Poštovani predsedavajući, potpredsednice Vlade, predstavnici ministarstava, koleginice i kolege, jedan od najznačajnijih predloga koji se nalazi na dnevnom redu jeste Predlog zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, što dosadašnja rasprava i pokazuje.
Ovaj Predlog zakona mogu da posmatram u jednom širom kontekstu. On ne samo da će obezbediti krov nad glavom pripadnicima snaga bezbednosti koji nemaju rešeno stambeno pitanje, već je od velike važnosti za jačanje celokupnog sistema nacionalne bezbednosti.
Procenjeno je da oko 20 hiljada zaposlenih u policiji i BIA, kao i oko 14 hiljada pripadnika Vojske nema rešeno stambeno pitanje. Oni će imati pravo da konkurišu za kupovinu ovih stanova i dobro je što se pristupilo rešavanju ovog problema na jedan ozbiljan način. Izradom posebnog zakona lakše će se prevazići eventualni problemi koji se mogu javiti tokom realizacije projekta, a cilj je da ovaj posao bude uspešno završen i to na što efikasniji način.
S obzirom da je planirana izgradnja stambenih kompleksa na nekoliko različitih lokacija u različitim delovima Srbije, koja bi počela otprilike u isto vreme, mi ćemo donošenjem ovog zakona omogućiti sistemsko rešavanje svih pitanja. To znači da ćemo bez obzira na lokaciju dobiti unificirane uslove i postupke pod kojima će početi gradnja. Takođe, biće ubrzana procedura izdavanja građevinske dozvole, kao i postupci javnih nabavki i eksproprijacije zemljišta tamo gde za to ima potrebe.
Jedan od gradova gde će se graditi ovi stanovi jeste i grad iz koga ja dolazim, a to je Kraljevo. Moram da istaknem da u Kraljevu živi veliki broj pripadnika Vojske Srbije, da je sedište policijske uprave u Kraljevu, koja pokriva grad Kraljevo i opštine Vrnjačka banja i Raška, da se tu nalazi sedište Okružnog zatvora, sedište BIA i da je ovaj zakon od velikog značaja za građane Kraljeva koji su zaposleni u ovim službama bezbednosti. Prve procene su bile da je za Kraljevo neophodno oko 900 ovakvih stambenih jedinica, ali nakon kasnijih analiza utvrđeno je da je taj broj negde oko 640.
Lokalna samouprava je ponudila dobru lokaciju, mogu reći odličnu, površine 5,5 hektara u naselju Ribnica. Tu će se graditi ovi stanovi. Značajno je što u ovom delu grada saobraćajna infrastruktura nije preopterećena.
S obzirom da je Kraljevo posle ratova na prostoru bivše Jugoslavije primilo preko 30 hiljada izbeglih i raseljenih lica, smatram da je odabir ove lokacije od izuzetnog značaja, baš zbog toga što će se težište pomeriti iz gradskog jezgra i što će ovaj stambeni kompleks da se uradi na jednoj potpuno novoj lokaciji, koja će postati sigurno atraktivna stambena zona i za ubuduće. Samim tim, rasteretiće se centar grada.
Ovaj zakon propisuje da je lokalna samouprava dužna da obezbedi planski dokument, odnosno tehničko-urbanistički dokument na osnovu koga je moguće izdati lokacijske uslove i rešenje o građevinskoj dozvoli. Na ispunjavanju ovih uslova gradska vlast u Kraljevu je već počela da radi. Komisija za urbanizam, građevinarstvo i stambeno-komunalne delatnosti je usvojila plan generalne regulacije i dala ga na javni uvid, tako da očekujem da će nakon isteka tog roka da zaseda Skupština grada Kraljeva koja će i usvojiti te izmene i da već do kraja juna meseca možemo dobiti zvanične lokacijske uslove za izgradnju stanova na predviđenoj površini.
Predlog zakona predviđa i da lokalna samouprava obezbedi i finansira izgradnju infrastrukture do same lokacije na kojoj će biti izgrađen stambeni kompleks. Opet ću navesti jedan dobar primer grada Kraljeva, gde je grad Kraljevo već to uzeo u razmatranje i planirano je da izdvoje oko 190 miliona dinara, tako da će od tog novca biti izgrađena saobraćajna infrastruktura sa kišnom kanalizacijom, vodovodna mreža kao i nedostajući priključci.
Izuzetna je pogodnost što će sredstva za izradu tehničke dokumentacije, kao i drugih pratećih elaborata i analiza obezbediti država, kao i sredstva za komunalnu i drugu infrastrukturu u okviru samog stambenog kompleksa.
Smatram da su prioriteti i uslovi za kupovinu stanova koji su utvrđeni ovim zakonom rezultat dobre procene. Tu pre svega mislim da prednost treba da imaju oni pripadnici snaga bezbednosti koji nisu rešili svoje stambeno pitanje, pa tek onda oni koji već imaju u svom vlasništvu stan ili kuću, a koji smatraju da njihovi stanovi ili kuće nisu zadovoljavajućeg kvaliteta za život.
Pored toga, smatram da su propisani uslovi i ograničenja pravedni, a to je da pripadnik službe bezbednosti i ne može konkurisati za kupovinu ovih jeftinih stanova ukoliko je prodao stan, odnosno nepokretnost, ili ako je to učinio neko od članova njegovog domaćinstva, od stupanja na snagu ovog zakona. Dobro je i ograničenje što se stan ne može otuđiti baš u roku od 10 godina, kao i da je taj isti rok da neko mora raditi u ovom državnom organu, dakle 10 godina.
Mora se uzeti u obzir da je pre početka konkretne gradnje potrebno završiti i određene pripremne radove. Negde je sigurno potrebno modifikovati saobraćajnu infrastrukturu, raščistiti teren, odraditi zemljišne radove, negde je potrebno obezbediti zemljište za dopremanje i za skladištenje građevinskog materijala, da se negde postave privremeni objekti, instalacije, itd, negde će biti potrebno obezbediti sigurnost susednih objekata, kao i niz drugih poslova.
Zato je zakon predvideo jednu dobru opciju, a to je da se može izdati rešenje o posebnoj građevinskoj dozvoli za izvođenje pripremnih radova pre samog izdavanja rešenja o građevinskoj dozvoli za objekte visokogradnje. To će pozitivno uticati na efikasnu realizaciju ovog projekta.
Izgradnja ovih stambenih kompleksa ne samo što će rešiti pitanje stanovanja zaposlenih u službama bezbednosti, već mislim da će i dati određene pozitivne efekte na celokupnu privredu.
Siguran sam da će ova investicija, raspoređena u nekoliko gradova Srbije, biti značajan zamajac građevinarstvu, privrednoj grani, koja je doživela znatan udarac već pre možda dve i po decenije kako zbog sankcija tako i zbog posledica tranzicije ekonomskog sistema. Na ovaj način biće uposlena domaća građevinska operativa, jer zakon jasno predviđa obavezno učešće domaćih preduzeća.
Takođe, biće povećana zaposlenost, a pored toga korist će imati i naši proizvođači građevinskog materijala, jer je zakonom predviđeno da od ukupnog građevinskog materijala, koji je predviđen specifikacijom, da 80% mora da čini građevinski materijal, oprema i instalacije od domaćih proizvođača. Takođe, korist će imati i lokalne samouprave, jer će na njihovim teritorijama biti izgrađeni ovi stambeni kompleksi tako da će oni u budućnosti moći da računaju na ubiranje prihoda od poreza na imovinu.
Istovremeno, jedan od pozitivnih efekata ovog zakona je povećanje kreditne aktivnosti u okviru bankarskog sektora. Pretpostavljam, a i procene su takve, da će veliki broj pripadnika službe bezbednosti rešiti stambeno pitanje, odnosno izvršiti kupovinu ovih stanova putem bankarskih kredita. Mislim da ova opcija svima odgovara, jer je svakome bolje da živi u svom stanu i da plaća mesečnu ratu otplaćujući svoj stan, nego da svakog meseca izdvaja određenu sumu novca plaćajući u zakup tuđu nepokretnost.
Očekujem da prva gradilišta u skladu sa najavama već u avgustu budu otvorena u Kraljevu, Nišu i u Vranju. Naravno, što očekujem u budućnosti da se ova ideja realizuje, dakle sada odnosi se na zaposlene u službama bezbednosti, ali treba razmisliti da ovakvu ideju u budućnosti realizujemo i prema mladim bračnim parovima i prema naučnicima.
Raspravljaćemo ovde i o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju i očekujem da će predložene izmene pre svega unaprediti uslove za prevoz putnika.
Privredna komora Srbije je odradila jedno istraživanje i na osnovu tog istraživanja vidimo da je inicirala rešavanje nekih od problema. Prvo, to je jedan problem koji se odnosi na neusklađenost reda vožnje sa daljinarom za međumesni saobraćaj. Istraživanje koje je odradila Privredna komora Srbije pokazuje da gotovo u dve trećine slučajeva nije usklađen red vožnje sa daljinarom. Trenutno zakon propisuje da red vožnje mora biti u skladu sa daljinarom, ali u ovom tabelarnom prikazu koji smo dobili vidimo da ima izvesnih odstupanja, međutim, ta odstupanja su neznatna. Tako da, promene u članu 63. gde se briše stav 2. koji kaže da red vožnje mora biti u skladu sa daljinarom, mi stvaramo uslove da insistiranje na primeni nekih odredbi se ne odrazi negativno na poslovanje prevoznika i interesa putnika.
Predložene izmene će pozitivno uticati na prevoznike koji obavljaju međumesni prevoz, jer će održati postojeći obim posla, a i zadržaće se kvalitet usluge prema korisnicima, naročito je to važno za one svakodnevne korisnike međumesnog saobraćaja, pre svega za ljude koji svakodnevno odlaze na posao, za učenike i studente.
Važno je, takođe moram da istaknem, da u narednom periodu uredimo tržište međumesnog prevoza na takav način da bi se, u slučajevima gde to ima, suzbio rad u sivoj zoni, naročito ima toga u nekim slučajevima na linijama koje su prestale da se održavaju i imam utisak da ovi nelegalni prevoznici u pojedinim slučajevima, osim što ne plaćaju porez, veliku štetu kao nelojalna konkurencija mogu da naprave gradskim prevoznicima i taksistima. Potrebno je pooštriti kontrole i suzbiti ovu pojavu, tako da bi se ovi prevoznici iz sive zone preveli u jednu legalnu zonu, u legalne tokove, naravno, uz ispunjavanje svih propisanih uslova.
Ovaj predlog zakona u jednom delu odnosi se i na inspekcijski nadzor i na taj način postiže se da mere koje će se preduzeti prema stranom prevozniku imaju isti efekat kao i mere koje se preduzimaju prema domaćim prevoznicima, ukoliko se prevoz ne obavlja u skladu sa propisima, tako da definitivno neće biti povlašćenih stranih prevoznika u odnosu na domaće.
Mi smo bili svedoci prošlonedeljnog protesta taksista i smatram da je Ministarstvo saobraćaja odlično postupilo u toj situaciji, pokazalo dobru volju, volju da vodi jedan kvalitetan dijalog, da razgovara sa taksistima i samo tako i možemo rešavati te probleme. Cilj zapravo i nije nametati neke pravne norme, već uspostavljati i određene standarde i dolaziti do rešenja koja su kvalitetna. Potrebno je, kažem još jednom, uspostaviti standard koji moraju da ispune svi prevoznici, a koji bi bio u funkciji zadovoljenja potreba krajnjih korisnika, odnosno građana, odnosno da se nađe rešenje kojim bi se očuvao kvalitet usluga, a sa druge strane da i taksi prevoznici budu zadovoljni uslovima rada i tržišnim pravilima. Dakle, jasno pravilo za sve i zdrava tržišna konkurencija.
Dobro je što je i Ministarstvo prepoznalo potrebu da taksi udruženja imaju svoje predstavnike u koordinacionom telu za praćenje primene propisa i implementaciju zakona, a moram da istaknem da se ovim zakonom rešava još jedno pitanje, a to je pitanje izdavanja licenci za pružanje staničnih usluga. Početkom godine imali smo jednu situaciju da skoro 90% autobuskih stanica nije moglo da ispuni uslov za dobijanje ove licence i to je bio problem koji se ticao uslova vlasništva za dobijanje licence i to su bile one autobuske stanice koje su pre svega bile u javnoj svojini.
Navešću primer baš iz Kraljeva, iz mog grada, gde je jako kompleksna situacija. Recimo, u Kraljevu zemljište na kome se nalazi autobuska stanica je u državnoj svojini, konverzija nije sprovedena, iako je podnet zahtev, sama zgrada se nalazi pod hipotekom, a preduzeće koje je gazdovalo ovom autobuskom stanicom Autotransport Kraljevo je u stečaju. Na osnovu ovog jednog kompleksnog primera vidimo koliko su bitne ove izmene zakona i da će one rešiti problem, jer problem bi nastao zapravo ukoliko autobuske stanice ne bi mogle da dobiju licencu, na taj način one ne bi mogle ni da naplaćuju stanične usluge ni putnicima, ni prevoznicima i postale bi obična stajališta, a ovaj predlog zakona zapravo ne propisuje uslov da privredno društvo, pravno lice ili preduzetnik mora u vlasništvu da ima autobusku stanicu i samim tim je olakšan put za dobijanje licence i mi ćemo sprečiti gašenje velikog broja autobuskih stanica.
Kada govorimo o Predlogu zakona o prevozu tereta u drumskom saobraćaju, tu pre svega moram da istaknem činjenicu da se 50% robe preveze drumom i to je jedna važna informacija da bismo znali da ovu oblast moramo stalno da poboljšavamo ispravkom, odnosno dopunom pravnih normi koje je regulišu. Mi ćemo na ovaj način kreirati jedan uređen tržišni ambijent i precizna pravila ponašanja za sve.
Nedavno smo ovde raspravljali i o Zakonu o bezbednosti saobraćaja. Tada sam rekao i sada ću ponoviti da je ovo jedna veoma dinamična i živa oblast i stalno je potrebno da je usklađujemo sa postojećim pitanjima. Zato podržavam predlog da se maksimalna brzina vožnje na autoputevima poveća sa 120 na 130 kilometara na čas. Danas se Srbiji aktivno radi na izgradnji saobraćajne infrastrukture i kvalitet puteva je neuporedivo bolji sada nego što je to bio slučaj nekada. Mi smo svedoci da danas svakodnevno imamo radove na Koridoru 10, na Koridoru 11. Takođe moram da istaknem da je naš državni vrh prilikom nedavne posete Turskoj ugovorio rekonstrukciju regionalnih puteva Novi Pazar-Tutin, Novi Pazar-Sjenica, kao i izgradnju brzog puta Sjenica-Tutin. Za nas koji smo u unutrašnjosti veoma je bitno i znamo koliko nam znače kvalitetni regionalni putevi. Moram još jednom da se osvrnem na to i nadam se da će se u skorijem periodu početi sa izgradnjom, odnosno spajanjem autoputeva Pojate-Preljina, što je naročito značajno za građane Kraljeva, Trstenika, odnosno na celom ovom potezu između Preljine i Kruševca.
Vratiću se na izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja. Povećanjem maksimalne brzine na autoputevima za 10 kilometara na čas mi ćemo uskladiti naše zakonodavstvo sa zakonodavstvom određenih zemalja članica Evropske unije, sa Slovenijom, Mađarskom, Italijom, Francuskom. Moram da ponovim da mi danas ne možemo da poredimo ovaj sadašnji kvalitet puta, kao i performanse automobila koje vozimo sa onima od pre nekoliko decenija.
Što se tiče predloženih izmena Zakona o pooštravanju kazni za nasilničku vožnju, podržavam ove predloge izmena i smatram da svi učesnici u saobraćaju jednostavno moraju da imaju naviku da poštuju propise i ukoliko poštuju propise neće zapravo doći ni u situaciju da plaćaju kazne. Hvala.