih godina i pokazivali i praksa je bila da zamenik predsednika RIK-a bude iz redova opozicione stranke, ali naravno nije na meni da procenjujem bilo čije motive i ostavljam to za neki dalji dogovor.

Uvek naglašavam da svaka poslaničke grupa kada predlaže kandidate, a mi danas razgovaramo o kandidatima za zamenika člana RIK i za člana Odbora, svaka poslanička grupa, pretpostavljam da je dovoljno odgovorna da predloži kvalitetnog kandidata i uvek je to stvar jednog dogovora koji se postiže konsenzusom i nema razloga da i sada sumnjamo u to i svako preuzima odgovornost za svog kandidata.

Ovakve teme kada dođu na dnevni red su dobra prilika da se razgovara konkretno o radu ovih organa. Skupština je takva da ima nekoliko funkcija. Jedna od uloga Skupštine je i nadzorna uloga i zato je dobro razgovarati o radu RIK-a naročito u ovom vremenu gde nam dolaze predsednički izbori, republički izbori, kao i lokalni izbori u gradu Beogradu.

Često se u javnosti predstavlja da se rad Skupštine svodi samo na raspravu u plenumu, na usvajanje zakona, na usvajanje amandmana, ali moramo da istaknemo da je veoma važna uloga Skupštine, ta nadzorna uloga i baš zbog toga ću govoriti u tom kontekstu o nekim segmentima koji se tiču rada RIK-a.

Pre svega, važno je da RIK pokaže u narednim mesecima kao i do sada, da profesionalno obavlja svoj deo posla u izbornom procesu, naročito sada kada su sve političke stranke i vlast i opozicija, doduše, na dva različita koloseka bile uključene u jedan dijalog koji je doneo određena rešenja koja treba da naprave pomak kada govorimo o izbornom procesu.

Važno je da unapredimo izborni proces i to namerno kažem zbog toga što SDPS sve vreme trajanja dijaloga, a on traje već dve godine i nekoliko meseci, SDPS se zalaže za to da pronađemo dugoročna rešenja. Važno je i da nađemo rešenja za svake predstojeće izbore kojim bi svi bili zadovoljni, ali mi moramo zajedno da radimo na tome da ostavimo i generacijama iza nas jedan stabilan politički sistem, jedan izborni proces koji ovde niko neće dovoditi u sumnju rezultate izbora.

Činjenica je da smo svedoci, da od kada je obnovljen višestranački sistem u Srbiji uvek je bilo nezadovoljnih. I kada god bi se završili izbori uvek je jedna strana, ona poražena, najčešće ukazivala na određene nedostatke, na nepravilnosti i retko kada se dešavalo, mislim skoro nikada, da je poražena strana pružila ruku pobedniku i čestitala na ostvarenom izbornom rezultatu.

Republička izborna komisija je jedan od organa koji je zadužen za sprovođenje predsedničkih izbora, republičkih, pokrajinskih, lokalnih i izbora za savete nacionalnih manjina. Po tome se vidi kolika je odgovornost RIK, a samim tim su i velika očekivanja zbog samog postupka organizovanja izbora.

Činjenica je da je RIK prethodnih godina modernizovala svoj rad i unapredila ga u nekoliko segmenata. Na primer, ranije su nakon završetka izbora stranke koje osvoje najveći broj glasova na određenom biračkom mestu potpisivale zapisnik i imale su jedan od primeraka zapisnika, ostali učesnici izbora, ali i građani koji su želeli da vide rezultate izbora na konkretnom biračkom mestu mogli su da dođu nakon završenih izbora jer je zapisnik bio javno istaknut na nekom objektu, a najčešće su to škole, mesne zajednice gde se održavaju izbor. Sada je učinjen pomak u toj oblasti. Moram s toga da pohvalim rad RIK u tom segmentu, sada se svaki zapisnik skenira i u elektronskoj formi šalje RIK, dakle sa svakog biračkog mesta i svaki zapisnik je dostupan na internet sajtu RIK.

Tako da je ovo argument koji otklanja bilo kakvu sumnju da može da dođe do naknadnog prekrajanja glasova. Dakle, ko sumnja da se ne poklapaju konačni rezultati sa onim rezultatima koji su ostvareni na biračkom mestu može vrlo lako da uđe na sajt RIK, da uporedi biračke spiskove, odnosno da uporedi glasanje na konkretnim biračkim mestima, da sabere te glasove i vidi da li su konačni rezultati tačni ili ne.

Takođe napominjem, da kada govorimo o stalnom procesu glasanja na biračkim mestima, RIK delegira članove stalnog sastava, delegira predsednike, zamenike predsednika, članove, zamenike članove. Oni se delegiraju srazmerno broju poslanika koje određena stranka ima u republičkom parlamentu.

Takođe na izbornom mestu gde se vrši glasanje postoji prošireni sastav, dakle, sve one stranke čija je lista proglašena od strane RIK imaju pravo da pošalju svoje posmatrače, da pošalju svoje kontrolore na konkretno biračko mesto koji nadgledaju izbore od početka do samog kraja.

Tako se dešava, recimo kada, jer oko 15 lista na glasačkom listiću, kada je zvanično proglašeno, dešava se da u jednom trenutku to možemo da vidimo na terenu kada odemo da vidimo da glasamo, u jednom trenutku na biračkom mestu bude prisutno i preko 40 ljudi. Nekada se desi da su biračka mesta sa manjim brojem birača da više ima prisutnih ljudi koji posmatraju izbore nego onih koji su izašli da glasaju.

Napomenuću da je RIK pre prethodne izbore organizovala obuku za kandidate koji su se prijavili da budu članovi stalnog sastava, odnosno članove i zamenike.

Opet moram da naglasim da kada se tokom razgovora stranaka o izbornim uslovima razgovaralo o obuci članova sastava, stalnog sastava za biračka mesta, da je bilo predloga da svaki kandidat za kontrolora mora da pređe određeni put, da bude na obuci, pohađa obuku, ali moramo da uzmemo u obzir i situaciju na terenu koja nije tako jednostavna. Teorija je jedno, praksa je drugo. Namerno sam našao nekoliko primera, recimo, iz mog grada, iz Kraljeva, gde postoji biračko mesto koje je udaljeno od Kraljeva 114 kilometara, a ima 122 birača.

Drugi je slučaj biračkog mesta koje je udaljeno 108 kilometara od grada i ima 85 birača. Obično su to, konkretno, u ovom slučaju, planinska sela gde su stanovnici stariji, koji nisu ni zainteresovani, niti imaju motiva da budu kontrolori na biračkim mestima, da budu i članovi ili stalnog sastava ili proširenog sastava, a sa druge strane, teško je naći nekoga i motivisati nekoga da putuje preko 100 kilometara da bi proveo ceo dan na takvim biračkim mestima. To je zaista jedan otežavajući zadatak za samu stranku da pronađe članove proširenog sastava, a naravno, težak zadatak i za RIK da delegira članove ovakvih sastava.

Dakle, kao što sam i rekao na početku, teorija je jedno, praksa je drugo. Ali, u svakom slučaju, pozdravljam napore RIK da što kvalitetnije izvrši obuku i da što više kandidata prođe ovu obuku, kako bismo imali što više stručnih ljudi na samim biračkim mestima.

Grešaka je, naravno, uvek bilo i uvek će ih biti gde god ljudi rade. Smatram da greške nekada budu i nenamerne, ali opet, pored tolikog broja članova stalnog sastava, proširenog sastava, uvek može da se uloži prigovor i svaka greška može da se ispravi. RIK radi svoj posao, poništava glasanje na biračkom mestu gde su uočene nepravilnosti i onda se tu glasanje i ponavlja.

Još jedan deo izbornog procesa koji se odnosi na rad RIK, a u kome učestvuje Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a tiče se biračkih spiskova, je veoma važan. Mislim da je ministarstvo u prethodnom periodu odradilo dobar zadatak, da su ažurirani birački spiskovi. Često se u javnosti plasiraju neistinite priče, kako neki ljudi dva puta glasaju, kako su neki nekoliko puta upisani na različite biračke spiskove, u različite gradove, što je nemoguće. Naš sistem, naš pravni okvir koji reguliše ovu oblast je jedan od najboljih u Evropi.

Dakle, za bilo kakvu promenu u biračkom spisku, da li se odnosi na mesto prebivališta, da li se odnosi na upis u birački spisak ili na brisanje iz biračkog spiska, donosi se konkretno rešenje. Dakle, nemoguće je da bilo ko uđe u bazu podataka i sam menja podatke, briše nekog iz biračkog spiska ili upisuje. Dakle, za svaku promenu donosi se rešenje, dokument, papir i samim tim, taj konkretan dokument je dokaz da ne može da bude ovakvih manipulacija koje se često plasiraju u javnosti da bi se poljuljalo poverenje u izborni proces.

Kada sam govorio da se posle svakih izbora uvek javi neko ko sumnja u rezultate, obično to bude poražena strana. Ja često kažem da mi iz političkih stranaka, na osnovu svoje stranačke infrastrukture, sve vreme se negde i uvežbavamo za izbore, u predizbornoj kampanji plasiramo svoje ideje, plasiramo svoje programe, ko je na vlati, govori o rezultatima koje je postigao, a RIK samo prikazuje rezultate koji su zaista bili konkretni na konkretnim glasačkim mestima. I onda kada se neko ljuti na RIK, to je kao da igra utakmicu, nije dovoljno dobro odigrao, a onda se ljuti na semafor zašto su rezultati takvi.

Podsetiću da smo mi iz SDPS pre nekoliko godina, nekoliko predloga dali za unapređenje izbornog procesa, jedan od predloga koji je SDPS dala jeste da se umesto RIK formira državna izborna komisija, dakle, da to bude komisija u kojoj bi bili stalan nezavisni državni organ, u čiji sastav bi ušli najimanentniji stručnjaci iz oblasti izbornog prava, iz oblasti političkog sistema i njihov mandat morao bi da traje duže od mandata Narodne skupštine, odnosno poslanika u Narodnoj skupštini. Na taj način bi se osigurala njihova nezavisnost u radu, a smatramo da bi se profesionalizacijom ovakvog organa, odnosno formiranjem državne izborne komisije ojačali mehanizmi za kontrolu svih učesnika izbornog procesa.

Naravno, kada govorimo o ovakvoj ideji ili bilo kakvom predlogu koji se tiče promene izbornog procesa, moram da naglasim da nije dovoljno samo da usvojimo zakone, potrebno je da ih implementiramo u praksi. Na taj način mi ćemo menjati i jedan vrednosni sistem, promenićemo jednu političku kulturu i kada dostignemo do određenog nivoa političke kulture, gde će svako biti osuđen kada radi nešto mimo zakona, kada u izbornom procesu zloupotrebljava bilo kakvu funkciju ili kada zloupotrebljava bilo kakav resurs, da to naiđe na jednu osudu javnosti, a zaista, najveća osuda za političare koja može da postoji, to je osuda javnosti i ona se obično manifestuje tako što se vide posledice na samim izborima.

Moram i da prokomentarišem dogovor da se broj stalnog sastava RIK za sledeće izbore poveća sa šest članova i šest zamenika članova iz redova celokupne opozicije u Srbiji. To je posledica bojkota, odnosno na ovaj način daje se mogućnost onim strankama koje su bojkotovale izbore i onim strankama koje nisu prešle cenzus da imaju predstavnike u RIK-u. Dakle, od 17 stalnih članova, broj će biti povećan na 23.

Mislim da smo na ovaj način pokazali da smo spremni za razgovor, naročito predstavnici vladajuće koalicije. Usvojili smo ovo jedno prelazno rešenje da bismo unapredili ceo izborni proces. I to je jedan presedan koji, naravno, neće važiti za svake sledeće izbore.

Očekujemo da ovo rešenje, ali i sva druga rešenja koja su dogovorena da se implementiraju kroz zakonske norme i to će biti posao nas poslanika u Narodnoj skupštini.

Cilj svih ovih dogovora, cilj svih usvajanja zakona koji se tiču izmene izbornog procesa, treba da bude da vratimo poverenje građana u izborni proces i da na kraju dođemo do jednog najboljeg rešenja koje će važiti godinama koje slede i koje su ispred nas.

Kada govorimo o članovima odbora koji se biraju, naravno, ni tu neću ništa konkretno o kandidatima, ali moram zbog javnosti da kažem da se na odborima često vodi dobra rasprava, argumentovana rasprava, nekada čak i žustrija nego u samom plenumu i da istaknem kolika je važnost rada u odborima, a taj rad često nije vidljiv u javnosti, odnosno ne mogu građani da vide u direktnom prenosu. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Poštovana ministarko, koleginice i kolege, izmene i dopune Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, kao i izmene i dopune Zakona o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika u jednom delu oslanjaju se jedan na drugi i važno je da istovremeno danas raspravljamo o tim izmenama i važno je da oba zakona, odnosno izmene i dopune zakona usvojimo u danu za glasanje. I jedan i drugi zakon imaju isti cilj, a to je da se unapredi poslovni ambijent u kome rade naši privrednici.

Prošlo je 17 godina od osnivanja Agencije za privredne registre i zaista ima višestruki značaj. To se može videti u praksi, naročito kod privrednih subjekata, pre svega, zbog informacija koje možemo dobiti u Agenciji za privredne registre. Na taj način, ulaskom u bazu podataka, mi možemo videti na neki način ne samo krvnu sliku naše privrede, već i najosnovnije podatke svakog preduzeća, što naročito olakšava posao kada sarađuju jedni sa drugima, mogu da imaju uvid kako posluje njihov partner, da li je možda on u dugovima, kakav je njegov status na tržištu i u svakom slučaju olakšava dalje procene za međusobnu saradnju.

Na internetu su uvek dostupni zvanični podaci o strukturi, godišnji izveštaji o radu, propisi, ali, kao što sam rekao, i osnovni podaci svih privrednih subjekata u Srbiji. Zbog toga je važno da konstantno radimo na modernizaciji Agencije za privredne registre i upravo su izmene i dopune Zakona o postupku registracije u Agencije za privredne registre usmerene ka tom cilju.

Jedan od ciljeva izmena i dopuna zakona odnosi se i na to da prijava za osnivanje privrednog društva ubuduće se podnosi elektronskim putem, odnosno samo elektronskim pute, i to je u skladu sa koncept e-Uprave i u skladu sa digitalizacijom koja se odnosi na poslovanje naših privrednih subjekata.

Navešću podatak koji je objavila Svetska banka. Svetska banka je uradila jedno istraživanje, odnosno jednu analizu koja se odnosi na naše područje. Da bi jedan početnik, neko ko želi da uplovi u preduzetničke vode samo otvorio preduzeće, da bi izvršio postupak registracije, prijave, da bi se registrovao kod Republičkog fonda za zdravstveno i socijalno osiguranje, da bi dobio potvrdu o PIB-u, da bi otvorio račun u banci, za sve to, za taj prvi korak neophodno mu je da utroši dva dana. Kada se pređe na elektronski oblik poslovanje, konkretno na elektronsku prijavu, u tom slučaju potrebno je upola manje vremena. Dakle, za jedan dan sve ovo može da se obavi na jedan jednostavniji i kulturniji način, a ne da se dva dana ide od šaltera do šaltera, da se prikupljaju dokumenta i da se potom pristupi prijavi preduzeća.

Izmene i dopune ovog zakona pružaju početnicima i druge olakšice u nekim drugim segmentima. Navešću da kada se za osnivanje preduzeća podnose dokumenta da odrađeni podaci koji se nalaze u dokumentima koji se vode po službenoj evidenciji mogu da se pribave i tako što Agencija za privredne registre traži po službenoj dužnosti te podatke od nadležnih organa. To je svakako olakšica za sve preduzetnike kada kreću, kada prave taj prvi koraka. Međutim, zakon je morao da upodobi i rok koji se odnosi na prijavu, odnosno rok za odlučivanje o prijavi ili eventualno odbacivanje prijave o osnivanju novog preduzeća. Taj rok je ostao kao i do sada – pet radnih dana. Dakle, registrator ima vreme od pet radnih dana da odluči da li će prihvatiti prijavu ili će odbaciti prijavu.

Međutim, šta se tu menja? Po novom zakonu menja se rok otkada počinje da se razmatra prijava.

Dakle, sada se smatralo da od trenutka podnošenja prijave postoji pet radnih dana da se prijava prihvati ili odbaci, a po novim izmenama i dopunama zakona taj rok počinje onog trenutka kada se dobiju svi neophodni podaci, odnosno kada se dobiju sva neophodna dokumenta. Zašto je to važno? Važno je za privrednike u slučaju kada neki državni organ ne dostavi na vreme registratoru određene podatke, onda budući preduzetnik, onaj ko radi prijavu, neće snositi posledice za tuđu neodgovornost, dakle za nečiju neažurnost ili za probijanje određenog roka.

Gde su uočeni problemi u praksi? Problem je najčešće lociran kod onih državnih organa koji ne vode elektronsku evidenciju, a inače su po Zakonu o opštem upravnom postupku dužni da dostave sve podatke registratoru.

U praksi se dešavalo da najčešće sudovi sa zakašnjenjem dostave određene podatke o tome da li je neko osuđivan ili nije, da li se protiv njega vodi krivični postupak i na taj način da je moguće da se prekorači zakonom propisani rok i dobro je što su načinjene izmene u ovom delu i one zaista idu na ruku osnivačima preduzeća.

Ovaj zakon takođe usklađen je i sa drugim zakonima koji regulišu oblast elektronskog poslovanja, pre svega sa Zakonom o elektronskom dokumentu, elektronskoj indentifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju.

Međutim, iako mi primećujemo zaista da postepeno raste poverenje u oblik elektronskog poslovanja situacija na terenu pokazuje da to poverenje ne raste onom brzinom kao što se očekuje i još uvek postoji negde i lebdi sumnja kod budućih preduzetnika u ovakav vid poslovanja, dakle u elektronsko poslovanje.

Naravno, tu su i druge prepreke, kao što nekada ne postoji, odnosno postoji zapravo pristup internetu, ali je ograničen. Potrebno je nekada svi mi da unapređujemo znanje u ovoj oblasti, jer zaista radi se o modernim tehnologijama i logično da na taj način polako prelazimo sa tradicionalnog na moderne oblike poslovanja.

Posedovanje i upotreba elektronskog potpisa još uvek nije zaživela u potrebnoj meri. I kada govorimo o samom procesu registracije preduzeća građani najčešće biraju da dođu lično u Agenciju za privredne i registre i tako obave ovaj deo posla.

Važno je i što je dat rok od 18 meseci, dakle imaćemo godinu i po dana od usvajanja zakona da se sve ovo implementira u praksi. To je sa jedne strane važno i za korisnike registratora, ali je podjednako važno da ostavimo vremena za jedan kvalitetan softver koji će sve moći da podrži u praksi, ono o čemu danas i govorimo. Na taj način ostvarićemo uštede, kao što sam rekao u vremenu, ali ostvarujemo uštede i u novcu. Poznato je da elektronski oblik poslovanja donosi uštede za četvrtinu više nego kada govorimo o tradicionalnim oblicima poslovanja. Dakle, ako neko želi da uradi elektronsku prijavu preduzeća mislim da su njegovi troškovi za 25% niži nego kada tradicionalno ide i bavi se skupljanjem papirologije.

Mi moramo zakonskim izmenama da obezbedimo uslove da se unapredi sistem poslovanja, samim tim da naša zemlja bude bolje rangirana i da zauzme status povoljne destinacije za investiranje. Da sačuvamo jedan trend koji je sada na snazi, ali ću podsetiti da više od polovine investicija koje dolaze u region završe u Srbiji, znači stranih, direktnih investicija.

Svake izmene i dopune zakona, svaki novi zakon koji ide u tom smeru je dobrodošao i za naše preduzetnike, ali daje dobar signal stranim investitorima da smo mi jedno stabilno područje za poslovanje.

Malopre sam pomenuo analizu Svetske banke i opet se moram vratiti na to da Svetska banka prati poslovanje u 190 ekonomija kroz 10 različitih oblasti. Jedna od tih oblasti jeste i ova koja se odnosi na prijavu preduzeća i pre svega toga se tiče određenih kriterijuma kao što je broj procedura, vreme koje je potrebno za prijavu preduzeća, troškove, minimalni kapital koji je neophodan za početak obavljanja nekog biznisa, a kao što sam rekao, mi zaista ovim izmenama i dopunama zakona šaljemo jednu dobru poruku i našim domaćim i budućim zapravo privrednicima, ali i stranim investitorima.

Ova celokupna procedura odnosi se pre svega na mala i srednja preduzeća zato što ona čine oko 99% u učešću naše privrede i u njima je zaposleno od ukupnog broja radnika više od polovine. Takođe, u malim i srednjim preduzećima se tako radi da su ona uglavnom orijentisa na domaće tržište, ali napominjem da ni izvoz nije beznačajan s obzirom da se ne radi o velikim kompanijama i izvoz malih i srednjih preduzeća jeste 46%, što zaista nije malo za ovu oblast.

Mi u SDPS najčešće ističemo i brinemo se o položaju zaposlenih, da imaju što bolji status, da imaju bolje plate, da imaju bolje uslove rada, ali isto tako vodimo računa o malom preduzetništvu, o srednjem preduzetništvu i znamo koliko je ono važno za dalji naš ekonomski razvoj, da je to jedna možda, u ovom trenutku, i najvažnija poluga ekonomskog razvoja Srbije.

Ima dobrih primera, iako mala i srednja preduzeća često imaju određena ograničenja, ipak oni imaju kapacitet da ostvaruju konstantan rast, da proizvedu jedan kvalitetan produkt, a na nama je zaista da obezbedimo što bolje uslove da se tako prosperitetne firme pretvore u jedna velika preduzeća koja će imati značajno učešće na stranim tržištima.

Kada sam rekao da ima dobrih primera tu ću navesti jedan primer iz oblasti malog i srednjeg preduzetništva kod nas, a odnosi se na sektor proizvodnje nameštaja od drveta koji dostiže udeo od 70% u ukupnom izvozu tog sektora. Preduzeća iz ove delatnosti imaju problem sa niskim nivoom produktivnosti, što je i logično, i sa finansiranjem novih tehnologija, ali gde je njihova konkurentska prednost na tržištu? To je da oni dobro koriste svoje znanje, da su konkurentni sa cenama i naravno sa brendovima konkurišu na stranom tržištu oslanjajući se na tradiciju.

Ovaj sektor je dobar primer koji može da posluži i drugima da unaprede svoje poslovanje, da se uključe u međunarodne tokove, što doprinosi usvajanje novih znanja, novih tehnologija, sigurnom plasmanu robe, a naravno samim tim i boljoj naplati.

Dugo vremena je bilo i ustaljeno mišljenje da su velika preduzeća jedini siguran pokretač privrednog i društvenog razvoja. Međutim, već 20 godina u ovom veku vlada sasvim drugačije verovanje, vlada jedan drugačiji trend, što je i logično. Mi još uvek nismo na onom procentu koji je u EU kada govorimo o učešću malog i srednjeg preduzetništva u ukupnoj privredi, ali u svakom slučaju i to je kod nas veoma važno pre svega iako se mala i srednja preduzeća često gase, osnivaju nova, na šta se konkretno odnose izmene i dopune ovog zakona. Praksa je pokazala da su obično mladi ljudi ti koji pokreću nove biznise, koji imaju nove ideje i oni unose svežu krv na tržište.

Na kraju da istaknem i značaj izmene Zakona o centralnoj evidenciji stranih vlasnika i to je zaista jedna globalna tema kada govorimo o onom delu koji ima za cilj da se unapredi sistem blagovremenog otkrivanja pranja novca i finansiranja terorizma. Čini se uvek kada govorimo o terorizmu da je to nečiji drugi problem. Nažalost, i događaji od pre nekoliko meseci u Beču, a sećamo se ranije i Parizu i Briselu i u drugim evropskim državama govore da je terorizam problem na svetskom nivou, da svi moramo da se bavimo njime. Veoma je važno da utvrdimo ko su vlasnici kapitala, da slučajno ne bi došlo do unošenja takvog jednog novca u finansijski sistem i da takav novac posluži za finansiranje terorizma. Jednostavno, sve bezbednosne službe, svi zakoni kada govorimo konkretno o EU moraju da budu usaglašeni i neophodna je saradnja u ovoj oblasti.

Sve ove izmene su u kontekstu modernizacije rada javne uprave i razvoja procesa digitalizacije. Građani treba da imaju potpuno poverenje u ovakav vid poslovanja jer je predviđen pristup podacima putem kvalifikovanog elektronskog potpisa ili kada se govori i utvrđuje identifikacija. Postoje dva, a u nekim slučajevima i tri nivoa bezbednosti. Tako da nema razloga za nepoverenje kada govorimo o elektronskom poslovanju.

Takođe, poslanici Socijaldemokratske partije Srbije podržaće i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, jer mislimo da ćemo na ovaj način moći da računamo na sredstva u iznosu od 40 miliona evra koje će Elektroprivreda Srbije uložiti u uvođenje pametnih sistema merenja utroška električne energije. I zaista, to je jedna investicija u budućnost, sada ulažemo da bismo dugoročno ostvarili određenu korist. Dakle, preko 200 hiljada domaćinstava će na jedan moderan način, u realnom vremenu moći da prati troškove koje ostvaruju na ime potrošnje struje.

Ovo, naravno, ima i pozitivne efekte, pre svega što veliki broj domaćinstava još uvek ima zastarela brojila, što za posledicu ima usporavanje u radu distributivnog sistema, a nekada i netačan prikaz stvarno utrošene električne energije. Mislim da ćemo na ovaj način pre svega unaprediti efikasnost, ali ćemo imati i bolju kontrolu nad distributivnim sistemom električne energije i, što je najvažnije, smanjiće se nivo gubitaka u distributivnoj mreži, što je generalno boljka kada govorimo o snabdevanju električnom energijom.

Još jednom da ponovim za kraj da će poslanici Socijaldemokratske partije Srbije podržati sve izmene i dopune zakona o kojima danas raspravljamo. Hvala.

Hvala, potpredsedniče.

Poštovani ministri, koleginice i kolege, danas je u Skupštini Srbije održan Parlamentarni odbor za stabilizaciju i pridruživanje, tačnije sastanak Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje i razgovaralo se sa kolegama iz Brisela o daljoj saradnji, odnosno o putu Srbije ka EU. Zato se moje sledeće pitanje odnosi i upućujem ga ministru za evropske integracije Jadranki Joksimović.

Biću konkretan. Naravno da nas sve raduje pozitivan signal iz Brisela da otvorimo klastere tri i četiri i još je možda bolja stvar koju smo čuli da je Srbija ispunila standarde za otvaranje ovih klastera, dakle ništa nam nije poklonjeno. Lepo je čuti kada iz Brisela stižu poruke da posvećeno radimo na pridruživanju EU, ali što se tiče konkretno, klastera 3 i 4. Mi smo, naravno, prihvatili novu metodologiju.

Interesuje me kakve su naše polazne osnove sada, s obzirom da ste i malopre sami rekli da smo mi već otvorili neka poglavlja iz ovih oblasti i šta sve treba da ispunimo dalje da bismo uspešno zatvorili ove klastere, s obzirom da je totalno drugačija metodologija u odnosu na početak kako smo krenuli u pristupne pregovore sa EU? Naravno, ove oblasti se odnose i na zaštitu životne sredine, pa bih voleo da čujem i mišljenje ministarke Irene Vujović na Zelenu agendu, energetiku itd.

Skupština Srbije je u prethodnim mesecima raspravljala i usvojili smo veoma bitne zakone koji se odnose na klimatske promene i Zakon o obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti. Iz trećeg klastera takođe je otvoreno nekoliko poglavlja koji se tiču ekonomske i monetarne politike, preduzetničke i industrijske politike, nauke, istraživanja, obrazovanja, kulture i Carinske unije.

Još jedno pitanje – koliko će nam sama ta činjenica da smo otvorili ta neka poglavlja koja obuhvataju ovi klasteri dalje olakšati posao da uspešno završimo proces, kada govorim konkretno o ovim temama? Hvala.

Hvala potpredsedniče.

Sledeće pitanje je upućeno ministru finansija. Čini mi se da godinama iza nas lebdi jedno pitanje koje se tiče poreza na registraciju vozila i sve češće od građana čujem, a i meni postavljaju to pitanje. Javlja se jedna nelogičnost, a to je onaj tzv. porez na luksuz, kako ga nazivamo.

Tu se javlja nelogičnost da recimo tržišna vrednost auta bude, zbog njegove starosti, performansi niska na tržištu, a da kada neko dođe da registruje taj isti auto, mora da plati i te kako visoku cenu registracije.

Ja sam izveo nekoliko primera. Recimo „pežo“ 607, 3.0, 3.000 kubika, benzinac, 2003. godište košta 1.500 evra, a njegova registracija košta oko 95.000 dinara, odnosno oko 800 evra. dakle, pola njegove tržišne vrednosti.

Ili na primer „folcvagen“ od 5.000 kubika iz 2005. godine, 3.650 evra mu je tržišna vrednost, a za registraciju je potrebno baš zbog ove kubikaže od 5.000 kubika, izdvojiti 1.460 evra.

I tabela pokazuje koja je razlika u tim cenama. Recimo za vozila kubikaže između 1.300 i 1.600 kubika porez je 5.470 dinara, od 1.600 do 2.000 kubika je 11.210, a od 2.500 do 3.500 kubika porez iznosi 112.000 dinara. Da

Da li će se naći neki drugačiji model za ovo oporezivanje, kada govorimo o ovome, jer jednostavno mi ne možemo da nazovemo neki auto luksuznim koji košta 1.500 evra ili 2.000 evra i koji je star 17, 18 godina. To ne može biti luksuzan auto. Luksuzni su oni od 20.000, 25.000 evra i da li je moguće da primenimo neki drugačiji model oporezivanja po kome bi se porez plaćao na osnovu kataloške vrednosti vozila?

Mislim da i na taj način, kada bismo napravili jednu dobru tabelu, ne bi bio ništa manji priliv u budžetu na osnovu poreza, a opet bi bio pravedniji. Hvala. PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.

Reč ima ministar Mali.