Poštovana predsednice, poštovani poslanici, ja se kolega zahvaljujem vama na ovim predlozima i krenuću jedan po jedan, da pokušam, koliko god je to moguće, da elaboriram.
Hajde da krenem od ovih traktora. U Srbiji u ovom trenutku postoji oko 470.000 dvoosovinskih traktora po probnom popisu koji je rađen pre nešto više od godinu dana. To je zvaničan podatak Republičkog zavoda za statistiku i činjenice su sledeće.
Najveći broj traktora, do 86%, su do 60 kilovata. To su oni mali traktori koji se uglavnom nalaze ispod Save i Dunava i koji su na malim gazdinstvima i koji služe za obrađivanje poljoprivrednih površina najčešće u oblasti voćarstva, povrtarstva, vinogradarstva, a isto tako i ne mogu da se koriste veći traktori iz prostog razloga, jer su usitnjene parcele. Sedam posto traktora, koji su najnoviji, nalaze se uglavnom na prostoru Vojvodine. Činjenica je da je prosečna starost traktora na prostoru Srbije 19 godina.
Neophodno je iz tog razloga, kako bismo učinili poljoprivrednu proizvodnju jeftinijom, imati mere koje se tiču nabavke traktora. Vlada Republike Srbije je od 6. januara raspisala poziv za subvencionisanje traktora koji se sklapaju u Srbiji. Zašto traktori koji se sklapaju u Srbiji? Iz jednog prostog razloga, zato što to direktno utiče na naš srpski BDP, ne knjiži nam se kao minus ukoliko to uvozimo, nego sklapaju se u Srbiji i direktno pozitivno utiče na osnaživanje srpskog BDP.
Takvih kompanija koje sklapaju traktore u Srbiji ima pet ili šest. Uglavnom radi se o sledećim kompanijama, to je IMT koji se nalazi u Jarkovcu, koji proizvodi traktore 539 i 549. To su uglavnom traktori cena od 8.000 do 20.000 evra. To su traktori koji ulaze u grupu do 60 kilovata i koji su najdominantniji na prostoru Srbije.
Isto tako imamo u Novom Sadu u okviru „Agropanonke“ traktore „Belaruse“ i „Mahindra“ koji se sklapaju tamo. U Boljevcu imamo traktore „Solis“. Imamo još jednu kinesku kompaniju koja na prostoru Srbije sklapa traktore i koji se mogu podvesti pod tu klasifikaciju da su oni proizvedeni u Srbiji.
Na cenu traktora od 15.000 evra država da 800.000 dinara, 7.000 evra da pomoć. Dakle, idemo tako. Kad kupite traktor po fakturi, konkurišete i dobijete povratno.
Ima još jedna stvar koja se može iskoristiti, a ona se vezuje na ovo drugo pitanje, odnosno drugi predlog koji ste imali a tiče se subvencionisanih kamatnih stopa. Vlada Republike Srbije već nekoliko godina preko poslovnih banaka, u zavisnosti od konkursa nekad bude 10, 11, 12 poslovnih banaka, subvencioniše kamatne stope za poljoprivredne kredite. One su 1%, kamatne stope, dakle spušta ih sa 7, 8% na 1%, razliku plati država, ukoliko je reč o populaciji mlađoj od 40 godina ili ženama nosiocima gazdinstva. Ukoliko je reč o ostaloj populaciji, ostalim poljoprivrednim proizvođačima, kamatna stopa subvencionisana je 3%.
Postoji vremenski rok otplate na tri i na pet godine. Hajde da to prevedemo u traktore. Postoji mogućnost da ukoliko uzmete subvencionisani kredit od države, kupite traktor po kamatnoj stopi od 3% na pet godina rok otplate, gde ne morate da dajete hipoteku, nego zalog da bude taj traktor zato što je period amortizacije traktora pet godina i automatski iskoristite tu meru i tražite povrat od 50% od države. Dakle, kombinujete i jedno i drugo.
Ne morate unapred da dajete novac, nego upravo taj traktor koji kupujete bude vam zalog. To se može i za druge poljoprivredne mašine raditi. Može se raditi i za nabavku repromaterijala, za setvu, za sve ostale neophodne aktivnosti u poljoprivredi. Godine 2019. je negde oko milijardu dinara država dala za plaćanje ovih kamatnih stopa i pokazalo se to kao dobro. Najviše se to koristilo kod repromaterijala, ali isto tako jako puno poljoprivrednih proizvođača je kupilo traktore na ovaj način i posle tražilo povrat.
Da ne bi tu bio kraj u čitavoj ovoj priči, nama je potrebna intenzivna nabavka nove mehanizacije, novih traktora, kako bismo zanovili i spustili ovaj prosečan period starosti, a sa spuštanjem prosečnog perioda starosti vi pojeftinjujete poljoprivrednu proizvodnju, jer ste sami rekli - troše više ulja nego nafte. Da biste imali optimalnu potrošnju, vi morate imati nove traktore.
Ako ste pažljivo pratili izlaganje predsednika Vučića u okviru projekta „Srbija 2025“, 70 miliona evra je u okviru tog projekta odvojeno za kupovinu nove mehanizacije. Mislim da je to jako važna mera, jer ćemo mi morati nju da kombinujemo sa nekim drugim merama, možda po modelu i staro za novo. Kada kupite jedan traktor, a onaj stari se ne rashoduje, a obično ga svi drže, pa se onda on vodi kao da tu postoji, a služi samo za delove, vi nemate neko dramatično spuštanje prosečne starosti. Ukoliko radite staro za novo, taj sistem se može ubrzati.
Postavlja se pitanje, vi ste postavili pitanje, odnosno imali ste jedan predlog, zašto se ne subvencionišu proizvođači nego se subvencionišu poljoprivredni proizvođači, kako bi se ta stvar ubrzala, odnosno kako oni ne bi morali unapred da daju novac? Sa ovom kreditnom podrškom može se to nadomestiti, a s jedne druge strane kom poljoprivrednom proizvođaču da uplatimo taj novac, odnosno kojoj fabrici, kojim traktorima? Ako bismo jednog favorizovali, došli bismo u situaciju da neko kaže – ja ne želim taj traktor, ja želim ovaj drugi traktor.
(Vojislav Vujić: Ko da nižu cenu.)
Ko da nižu cenu? To je teoretski moguće, ali u praksi je to realno neostvarivo. Bilo bi jako puno mogućih eventualnih zloupotreba sa tim.
Da se vratim na ono prvo pitanje koje ste imali vezano za otpis poreza na imovinu koja se tiče obradivog poljoprivrednog zemljišta ili eventualno nekog drugog poljoprivrednog zemljišta. Radi se o izvornom prihodu jedinica lokalnih samouprava. Vlada Republike Srbije je u 2017. godine, kada smo imali sušu, sećate se, kada su bili jako niski prinosi, preporučila jedinicama lokalnih samouprava da otpišu porez na imovinu po ovom osnovu iz jednog prostog razloga da to bude kao jedna od mera podrške poljoprivrednim proizvođačima. Radi se isključivo o izvornom prihodu lokalne samouprave koji samo skupština jedinica lokalne samouprave može da otpiše. Vaša ta mera je svakako kvalitetna. Ukoliko na drugi način regulišete sistem prihoda, onda je ona i opravdana.
Znam nekoliko takvih lokalnih samouprava koje to isto rade, ali u krajnjoj liniji to je na odgovornosti svakog predsednika opštine, gradonačelnika da li će to tako da radi.
Još jedna stvar, želim da naglasim, nama je neophodno u procesu poljoprivredne proizvodnje nabavka novih mašina i da se vratim na ove traktore. Imamo jedan drugi alat koji nam stoji na raspolaganju, i to je preko IPARD-a. Tu uglavnom nabavljaju traktore koji su veći, robusniji, snažniji, koji su veće snage i koji su skuplji. Mi smo skoro sav novac koji nam je bio kroz IPARD program na raspolaganju, kroz aplikacije, potrošili za kupovinu traktora, što je dobro. To znači da su srpski poljoprivredni proizvođači imali interesa da uđu u to i da dobiju 65% povrat za kupovinu traktora. To su traktori koji koštaju po 60, 70, 80 hiljada evra.
Mislim da je jako važno da imamo i ovaj alat. Sad ćemo imati još jednu u ovoj godini, još jednu meru. To je tzv. garantni fond, gde ćemo za dobre biznis planove preko poslovnih banaka, 60% kolaterala neće morati da obezbeđuje poljoprivredni proizvođač, nego će obezbediti država i poslovna banka, a on samo 40% kolaterala.
Danas krediti nisu toliko skupi koliko je problem imati sredstva obezbeđenja, kolateral, da bi uopšte bilo šta mogli da kupite, nevezano da li je reč o traktoru, drugoj mašini, možda nekoj farmi ili nečem sličnom. Kolaterali su najveći problem i upravo iz tog razloga ovaj projekat koji zajedno radimo sa USAID-om će nam omogućiti da preko tri poslovne banke, kroz ovaj program garantne šeme, možemo poljoprivrednim proizvođačima, naročito u sektoru voćarstva, povrtarstva, vinogradarstva da ponudimo ovakav vid podrške. Hvala.

Zahvaljujem.
Samo bih zamolio tu inicijativu da mi prosledite. Otići ću ja do njih da oni skupe sve te ljude koji su zainteresovani, sesti sa predsednikom opštine iz Kule i da dogovorimo da se to reši. Nije to nikakav veliki problem, samo mora biti više korisnika da bismo znali. Nije problem izanketirati ljude i hvala vam na tome. Daću sve od sebe da to rešim.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, želim, pre svega, da sublimiram nekoliko izlaganja kojih je bilo od kako sam ušao u salu i da dam neke komentare, eventualno pojašnjenja koja su po meni važna zbog javnosti.
Jako važno je reći da čitav ovaj set predloga zakona o potvrđivanju različitih sporazuma koji se tiču kreditnog zaduživanja, ni jedan nema veze sa potrošnjom. Ni jedan nema veze sa bilo kojom stvari, koji su se krediti uzimali tamo posle 2000. do 2010, 2012. godine, pa i vi što ste rekli 1986, 1987, 1990. godine, kada su se uglavnom sredstva koja su se dobijala po osnovu kredita koristila ili za finansiranje penzija, tekuće potrošnje ili sličnih stvari da bi doveli do privida da je sve u redu ili da funkcioniše mnogo bolje nego što je realna slika. U svakom od ovih projekata, u svakom od ovih sporazuma vi imate konkretnu investiciju.
Sada bih ja to pokušao, ako mi dozvolite, na jedan plastičan način da objasnim. Kao kod vaše kuće, bilo čije, bilo da je reč o bilo kom poslaniku sa desne, leve strane, potpuno je svejedno. Vi kada dobro radite, kada dobro poslujete u kući, kada imate neki profit, vi želite da se razvijate. Bez investicija nema razvoja. Ostajete uvek na istom nivou, prestigne vas vreme i pre ili kasnije pojedete svoju materiju. Ako zarađujete 3, 4, 5% vam je profit godišnje. Vama treba, da biste uduplali, da biste neku stvar doveli na 100% veći nivo, treba vam bar petnaestak godina rasta takvog da biste vi imali dve mašine na jednu mašinu. Tako isto i kod auto-puta. Ako imate rast BDP 4%, 4,1%, 3,5%, 3,8%, vama treba neko vreme, ako to čuvate u slamarici, bar 15-20 godina da dođete do tog novca da biste vi to mogli da izgradite i da kažete – mi to iz budžetskih sredstava radimo. Danas je vreme toliko brzo, toliko se živi brzo da mi nemamo vremena to da čekamo. Iz tog razloga se uzimaju ovakvi krediti za realizaciju investicija. Još jednom podvlačim - isključivo investicija, a to nam je samo omogućilo rast BDP koji imamo zadnjih nekoliko godina.
Postavlja se pitanje zašto neke druge zemlje to ne rade? Pa, nemaju realan rast, nemaju realan rast. Nemaju odakle da to isfinansiraju, a mi imamo odakle da isfinansiramo. Neko će reći - pa da, ali vi to možda sada uzimate od onih budućih generacija zbog tih rokova? Pa, nama treba auto-put danas. Treba nam danas vodovodna mreža, treba nam infrastruktura da razvijamo privredu. Kako da neko dođe u južnu Srbiju, bilo gde, uzmite bilo koju lokalnu samoupravu, bilo da je u pitanju Leskovac, bilo da je u pitanju Vranje, neka manja opština, ako nema gasa? Od čega da dođu? Na čega da se priključe? Kako da se razvija privreda? Zato je i nerazvijeno bilo. Sada imamo priliku. I upravo je tu čitava ta kvaka, u rastu, a ne u uzimanju kredita radi kredita. Sećate se, pre 10-12 godina kada je bio rast, odnosno pad BDP za 4%, pa se uzimali krediti.
Hajde sada da još jednom tu stvar pokušamo da razjasnimo u odnosu prema Grčkoj, jer sam čuo jedno poređenje. Grčka u ovom trenutku, pretpostavljam da to svi znate, ima zaduženost od 173% BDP. Srbija je 2015. godine imala 70% zaduženost u odnosu na BDP. Decembar 2019. godine, podvlačim 52%, projekcija 52%...
Izvinjavam se, možda sam se odmakao od mikrofona. Ne želim da budem preterano glasan, pa da me neko optuži za nešto.
… a projekcija za april 2020. godine je 47,1%. Znači, idemo stalno dole.
Kada pričamo o diverzifikaciji rizika, nama je bila zaduženost u dolarima 26,5%, a sada je ona spuštena na 20%. To znači da idemo ka tome da smanjimo eventualne rizike kojima smo izloženi spolja. Postavlja se pitanje ko može da ti ponudi uopšte bilo kakvu kreditnu podršku, koje su to institucije? Ovde jako malo vidite situacija gde ima poslovnih banaka. Uglavnom su to međunarodne finansijske institucije, ako dobro vidim.
Priča o tome kolika je kamata, kolika je cena tog kapitala, kada su privatne kompanije u pitanju, kada su fizička lica u pitanju, možda se može govoriti o negativnoj kamati na međunarodnom tržištu, ali kada je reč o državama, što je država stabilnija i sposobnija ima nižu tu kamatu. Ja se sećam, a sećate se tog vremena i vi, vi ste bar 30 godina u ovome, sećate se svega pretpostavljam. Ko želi da se seti, a ko ne želi može mu proći 200 vekova ničega se neće setiti. Dakle, ja se sećam, pre sedam, osam, deset godina, kada je reč o lokalnoj samoupravi ili o državi, bila je ta cena kapitala po 7-8%, pa se nije uzimala za investicije, nego se uzimala za potrošnju. Zato smo upali u taj problem koji sada rešavamo sa rastom BDP, sa pravilnim upravljanjem javnih finansija. Zato su javne finansije važne.
Još jednu stvar sam hteo da kažem, vezana je za ročnost. Na mali rok vam neko da novac samo ukoliko vi nemate kila da iznesete to, kada vam neko ne veruje. To je tako na tržištu kapitala. Pa, niko vam neće dati kredit. Pretvorite to svako u svojoj kući, što ste finansijski stabilniji, što imate više novca, pre će vam neko dati na duži rok otplate nešto nego da će vam dati na šest meseci, godinu dana ili neke bilo koje kratkoročne plasmane, kada vam ne veruje. Zato je priča ovih 15-20 godina ročnosti u stvari priča o stabilnosti.
Samo još jednu stvar želim da kažem. Nikada nije bila ovako niska cena kapitala na tržištu, to ste potpuno u pravu. To je zato što imate državu i njene atribute koji kažu onome da ima poverenja u vas. Pa, ne cenimo mi sami svoju kreditnu sposobnost i kažemo – rekao ministar poljoprivrede da je to BB plus, A plus ili bilo šta, nego je to neka kredibilna institucija. Nema tu emocija, nema tu subjektivnosti, sve je objektivno potpuno. Doći će, pre ili kasnije, na svetskom tržištu kapitala turbulentna vremena, u to ne treba da ima niko sumnju. To su vam ciklusi. Tako je bilo pre 15 godina i biće možda opet za 15. Ne možemo to nikada znati. Ali, zato mi pravimo što veće državne rezerve, devizne rezerve da ih imamo na jednoj strani, da se spremimo za ta turbulentna vremena, a sa druge strane da imamo jeftin novac. U ovom trenutku da izgradimo investicijama infrastrukturu da možemo da podižemo zaposlenosti, da možemo da podižemo industriju, da možemo da podižemo BDP i samim tim da što brže možemo da ulazimo u ceo taj ciklus. Zahvaljujem.

Prihvatamo amandman.

Zahvaljujem.
Poštovani poslanici, mislim da je jako važno izneti neke činjenice i samo činjenicama uvek se suprotstaviti onim stvarima koje su pretpostavke.
Ja znam da ste vi živa enciklopedija što se tiče političkih procesa i da znate kako je bilo i pre 15 i 20 godina, da se sećate svega toga, i 50 ako treba, 30, nebitno je uopšte. Hoću nešto drugo da kažem.
Malopre ste spomenuli da jedna stvar uopšte nije nigde regulisana, a tiče se kupovine glasova i tih svih čudesa koje ste spomenuli. U Krivičnom zakoniku postoji posebna glava koja se tiče zloupotreba prilikom glasanja, odnosno zloupotreba izbornog procesa. Od člana 153. do 164. Krivičnog zakonika, i vi znate, jer u gradu iz kog potičete, gde živite, da je tamo bilo takvih pokušaja zloupotreba u prethodne dve, tri godine, baš na lokalnim izborima, i da su neki procesuirani zbog toga, ali nisam samo siguran da li je to bilo u Novom Sadu ili se to dešavalo na drugom mestu, u Odžacima ili u Somboru. Svejedno je.
Ova Vlada je takve stvari procesuirala i te stvari, podrazumeva se da je to zabranjeno, jer je to sadržano u Krivičnom zakoniku.
Što se tiče ovih drugih stvari, ovde se jasno definišu pojmovi šta je to javni resurs, kakva prava ima i kakve obaveze javni funkcioner. Jeste to stvar političkog odnosa prema jednoj definiciji, da li smatrate da to treba tako ili ne treba.
(Nemanja Šarović: Samo objasnite kakve veze ima Ministarstvo poljoprivrede sa tim?)
Ali, ja moram kao predstavnik Vlade, u svakom slučaju, ovo je Vlada glasala i meni je zadovoljstvo. Traže da se promene propisi, pod kojim god hoćete uslovima na crtu da izađemo, odnosno na izbore, kada im bude vreme. Mislim da je to jako važno reći. I, hvala vam što ste me podsetili iz kog ministarstva dolazim. Hvala vam puno.

Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, da ne bi ovo sad ispalo – ja tebi vojvodo, ti meni serdare u pogledu toga ko je enciklopedija a ko nije, moram samo da kažem da sam iz vaših tvrdnji video da ste vi u stvari neke stvari konstatovali. Da, činjenica je da postoje takve stvari, činjenica je da su procesuirane i činjenica je da su one ugledale pravdu, kakvu god, na neki način, iako je… Nikad neću zaboraviti kako je to bilo, što je gospodin Martinović rekao malopre, kako je to sve izgledalo pre 10 godina. Kakva priča o promeni izbornih pravila, promene zakona i ovoga danas što je na dnevnom redu, između ostalog, i ovog amandmana koji je sada na dnevnom redu, a u pogledu člana 2?
Ljudi moji, u politici samo imaš ili nemaš dobru politiku i samo izađeš po pravilima koja važe u tom trenutku, a koje je usvoji Skupština, ne usvaja ih niko drugo. Oni su sami ta pravila, složićete se, usvojili i sada im smeta, ko nekoj babi, svaka sitnica, a niko se ne zapita, pa ni ovi danas, koji su sve po konferencijama za štampu predlagali neke promene pravila, birački spisak i sve ostalo… Ja na vidim nikog ovde, osim jednog. Ja ne vidim. Možda moja dioptrija od 3,5 ne dobacuje 10 metara odavde, ali je to tako…
(Vjerica Radeta: Promeni naočare.)
Očigledno, da, u pravu ste, možda treba da promenim naočare.
Ima tu jedna stvar koja buni sve ovo. Šta god i kakva god pravila da date onom ko nema politiku, možete mu dati šta hoćete, on podršku dobiti neće.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Poštovani narodni poslanici, ne bih želeo da uzimam previše vašeg vremena, ali želim samo nekoliko stvari da kažem pošto je ovde bilo direktno par prozivki.
Dozvole za hladnjače ne izdaje Ministarstvo poljoprivrede, nego izdaje lokalna samouprava i njeno nadležno odeljenje za urbanizam. Vi to znate, radili ste taj posao, pretpostavljam da je ovo bio lapsus.
S druge strane samo ću podsetiti javnost na sve ono što je u prethodnih nekoliko godina urađeno, 200 fabrika na celoj teritoriji Srbije otvoreno u proteklih pet ili šest godina. Rast BDP nekoliko godina uzastopno – 3,5% pa naviše. Plate, zarade, neto iznos koliko je bio pre pet godina, a koliko je danas. Skočio 30%, 40%. Minimalne zarade koliko su bile pre 10 godina, a koliko su danas, skoro dva puta, od 17, 18, 19 do 31 koliko je sada.
Sve su to činjenice i ja se slažem sa vama, samo činjenicama nikakvim drugim stvarima. Vi ste isto funkcioner koliko i ja, podležete isto ovom zakonu. Ovo je jedan od retkih situacija kada sami sebi određujete više ograničenja. To vlast nije svaka radila. Ja znam da ćete vi sada da cokćete, ali zbog građana moramo da kažemo, mi sebi određujemo još više ograničenja i opet ćemo pobediti još više.

Poštovana predsednice i poštovani poslanici, ja ću samo kratko, čisto, još jednom zbog javnosti, moram nekoliko stvari da kažem.
Činjenica je da još dosta ljudi u Srbiji živi teško, ali mi dajemo sve od sebe da ta minimalna zarada, o kojoj vi pričate od 37.000,00 dinara, dostignemo vrlo brzo i to je naš cilj i to ćemo da realizujemo. Nemojte da imate nikakvu sumnju baš iz razloga da idemo stalno napred.
Mi dajemo sve od sebe iz dana u dan i to se povećalo sa 18.000,00, 19.000,00 hiljada na 32.000,00, ali ne samo u pogledu ovoga, nego u pogledu svih stvari, da stalno idemo napred, da imamo veće zarade, da imamo više infrastrukture, više kilometara, više svega.
Evo, samo još za kraj, povodom tog metroa.
Beograd, pre nekoliko godina, pet, imao je budžet dva puta manji nego što je danas. Stekli su se uslovi radom, zaradama, svim ostalim angažovanjem da se stvori novac, da može i taj metro, o kome su svi pričali. Pričali su i o auto-putu do Čačka 50 godina, danas ga imamo. Evo, za koji dan će biti ova petlja ispred Obrenovca, pa će sve biti u funkciji. Pričali su 50 godina o auto-putu koji će povezivati Niš sa Bugarskom, pa ga imamo danas. To su sve činjenice i ja se potpuno slažem. Činjenice, činjenice i činjenice, i ništa drugo.

Prihvatamo amandman.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, želim da kažem nekoliko stvari povodom ovog amandmana, čisto zbog javnosti.

Ovde se stalno pokušava napraviti zamena teza da se kupuju rakete a ne kupuje se protivgradna zaštita, da neko želi da kupi vojnu opremu a ne želi da se bavi životnom sredinom, ili, u najboljem slučaju, da ne želi da gradi auto-put.

Ako imate i u jednom periodu urađeno više auto-puteva nego sad, ja skidam kapu. Ne možete to da poreknete, u Srbiji, u Republici Srbiji. Ovo nije Narodna skupština neke mesne zajednice, neke lokalne samouprave ili nešto slično, ovo je Narodna skupština Republike Srbije. Moramo da vodimo računa o projektima na čitavoj teritoriji Republike Srbije.

Vi ste potpuno u pravu kada kažete da nama treba auto-put Novi Sad - Ruma. I zbog toga je Vlada Republike Srbije u Predlogu zakona o budžetu definisala sredstva koja su neophodna za izgradnju u članu 3. Prosto je ko pasulj. Projektna dokumentacija je urađena, treba da se završi još eksproprijacija, treba da se ugovore finansijski detalji ugovora sa izvođačem i kreće se. Imate nekoliko auto-puteva sad koji se nalaze na prostoru oko nas, oko Beograda, u krajnjoj liniji u Vojvodini. Imate deo koji ste vi spomenuli, to je Sremska Rača - Kuzmin. Imate deo koji se tiče Rume - Šabac. Pa, kuda on prolazi? Ne prolazi sigurno kroz ne znam ni ja koji prostor. Vi to sigurno znate.

Hajde da se vratimo na jednu drugu stvar. Hajde da se vratimo na zagađenje životne sredine, činjenica je da je neophodno da se ulože sredstva u to. Ali pazite, pre zore ne može da svane. Ja nisam video u zadnjih 20 godina da je iko gradio auto-put Novi Sad-Ruma, da je hteo, a sad se to radi. Nisam video da je iko hteo da izdvoji 500 miliona evra za regulisanje sistema vodosnabdevanja i na prostoru Vojvodine. Da vas obavestim da je pre dva meseca bio sastanak ministra finansija, predsednika Pokrajinske vlade i svih 45 gradonačelnika u lokalnim samoupravama da se spreme projekti za 2020. godinu za izgradnju sistema za vodosnabdevanje i kanalizacionih sistema i prečistače otpadnih voda. Zbog toga postoji, između ostalog, ovaj budžet, pošto vidim da ste se usredsredili na jedan deo Srbije.

Da idemo korak dalje. Niste izneli dobru cifru, vezano za Ministarstvo životne sredine, mislim da imam neko pravo da pričam o tom ministarstvu, devet meseci sam bio ministar tamo. Sada je 7,9 milijardi budžet, jedno tri puta veći nego u vreme kada sam ja bio ministar, a jedno 10 puta veći nego što je bio pre toga.

Ovaj deo koji se odnosi na status Zelenog fonda, tu bih možda mogao da se složim sa vama da mora da ima neki institucionalni karakter, da nije samo kao jedna finansijska linija, jedna kao klasifikacija u budžetu. Ali, to je stvar za razmišljanje, to je stvar političke odluke kako želite da upravljate tim sredstvima.

Tako da, mislim da je apsolutno ovo što je Vlada u obrazloženju stavila valjano, jer ima para i za jednu i za drugu i za treću i za četvrtu potrebu. Molim vas, nemojte da menjate te teze, da kažete – ovde se uzima, za ovo se ne daje. To naprosto ne stoji.

Poštovana predsedavajuća, poštovani poslanici, samo radi javnosti. Molim da se ovo pokaže.
Ovo je Predlog zakona o budžetu. Imate tačno gde piše – Projekat izgradnje brzih saobraćajnica Novi Sad – Ruma – Šabac, sa ciframa.
Koliko ja znam, ako bude sutra glasanje i ovo se usvoji to je zakon, a ne neka buduća neizvesna okolnost o kojoj vi pričate – šta bi bilo, kad bi bilo.
Pre zore, vi ste u pravu, ne može da svane, ali sad je svanulo za ovaj auto-put. A, pitajte i one pre 20 godina zašto ga nisu ni projektovali, nego samo potpisivali neke memorandume sa Kinom.
Ne želim ja da pričam na takav način.
Ima jedna druga stvar. U najavi je projektovanje auto-puta, odnosno brzih saobraćajnica koje će ići Sombor – Vrbas – Kikinda, da se i taj deo uveže, ako pažljivo pratite. Nikad se ovoliko nije radilo auto-puteva i brzih saobraćajnica, a to što neko misli da je u članu 3. buduća neizvesna okolnost, ja vas molim – sutra pritisnite, glasajte „DA“ i onda je izvesna okolnost.

Pošto to hoćete, da se bavite činjenicama, ajmo na činjenice. Da ne bude samo, što bi deca rekla – ŠBB KBB, šta bi bilo, kad bi bilo.
Niti imam rotacije, niti imam zatamnjena stakla. Izađite napolje, pogledajte, pa pričajte o činjenicama. Te jeftine demagogije i propagande, to ostavite za neko drugo mesto.
Ja sam vama zahvalan što vi učestvujete u raspravi o budžetu, jer to je jedna od najvažnijih stvari, najvažnijih zakona koji donosi ovaj Dom. To je jako lepo što vi radite i ja sam svakome ko radi svoj posao zahvalan na tome.
Što se tiče ovoga, molim vas, to pričanje da, ne znam ni ja šta će biti, kako ste rekli, ne mogu ni da citiram. Mi stvari završavamo. Projektna dokumentacija je ovde gotovo, ostalo je da se završi eksproprijacija.
Pošto ja živim na tom prostoru, postoje građevinske mašine tamo koje pripremaju čvorišta koja će služiti kasnijim aktivnosti na tom putu i to u 2020. godini. Hvala.

Gospođo predsednice, poštovani poslanici, moram opet zbog javnosti da pokažem ovo. Ovo vam je 2020. godina, koja jasno pokazuje da je nacionalno sredstvo iz budžeta… Pa, ja ne znam profesore koje vi imate tabele, ali ja imam tabele iz Ministarstva. Valjda bi ja nešto trebao da znam u celoj toj priči. Ali, izgleda da se nekima matematika jedan i matematika dva ne slažu. Novca tog ima.
Da se vratim na stvar koja mnogo brine poljoprivrednike, a tiče se poljoprivrednih penzija, odnosno dugova za doprinose za PIO i zdravstveno osiguranje. Cifre ne želim da limitiram, ali su preko, sigurno, 240 miliona evra, milijardi dinara kako već, koliko je dug za to i za zdravstveno i za penzijsko. Zajedno sa Ministarstvom rada, sa Svetskom bankom radimo trenutno projekat rešavanja ovog problema koji će podrazumevati nekoliko koraka kako da se reše dugovi… Nemojte da plašite narod, niko nikom neće da uzme, nek poljoprivrednici ne brinu oko toga.
Sa druge strane ste potpuno u pravu, nemaju ekonomsku snagu da bi to uopšte i platili, jer neko ko je 1986. godine smislio ovakav zakon, pa posle ga menjao, gde čovek koji ima hektar i imao sto hektara plaća iste doprinose, pa ja to nisam video nigde. Jel to neko smislio od 1986. do 2008, 2009. godine? Tako su i nastali svi ovi dugovi, samo se lepilo jedno na drugo.
Sad spremamo jedan paket koji će rešiti čitavu problematiku i u pogledu zdravstvenog osiguranja, koja je činjenica, zdravstvena usluga se nije ni desila. Morate da rešite to. Kako neko da plati nešto što nikad nije ni ostvario?
Sa druge strane da regulišemo penzijsko. Kako ćete ljudi povezati, da tako kažem, uslovno svoj staž ili neće i kako ćemo od tog trenutka u budućnosti postupati s pram ekonomske snage poljoprivrednika? To rešenje će biti pred ovim Domom u bliskoj budućnosti.

Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, ja ću vrlo kratko, a samo zbog javnosti još jednom da pokažem. Ako treba podići ću ovaj papir 918 puta. Za 2020. godinu budžet je 5,2%, nacionalna sredstva plus IPARD i plus ovaj amandman od 720 miliona.
Tu informaciju koju ste vi tražili i koju ste dobili iz ministarstva odnosi se na subvencije. Piše u Zakonu o budžetu - budžet za poljoprivredu. Treba razlikovati ceo razdeo od onoga šta vi pričate. Nemaju građani, koji ovo prate i kojima je ovo jako važno, te ćage koje vi imate ispred sebe, a da ne pričamo o Abu Dabiju, da ne pričamo o NIP koji će da ide, koliko će to biti, preko 5%.
Da vam kažem, 2018. godine, ako vas baš interesuje, jeste bilo 4,6%, ali je danas veći - 5,3%. To što piše tu je iznos subvencije u 2013. godini, i to nije isto što subvencije u poljoprivredi, subvencije poljoprivrednicima. Subvencije u poljoprivredi obuhvataju mnogo šire i veterinarske usluge i što dobiju se subvencije kroz to i što se dobije za zemljište i kroz sto čudesa što ide. Molim vas više, čitajte koju smo vam poslali informaciju i poslaćemo i dopunu, jer meni je jako važno da svaki poslanik bude upoznat o svakom dinaru koji se troši.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, ja da vam pravo kažem nisam ovo dobro ni razumeo, a baš sam se trudio da svaku reč upijem. Jedino mogu da pitam - zašto ste, profesore, dali kada ste bili predavač na Poljoprivrednom fakultetu, 17 šestica, 38 sedmica, 116 osmica i ne znam ja čega drugog?
(Vjerica Radeta: To nema veze.)
Pa, ima veze, kako nema veze.
Ja ću vam dati odgovor na ovo. Mi moramo da idemo napred, mi smo zaštitili mala, tako što smo u marginalnim područjima najugorženijim ostavili donje limite. Kod ovih drugih smo povećali sa dve na tri mlečne krave. Povećali za ovce na 20 sada limita, a ne na 30. U devastiranim područjima 10. Pri tome, za kupovinu novih ovaca, jagnjad, za kupovinu novih teladi koje su namenjene kasnijoj proizvodnji mi dajemo 50% novca.
Sada ja vas lepo pitam - jel vi znate da saberete subvencije koje dobijete na osnovu genetike, dobijete 50% za kupovinu priplodnih grla, plus subvenciju koju dobijete? Kod ovaca, od tih 10 koliko fali dobijete 7,5 ili 8 potpuno besplatno. Jel tako ili nije tako? Pričam o godišnjim stvarima, a ne o nekim stvarima za 10 godina.
Ne znam, očigledno da je vama ovo Ministarstvo samo dobro kada je vaš lični interes. O pitanju o ostalim stvarima vas očigledno ne interesuje, a ako bude još bilo pitanja na ovu temu vrlo rado ću pokazati još jednom 919 put. Ovih 5,2% nacionalnog budžeta plus IPARD, a piše u zakonu 5% budžeta Ministarstva poljoprivrede, a ne budžeta za subvencije, a ovo ostalo prosto ne znam, uz dužno poštovanje, i ja poštujem raspravu i sve, ali ja više ne znam šta da vam kažem. Hoću sve, ali mi samo postavite pitanja, a ne ovo 10, tri zeca, šest zeca. Nemam pojma šta se stvarno pita.