Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8902">Branimir Jovanović</a>

Branimir Jovanović

Socijaldemokratska partija Srbije

Govori

Hvala predsednice, poštovana ministarko, poštovani predstavnici Vlade, koleginice i kolege.

Očigledno je da jedna tema nije davno izazvala ovako veliku pažnju javnosti, kao što je Projekat „Jadar“. Mi iz Socijaldemokratske partije Srbije želimo da sa što više činjenica, što više podataka i saznanja pristupimo ovoj temi i da bismo bili sigurni kakvu odluku donosimo i na osnovu kojih argumenata.

Kao i uvek mi prednost dajemo nauci. Zato smo i sada u pripremi ove sednice moje kolege iz poslaničkog kluba i ja razgovarali sa univerzitetskim profesorima sa Rudarsko-geološkog fakulteta, Mašinskog fakulteta, Biološkog fakulteta, sa inženjerima, sa stručnjacima koji se bave zaštitom životne sredine. Cilj nam je da ovde prenesemo ono što smo čuli od njih i da prenesemo njihovo mišljenje. Bilo je i onih koji su za rudarenje, bilo je onih koji su protiv.

Nažalost, čini se da mnogi u ovoj sali ulaze sa jednim političkim predznakom kada govorimo o ovoj temi. Zaključke želimo da donosimo isključivo na osnovu činjenica, a ne na osnovu utisaka. Impresije su jedno, činjenice su drugo. Utisak često zna da bude pogrešan, a naučni argumenti su jedino pouzdani kada treba da donesemo jednu ispravnu odluku.

Ovo pitanje se namerom svelo na politički teren. Niko više ne želi, čini mi se ni da čuje argumente. Malo je onih koji žele da čuju stručnjake iz ove oblasti. Profesori i inženjeri sa kojima smo mi razgovarali, čak ne žele da izađu u javnost, jer je stvorena takva jedna atmosfera, tako jedan ambijent da svako onaj ko pokuša da objasni ovo pitanje sa naučne strane, biva stigmatizovan. Najlakše je uperiti prstom u nekoga i reći da je strani plaćenik, da je plaćenik neke kompanije, ali to nije rešenje.

Nama je ovde potrebna stručna rasprava, a ne politička rasprava. Upravo zbog toga smatramo da treba da imamo jednu civilizovanu raspravu na ovu temu u danima koji slede, kada govorimo o celoj priči o litijumu. Nama i Socijaldemokratskoj partiji nije cilj da ubeđujemo građane ili bilo koga da li treba da bude za rudarenje jadarita ili protiv toga. Nama je cilj da iznesemo naš stav. To je da čujemo stručnu analizu, da čujemo reč profesora, a tek na osnovu toga da donosimo zaključak.

Očigledno da je svima zajedničko da se svi bore za zaštitu životne sredine i da je svima zdravlje ljudi na prvom mestu, bar po onome kako se deklarišemo ovde u u ovoj sali. To ističu i vlasti i opozicija. U razgovorima sa profesorima, inženjerima zaključujemo da kada govorimo o eksploataciji jadarita da je sa jedne strane važno da se sam proces proizvodnje zaštiti od nekih negativnih uticaja koji mogu nepogode da izazovu na proces proizvodnje, a sa druge strane da ne dođe do određenih propusta u proizvodnji, samim tim da se ugrozi životna sredina i da proces deponovanja bude bezbedan, a što smo mogli na osnovu dokumenata kojima raspolažemo da vidimo da se radi na tome da bude čitav proces bezbedan.

Cela priča oko bezbednosti ne sme da se banalizuje, ona mora da se posmatra kroz tri posebna procesa. Prvi je proces vađenja koncentrisane rude, drugi proces odnosi se na samu preradu i treći proces je proces deponovanja. Upravo zbog toga se rade tri različite studije procene.

I rizik kada posmatramo, moramo da ga posmatramo iz tri aspekta, a on se inače posmatra kroz prizmu nekoliko zakona - moramo da ga posmatramo toksikološki, uticaj na zdravlje ljudi, ekotoksikološki, na životnu sredinu i na fizičke eventualne probleme koje mogu da izazovu u toku proizvodnje, a to su požari i eventualne eksplozije.

Ovo govorim da pokažem da nije sve tako crno ili belo i da ne treba unapred da se deklarišemo tek tako lako prema ovom pitanju, da je čitav proces proizvodnje veoma složen i da moramo da sagledamo svaki njegov segment da bismo doneli jednu ispravnu odluku.

Naš poslanički klub neće podržati Predlog izmene i dopune Zakona i obrazložiću takvu odluku. Neću ni da ulazim u pravnu valjanost ovako predloženih izmena Zakona, ostaviću to po strani, jer želim da se fokusiram samo na njegov cilj, odnosno na njegovu suštinu. Smatram i da je predlagač sam sebe demantovao u nekim stvarima koje su navedene u samom predlogu zakona i kasnije izrečene ovde.

Najpre primedba koja je navedena, a to je da će se ruda tretirati koncentrovanom sumpornom kiselinom na 250 stepeni, pa smo onda čuli i ono što su nam profesori potvrdili, a čuli smo i ovde, da nije u pitanju taj podatak, nego da je podatak od 90 stepeni ispod temperature ključanja.

Takođe, u obrazloženju ovog Predloga zakona navodi se da će se koristiti fluorovodonična kiselina. I opet, u razgovoru sa profesorima, sa inženjerima, dolazimo do saznanja da se fluorovodonična kiselina uopšte ne koristi u ovom procesu proizvodnje, niti su moguća bilo kakva isparavanja koja bi oštetila životnu sredinu i koja bi uticala na zdravlje ljudi.

Jednostavno, svaki proces proizvodnje, pa i najobičnija fabrika, mora da podrazumeva određene zaštitne mere i to naši propisi dobro tretiraju ovu oblast. Samo ću da napomenem da jedna obična fabrika peleta mora da ima određene filtere da se ne bi ugrozila životna sredina i zdravlje ljudi, a kamoli kada govorimo o jednom ovako ozbiljnom procesu proizvodnje. Dakle, to nije moj zaključak, niti sam inženjer, niti sam hemičar, prenosim samo ono što govore stručnjaci iz ove oblasti.

Još jedna teza koja se pominje u obrazloženju Predloga zakona i koja izaziva pažnju javnosti, to je zagađenje pijaćih voda.

Opet, u razgovoru sa stručnjacima, dolazimo do podatka da su pijaće vode i one vode koje se nalaze u rečnim tokovima koje su za upotrebu do 30 metara dubine, da će se prema projektu eksploatacija vršiti na dubini između 370 i 650 metara i da vode na tim dubinama nemaju nikakve veze sa ovim pijaćim vodama, odnosno sa vodama koje koristimo za svakodnevnu upotrebu.

Opet, nije to naš zaključak, to je stav stručnjaka iz ove oblasti. To je još jedno pitanje koje u narednom periodu treba da razjasnimo, a ne tek tako da sudimo o tome.

Smatramo da ovakva pitanja moramo da razjasnimo, da ne bismo unosili pometnju, da ne bismo zbunjivali javnost i moramo da damo na ovakvu temu jasan odgovor, i to od strane kredibilnih institucija, da li zaista može da dođe do zagađenja, kao što se tvrdi od strane predlagača zakona, da li može da dođe do zagađenja rečnih tokova nakon što se višak vode iz procesa proizvodnje pusti ili ćemo se držati dokumenata koji govore da će takva voda biti tretirana u skladu sa strategijom upravljanja vodama, da će biti remineralizovana pre nego što bude taj višak pušten, kada ga ima, u vodotok.

Ne smemo unapred da osudimo svakoga ko daje argument na neka pitanja koja nas sve interesuju i ne sme Gugl da nam bude izvor informacija, već moramo da se oslonimo na naše profesore i na stručnjake iz ove oblasti.

Smatram da je najvažnije da proces bilo koje proizvodnje bude bezbedan, da ne dođe do incidenata ili propusta, a standardi i propisi upravo služe da i kada dođe u procesu proizvodnje do nekog propusta, da imamo plan B i da imamo plan C, da znamo unapred koje opasnosti vrebaju i kako možemo da obezbedimo sigurnost.

Onog trenutka kada budemo imali sve te podatke na stolu, kada razmotrimo sve te činjenice, onda treba da donesemo konačnu odluku. Nije ovo pitanje za bilo kakvu vrstu politikanstva. Ponavljam i podvlačim, država je ta koja postavlja standarde, država je ta koja ispostavlja uslove i država je ta koja donosi zakone i na osnovu tih zakona i propisa radi se eksploatacija bilo koje vrste rude, a ne samo jadarita. Dakle, mi se pitamo i lopta je u našem dvorištu. Mi diktiramo uslove rada. Siguran sam da niko nije lud da podrži nešto što može da izazove neki veći rizik, ne manji, nego veći.

Inženjeri nas uveravaju da je u 21. veku sve moguće, u kontekstu da je tehnika i tehnologija na tom nivou da je moguće obezbediti bezbedne uslove koji se odnose na zaštitu životne sredine, ali je pitanje koliko to košta i koliko je to isplativo za onoga ko radi i ko investira. Treba samo poštovati propise koji već postoje, propisi koji su u skladu sa međunarodnim standardima i navešću da su čak neki naši propisi rigorozniji u odnosu na evropske, pa tako imamo primer da ono što se po evropskim standardima tretira kao deponija industrijskog otpada, kod nas se tretira kao deponija opasnog otpada. Najlakše je doneti zakon o zabrani, o zabrani bilo čega što može, što može bilo šta da ugrozi. Ali to je pogrešan pristup.

Prvo, nije u skladu sa demokratskim načelima. Drugo nije u skladu sa konceptom razvoja jedne države. Ozbiljna država ne pravi od sebe ovo zatvoreno društvo, ozbiljna država zakonima i propisima reguliše svaki segment društva kako da on besprekorno funkcioniše. I tako ćemo tretirati i ovo pitanje. Očigledno je da je svima nama zdravlje ljudi na prvom mestu, zaštita životne sredine na drugom mestu, a na trećem mestu je tek ekonomski interes i ako ispunimo ova prva dva uslova onda možemo da razgovaramo o ekonomskom interesu, a naša uloga je da postavimo standarde, da donesemo sve moguće propise da bismo zaštitili naš interes. Mi smo decenijama donosili propise iz ove oblasti, iz oblasti rudarstva, oblasti zaštite životne sredine. Tu su na desetine i desetine zakona, podzakonskih akata, propisa, uredbi, pravilnika.

Između ostalog, navešću samo neke - Zakon o rudarstvu i geološkom istraživanju, Zakon o zaštiti životne sredine, Zakon o transportu opasnih materija, Zakon o vodama , Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, Zakon o zaštiti od požara, set propisa o hemijskoj industriji i da ne nabrajam dalje.

Dakle, desetine i desetine propisa, koje imaju cilj godinama unazad da svaku vrstu eksploatacije rude, a na kraju krajeva i ovu, uvedu u jednu bezbednu zonu. Ako treba, uvek treba da donesemo i poseban zakon koji će drugačije da tretira ovu oblast, da bismo delovali preventivno, ali da to uradimo na osnovu činjenica, a ne na osnovu određenih utisaka.

Ne želim na ovaj način da višegodišnji, višedecenijski rad i ove Skupštine i nadležnih ministarstava, i inženjera i stručnjaka iz oblasti zaštite životne sredine, da potremo i bacimo pod tepih, da bismo doneli jednu ovakvu izmenu zakona samo zato što je to politički popularno u ovom trenutku. I nisu samo zakoni najvažniji, važno je i sprovođenje zakona i svesni smo toga, važan je monitoring celog procesa i kada propisujemo određene uslove, ne mora samo država da kontroliše kako će se sprovoditi, može i lokalna samouprava da se uključi u to jer je ona u suštini i najviše zainteresovana.

Dakle, ponoviću da SDPS neće podržati predložene izmene zakona, jer smatramo da ne treba ništa unapred odbacivati. Imamo dovoljno vremena da čujemo reč stručnjaka, imamo dovoljno vremena da se okrenemo dijalogu, argumentima i da ovu priču ne svodimo isključivo na politički teren gde je ona podložna jednoj manipulaciji, a posebno manipulaciji podataka.

Smatramo da imamo dovoljno obrazovanih ljudi, da imamo dobre organizovane institucije i institucije od poverenja i onda kada čujemo njihov sud i kada čujemo njihove analize, onda treba da dođemo i da donesemo odluku koja je u skladu sa interesima svih građana Srbije. Hvala vam.
Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani ministri, koleginice i kolege, prvo pitanje upućujem ministru građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, gospodinu Goranu Vesiću i odnosi se na nastavak radova na izgradnji Moravskog koridora.

Za pohvalu je što je u funkciji već deonica od Pojata do Kruševca i drago mi je da je Moravski koridor taj koji se gradi po najvišim standardima i što će biti prvi koridor sa kompletnom optičkom infrastrukturom.

Vi ste, gospodine Vesiću, malopre se i dotakli te teme i rekli ste da možemo do kraja godine da očekujemo otvaranje deonice i do Vrnjačke Banje, do Trstenika, do Vrnjačke Banje. Interesuje me i pretpostavljam da ćemo moći uskoro da očekujemo otvaranje deonice do Mrčajevaca, ali ono što je veoma značajno i što najviše zanima građane Kraljeva, kada možemo da očekujemo otvaranje deonice od Preljine do Kraljeva, jer je to veoma važno za građane koji se nalaze u ovom delu Srbije?

Drugo pitanje takođe odnosi se na deonicu, odnosno na projekat koji je u početnoj fazi. Interesuje me kako će teći njegova realizacija, a to je brza saobraćajnica između Kraljeva i Novog Pazara? Koliko je ta deonica važna za građane Novog Pazara, podjednako je važna i za građane Kraljeva. Ona je, pre svega, važna za turistički potencijal ovog dela Srbije.

Ono što nas, takođe, interesuje jeste deonica kuda će prolaziti. Ono što je važno zbog građana da znamo, dobro, već razumemo da to neće biti proširenje postojećeg puta koji se odnosi na Ibarsku magistralu, pa bi bilo dobro i da nam obrazložite i detaljnije objasnite kuda će ići taj put?

Drugo pitanje, odnosno drugi deo pitanja želim da postavim ministarki za državnu upravu i lokalnu samoupravu gospođi Jeleni Žarić Kovačević. Mi smo ovde u maju mesecu, kao rezultat međustranačkog kompromisa i međustranačkog dijaloga, doneli izmene zakona da građani mogu da glasaju samo na biračkim mestima na kojima su u tom trenutku bili prijavljeni do 3. jula 2023. godine.

Ono što me interesuje je kako teče proces sada ažuriranja biračkog spiska, da ova tema ne bi ostala na tom nivou kakva je i bila u maju mesecu, i šta se dešava sa onim građanima koji su upisani u birački spisak i morali zapravo da budu vraćeni u birački spisak do 3. jula 2020. godine na adresama na kojima su bili prijavljeni, jer je zaista ova tema, odnosno to vraćanje u birački spisak unela negde zabunu i kako će dalje biti tretirani ti birači? Hvala za sada.
Hvala.

Imam još dva podpitanja za gospodina Vesića. Takođe se odnosi na deo Srbije iz koga dolazim, iz Kraljeva. To je put prema Goču.

Znam da je rekonstruisano nešto više od 16 km puta prema Goču i zaista je odličan put, mnogo bezbedniji nego što je bio. Znam da se sada radi kilometar i po, obezbeđena su sredstva za to i ostalo je još osam i po kilometara puta da bi taj put bio potpuno rekonstruisan. Dakle, kada možemo da očekujemo da počnu radovi, odnosno da se obezbede sredstva za tih osam i po kilometara puta ka Goču?

Drugo podpitanje – bili ste možda malo više od dva meseca sa predsednikom Vučićem u Kragujevcu na početku izgradnje obilaznice i znate i sami, govorili ste o tome ovde koliko je to važno, ne samo za razvoj Kragujevca, već i ovog dela Srbije i za privredu i za saobraćaj, za izbegavanje saobraćajne gužve. Sličan problem postoji kada govorim o saobraćajnoj gužvi u Kraljevu, vrlo dobro znate o kojoj lokaciji govorim. To je potencijalni kružni tok kod Male pijace, da li ministarstvo vaše može da podrži izgradnju tog kružnog toga obzirom da znam da je projekat za izvođenje radova gotov i da su ispunjeni svi uslovi za početak gradnje. Jednostavno, znate da je Ulica Dimitrija Tucovića državni put, da je Ulica Vojvode Stepe pristupni put Ibarskoj magistrali i to bi u značajnoj meri smanjilo gužbu u ovom delu grada. Hvala.
Hvala.
Raduju me najave da izgradnja celokupne infrastrukture ide uglavnom po planu i veoma je važno da nastavimo ovim tempom i da razvijamo Srbiju ravnomerno i to direktno znači i razvoj privrede, malih i srednjih preduzeća.
Kada govorim o Moravskom koridoru, posebno je bitan, jer povezuje nekoliko gradovo i spaja Koridor 10 i Koridor 11. Važan je i zbog razvoja turizma, a sveukupno, naravno, za bolji životni standard građana u ovom delu Srbije.
Hvala i ministarki Jeleni Žarić Kovačević. Mislim da je važno da nastavimo da se bavimo ovom temom i da vraćamo poverenje građana i u birački spisak, kao osnov svega, a naravno i samim tim u birački proces. Hvala.
Zahvaljujem, predsednice.

Koleginice i kolege, predsednici Socijaldemokratske partije Srbije učestvuju od početka ovog dijaloga i na kolegijumima koje organizuje predsednica Skupštine i u Radnoj grupi koja se bavi izmenama i dopunama zakona, a koja se tiču izbornog sistema.

Mi ćemo glasati za izmene i dopune Zakona o jedinstvenom biračkom spisku iz razloga zato što je takav dogovor postignut.

Smatramo da je veoma važno da poštujemo ovakvu vrstu dogovora, pre svega zbog međusobnog poštovanja, zbog učvršćivanja međusobnog poverenja, ali i da bi građani videli i vratili poverenje u izborni sistem.

Očigledno je da postoji dobra volja stranaka koje su na vlasti, da postoji volja predstavnika opozicije da se razgovara otvoreno o svim pitanjima na tim sastancima i to je jedan prvi korak koji činimo da unapredimo naš izborni sistem.

Interes svih je, i stranaka vlasti i opozicije da ne bude primedbi na izborne rezultate.

Mi smo svedoci da od obnavljanja višestranačkog sistema u Srbiji od devedesetih godina, gotovo da nije bilo izbora koji su završeni, a da jedna strana nije bila nezadovoljna, da se stvarala, takva atmosfera da su izbori pokradeni, uvek je poraženi insinuirao da postoje određene nepravilnosti, čak je u nekim situacijama optuživan RIK da je direktno prekrajao rezultate izbora, što je u praksi nemoguće pod ovim uslovima.

Smatramo da je veoma važno da nastavimo razgovore, da ne postoji više sumnje u regularnost izbornog procesa i ono što je najvažnije, to je da vratimo poverenje građana u izborni sistem, da vratimo poverenje svih političkih učesnika u izborni proces. Znamo i da posle usvajanja ovog zakona prestoji ogroman posao koji je ispred Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.

Zato se nadamo da ćemo biti veoma efikasni, da ćemo moći možda već i danas da izglasamo izmene zakona, tako da će Socijaldemokratska partija Srbije se truditi da se ponaša u skladu sa tim principima, da budemo efikasni, i glasaćemo za predložene izmene i dopune Zakona.

Hvala.
Hvala.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege, SDPS je svojim potpisima podržala kandidaturu Ane Brnabić za predsednicu Narodne skupštine. Već smo i ranije davali njoj podršku kao kandidatu za predsednika Vlade i to smo učinili i sada.

Izuzetno smo zadovoljni kako je vodila Vladu Srbije u tri mandata. Postigla je odlične rezultate. Podsetiću samo na neke, a to je, sećam se prvog Ekspozea 2017. godine kada je istakla da je digitalizacija jedan od ciljeva koje treba realizovati u budućim godinama, u godinama koje dolaze i svima je to delovalo kao miljama daleko, a evo dočekali smo danas da je taj proces uspešno završen, da imamo jednu e-upravu koja efikasno radi i da je to urađeno na zadovoljstvo i na korist svih građana Srbije.

Smatramo da gospođa Brnabić ima dovoljno i znanja i iskustva da na najbolji mogući način organizuje rad parlamenta, da će na najbolji način predstavljati Skupštinu i u zemlji i u inostranstvu.

Kada je pre desetak dana kandidovana za ovo mesto, dala je jedan intervju u medijima i želim da istaknem dve važne tačke, dva dela tog intervjua. Prvo su već pominjali moji prethodnici, a to je da je rekla da će fokus biti na dijalogu u Narodnoj skupštini među političkim partijama. Ona je dugo u politici i veoma dobro poznaje kakvo je naše političko podneblje. Veoma dobro zna specifičnosti našeg političkog života i to će u mnogome koristiti kada bude donosila odluke sa mesta predsednika Skupštine.

Imala je, kažem, našu podršku i kada je bila izabrana i za ministra 2016. godine i tri puta za premijera Vlade. Mogu i sam da posvedočim jer sam za sve te godine i ja poslanik da je Ana Brnabić dokaz šta znači posvećenost u radu. Bila je ovde kao premijer u Skupštini često, nekada od jutra do mraka sa narodnim poslanicima, pažljivo saslušala svakoga, odgovarala na svako postavljeno pitanje i ne sumnjam da će istu vrstu posvećenosti imati i na mestu predsednika Skupštine, sada naravno u jednoj drugoj ulozi, u ulozi kontrolora rada Vlade.

Uvek želim da istaknem da je predsednik Narodne skupštine narodni poslanik, prvi među jednakima i bar za toliko je njegova odgovornost veća, ako ne i više u odnosu na ostale narodne poslanike. Od načina kako se predlaže dnevni red, sazivanja sednice, od dinamike rada u mnogome zavisi i koliko će kvalitetno raditi ovaj saziv Parlamenta.

Pred svima nama su veliki izazovi, očigledno u ovim vremenima. Pred predsednikom Skupštine je kompleksan posao i njen posao neće podrazumevati samo ovo što sam prethodno nabrojao, već i usmeravanje i koordinaciju rada odbora i parlamentarnih delegacija i upravo je to ona druga tačka koju sam želeo da izdvojim iz njenog intervjua kada je rekla da će dati značaj radu parlamentarnih delegacija, odnosno parlamentarne diplomatije.

U vremenu kada se već dve godine vodi rat u Evropi, kada bukti sukob u pojasu Gaze, spoljnopolitičke aktivnosti su od posebnog značaja u takvom jednom ambijentu veoma složenih i veoma osetljivih međunarodnih okolnosti. Takve međunarodne okolnosti zahtevaju mudru politiku.

Mi kao država treba najpre da budemo oprezni da ne ugrozimo sopstveni nacionalni interes. Treba da vodimo računa i da iskoristimo svaki prostor i svaku šansu koja nam se ukaže da se što bolje pozicioniramo u međunarodnim organizacijama i u tome leži značaj parlamentarne diplomatije, sada više nego ikada, čini mi se. A podsetiću da su članovi parlamentarnih delegacija i poslanici vlasti i opozicije, različitih političkih partija i nekada svesno ili nesvesno svi oni pored interesa države zastupaju i interese svojih političkih partija.

Zato je zadatak pred budućom predsednicom parlamenta, ni malo lak, da koordinira rad delegacija da bi smo svi jedinstveno nastupali u međunarodnim organizacijama i ne sumnjam da će i taj deo posla obaviti odlično jer odlično poznaje međunarodne političke prilike jer dolazi sa mesta premijera.

Evo, i danas se pokazalo i godinama unazad i decenijama unazad se pokazuje da je slaba tačka našeg parlamenta upravo ponašanje i rečnik u Narodnoj skupštini. Samo da se setimo kako je počela današnja sednica. Samo da se setimo prvog govora. Evo, predlagač, kolega Jovanov je govorio 30 minuta, možda malo više. Nije bilo deset sekundi u tih 30 minuta da neko nešto nije dobacio.

Mi moramo da budemo svesni da onako kako se mi budemo ponašali, da ćemo samo olakšati ili otežati rad budućem predsedniku Skupštine. Ako želimo jednu novu političku kulturu u parlamentarnom životu, ako želimo da uvedemo dostojanstvo u Narodnu skupštinu, onda svako u skladu sa tim mora i da se ponaša. Kako se budu ponašali poslanici, tako će izgledati parlament. Uvek kažem, neka svako pre nego što uđe u Skupštinu ispred vrata ostavi teške i nepristojne reči, a u ovaj dom neka svako unese međusobno uvažavanje, neka unese prikladan rečnik i ideje kojim ćemo unaprediti zakonska rešenja.

Bilo je mnogo tenzije u prethodnom periodu u Skupštini. Svi zajedno moramo da radimo da bi smo spustili te tenzije. Zato i ohrabruje poruka i signal koji je poslala gospođa Brnabić da želi da se okrene dijalogu. Poštovanje je ključna reč i svako treba da pođe od sebe.

Mi ovde predstavljamo najpre sebe. Mi pokazujemo svoju kulturu, svoje lice i ono što je najvažnije predstavljamo građane Srbije koji glasaju za nas. Mi moramo da negujemo minimum međusobnog uvažavanja, da stvorimo jedan normalan ambijent, jednu zdravu atmosferu gde ćemo svi zajedno raditi na jedan kvalitetan način da bi smo unapredili životni standard građana Srbije.

Normalno je da svaka politička partija ima svoj program, da ima svoje stavove, da ima različite vrednosti i po tome treba da se razlikujemo, po tome svaka politička partija treba da bude prepoznatljiva. Ono što treba da bude zajedničko svima, to je minimum međusobnog uvažavanja jer na taj način pokazujemo koliko poštujemo i ovu instituciju i na taj način pokazujemo koliko poštujemo naše birače.

Zato još jednom ističem, poštovanje i odgovornost za svaku izgovorenu reč su ključni da se sačuva ugled Narodne skupštine i da se vrati poverenje u ovu instituciju.

Ovde ima za sada 16 poslaničkih grupa i svako je odgovoran za rad svojih poslanika. Sigurno će svaka politička partija pokušati da sprovede, neko da prezentuje svoj politički program, ali ne smemo to da radimo tako što ćemo vređati političke neistomišljenike.

Ne beži niko od kritike. Opoziciono delovanje je produktivno za demokratiju, kritika je blagotvorna, često podstiče vlast da radi bolje. Sučeljavanje različitim argumentima dovodi do toga da se iznedre što bolje ideje, da se unapredi zakon, da se unaprede zakonska rešenja, ali treba praviti razliku između kritike zasnovane na argumentima i kritike zasnovane na uvredama. Jedno je kritika, drugo su uvrede.

Ispred SDPS mogu da obećam da ćemo kao i do sada raditi u skladu sa Poslovnikom. Trudićemo se da svojim radom, da svojim izlaganjima, angažovanjem, pre svega opravdamo poverenje građana koji su glasali za nas. Fokusiraćemo se isključivo na tačke koje su na dnevnom redu, bez namere da bilo koga uvredimo jer na taj način želimo da damo doprinos da se sačuva ugled Narodne skupštine.

Buduća predsednica Skupštine uvek će imati našu podršku u nastojanju da se efikasan rad, prikladan rečnik i jedan zavidan nivo političke kulture uvedu kao dobra praksa u ovom parlamentu.

Podsetiću da su poslanici bili i veliki književnici Dobrica Ćosić, Ivo Andrić, da je pre 150 godina potpredsednik Skupštine bio Josif Pančić i njihovo delo i njihovo ponašanje treba da budu na umu svakom poslaniku kada se odavde obraća i građanima Srbije i svojim kolegama.

Poslanička grupa SDPS glasaće za Predlog da Ana Brnabić bude predsednik Skupštine. Želim svima uspeha u radu i da u duhu tolerancije i međusobnog uvažavanja svi zajedno i iskreno radimo u interesu građana Srbije. Hvala.
Hvala predsedniče.

Poštovani ministri, poštovane koleginice i poštovane kolege, centralna tema današnje rasprave svakako je budžet i on je ogledalo jedne ekonomije i najjasniji pokazatelj prioriteta Vlade. Tu se kao na skeneru vide prioriteti, kao na skeneru se vidi politika koju jedna Vlada vodi, ali za ovaj budžet mogu da kažem da je krojem po meri građana.

Izdvojio bih dve ključne tačke koju je ministar u svom uvodnom obraćanju izdvojio, a to su životni standard i kapitalne investicije, to je ono što je najvažnije i što usmerava ovaj budžet na 2024. godinu. Kada je jedan ovako važan dokument pred nama u Skupštini, uvek se trudim da ga maksimalno objektivno sagledam i da vidimo kako budžet izgleda sa različitih aspekata i da čujemo različita mišljenja.

Fiskalni savet daje uvek svoju ocenu budžeta i često zna da bude kritičan, ali i moram da napomenem da su ovoga puta moju radost članovi Fiskalnog saveta izneli pozitivno mišljenje i citiram – rekli su da je budžet održiv i kredibilno planiran. Dakle, i to je još jedan dokaz da Vlada Srbije i mi kao poslanici imamo jedan odgovoran odnos prema građana i odgovoran odnos prema situaciji, s obzirom na okruženje koje je oko nas i koje je veoma nestabilno.

Socijaldemokratska partija Srbije će podržati ovaj budžet, jer on garantuje da ćemo zadržati isti onaj kurs, istu onu politiku i principe koji su doveli do toga da imamo finansijsku stabilnost i ovakav budžet nam garantuje redovno finansiranje svih oblasti u društvu, garantuje nastavak investicija i zavidan nivo privrednog rasta.

Smatram da je na ovaj način pronađen balans da se sa jedne strane pomogne građanima i da se sa druge strane izađe u susret privredi, da privreda ostane što više otporna na globalne izazove i da izađe neoštećena iz jednih turbulencija koje su pogodile čitav svet. A moram da napomenem da je poslednjih godina primetno da je naša privreda, odnosno naše ekonomija otpornije nego što je to bio slučaj ranije.

Zato je važno što je budžet za 2024. godinu predviđa sredstva za rezerve u slučaju da se desi situacija kao što je to bilo i prethodnih godina, da može da se reaguje pravovremeno i da se pomogne najugroženijim grupama.

Napomenuću da je deficit budžetski u ovoj godini 2,8%, možda nešto manji iako je prvobitno planirano da bude preko tri posto. Takođe, projektovani deficit budžeta za 2024. godinu je 2,2% i upravo smanjenje deficita iz godine u godinu, dakle u tekućoj godini i kada govorimo o sledećoj godini, ukazuje nam da ide u jednom dobrom smeru, u smanjenju učešća javnog duga u ukupnom PDV-u. Ministar je izneo podatak da je taj udeo 51%, dakle, mi smo u jednoj stabilnoj zoni, sačuvali smo makroekonomsku stabilnost i daleko smo od one granice od 60% koju predviđa Mastrikt.

Budžetom su planirana sredstva za veće plate, za veće penzije i to pokazuje opredeljenost naše politike da se konstantno radi na podizanju životnog standarda građana. Preduslov dobrog životnog standarda je da tržište rada funkcioniše dobro, da ljudi mogu da nađu posao u skladu sa svojim obrazovanjem, sa svojim kvalifikacijama, sa svojim veštinama, da budu adekvatno plaćeni, nagrađeni za takve poslove. Zato kažem da životni standard gleda se i treba ga gledati uvek kroz prizmu zaposlenosti, a činjenica je da se nastavljaju pozitivan kretanja na tržištu.

Ako uporedimo broj stanovnika i broj zaposlenih, očigledno da nikada nismo imali više zaposlenih u odnosu na broj stanovnika, to je preko dva miliona i 300 hiljada građana. Ti ljudi zvanično rade, samim tim im štiti zakon, samim tim jer su evidentirani kao zvanično zaposleni i mogu da koriste sva prava koje im zakon garantuje. Dobijamo još jedan benefit od toga, što za te ljude se uplaćuju redovno doprinosi, uplaćuju se porezi i na taj način se i puni budžet za period koji je planiran za sledeću godinu.

Sa druge strane kada govorimo o nezaposlenosti i taj broj je jednocifren, odnosno stopa nezaposlenosti je jednocifrena. Podsetiću da je bilo kritika u prethodnom periodu za mere koje je preduzimala Vlada, posebno za vreme korone, a evo sada se ispostavilo da sve te mere koje su tada preduzete su dovele do rezultata i da mi u našoj zemlji nismo imali otpuštanja, a opet neke veće ekonomije se imale problema i korona je dovela do recesija u mnogo većim ekonomijama i u drugim zemljama zapada.

Zato je važno da trošite rada i u narednom periodu funkcioniše stabilno uz smanjenje stope nezaposlenosti i naravno uz rast zarada. Mi smo pre mesec i po dana usvojili rebalans budžeta i podsetiću da smo tada rebalansom izdejstvovali veće plate za medicinske sestre, za negovateljice, tehničare, ali i za prosvetne radnike. Ovim predlogom budžeta za sledeću godinu planirano je povećanje za još deset posto u javnom sektoru.

Ono što je važno da takvo povećanje plata kao i do sada prati privredni rast, dakle, da povećanje bude usklađeno i da ne izlazi iz jednog stabilnog okvira. Dakle, povećanje prati potencijale privrede. Samim tim smo pokazali da se ne bavimo populizmom već da radimo konkretno, da otvoreno govorimo o planovima za koje možemo da garantujemo da će se ostvariti.

Za nas iz SDPS naročito je važno što je napravljen dogovor o povećanju minimalne cene rade. Smatramo da je odlika jednog socijalnog pravednog društva da uvek vodi računa o minimalnoj ceni rada i ona će ove godine preći tu granicu, odnosno u narednoj godini će preći granicu od 400 evra, što nam po projekciji budžeta i garantuje da će se to desiti.

Uvek je dobro da postoji socijalni dijalog između zaposlenih, između poslodavaca, da se uvaže potrebe jednih i drugih i da se uzmu u obzir mogućnosti države. Još jedan veoma pozitivna stvar je to što će biti povećan ne oporezivi deo zarade. Samim tim država je pokazala da preuzima deo tereta na sebe i izašla je u susret poslodavcima, što utiče dvostruko na njih da mogu da otvaraju nova radna mesta i da mogu da povećavaju, odnosno otvara se prostor da povećavaju plate zaposlenima.

Stabilne javne finansije prethodnih godina su dale mogućnost da se najpre rebalansom, a sada i novim budžetom bavimo i povećanjem penzija, da bi se prevazišle trenutne okolnosti koje su bile u tom trenutku. Mi smo rebalansom budžeta već išli na povećanje penzija. U sledećoj godini one će biti veće za 14,8% i nastavljamo sa primenom švajcarske formule.

Dakle, ovo je jedna najbolja formula koju možemo da primenjujemo kada govorimo o penzijama, zato što ona podjednako u obzir uzima, prilikom povećanja penzije i rast zarada i rast potrošačke korpe.

Ova formula je objektivna. Ona je pravična. Ona ne uzima u obzir političku odluku, već se zasniva isključivo na ekonomskim parametrima. Ono što nam je dalje potrebno da funkcioniše jeste stabilan penzioni fond i upravo moram da se vratim na onu priču od malopre kada sam govorio da se povećava broj zaposlenih i da se penzije putem doprinosa koje se uplaćuje i poreza, da se penzije isplaćuju iz realnih prihoda, dakle ne zadužujemo se da bi isplatili penzije, već idu na osnovu jednog stabilnog penzionog fonda.

Druga ključna tema ovog budžeta jesu kapitalne investicije. To je onaj razvojni segment društva. Plan je da se nastavi trend investicionih aktivnosti, odnosno da se po planu realizuju oni najvažniji, oni krupni projekti iz oblasti saobraćaja pre svega, ali i iz oblasti zdravstva, sporta, kulture.

Za pohvalu je što je procenat ulaganja u kapitalne investicije ove godine 6,8%, odnosno da godinama unazad taj procenat ulaganja ne ide ispod ovog nivoa.

Kapitalnim investicijama, pre svega omogućavamo svima nama, svim građanima da koriste bolje autoputeve, bolje saobraćajnice, da gradimo bolnice, bolju opremu za zdravstvo, opremu za škole, nove škole, vrtiće, ali sa druge strane samim tim pokazujemo ozbiljnost kao država i postajemo sve više, odnosno i dalje ostajemo atraktivno tržište za ulaganje, o čemu zapravo i govori nivo investicija tokom ove godine.

Već sada možemo da kažemo da smo po izgradnji autoputa, da prednjačimo, zapravo, u ovom delu Evrope. Nabrojaću samo neke projekte koje treba da se realizuju novcem koji predviđa budžet. To su obilaznica oko Kragujevca, Fruškogorski koridor, Dunavski koridor, deonica autoputa Preljina-Požega, deonica autoputa Preljina-Pojate, magistrala od Požarevca do Golupca, završetak brze pruge Beograd – Budimpešta u onom delu koji je na našoj teritoriji.

Namerno sam selektivno izdvojio samo neke od projekata koji treba da se realizuju. Da bih pokazao još jedan kvalitet ovog budžeta, a to je da uvek se ulaže ravnomerno u sve delove Srbije. Dakle, svako ima šansu za razvoj i delovi Srbije kao što su Prijepolje, kao što je Vranje, kao što je Kraljevo, kao što je Beograd ili Novi Sad. Dakle, ravnomeran regionalni razvoj je veoma važan za dalji napredak Srbije.

Očigledno je da uslužni sektor i dalje zadržava ulogu dominantnog izvora ekonomskog rasta i to pre svega kao rezultat nastavka dobrih kretanja u sektoru informaciono komunikacione tehnologije, finansija, ali i turizma.

Za pohvalu je što je Srbija u protekloj godini bila među retkim zemljama koje su po ostvarenom turističkom prometu nadmašile 2019. godinu. To je za nas tada bila rekordna godina. Zašto govorim 2019. godina? Zato što je to bila godina pre izbijanja korone, kada je nakon izbijanja korone došlo zaista do velikih poteškoća u turizmu, u celom svetu, a evo mi smo već uspeli za tri, odnosno četiri godine da se vratimo na staze uspeha.

Trend rasta je nastavljen i u ovoj godina. Najveću zaslugu za to svakako da imaju strani gosti koji beleže i u tom delu se beleži dvocifrena stopa rasta. Očekuje se do kraja godine da prvi put bude premašen broj od dva miliona stranih turista.

Još jedan od pokazatelja rasta turističkog sektora i što prema podacima sistema e-turista, ove godine je u Srbiji više zabeleženo stranih nego domaćih turista. Na taj način vidimo da je Srbija poznata kao jedna atraktivna turistička destinacija i očigledno je da se prethodnih godina, u prethodnom periodu veoma dobro radilo u sektoru turizma i zato i ne čudi što je kada govorimo o ulaganju u turističku infrastrukturu budžet u tom delu veći za trećinu nego što je to predviđeno za ovu godinu, a nekoliko puta veći u odnosu na 2019. godinu.

Budžet je najbolji pokazatelj naših namera, naše ideje kojim putem želimo da idemo i kojim programima i koje planove želimo da realizujemo. Smatram da je Ministarstvo finansija pokazalo odgovoran pristup, koji nam obezbeđuje dalji ekonomski rast, a sa druge strane predviđa i sredstva da se zaštite svi oni kojima je pomoć u određenom trenutku najviše potrebna. Takođe, budžet je transparentan i u budžetu se jasno vidi trenutak kada novac putem poreza i drugih naplata uđe u budžet, do trenutka kada se njime iz budžeta finansira neki projekat ili bilo kakva druga vrsta usluge. Zbog svega toga, SDPS će glasati za ovakav predlog budžeta ali i za druge zakone koji se nalaze na dnevnom redu. Hvala.
Hvala predsedniče.

Poštovana predsednice Vlade, koleginice i kolege, Socijaldemokratska partija Srbije neće podržati predlog da se smeni ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić.

Mislim da je dovoljno da navedem dva razloga. Prvi je taj što smatramo da nema njegove lične odgovornosti i da nema njegove lične krivice za tragedije koje su se dogodile u Školi „Vladislav Ribnikar“ i u selima Malo Orašje i Dubona, a koje su u stvari i bili povod da uopšte raspravljamo o ovoj tački dnevnog reda.

Drugi razlog je taj što smatram da bismo na ovaj način uveli jedan opasan presedan u naš politički društveni život i to bi moglo da bude predmet zloupotrebe budućnosti.

Nama u ovom trenutku su potrebna rešenja, a ne ostavke. Skoro dva meseca se kreira atmosfera u društvu da je vlast direktno odgovorna za tragedije koje su se dogodile i umesto da razgovaramo o konkretnim predlozima, umesto da tražimo efikasne mehanizme i rešenja, uporno se pokušava da se ova tema svede na politički teren.

Najlakše je tražiti ostavke, ali time ne dobijamo ništa. Smatram da je nama u ovom trenutku potrebniji dijalog, da razgovaramo o tome kakvo društvo želimo, koje su to vrednosti koje želimo da ugradimo u temelje našeg društva i to ne da razgovaramo samo na ovoj sednici, ne sam danas, ne u narednoj sednici, nego i u mesecima koji dolaze.

U danima kada je zaista posle ove dve tragedije situacija bila veoma teška i kada je situacija bila osetljiva smatram da je MUP-a donelo dobre mere, odnosno Vlada Republike Srbije, da su mere bile u pravom trenutku, a posebno bih pohvalio akciju koja se odnosi na razoružanje i podatak da je u ovih skoro dva meseca vraćeno preko 72.000 komada oružja i skoro četiri miliona komada municije, govori o tome koliko su ove mere bile dobre i da su dale rezultat.

Niko nije mogao da nasluti da će se tragedije ovakvih razmera i ovog tipa dogoditi kod nas. Nemoguće je bilo preventivno delovati u takvoj situaciji. Činjenica je i da se posle ovih tragedija niko u društvu ne ponaša isto, da svi gledamo drugačije na ovakva pitanja.

Očigledno je da se promenila svest kod ljudi. Ljudi su počeli da shvataju koliko je opasno da poseduju oružje, ljudi su baš zbog toga i vratili ovoliku količinu oružja.

Mi moramo i u narednom periodu da šaljemo takve poruke da edukujemo ljude i da ukazujemo na opasnost od neadekvatnog držanja oružja i municije i da je to posebno opasno za porodice onih ljudi koji drže oružje u svojim domovima na posredan ili neposredan način.

Takođe, Socijaldemokratska partija Srbije podržava i mere koje su najavljene, koje će biti donete, pre svega one mere koje se odnose na izmenu Zakona o oružju i municiji, kojima bi se pooštrili uslovi za držanje i nošenje vatrenog oružja.

Takođe su neophodne i izmene zakonskih normi koje podrazumevaju oštrije sankcije za određena krivična dela.

Rekao sam da drugi razlog zašto nećemo podržati predlog da se smeni ministar unutrašnjih poslova taj što smatramo da je to jedan opasan presedan. Da bi svako u budućnosti mogao da se pozove na takav slučaj, da za zloupotrebi i da optuži bilo kog ministra ili celu Vladu za nešto za šta nisu odgovorni. Ne govorim to samo za dve, tri ili četiri godine, već govorim da bi u nekih 10, 15 godina, ako bi se usvojio takav jedan princip, imali jedan sistem koji bi lako mogao da se parališe i koji bi svako mogao da zloupotrebi.

Podsetiću i da smo nedavno raspravljali i SDPS će podržati predlog da se formira anketni odbor koji treba da utvrdi sve okolnosti koje su dovele do tragedija početkom maja meseca, ali tu nailazimo na jednu nelogičnost. Traži se smena ministra policije, a da pritom nije ni formiran anketni odbora, da još nismo ni utvrdili okolnosti i eventualne propuste, ako ih je bilo, i ko je napravio propuste. I van svake pameti je da na osnovu paušalnih procena prvo nekog smenjujemo, a onda utvrđujemo da li je kriv, odnosno da li uopšte ima njegove krivice u svemu tome.

Zbog toga nećemo podržati ovaj predlog. Ali, ono što možemo da podržimo to je dijalog, da radimo na tome da jačamo institucije, da imamo jedinstveno delovanje porodice i škole, da u kontinuitetu unapređujemo naš obrazovni sistem i to je jedini put na koji možemo da se oslonimo da neželjene oblike ponašanja pre svega kod mladih ljudi svedemo na minimum, na najmanju moguću meru.

Takođe, moramo stalno da šaljemo poruke mladima, da šaljemo poruke deci, da poštuju svoje vršnjake, da cene jedni druge, da uvažavaju različitosti. Jedino tako možemo da gradimo i da poboljšamo sistem vrednosti i na taj način jedino možemo i da unapredimo naše društvo, a međusobne optužbe neće nam doneti zaista ništa dobro i svi moramo da budemo svesni toga da ne smemo da dozvolimo da zbog kratkoročnih političkih ciljeva i političkih poena dugoročno uništavamo naše društvo. Hvala.
Hvala, predsedniče.

Socijaldemokratska partija Srbije ne beži od odgovornosti. Stojimo iza svojih reči, stojimo iza svojih dela. Smatram da je gospodin Rasim Ljajić svaki put radio odgovorno svoj posao. Iza njega stoje rezultati. Ali, isto tako, smatram da nam ne treba politički savetnik sa strane, imamo dovoljno mudrosti da se sami organizujemo, da sami povlačimo političke poteze. Mi već nekoliko izbornih ciklusa izlazimo na izbore sa našim koalicionim partnerima iz SNS, PUPS, SPO, tako da imamo jasne ciljeve i radimo na tim ciljevima.

Kada podržimo nekoga, stojimo iza toga. Kada podržimo predsedničkog kandidata, stojimo iza toga i podržavamo ga imenom i prezimenom. Ne treba nam nikakva pomoć sa strane, ne treba nam nikakav predsednik druge države da nam stoji na bilbordima da bi nam pomogao da ostvarimo bolji rezultat. To je princip na kome mi insistiramo.

I dalje ćemo raditi kao i do sada i za sve političke odluke konsultovaćemo se unutar stranke i ne treba nam nijedan savetnik sa strane. Hvala.
Hvala, predsedniče.

Poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, koleginice i kolege, svakako da je posle ovako tragičnih događaja trebalo da razgovaramo o Izveštaju o Vladu o bezbednosti i da govorimo o bezbednosti uopšte, ali smatram da je trebalo da razgovaramo u jednoj drugačijoj atmosferi, u jednom drugačijem ambijentu.

Nije bilo primereno da se napravi ovako naelektrisana politička atmosfera i ovakav ambijent odmah posle tragedije. Mislim da je trebalo malo da sačekamo, da u tišini tugujemo, da u tišini iskažemo poštovanje prema svakoj žrtvi, da saučestvujemo sa porodicama čiji su članovi nastradali u ove dve tragedije. Bio je red da dostojanstveno u miru, u danima posle tragedija ožalimo svako dete, svakog čoveka koji je stradao.

Ne mogu da razumem da se bilo kome žurilo da odmah posle toga okrivi za tragediju vlast, da okrivi sistem, da okrivi društvo. Nije ovo teren na kome se stiču politički bodovi. Sada je kasno za naknadnu pamet. Treba da vidimo kako ćemo da izađemo iz ovoga i kako ćemo da nađemo najoptimalnije rešenje.

Niko od nas iz vlasti ne beži od rasprave. To smo pokazali i danas. Smatram da je bilo ljudski i dostojanstveno da se ponašamo drugačije u danima koji su sigurno najtužniji u novijoj našoj istoriji. U ovom trenutku nama je potreban dijalog. Da otvoreno i bez kalkulacija razgovaramo mi u parlamentu jedni sa drugima, da budemo otvoreni prema građanima, da budemo iskreni jedni prema drugima. Treba nam mudrosti, treba nam znanja da prevaziđemo ovu situaciju i da izađemo iz nje jači.

Mislim da je prvim trenucima posle tragedije bio prioritet da se pomogne porodicama čiji su najdraži članovi stradali, da oni prevaziđu jednu ovako tešku situaciju.

Smišljeno se pravi atmosfera i pravi se ambijent da je vlast kriva za sve. Traže se ostavke, upućuju se pretnje najvišim državnim funkcionerima. Najlakše je optužiti vlast za bilo šta što se loše desilo. Da li je to rešenje? Mi na taj način možemo da napravimo jedan opasan presedan, da upadnemo u zamku, da otvorimo Pandorinu kutiju za buduće događaje, za budućnost. Ne može vlast apriori da bude kriva za svaki događaj.

Ne možemo u budućnosti, ne govorim sada, nego za neku vlast za dva, tri sledeća mandata da optužujemo Vladu, da optužujemo ministre i za ono za šta nisu krivi i za ono za šta ne mogu da imaju uticaj. Pravimo na taj način jednu atmosferu gde se kreira jedna politička matrica da na svakoj temi možemo da oborimo ministra, da oborimo vlast i da se svako pitanje politički instrumentalizuje. To je samo jedan put gde bismo doveli do situacije da pravimo jedno društvo sa nestabilnim političkim sistemom.

Opet kažem da nam je u ovom trenutku potreban dijalog. Dijalog se ne vodi na ulici. Na ulici nećemo rešiti nikakav problem. Možda je nekome blokada puteva, blokada raskrsnica način da pokažu svoju političku kreativnost, način da izvrše politički pritisak. Na taj način pate samo građani Srbije. Građani su sprečeni da se kreću slobodno. Od toga štete ima i privreda.

Mislim da svi treba da se uključimo u borbu protiv nasilja. Poštujem svakoga ko se bori protiv nasilja i za tu ideju, ali mislim da se problem neće rešiti na ulici. Problem se rešava u institucijama, problem se rešava ovde u parlamentu, u Skupštini, i tu treba da razgovaramo i tu treba da tražimo rešenje. Ulica može samo da donese tenzije, a nama tenzije, nama takve situacije u ovom slučaju zaista ne idu u prilog.

Postavljaju se zahtevi za smenu ministra. Olako se kritikuje sistem zbog tragedije. Mi moramo u ovom trenutku da se bavimo uzrocima. I juče sam čuo i danas sam čuo neodgovorne kritike na račun nas koji smo predstavnici vladajuće većine. Olako se upire prstom i u predstavnike poslanika koji su u vlasti i u ministre i premijerku i u predsednika države. Zaista je politički nekorektno optuživati ljude na ovakvoj jednoj temi, na ovakvoj jednoj tragediji.

Ne postoji na svetu savršen sistem koji je imun. Ne postoji sistem koji može da predupredi ovakve događaje kao što su se desili i kod nas. Pominjali smo malopre Norvešku. Ne može ni tu da se napravi potpuna paralela. I Norvešku je zadesila slična situacija. Često Norvešku, odnosno zapadne zemlje uzimamo kao primer sistema koji dobro funkcionišu u svakom smislu, pa i u smislu bezbednosti, i u smislu prosvetu. Ja navodim često te primere, kao dobre, kao pozitive.

Podsetiću kako je došlo do te tragedije u Norveškoj. Brejvik je ubio 77 ljudi, ranio preko 250, ali je važno reći na koji način. Najpre je preko interneta naručio eksploziv, smestio ga u kombi, dovezao kombi ispred zgrade Vlade, aktivirao eksploziv, seo u auto, vozio kilometrima do ostrva i tu ubio više od 60 mladih ljudi u uzrastu od 16 do 25 godina. Samo se pitam, šta bi se kod nas desilo da se tako nešto dogodilo u vremenskom rasponu koji je trajao nekoliko sati. Niko u Norveškoj tada nije tražio ničije glave. Društvo se tada ujedinilo, tražili su jedinstvo i tražili su način kako kroz institucije da reše problem i na jedan civilizovani način da izađu iz svega toga.

Nas je ova tragedija naterala da se trgnemo, da se preispitamo i da se zapitamo svi gde grešimo i svako treba da pođe od sebe, svako od nas ovde da postavi ne jedno nego hiljadu pitanja sebi. Mi ovde u Skupštini često čujemo, juče i danas, optužbe na račun jednih i drugih, vulgarnosti, nepoštovanje, upadice, sve ovo ide u direktnom prenosu. Žalimo se na rijalitije, a kakvu sliku mi šaljemo odavde? Pre tri meseca kada je bio izveštaj o Kosovu i Metohiji, kada je bio predsednik Republike ovde, setimo se samo tih scena. Šta građani mogu da pomisle ako gledaju da se to dešava u Skupštini kada je predsednike Republike prisutan? Šta oni mogu da misle? Kakvu sliku mi šaljemo?

Opet kažem, najlakše je tražiti ostavke, ali to nije rešenje. Rešenje je da razgovaramo, da vidimo kakvo društvo mi želimo, da vidimo kakve vrednosti u društvu mi želimo da utemeljimo, a upravo su vrednosti i vrednosna ideologija ogledalo svakog društva. Svesni smo svi da su kod nas određene vrednosti nestale, da su određene vrednosti promenjene. Nije tačno da su promenjene od kada je došla ova vlast, to je proces koji dugo traje. Naš sistem vrednosti od završetka Drugog svetskog rata i danas, tih 80 godina, nije isti, to je dug proces tokom koga su se menjale naše društvene vrednosti. Hajde da vidimo šta je ono što treba da plasiramo mladima. Šta je ono na čemu treba da ne grešimo i na čemu treba da gradimo naše društvo.

Svakodnevno se bavimo i pitanjem bezbednosti dece u školi i premijerka je juče rekla da ćemo nastaviti i da smo svesni da naš sistem nije savršen, ali ćemo nastaviti da ga nadograđujemo, da razvijamo sistem u obrazovanju i prosveti i dužni smo kao društvo da se preispitujemo, s vremena na vreme, kakav je sistem obrazovanja, kakva je prosveta, kako su obučavaju nastavnici koji treba pre svega da vaspitavaju decu u tom jednom moralnom pogledu.

Mi moramo da gradimo sistem koji u centar, govorim o obrazovnom sistemu, koji u centar stavlja dete i koji se gradi po meri deteta, ali to možemo jedino tako što ćemo postići društveni konsenzus i naravno pre toga politički konsenzus. Moramo da budemo svesni, kada budemo takav jedan sistem gradili, neće nam rezultati doći odmah, oni će doći u godinama koje slede.

Opet kada govorimo o bezbednosti u školama, deca svakodnevno dolaze u određene situacije, probleme, konflikte i suština je da mi kao roditelji, da prosveta, razumemo srž tih problema i da pomognemo deci da ih prevazilaze zajedno sa svojim učiteljima, sa svojim nastavnicima, u skladu sa njihovim uzrastom i u skladu sa njihovim potrebama.

Sada nam je potrebno jedinstveno delovanje i škole i porodice i jedino na taj način možemo povećati i moć i snagu našeg vaspitnog sistema. To može biti jedan od načina da preventivno delujemo da se ne dese neke nepredviđene i nepoželjna ponašanja.

Dužni smo i kao društvo da reagujemo na izazove, a izazova u 21. veku je mnogo. Prethodnih dana u javnosti se moglo čuti da najveće zlo leži u internetu, u mobilnim telefonima, u kompjuterima.

Internet je civilizacijski iskorak i on nije problem. Problem je način na koji ga mi koristimo. I deca i stari provode po nekoliko sati dnevno na internetu, provode za svojim mobilnim telefonima, kompjuterima, ali ni ne možemo da negiramo tu realnost. Mi to ne možemo da ukinemo. Naš zadatak je da pronađemo rešenje kako da najoptimalnije iskoristimo tehnološki napredak, da naše društvo napreduje i da ublažimo posledice koje negativno može da izazove korišćenje interneta, društvenih mreža.

Mi moramo da smanjimo rizike u našem društvu, a dobro iskorišćenih tehnoloških izuma ima svuda. Navešću primere u našem školstvu. Mi danas imamo internete u školama, imamo pametne table, imamo tablete, imamo kompjutere i sve to koriste deca, elektronski dnevnik i ne verujem da je bilo ko spreman da se odrekne svih tih povlastica koje sada ima na raspolaganju.

Mi moramo da tražimo rešenja. Od novog milenijuma, od 21. veka stvorena je zbog digitalne revolucije nova generacija, generacija koja nema veze sa generacijom svojih roditelja pre toga, generacija na koju itekako utiču i internet i sadržaj sa interneta i koji kreiraju njihove vrednosne stavove i mi sad tu dolazimo u još jedan paradoks, nikada nije bio dostupniji za bilo koga, recimo, umetnički sadržaj, najkvalitetniji umetnički sadržaj, a nikada se manje takav sadržaj nije konzumirao. Zato moramo da utičemo na mlade ljude, da im šaljemo poruke, da njihovi uzori budu heroji, moralni ljudi, da ističemo uvek dobre primere, dobre rezultate, talente i da ih na taj način podstičemo da kreiraju jedan ispravan sistem vrednosti.

U mom kraju ima jedna izreka koja kaže da za odgajanje jednog deteta potrebno je celo selo, a nama je u ovom trenutku potrebno jedinstvo, potrebno nam je zajedništvo i mudrost da odgajamo generacije koje dolaze.

Hvala.
Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovani ministri, za nas iz Socijaldemokratske partije Srbije centralna tema, odnosno najvažnija tema među svim predlozima koji su na dnevnom redu jeste Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, jer smo po vokaciji stranka koja se zalaže za prava radnika. Drago mi je što danas govorimo o ovoj temi.

Govorimo o položaju radnika na jedan drugačiji način nego što smo navikli do sada. Uglavnom kada govorimo o tome, govori se o odnosu između zaposlenih i poslodavaca, kada se govori o zaradama, da budu veće zarade, da bude minimalna zarada, a retko se govori o uslovima na radu koji su podjednako važni i za zaposlene i za poslodavce, jer se odnose na produktivnost.

Bezbednost i zdravlje često budu u drugom planu, ali je zaštita na radu veoma važan segment svakog od nas. Nažalost, ponekad posvećujemo malo pažnje ovom pitanju i to pitanje dođe do izražaja tek onda kada se dogodi neka nesreća, neka katastrofa, ali onda bude kasno za to.

Smatram da je uz pravo na rad, kao osnovno pravo za ostvarivanje napretka jednog društva, veoma važna sigurnost svakog pojedinca u poslovima koje obavlja, ali i zaštita njegovih interesa i interesa njegove porodice, kojima se bavi ovaj zakon. Od stepena bezbednosti i uslova na radu zavisi zdravstvena i radna sposobnost zaposlenih, a time i produktivnost u okviru preduzeća, kao što sam rekao malopre, pa bi trebalo poslodavci uvek da budu zainteresovani za ovakvu jednu temu.

Ministar je malopre naveo efekte koji će proizvesti ovaj zakon. Ja bih izdvojio jedan koji mi je naročito važan, mislim da je to jedna osetljiva oblast i čitali smo često u medijima o tome, često bude u medijima kada se dešavaju povrede na gradilištu.

Jedna od pozitivnih novina novog zakona je što je propisana i veća nadležnost inspektora rada, koji može da zabrani rad privremenom ili pokretnom gradilištu, ako se ponavljam, da ima okolnosti koje mogu narušiti bezbednost radnika ili ukoliko postoje okolnosti koje direktno utiču na zdravlje i bezbednost radnika. Smatram da je dobro takvo jedno rešenje kada inspektor može da zabranu rada javno istakne i da obeleži gradilište gde je istaknuta zabrana rada. Mislim da će ovakva jedna mera uz ovako pojačane efekte otkloniti neke nedostatke koji su se javljali u prošlosti.

Za pohvalu je i što je nadležno ministarstvo u prethodnom periodu unapredilo rad i povećalo broj inspektora na terenu. Oni kontrolišući sprovođenje propisa, video sam podatak, da su zaista podneli nekoliko hiljada prekršajnih prijava i to je samo dokaz da sve više pažnje posvećujemo i sve više brige posvećujemo uslovima na radu, odnosno, zdravlju i bezbednosti zaposlenih.

Interes društva, interes svih privrednih subjekata, ali i interes svakog pojedinca je da se ostvari najviši nivo bezbednosti, da se neželjene posledice, kao što su povrede na radu, bolesti, tzv. profesionalne bolesti, svedu na minimum. Ukoliko to uspemo, dobićemo još jedan efekat, a to je, dobićemo zadovoljnog radnika, radnika koji zna da je zaštićen, radnika koji će biti produktivniji na radnom mestu, a samim tim ćemo dobiti zadovoljnije poslodavce.

Podjednako je važan i Sporazum sa Australijom, koji se odnosi na povezivanje radnog staža. To je još jedna tema iz korpusa prava na radu. Mislim da kada usvojimo ovaj sporazum, znam da je proces trajao nekoliko godina unazad i da nije bio ni malo lak, da kada usvojimo ovaj Sporazum da će radnici dobiti, odnosno, zaposleni dobiti nova prava i da će iskoristi to pravo i da ga primene u praksi.

Kada govorimo o Zakonu o korišćenju obnovljivih izvora energije, moram da kažem da u 21. veku važi princip da razvoj energetike mora da bude usklađen sa ekološkim standardima, i mi se toga pridržavamo. Država je dužna da obezbedi dobre zakone, da obezbedi stabilan i predvidiv zakonski okvir.

Zašto je to važno? Izmenama i dopunama Zakona treba da se omogući sprovođenje aukcija za nove kapacitete iz obnovljivih izvora energije. To će biti jedna povoljnija okolnost kada govorimo u odnosu na onaj slučaj kada postoje fiksne naknade, jer mislim da će na taj način biti niža cena električne energije koja se dobija iz obnovljivih izvora u odnosu na sada. To će se na kraju krajeva, odraziti i na krajnje potrošače.

Zašto je važno da imamo stabilan i predvidiv zakonski okvir? Zato što investitori će to gledati, oni to uzimaju u obzir i sigurno ćemo na taj način ostvariti bolje uslove za poslovanje na tržištu, kada govorimo o ovoj oblasti.

Namera i plan je da se u narednim godinama poveća nekoliko puta kapacitet za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora i ovaj proces je ključan za uspešno sprovođenje energetske tranzicije i za smanjenje negativnog uticaja energetskog sektora na životnu sredinu. Naš cilj je bio da do 2020. godine da udeo obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji energije bude 27% i to smo uspeli. Cilj je da do 2030. godine taj nivo poveća na 40%. Smatram da smo na dobrom putu da ostvarimo i taj cilj.

Korist od proizvodnje energije iz obnovljivih izvora može se sagleda, kao što sam i rekao na početku, i sa jednog ekološkog aspekta, dakle i ekologije, odnosno, životna sredina ima koristi od toga. Pored stručne javnosti ova tema zanima sve više građane. Mnogo se govori o ovoj temi u javnosti, ali je činjenica da se u poslednje vreme poslednjih godina mnogo više pridaje značaju i da se mnogo više radi na ovom polju. Mislim da postižemo napredak iz dana u dan.

Na svetskom nivou sve su glasnija upozorenja na efekte koje proizvode klimatske promene. Sigurno da potrošnja energije utiče i na to. Podsetiću, da smo u prošlom veku imali povećanje stanovništva na zemlji tri puta, a potrebu za potrošnjom energije 30 puta. Možda u tom podatku leži ključ nekog rešenja, odnosno, kuda treba da gledamo u budućnost kada govorimo o obnovljivim izvorima energije i mislim da u njima svakako, leži jedan potencijal kada govorimo i o smanjenju njihovog uticaja na zagađenje životne sredine.

Još jedan zakon koji se neposredno odnosi na ekologiju, a to je Zakon o upravljanju otpadom. Veoma je važno da kroz zakonske norme izgradimo jedan sistem, ali naglašavam sistem koji tretira upravljanje otpadom. Kao što postoji sistem za školstvo, obrazovanje, socijalne usluge, tako moramo da radimo na tome da napravimo sistem koji se odnosi na upravljanje otpadom.

Ovim zakonom, u ovom konkretnom slučaju, mi rešavamo jedan deo koji se odnosi na ekološke probleme, odnosno zaštitu životne sredine. Moramo sagledati ovaj problem iz nekoliko aspekata. Kada govorimo, recimo, o zatvaranju nesanitarnih deponija, gde je zaista Ministarstvo postiglo odlične rezultate u prethodnom periodu i u prethodnom mandatu i to sam se lično uverio na terenu, uvek kada govorimo o tome moramo da znamo da je zatvaranje nesanitarnih deponija potrebno da otvorimo sanitarne deponije. Ako to radimo, ne smemo da zaboravimo ni da postoji efekat da moramo da imamo primarnu i sekundarnu selekciju, a sve to opet iziskuje i određena finansijska sredstava i sve su to aspekti koje moramo da uokvirimo, sve to da uzmemo u obzir i mislim da smo na dobrom putu da napravimo jedan dobar sistem koji će pokazati rezultate u narednim godinama.

Neko će reći da je nemoguće rešiti sve probleme preko noći. Naravno da nije, to su problemi koji su se desili decenijama unazad nagomilavali, ali treba svako od nas da pođe od sebe, pa da se zapitamo da li je normalno da otpad odlažemo u prirodu, zagađujemo i vazduh i vodu i zemljište, a krajnji cilj treba da nam bude taj da deponovanje otpada bude poslednja opcija. Kako da dođemo do tog cilja? Najpre treba da radimo na tome da imamo manju proizvodnju otpada, da radimo efikasnije, da unapredimo sistem reciklaže. Na kraju krajeva, da razvijemo i sistem za energetsko korišćenje otpada.

Kada kažem energetsko korišćenje otpada, kod nas još uvek, kada govorimo o toj temi postoje određene nesuglasice u javnosti, da li treba koristiti te potencijale ili ne, ali napomenuću da u državama Evrope postoji preko 500 postrojenja koje su namenjena za tu svrhu, a koje koriste samo tih 500, onaj ne opasan otpad iz domaćinstva, industrije ili građevine.

Uvek treba da imamo na umu da kada se odlučujemo za tako nešto, da je preduslov svega toga, upravo ono što radimo kroz zakonske norme, a to je da je ispoštujemo stroge ekološke standarde i da imamo jedan stalan nadzor na tim procesima.

Prema podacima Evropske agencija za statistiku, vidimo da se u državama EU od ukupne količine komunalnog otpada 50% koristi za reciklažu, četvrtina za proizvodnju energije, a četvrtina se samo deponuje. Mislim da je to standard koji je realan, koji možemo da dostignemo. Neću navoditi primer razvijenijih evropskih država, kao što su Austrija, Nemačka ili Švedska, Holandija, koji samo pet posto svog otpada deponuju, čak Austrija ide i korak dalje, pa zabranjuje deponovanje otpada bilo kakvog, koji nije prošao neki oblik tretmana.

Zato još jednom ponavljam da je za pohvalu što usklađujemo naše pravne norme u ovoj oblasti sa zakonodavstvom EU, jer upravo to zakonodavstvo je jedan odličan način rešilo ovakvo jedno pitanje.

Poslanička grupa SDPS će podržati i potvrđivanje finansijskog ugovora koji se odnosi na zajam za infrastrukturu u obrazovanju. Ova sredstava su predviđena za razvoj dualnih trening centara i za ovu oblast, odnosno za ovu temu postoji podeljeno mišljenje u Srbiji, da li nam je potrebno dualno obrazovanje. Smatram da je potrebno i smatram da je korisno i ono što smo uradili u prethodnom periodu uradili smo na pravi način.

Na ovaj način učenici koji prolaze jedan ovakav proces izlaze iz škola sa više znanja, sa više radnih sposobnosti i konkurentni su na tržištu rada. I sami podaci to govore. Kada napravimo do sada presek, videli smo da đaci koji su završili ovaj proces dualnog obrazovanja dve trećine njih odmah nađe posao nakon završetka škole, da imaju u proseku platu od 80 hiljada, za razliku od onih koji nisu pohađali dualno obrazovanje i čija je plata niža za 15 hiljada.

Na ovaj način korist ostvaruju i privrednici i prosveta. Prosveta na taj način što osluškuje koji su obrazovni profili potrebni, a privrednici jer dobijaju jednog osposobljenog radnika, koji može odmah da krene da izvršava zadatke.

Potrebno je nastaviti sa ulaganjem u dualno obrazovanje i smatram da je to suštinski najkvalitetniji koncept do sada. Jednostavno, nećemo doći u situaciju da kada neko završi školu da može svo ono teorijsko znanje da baci u vodu i da ponovo uči sve iz početka kada dođe na određeno radno mesto.

Socijaldemokratska partija Srbije podržaće i ostale predloge izmena i dopuna zakona koji su na dnevnom redu, kao i sporazume. Hvala.

Hvala.
Hvala, predsedniče Skupštine.

Poštovani predsedniče Republike, poštovani predstavnici Srba sa KiM, koleginice i kolege, odmah na početku da kažem da će SDPS i dalje nastaviti da pruža podršku predsedniku Republike u razgovorima sa Prištinom i ako nekome nije bilo jasno i nije razumeo zbog čega to je iz dva razloga. Prvo, što i predsednik u svom izlaganju rekao da ne dolazi u obzir prijem Kosova UN i da će nastaviti kroz razgovore da se bori za interese Srbije i za interese Srba koji žive na KiM.

Tu politiku smo i ranije podržavali iz razloga što je to jedna proaktivna politika, politika koja ide u susret problemima, koja traži način da ih reše i svaki put znamo kada su se donosile odluke bile su to teške odluke, bio je to pritisak koji postoji i od strane međunarodne zajednice koji postoji i od domaće javnosti, jer velika su očekivanja od domaće javnosti.

U svemu tome treba biti dovoljno mudar da se nađe balans da se pre svega zaštiti bezbednost Srba i nealbanskog stanovništava na KiM, da se sačuva ekonomski napredak Srbije i da se ne ugrozi sveukupan interes Srbije.

Mi smo pre četiri i po meseca imali jednu sednicu na kojoj smo takođe razgovarali o izveštaju Kancelarije za KiM i tada, kao i sada, mislim da smo pokazali odgovornost, pokazali smo da se borimo za naše interese.

Opet na početku moram da kažem da smatram da je bilo bolje da se sastanak zapravo održao onako kako je prvobitno predsednik Republike i predložio, da se sastao sa predstavnicima poslaničkih grupa iza zatvorenih vrata. Jedno je kada je sastanak takve prirode, drugo je kada je sastanak otvoren za javnost.

Da smo tako razgovarali sigurno bismo imali jedan iskreniji, otvoreniji razgovor, plodotvorniji. Iz različitih stavova uvek na takvim sastancima može da se izrodi jedno kvalitetno rešenje. Sada mi je jasno zašto neki nisu bili za takvu vrstu sastanka. Jednostavno, prisustvo kamere je učinilo svoje. Predstavnici nekih stranaka su želeli isključivo samopromociju, da dobiju neki minut više u medijima, da dobiju neki minut više u TV dnevniku. Nažalost, na taj način se šteti samo interesima Srbije.

Naravno, razumem i da je predsedniku kao pregovaraču mnogo teže da nam iznese sve detalje na ovakvoj vrsti sednice. Jednostavno nije sve za kamere. Teško je otvoriti karte kada su kamere uključene. Siguran sam da smo se sastali kao poslaničke grupe sa predsednikom da bismo možda dobili i detaljnije informacije, ali naravno ne bežimo ni od ovakve vrste rasprave.

U ime SDPS ću biti realan, konkretan, izneću naš stav i o Izveštaju koji se odnosi na KiM i o onome što je predsednik govorio, a to je francusko-nemačka inicijativa i po cenu da se možda nekome to ne svidi od slatkorečivosti nemamo ništa. Slatkorečivost neće nam ništa dobro doneti. Svako od nas može da ispali ovde nekoliko rodoljubivih parola, da se sakrije iza njih, da svoju odgovornost potisne u drugi plan, ali to nije način da debatujemo u Skupštini o ovako važnoj temi.

Ne sme teme o KiM da bude poligon za neko nadmudrivanje i sticanje političkog profita. Nama treba iskren razgovor i da tražimo konkretna rešenja.

Izveštaj koji je pred nama najbolje govori i oslikava trenutak u kome se nalazimo. To je težak trenutak. U tom Izveštaju se navodi da je u protekla četiri i po meseca bilo 68 etnički motivisanih napada na Srbe na KiM. Dakle, svakog dana u proseku.

Dijalog koji se u tom periodu vodio između Beograda i Prištine odnosio se samo na to, odnosno jedina tema je bila da se smire tenzije, da se dođe do deeskalacije sukoba. A mi smo sada došli u situaciju da moramo da se borimo za elementarna ljudska prava Srba koji žive na KiM.

Brzo se zaboravlja i napor i predsednika Republike i državnog vrha da se smire tenzije na KiM i prethodnih dana u medijima je dosta bilo napada, a evo danas ovde i u Skupštini i na predsednika i na predsednicu Vladi i na poslanike vladajuće koalicije, a smatram da je zaista predsednik kao glavni pregovarač imao krajnje pošten i otvoren odnos i prema nama poslanicima i prema građanima Srbije i uvek je otvoreno govorio o svemu i izveštavao nas o toku pregovora.

Kada govorimo o francusko-nemačkoj inicijativi, podržaćemo da se nastave razgovori. Zbog javnosti želim da se zna da to nije sporazum, to nije rešenje, to je okvir za dalji nastavak razgovora. Da nam odgovara, sigurno da nam ne odgovara, voleli bismo da bude bolji, ali moramo da nastavimo da se borimo, da tražimo rešenje, da izvučemo maksimum iz toga, ili da nađemo najmanje povoljno rešenje za nas, jer situacija nikako nije povoljna.

Takođe, ne možemo da ignorišemo ni činjenicu da u tim razgovorima kada se vode pregovori između Beograda i Prištine odnos nije jedan prema jedan, odnos je dva prema jedan. Zašto kažem dva prema jedan? Evropska unija i SAD su posrednici u tim razgovorima, a znamo kakav je njihov odnos prema Kosovu i Metohiji. To je otežavajuća okolnost za nas. Sa druge strane, svesni smo i da pet država članica EU nije priznala Kosovo i Metohiju, odnosno njihovu samoproglašenu nezavisnost i siguran sam da naš pregovarački tim to vešto koristi u svakoj situaciji kada može.

Kada komentarišemo dalje ovaj okvir za razgovore, možemo da postavimo pitanje šta će se desiti ako ga odbijemo? Šta ako kažemo nećemo da razgovaramo dalje, nego ja se pitam koja je to alternativa, šta nam je alternativa? Da li ćemo imati neki bolji okvir, da li ćemo imati povoljnije uslove za razgovor?

Istorija je pokazala da svaki predlog koji nam je ponuđen, svaki sledeći je po nas bio nepovoljniji nego onaj prethodni. Podsetiću da smo još 90-ih godina imali najpre predlog jake autonomije Kosova i Metohije u okviru Srbije, pa smo imali pregovore u Rambujeu, pa smo imali bombardovanje, onda je na red došao Ahtisarijev predlog, pa samoproglašena nezavisnost Kosova i Metohije, odnosno Kosova, kako oni to kažu. Kada pogledamo njihove pregovarače, svaki sledeći je bio ekstremniji i radikalniji od onog prethodnog.

Mi moramo da nastavimo da razgovaramo, mi moramo da branimo naš interes, da povratimo interes koliko je to moguće, jer nam se propuštene šanse sigurno neće vratiti.

Takođe smatramo ni da zamrznut konflikt nije dobar, nerešena pitanja ne idu u prilog nikome, ona su samo teret i za ekonomiju i za modernizaciju društva i države i stav SDPS da moramo da nastavimo da tražimo rešenja, jer se pokazalo, pre mesec, pre dva meseca da svaki konflikt koji tinja preti da eskalira u ozbiljan sukob koji može da naruši stabilnost čitavog regiona.

U izveštaju su pobrojani napadi na Srbe na Kosovu i Metohiji, pobrojan je i upad ROSU na sever Kosova i Metohije, nasilan pokušaj da se organizuju lokalni izbori u opštinama gde je većinsko srpsko stanovništvo, i to nam samo pokazuje da moramo da idemo u susret problemima i da ih rešavamo. Zamrznut konflikt donosi samo nesigurnost i donosi samo nespokoj za Srbe koji žive na prostoru Kosova i Metohije.

Nije rešenje ni da žmurimo pred životom, da se pravimo kao da se ništa ne dešava oko nas, mi nismo pod staklenim zvonom. Činjenica je i da događaj na geopolitičkoj sceni i te kako utiču i prelivaju se na nas. Svet već godinu dana nije isti kao što je nekada bio, očigledno da i Evropa zbog rata u Ukrajini želi na drugačiji način da pristupi ovom našem pitanju, ne želi tinjajući konflikt koji može da eskalira u nekom periodu.

Činjenica je i da sledeće godine idu izbori za Evropski parlament, a odmah posle toga se ulazi u kampanju za predsedničke izbore u SAD i tu treba tražiti motiv zašto, odnosno odakle potiče jedna ovakva inicijativa?

Mi ne smemo da zanemarimo ni našu ekonomsku saradnju sa ostatkom sveta, ali da pogledamo statistiku videćemo da je najveća saradnja upravo sa državama članicama EU, najveće transakcije, najviši trgovinski bilans se ostvaruje na taj način. Ko najviše investira u Srbiju? Države članice EU. Moramo da vodimo i o tome računa kada ulazimo u ovakvu vrstu razgovora. Samo ekonomski jaka Srbija može da odbrani svoje interese. Što budemo ekonomski jači, proporcijalno tome će rasti i naš uticaj i u regionu i u Evropi, a činjenica je da je naš uticaj sada, odnosno naš spoljno politički položaj bolji nego što je bio nekada. Sada neko želi da sasluša naš stav, naše mišljenje pita nas, ranije to nije bio slučaj.

Takođe, primetno je i da zapadne zemlje i SAD u poslednje vreme češće vrše pritisak na Prištinu, pa je američki izaslanik za Zapadni Balkan nedavno rekao za ZSO će biti formirana bez Kurtija ili sa njim i sigurno je da možemo svi da priznamo da nismo navikli na jedan takav ton da se zapad obraća Prištini.

U ovom trenutku nama treba pragmatizam, a ne populizam. Podsetiću da je SDPS pre više od pet godina podnela konkretnu platformu za rešenje Kosova i Metohije. Znamo da nisu to idealna rešenja, ali su i tada bila realna i sada pokušavamo da stojimo sa obe noge na zemlji kada govorimo o ovom pitanju. Znali smo i tada da je to najkompleksnije državno pitanje i nismo se krili iza popularnih parola.

Naš predlog je bio tada da se rešava ovo pitanje po fazama, da se krene od ekonomskih pitanja, da moramo da vodimo računa i o zaštiti kulturne baštine, verskih spomenika i da naravno insistiramo na tome da se formira ZSO. Siguran sam da kada se formira ZSO da će ona tada imati jednu adekvatnu političku snagu, da će se na taj način i rešavati mnoga životna pitanja Srba koji žive na Kosovu i Metohiji, to su pitanja energetike, pitanja pre svega ljudskih prava, ali i ostala pitanja iz svakodnevnog života.

Ne postoji idealno rešenje za Kosovo i Metohiju. Ne postoji pravedno ni za jednu stranu. Pitanje je samo da li je manje ili više pravedno? Ali, mi moramo da nastavimo da razgovaramo sa predstavnicima prištinskih institucija, to je pitanje koje datira još od početka 20. veka i ne treba i ne smemo da ga ostavimo nekim budućim generacijama da ga rešavaju.

Pre ove sednice sam bio optimističan pa sam mislio da možda postoji način da ispravimo grešku iz septembra, pa da glasamo za ovaj izveštaj i time simbolično svi pokažemo jedinstvo, ali uveren sam, posle ovih nemilih događaja da je to sada nemoguće.

Poštovani predsedniče, danas je najteže sedeti na vašem mestu, da je neko drugi bilo bi mu još teže. Neki misle da bi lako rešili sve probleme da su u toj situaciji i neodgovorno se ponašaju i daju neodgovorne izjave baš zato što znaju da nisu u toj situaciji, baš zato što znaju da ne donose odluke i da ne snose nikakvu odgovornost.

Socijaldemokratska partija Srbije kao državotvorna stranka, pored naravno većinskog srpskog stanovništva, obuhvata širok spektar članova koji su iz različitih nacionalnih manjina i svi oni jedinstveno daju podršku da nastavimo razgovore i da će plod tih razgovora biti pre svega mir i napredak Srbije. Hvala.
Poštovani predsedniče Skupštine, poštovani ministre, predstavnici ministarstava, narodni poslanici Predlog zakona o izmeni Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis, kao i predložene izmene Zakona o javnim medijskim servisima zapravo regulišu jednu istu oblast i to je način na koji će se ubuduće finansirati javni servis.

Zbog građana Srbije najpre želim da kažem da ne bi bilo nekih nedoumica, mi na ovaj način uređujemo kako će se finansirati javni servis, dakle RTS i TRV, a nikako komercijalne televizije koje imaju nacionalnu frekvenciju. Dakle, to su dva različita pojma i smatram da ćemo ovakvim izmenama zakona naći jedan optimalan način da dovedemo da stabilnog finansiranja RTS-a i RTV-a. Na ovaj način nećemo dodatno opteretiti građane u smislu da mora da se poveća TV pretplata, već će taj deo novca koji je neophodan za finansiranje javnog servisa biti nadomešten iz budžeta. To je naravno, predviđeno budžetom za 2023. godinu.

Stabilno finansiranje javnog servisa je neophodnost u modernom društvu i mnogo je razloga za to. Najpre, na taj način mi obezbeđujemo nezavisnost u radu svakog javnog servisa. Podsetiću da je za razliku od privatnih medija javni servis osnovan od javnosti, finansiran od strane javnosti i kontrolisan od javnosti.

Kada govorimo o finansiranju važno je istaći da, kada kažemo „javni servis“, bilo gde u svetu svaki javni servis da bi obezbedio svoju egzistenciju, da bi mogao normalno da funkcioniše mora da se finansira iz javnih prihoda. Postoji nekoliko načina da se to učini. Neke zemlje u svetu to čine isključivo preko TV takse, neko preko budžetskog finansiranja, neko pribegava i drugim načinima, a negde postoji i finansiranje iz javnih donacija.

Mi ne možemo da svrstamo u istu ravan finansiranje javnog servisa i komercijalnih medija. Komercijalni mediji se finansiraju iz reklama. Za javni servis to je samo dodatni izvor prihoda koji treba da obezbedi njihovu stabilnost. Retko gde u svetu gotovo da ne postoji javni servis koji se finansira isključivo iz komercijalnih izvora. To su do skoro bili britanski javni servis BBC i japanski NHK, ali su i oni pokazali da je teško opstati na tržištu i emitovati program takvog kvaliteta i finansirati se isključivo od reklama.

Svuda oko nas u svetu su dokazi o opštem padu etičkih standarda i čini se da nikada nije postojala veća potreba za etičkim obrazovanjem. A, u vremenu u kojem živimo gotovo da je postalo takvo jedno uverenje uobičajeno da novinarstvo i etika ne mogu stati u jednoj rečenici. Smatram da novinarstvo i etika moraju da idu ruku pod ruku i novinarstvo koje nije etičko ne zaslužuje i da nosi to ime. U svemu tome javni servis ima mnogo značajniju ulogu od ostalih medija. On ima veću odgovornost, pre svega što je javni servis tako kreiran da bude u funkciji zadovoljenja osnovnih potreba svih građana. Zato je njegova odgovornost veća da se pridržava svih etičkih standarda prilikom kreiranja i plasiranja svog programa.

Javni servis treba da u domove ljudi unese najbolje iz oblasti znanja, iz oblasti naučnog dostignuća i da postavi standarde dobrog ukusa. Javni servis treba da proizvodi programe najvišeg kvaliteta namenjene svim građanima pod jednakim uslovima. On ne sme da bude ni politički, ni kulturno, ni etnički jednostran. Sve društvene grupe moraju da budu zastupljene podjednako na javnom servisu i da to bude jedan kanal komunikacije bilo da se radi o bogatima, siromašnima, sindikatima, poslodavcima ili bilo kojoj drugoj grupi, većinskoj ili manjinskoj.

Često se u javnosti postavlja pitanje da li treba plaćati TV pretplatu, odnosno taksu, da li treba finansirati javni servis iz budžeta. To smo čuli i slušamo godinama i ovde u parlamentu. Za mene je to pitanje suvišno. Naravno da treba plaćati TV taksu i naravno da treba da negujemo i da finansiramo javni servis.

Kao ljubitelj kvizova često navodim primer da jedan takmičar u kvizu na javnom servisu koji pokaže impozantno znanje dobije takvu nagradu koja je nekoliko puta niža od nagrade koju dobije pobednik nekog rijaliti programa, a koji se emituje na komercijalnoj televiziji, i to je odgovor na pitanje da li treba da plaćamo javni servis. Naravno da treba. Preko javnog servisa imamo mogućnost da promovišemo zdrave vrednosti, porodične vrednosti, da promovišemo sport, zdrav život, da se plasiraju kvalitetne kulturne emisije i mi moramo da budemo svesni da ćemo jedino na taj način, tako što ćemo obezbediti stabilno finansiranje javnog servisa i tako što ćemo konstantno unapređivati njegov rad, uspeti da sačuvamo deo medijskog prostora od štetnog uticaja koji dolazi sa svih strana.

Štetan uticaj koji dolazi sa svih strana nije karakterističan samo za nas. On je jedan svetski trend i takva je situacija u celom svetu i teško je odupreti se tome.

Pitanje uvredljivog sadržaja jedno je od najproblematičnijih etičkih dilema za sve zaposlene u medijima. Upotreba nepristojnog jezika izaziva mnogo problema, pre svega, što mediji komercijalni na taj način žele da šokiraju gledaoca, da ga zadrže kraj ekrana, da povećaju gledanost, a to je nešto čemu ne treba da pribegava javni servis. Kada javni servis emituje koncert Bečke filharmonije, neće se javiti mnogo sponzora da se reklamira za tako nešto ili javni servis koji je u obavezi da emituje program koji je namenjen bolesnim osobama ili hendikepiranim osobama, takođe taj program nije atraktivan za reklame. Zato država uvek mora da stane iza javnog servisa da bismo negovali jednu takvu instituciju i da bi javni servis imao dovoljno sredstava da pravi najkvalitetnije programe.

Nemam ništa privatno protiv ni privatnih televizija. Najlakše je da uzmemo daljinski upravljač i da promenimo kanal i da izaberemo da li želimo da gledamo fudbal, da li želimo da gledamo neku seriju na televiziji, ali očigledno, kao što sam već rekao, privatne televizije se u svom radu rukovode isključivo profitom. Javni servis mora da vodi računa o opštem interesu svih građana, da nam bude alternativa koju ćemo uvek imati na raspolaganju i da javni servis uvek bude onaj otvoren prozor koji nam omogućava jedan pogled ka normalnosti i ka pristojnosti.

Mislim da predmet naše rasprave ne treba da bude TV taksa ili finansiranje iz budžeta, već uvek treba da raspravljamo o kvalitetu programa koji emituje javni servis, a težnja javnog servisa da u svojim programima održi kvalitet često je ugrožen zakonima tržišta, jer su očigledno komercijalni mediji postali jeftini i lako dostupni.

Mi moramo da podržimo i RTS i RTV da se prilagođava vremenu u kom živimo, ali da zauzvrat dobijamo programe koji odgovaraju određenim standardima. Tu mislim na one programe koji su namenjeni deci i najmlađoj populaciji. Komercijalne televizije nemaju obavezu da prave takvu vrstu programa. Sa druge strane, javni servis ima obavezu i mora da zaštiti prava dece, da vodi računa o njihovom psiho-fizičkom razvoju, da deo programa posveti bolesnima, da ne diskriminiše ni jednu grupu u našem društvu.

Javni servis ima obavezu da omogući rasprave o svim pitanjima i da na taj način bude uporišna tačka jedne demokratske komunikacije u našem društvu.

Posebno treba obratiti pažnju na program namenjen mladima koji zauzimaju posebno mesto u našoj kulturi i našem društvu. To je jedna osetljiva populacija i treba uvek pažljivo birati poruke koje šaljemo prema mladim ljudima. Poruke koje mediji šalju mladim ljudima i te kako utiču na to da oni obliku svoj pogled na svet.

Nažalost, u Javnom servisu najčešće se govori u političkom kontekstu. Često u Skupštini svi smo negde skloni sa našeg stanovišta kao predstavnika određenih političkih partija da procenjujemo rad Javnog servisa isključivo na osnovu neke naše zastupljenosti u programima Javnog servisa.

Mi iz Socijaldemokratske partije Srbije uvek ističemo i zalažemo se da izveštavanje o političkim aktivnostima na Javnom servisu, ali i na drugim televizijama treba da bude pravično, uravnoteženo i nepristrasno. Ne treba da bude fokus samo na tome.

Javni servis se ne svodi samo na političko izveštavanje, već on ostvaruje i druge važnije uloge, kao što su edukacija, kvalitetan kulturni program, obrazovni program, promovisanje sporta, zdravog života i svih onih vrednosti koje odlikuju jedno pristojno društvo.

Danas je na dnevnom redu i finansijski plan REM-a i logično je da raspravljamo o tome u Skupštini, jer Skupština je i kontrolor i REM odgovara za svoj rad Narodnoj skupštini. Ono što želim da poručim odavde jeste da mora da se očuva nezavisnost REM-a i da ne treba da bude pritisaka ni sa jedne strane na rad ovakve jedne institucije i njena osnovna odlika treba da bude nezavisnost u radu, a ona sigurno neće biti ako konstantno trpi pritisak, bilo da su u pitanju stranke iz vlasti ili stranke opozicije.

Pred nama su i predložene izmene Zakona o državnim službenicima i podržavam predlog da se odloži obaveza sprovođenja javnog konkursa za prijem na određeno vreme. Svakako to doprinosi efikasnijem radu državne službe. Podržavam i ideju da se u narednom periodu formira informacioni sistem za upravljanje ljudskim resursima u okviru odgovarajuće službe, jer se na taj način formira jedna jedinstvena baza podataka koja se odnosi na zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme. U mnogome će olakšati rad službe za ljudske resurse u okviru nadležnih službi.

Naravno, u obrazloženju ministar Martinović je to dobro i obrazložio i rekao je da bi ako bi smo odmah primenili, a ne odložili ove rokove, kao što predlažu izmene zakona, da bi došlo do blokade u radu sudova. To je opravdan razlog, jer čitava procedura koja se tiče konkursa je često kompleksna i složena, zahteva određeno vreme. Mislim da smo na vreme reagovali da otklonimo opasnost da ne dođe do zastoja u radu sudova.

Ali, sa druge strane želim da apelujem sa ovog mesta da ne treba neodgovorno da se odnosimo prema ovoj temi. Neodgovorno je govoriti da je pravosuđe korumpirano, neodgovorno je govoriti da su sudije korumpirane. Moramo da uvažavamo naše sudije, moramo da uvažavamo naše pravosuđe, a ne paušalno da iznosimo optužbe bez ikakvog dokaza, kao što je i neodgovorno da se stvara stereotip, da svi koji rade u državnoj upravi, da su partijski ljudi, da oni tamo ne rade ništa. To nije tačno.

Ljudi rade konkretan posao, imaju konkretna zaduženja, pošteno zarađuju svoju platu, tako da ne treba da rasprava ide u jednom takvom smeru. Ipak su to ljudi koji imaju svoje ime i prezime, ljudi koji imaju svoje porodice i ne treba niko da ih žigoše na taj način.

Još jednom želim da pohvalim rad Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Taj rad je modernizovan prethodnih godina. Procedure su pojednostavljene i zaista mislim da je sada javna uprava jedna kvalitetna služba, zapravo ceo sektor je kvalitetan i uvek se nalazi na usluzi i građanima i privredi, Hvala.
Hvala predsedniče.

Poštovana premijerko, poštovana guvernerko, poštovani ministri, predstavnici ministarstva, koleginice i kolege, ministar je naglasio koje su to tri ključne tačke ovog budžeta, ali moram da istaknem da su sigurno složene međunarodne okolnosti i velika ekonomska kriza na neki način i definisale neke od prioriteta kojima ćemo se baviti i koje podrazumeva ovaj budžet.

Mi ćemo o uspehu ovakvog budžeta raspravljati sigurno sledeće godine u ovo vreme i videćemo njegove rezultate, ali sam ubeđenja da ćemo na ovaj način ostati na istom kursu na kom smo bili i prethodnih godina. Zato je važno da iz ovakve jedne situacije izađemo što manje oštećeni ili neoštećeni, iz jedne bure koja je zahvatila čitav svet. Budžet je najbolji pokazatelj naših namera, naših ideja kojim putem treba da idemo i kuda želimo da se krećemo.

Smatram da je Ministarstvo finansija prilikom sastavljanja Predloga budžeta imalo jedan odgovoran pristup i da ovakav plan će imati pozitivne efekte na privredna kretanja, jer uspeh jedne privrede upravo i zavisi na kombinovanju instrumenata i sredstava javnih finansija i fiskalne politike. Koliko budemo uspešni u tome, toliko će nam biti uspešna i privreda.

Jedan od najvažnijih ciljeva svake ekonomije, pa i ove, svake vlade zapravo, jeste stabilan i stalan ekonomski rast, a mi smo u godinama koje su iza nas pokazali da smo na dobrom putu. Rezultat takvog rada treba da bude povećanje životnog standarda građana. U ovoj situaciji rekao bih da nam je prioritet pre svega da odbranimo postojeći životni standard građana i da ga unapredimo maksimalno, koliko je to moguće.

Smatram da je ovakva odgovornost, odgovoran pristup projekciji budžeta pokazan i kada se govori o javnom dugu. Neko će reći da je javni dug veliki. Smatram da je on uvek pod kontrolom kada se nalazi na nivou ispod 60% BDP-a. Trenutno je na 54%. Projekcija budžeta planira da bude na 56,1%. Važno je da u ovakvim vremenima možemo da budemo sigurni da ćemo imati stabilne finansije.

Što se tiče deficita od 3,3%, želim da istaknem i da razdvojim dva dela na koje se odnosi na deficit. Jedan je onaj realni deo, a drugi deo se odnosi na rezerve koje su planirane, odnosno sredstva za rezerve da država može da reaguje u situaciji ako dođe do nekih poremećaja dodatnih na svetskom tržištu. Pre svega se to odnosi na polje energenata. Čak je i Fiskalni savet pohvalio ovakav jedan potez i smatram da je ovakva jedna vrsta opreznosti opravdana, a predviđanja su da deficit može biti i manji, jer je moguće ostvariti uštede u onom delu koji se ne odnosi na energetiku.

Sigurno da nije popularno u današnjem vremenu komentarisati ili govoriti o direktnom mešanju države u privredna kretanja, ali je činjenica da je to sada u ovim vremenima za pohvalu, jer ovakav predlog budžeta ostavlja prostora da država interveniše na potencijalne ekonomske šokove koji mogu da uslede. Moramo biti spremni za takav oblik intervencije, koji ima uvek za cilj da umanji efekte krize i koji ima cilj da se svi planovi, sve velike investicije iz budžeta realizuju nesmetano.

Kroz ovaj budžet država preuzima teret na sebe. Ja ću izdvojiti samo dva važna segmenta na koji način država preuzima teret. Jedan je u odnosu prema privredi. Bude nekada kritika da privrednici nisu zaštićeni. Smatram da je država pokazala u ovim vremenima odgovornost kroz poreske olakšice koje daje privredi.

Predviđeno je povećanje minimalne zarade koja će ubuduće biti iznad 40.000 dinara. Smatram da je ovakav potez moguć zahvaljujući upravo ovakvim merama, jer država nastavlja da vodi jednu odgovornu politiku i preuzima teret na sebe tako što relaksira poslodavce i nastavlja se taj kontinuitet poreske olakšice koja rasterećuje privrednike. Dokaz tome je što će neoporezivi deo od 1. januara biti povećan sa 19.300 na 21.700 dinara.

Ovakve mere uvek imaju, odnosno usmerene su da budu podstrek za poslodavce da povećaju plate zaposlenima, ali uvek moram da apelujem i na poslodavce da ubuduće i oni moraju da preuzmu teret na sebe i da oni preuzmu deo odgovornosti. U svemu tome Socioekonomski savet mora da opravda svoju ulogu kada govorimo o tom trouglu između zaposlenih, poslodavca i države.

Moraju se pronaći najoptimalnija rešenja, rešenja koja će dovesti do toga da poslodavci mogu da razvijaju svoj biznis, da ne dođe do pada privrednih aktivnosti, da budu veće plate zaposlenima, ali sa druge strane i da ne dođe do otpuštanja radnika. Mislim da mi sada u tome uspevamo.

Na ovaj način pokazujemo još jednu vrstu odgovornosti, jer pokazujemo da nam je stalo da imamo jedno atraktivno tržište za investitore i atraktivno tržište za poslovanje. U prilog ide i činjenica da su u toku ove godine direktne strane investicije na nivou od četiri milijarde evra. Ako se vratimo unazad, videćemo da u dve godine u kojima je pandemija korone izazvala krizu, a zatim je usledila ukrajinska kriza, da je u godinama iza nas Srbija, odnosno naša ekonomija pokazala veliku otpornost, čak veću od mnogo jačih i mnogo većih privreda u svetu.

Podržavamo i povećanje plata u javnom sektoru za 12,5% i važno je da takvo povećanje bude usklađeno sa privrednim rastom. Dakle, realno ovo povećanje plata ne ide preko privrednog rasta i ni na koji način neće ugroziti dalje privredne tokove. Za nas iz Socijaldemokratske partije Srbije značajno je što će penzije biti povećane. Smatramo da smo jednom odgovornom ekonomskom politikom godinama unazad mogli da priuštimo to sebi da ove godine dva puta se usklađuju penzije i stabilne javne finansije i odgovorna politika moraju da budu prioritet i dalje.

Podsetiću da je udeo penzija u budžetu negde iznad 9%, mislim da je 9,2%, što je ispod onih 11% kolika je neka predviđena gornja granica. To je postignuto zahvaljujući tome što je formiran jedan stabilan penzioni fond, zahvaljujući tome što se povećava broj zaposlenih koji uplaćuju doprinose i na taj način se puni budžet penzionog fonda.

Pozdravljamo i odluku da švajcarska formula koja se tiče obračunavanja penzija bude unapređena, iz razloga što je takva jedna odluka realna, što je objektivna, što isključuje političku odluku i na ovaj način dodatno ćemo zaštiti penzionere od povećanih inflatornih pritisaka.

Mere koje su vidljive kroz budžet i kroz zakone koji prate ovaj budžet odnose se i vidljivo je da država želi da suzbije jednu sivu zonu u kojoj se nalazi određen broj zaposlenih ljudi. Veoma je važno da u narednom periodu prevedemo taj broj zaposlenih iz sive zone u legalne tokove. Pre svega što ćemo na taj način učiniti ljudima da budu prijavljeni, da budu uplaćeni doprinosi, da ostvare svoja prava koja im garantuje zakon, jer ta prava jedino mogu ostvariti u punom kapacitetu kada su prijavljeni i kada su vidljivi u evidenciji zaposlenih.

Drugi način na koji država preuzima teret na sebe u ovakvim vremenima jeste onaj koji se odnosi na energente. Konkretno da cena energenata bude pristupačna i za građane i za privredu. To je taj drugi segment koji sam najavio malopre, pored onog tereta koji preuzima država na sebe u smislu poreskih olakšica za privrednike.

Smatramo da je osnovna uloga države u ovakvim vremenima upravo ta da kroz preuzimanje tereta sačuva životni standard i sačuva privredu. Očigledno je da su cene energenata na svetskom nivou otišle u nebo. Energente moramo da uvezemo i za to moramo da platimo određenu cenu. Samo se postavlja pitanje u ovom slučaju da li će tu uvećanu cenu platiti krajnji korisnici ili će država kroz budžetske rashode na neki način rasteretiti te korisnike?

Za nas iz Socijaldemokratske partije Srbije je ovo pitanje suvišno. Smatramo da uvek moramo da se pridržavamo principa solidarnosti, a mislimo da je ovakav predlog budžeta uzeo u obzir ovaj princip, jer na taj način uvođenjem ovog principa solidarnosti mi pokazujemo kao društvo koliko smo sazreli u smislu humanog društva.

Podsetiću, odnosno citiraću Franca Kafku koji kaže – solidarnost najbolje izražava poštovanje ljudskog dostojanstva i upravo zbog toga smatram, da smo na najbolji mogući način reagovali i da na ovaj način želimo da pokažemo da koliko god bila krizna vremena na globalnom nivou, da imamo nameru da omogućimo svakom građaninu pravo na dostojanstven život.

Naravno, najteži i najvažniji zadatak jeste da se obezbede, pre svega energenti, nijednog trenutka ne sme da bude ugrožena isporuka energenata do krajnjih korisnika. Možda iz ove perspektive je neizvesno koliko će trajati ukrajinska kriza, neizvesno je kako će se kretati cena energenata, neizvesno je i kakvi će biti dalji tokovi na geopolitičkom planu. Jedino je izvesno da mi moramo da budemo spremni da imamo mehanizme u svojim rukama koji će ublažiti da se takva kriza prelije i na nas. Smatram da nam projekcija jednog ovakvog budžeta to i omogućava.

Osvrnuću se i na onaj deo budžeta koji se odnosi na prosvetu. Taj deo je, deo novca je uvećan u odnosu na prošlu godinu. To je veoma važno zato što svaka ozbiljna država sve više novca ulaže u obrazovanje, sve više novca ulaže u nauku jer je to jedna najsigurnija i najisplativija investicija koja se vraća u budućnost. Obrazovanje nije više privilegija samo obrazovati. Ono je u svetu postalo javna potreba.

Premijerka je govorila i za pohvalu je što budžet predviđa sredstva za osnivanje naučno-tehnoloških parkova koji su veoma važni. Želim da istaknem još nešto, da budžet podrazumeva i realizaciju projekata koji se odnose na izgradnju obrazovno-naučnih centara. Najviše je to značajno što će se ti naučno-obrazovni centri nalaziti u nekoliko gradova Srbije, u Beloj Crkvi, Kniću, Valjevu, Vranju i na Goliji. To samo govori o posvećenosti Vlade da u narednom periodu smo usmereni na to da se svi krajevi Srbije ravnomerno razvijaju.

Budžetom su planirana i sredstva za podršku primeni informaciono-komunikacionih tehnologija u predškolskim ustanovama. To je još jedno sredstvo da se unapredi proces modernizacije i infrastrukture u školama. Koliko je važno da se ulaže u obrazovanje finansijski, toliko je važno da obezbedimo da obrazovanje bude dostupno svima pod jednakim uslovima. Da najbolji budu nagrađeni, da znanje koje stiču primene ovde, da se u Srbiji usavršavaju, jer su očigledno mladi, obrazovani ljudi pokretači svakog društva, pa tako i našeg.

Podsetiću da je premijerka Brnabić u ekspozeu navela da je neophodno kontinuirano i sistemsko ulaganje u mlade i stvaranje uslova za njihov kvalitetan život u Srbiji. To je jedan od prioriteta ove Vlade. To potkrepljuje i podatak da kada govorimo o sredstvima koja se iz budžeta opredeljuju za omladinsku politiku, da su ona u odnosu na prošlu godinu uvećana za trećinu i iznose 603 miliona dinara. Za pohvalu je što će oko 220 miliona dinara biti predviđeno za razvoj i izgradnju omladinskih centara. To opet ponavljam u različitim gradovima u Srbiji, u ovom slučaju u Nišu, Subotici, Somboru, Mionici i Novom Pazaru i biće novac opredeljen i za projekte za one gradove i opštine koje imaju kancelarije za mlade, što samo podstiče njihovu inovativnost.

Projekcijom budžeta očekuje se da će u 2023. godini uslužni sektor imati ulogu dominantnog nosioca privrednog rasta. Za turizam je iz budžeta opredeljeno 2,5 milijarde dinara i na taj način se daje dalja podrška oporavku i razvoju turističkog sektora u Srbiji.

Podsetiću da će ovaj budžet opredeliti sredstva za turističku infrastrukturu koja su daleko viša nego što je to bio slučaj prethodnih godina i iznose 822 miliona dinara, što je 20% više opredeljeno sredstava u odnosu na prethodnu godinu za izgradnju turističke infrastrukture. Kroz izgradnju turističke infrastrukture, kroz izgradnju putne infrastrukture ne samo što ulažemo u naše destinacije, u naše banje, planine, na taj način i država šalje jedan impuls i privrednicima da i oni nastave da ulažu u ovaj sektor.

Pohvaliću i nameru da se sledeće godine kroz budžet opredeli 500 miliona dinara za vaučere za subvencionisani odmor u Srbiji, budući da se ovakva politika prethodnih godina pokazala kao opravdana. Prošle godine podeljeno, zapravo ove godine, 2022. godine 350.000 vaučera, što je rezultiralo da zabeležimo jedan milion više noćenja u Srbiji kada uporedimo sa 2019. godinom, koja je relevantan parametar, jer je to godina pre izbijanja korone.

Nadam se da će i buduće turizam kao grana pokazati svoju elastičnost, da ćemo mi ovakvim merama doprineti da Srbija postane jedno atraktivno turističko tržište, da postane autentična destinacija koja je prepoznatljiva i dobro pozicionirana na mapi Evrope, ali i na mapi sveta.

Možda su druge teme popularnije, ali uvek želim u svojim izlaganjima da se osvrnem i da govorim o ekološkim pitanjima, tako ću i sada. Pozdravljam odluku da za ekologiju bude opredeljeno deset posto više sredstava nego za prošlu, odnosno za ovu 2022. godinu. Jedan projekat želim naročito da istaknem iako se on sprovodi preko onog dela koji se odnosi na infrastrukturu i odnosi se na izgradnju komunalne infrastrukture, infrastrukture za odlaganje komunalnog čvrstog otpada, a to je projekat Čista Srbija, čak 85% komunalnog otpada danas završava na nekoj od deponija u Srbiji. Na nama je da razvijemo jedan sistem primarne selekcije i da unapredimo proces reciklaže.

Zašto ističem projekat Čista Srbija? Zato što ovaj projekat obuhvata 70 gradova i opština širom Srbije. Možda je to nekome malo, u odnosu na sve može da bude malo, ali razlika između nula i 70 je velika. Nemamo čarobni štapić da odjednom rešimo sve probleme, ali je veoma važno za sistemski pristupimo ovom problemu i da u godinama koje slede rešavamo ovakvu vrstu ekoloških pitanja.

Socijaldemokratska partija Srbije će podržati ovaj budžet, to se podrazumeva, jer on pre svega je koncipiran tako da nam obezbeđuje dalji ekonomski rast, ali i podrazumeva jednu zaštitničku ulogu države prema onim najranjivijim kategorijama našeg stanovništva. Koliko god da je društvo bogato, pa i najbogatije države sveta uvek postoji jedna kategorija ljudi kojima je potrebna pomoć, a onoliko koliko smo mi humani, koliko smo kao država spremni da pomognemo tim ljudima, zapravo pokazujemo jednu odgovornu politiku i to je ogledalo našeg društva. Hvala vam.
Hvala predsedniče.

Poslanici Socijaldemokratske partije Srbije neće podržati ovaj amandman iz prostog razloga što on remeti koncepciju predloga budžeta, konkretno član 5. razdeo 22. koji je meni kao nekome ko dolazi iz Kraljeva veoma bitan jer se tiče sredstava koja su opredeljena za grad Kraljevo i građani Kraljeva su me u prethodnom periodu pitali o tim temama.

Prvo pitanje se odnosi na novac koji je opredeljen za Projekat urbane regeneracije, konkretno za rekonstrukciju zgrada koje su teško oštećene u zemljotresu. Podsećam da je projekat u toku, da se radi, da je prošle godine u oktobru mesecu tadašnji resorni ministar Momirović sa gradonačelnikom Kraljeva uručio 106 ključeva za 106 stanova porodicama čiji su stanovi tada oštećeni u zemljotresu i nadam se da će se ubrzati radovi koji podrazumevaju rušenje dve zgrade koje su teško oštećene i izgradnju novih u koje će se ljudi useliti.

Drugo pitanje građana Kraljeva odnosi se na početak izgradnje stadiona u Kraljevu. Znam da se trenutno grade stadioni u Leskovcu, u Zaječaru, u Loznici i da zaista nisu pečurke pa da niknu preko noći, ali je nama veoma važno i postoji veliko interesovanje da počne izgradnja stadiona u Kraljevu što pre. To je jednostavno veća motivacija za mlade ljude da uđu u svet sporta, da se bave sportom.

Podsetiću da je grad obezbedio zemljište, da je spreman projekat, da su izdati lokacijski uslovi i tako se nadam da će i budućnosti, u bliskoj budućnosti početi izgradnja. Jednostavno, mi moramo da ulažemo u sve sfere društva, u sportsku infrastrukturu. Naši stadioni u Srbiji su stari 50 i više godina i ako želimo da se takmičimo sa najboljima moramo da imamo i najbolje uslove.

Često čujemo od naših građana da žele da naši klubovi igraju u Ligi šampiona, ali takvo jedno takmičenje traži najsavremenije standarde kao što su savremeni stadioni. To je kao kada bismo želeli da učestvujemo u trkama Formule 1, a pritom vozimo auto od 50 godina.

Tako da nije realno tako nešto, ali to za mene ima još jednu drugu dimenziju u smislu što ulaganje u sportsku infrastrukturu podrazumeva pomoć amaterskom sportu. Uvek sam za to da se pre pomogne amaterskom sportu, da se motivišu mladi da uđu u te tokove pre nego što ćemo izdvajati sredstva da pomažemo profesionalnim klubovima. Hvala.