BRATIMIR VASILJEVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1953.

Po zanimanju je ekonomista.

Do osnivanja SNS bio je član Srpske radikalne stranke. Bio je potpredsednik Opštinskog odbora SRS gradske opštine Pantelej. Član je SNS od osnivanja. Presednik je Skupštine gradske opštine Pantelej.

Bio je narodni poslanik u X. sazivu, a na tom mestu ostao je do kraja saziva 03. juna 2016. godine.

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo mu je potvrđen poslanički mandat. Izabran je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 14:24

Osnovne informacije

Statistika

  • 9
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 21.04.2021.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama je danas rebalans budžeta i dušebrižnici se polako pitaju – što ovako Srbija ulazi u aprilu mesecu u rebalans, kao da je rebalans budžeta crveneo slovo i da može da se predvidi kako će život da izgleda do kraja godine. Obzirom da znamo koja je pošast i koja je epidemija zavladala celim svetom niko živi nije mogao da predvidi u kojim razmerama i dokle će ovo da traje i otuda je sasvim normalno i prirodno da se budžet usaglašava sa potrebama života.

Između ostalog i sama država Nemačka je pristupila rebalansu budžeta još pre Republike Srbije i tu ništa nije nikakva novost.

Kada pogledamo koliko je samo sredstava uloženo u prvom i drugom paketu, koji je to iznos, lako ćemo da se složimo da je rebalans budžeta više nego neophodan i potreban, a kad još vidimo u koje namene i u koje svrhe će se koristiti ova sredstva onda je time potpuno opravdano donošenje ovako jednog rebalansa.

Dakle, u prvom i drugom paketu koji je bio namenjen privredi Republike Srbije i građanima Republike Srbije koji su samo zahvaljujući ovim merama koje su date preživeli sve nevolje i sve muke koje su nas zadesile u 2020. godini, a taj iznos je bio 704 milijarde dinara ili šest milijardi evra.

Treći paket koji se planira i predviđa iz ovog rebalansa budžeta je težak 257 milijardi dinara ili preko 2,5 milijarde evra i ta sredstva će biti upotrebljena, ja ću navesti u koje namene će biti trošena i zašta su namenjena, a ono što je najbitnije u svemu ovome jeste da se javni dug neće promeniti i neće preći iznos od 60% prema BDP-u državi Srbiji.

Planirani deficit u prvom tromesečju je bio 80 milijardi. Ostvaren je sa 23 milijarde, što znači da smo skoro 60 milijardi imali više prihoda u odnosu na planirana sredstva i to je dobar pokazatelj i dobar rezultat.

Kada govorimo o učešću javnog duga u društvenom proizvodu podsetićemo se samo kako to izgleda u razvijenim zemljama Evrope koje barem slove, a i jesu takve. Jedna Nemačka ima preko 80% javnog duga u BDP-u, da ne pominjemo Grčku koja prelazi preko 200%, Italija 170%, Španija 150%, Crna Gora preko 100%. To su sve pokazatelji koji govore gde se Srbija nalazi danas.

Ulaganje u kapitalne investicije za ovu godinu je namenjeno preko 430 milijardi ili 7,2% od BDP što se nikad u istoriji u Srbiji nije desilo, a to je jedan dobar pravac i dobar pokazatelj kako se naše rukovodstvo ponaša i kako vodi zemlju Srbiju i u kom pravcu je vodi.

Ukupna pomoć privredi i građanima iznosi 17,6% od BDP u zemlji Srbiji i sada zašta su opredeljena ova sredstva i kako se ona koriste. Trenutno u Srbiji se radi četiri autoputa, a u planu je da ove godine se krene sa izgradnjom još četiri autoputa. U toku ove godine će biti i nekoliko brzih saobraćajnica, brza pruga Beograd-Novi Sad izgradnja fabrike za proizvodnju kovid vakcina, izgradnja fabrike za proizvodnju četvorovalentne vakcine za grip i svrstaće zemlju Srbiju među tri države u svetu koje se bave tom proizvodnjom, a obim ulaganja će biti preko 100, 150 miliona evra, početak izgradnje metroa u Beogradu, program izgradnje 2020-2025. godina, gde je planirano preko 14 milijardi evra, a radi se o infrastrukturnim projektima kao što je voda, kanalizacija i fabrike za prečišćavanje vode u lokalnoj samoupravi. Izgradnja kliničkih centara u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Novom Pazaru. Završen je Klinički centar u Nišu.

Izgradnja kovid bolnice u Novom Sadu, pored dve izrađene u Kruševcu i Batajnici. Izgradnja nekoliko bolnica u Vranju, Pirotu, Prokuplju, Leskovcu i kada dodamo malopre obaveštenje od poštovanog ministra koliko Kancelarija za javna ulaganja ulaže sredstava u nove domove zdravlja, nove bolnice i opremanje i izgradnja škole, onda je jasno rečeno kakva slika danas u Srbiji živi i kako se i u kom pravcu Srbija gradi i razvija.

Novim paketom mera je predviđena pomoć za autoprevoznike, gde će za šest narednih meseci po svakom vozilu biti opredeljeno po 600 evra. Gradski hotelima, ugostiteljima i turizmu je takođe predviđena pomoć iz ovog trećeg paketa pomoći.

Pomoć malim privrednicima u vidu tri puta po jedna polovina od minimalne zarade, pomoć građanima Srbije dva puta po 30 evra, plus 50 evra po penzioneru, pomoć svim nezaposlenim u visini od 60 evra, pomoć Srpskoj zajednici na KiM za svakog člana zajednice po 100 evra, računajući i decu, plus 100 evra za nezaposlene.

Dakle, jasna je slika da se Srbija razvija i raste u onim razmerama kako odgovara građanima Srbije. Onima koji nisu zadovoljni i želeli bi da Srbija drugačije izgleda, tu mi ne možemo pomoći, jednostavno pomažemo građanima Srbije da se tako osećaju.

Povećanje budžeta za ekologiju je preko 100%. Za sve ove kapitalne investicije ima izdvojena sredstva i za pomoć privredi i građanima, sredstva su potpuno obezbeđena i ono što je najvažnije, još jednom moram da napomenem, da učešće javnog duga u BDP ovim neće preći 60%, što je odlična stvar. Ne smem ni da pomislim, ne daj Bože, da nas je ova neman zadesila za vreme žute vlasti, šta bi se desilo sa privredom, šta bi se desilo sa građanima Srbije, pola nas bi pocrkali od muke i nevolje.

Ovo je pravi primer kako se vodi država Srbija pod rukovodstvom predsednika Aleksandra Vučića i naše Vlade Republike Srbije. Živela Srbija i hvala.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 01.04.2021.

Poštovani gospodine predsedniče Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama je danas odluka o prestanku sudijskih funkcija na mestu Prekršajnog suda u Negotinu, po članu 74. stav 1. Zakona o sudijama. Zbog ispunjenja godina života se odlazi u penziju. Osnovni sud u Kruševcu, predsednika istog zbog izbora na višu dužnost, tj. Apelacionog suda u Kragujevcu i osnovnog suda u Novom pazaru zbog izbora na veću dužnost.

Dobro je što se ovako stvari odvijaju i što se ovako dešava da pojedine sudije napreduju u vršenju svoje odgovorne i složene i teške funkcije, što znači da dobro obavljaju svoj posao i zato je otuda i Visoki savet sudstva dao predlog da oni odlaze na više funkcije.

Ja ću uvek ovakav predlog podržati normalno, zajedno sa našom poslaničkom grupom Aleksandar Vučić – Za našu decu. U Danu za glasanje svakako ću glasati za ovu odluku, ali to ne znači da će sled događaja uvek biti takav tamo prema sudijama, gde očigledno ne obavljaju svoju dužnost i svoju obavezu u skladu sa zakonom i u skladu sa pravom i pravdom.

Prošli put u svom izlaganju sam rekao da ima pritužbi i žalbe građana na pojedine, ja se nadam da je to mali broj sudija, kod kojih možete i da naručujete presude. Potvrda toga je stigla pre neki dan. Verujem da su mnogi od vas imali prilike da vide na televiziji „Hepi“ kako radi, neću imena koristiti ovde, ali kako radi Osnovni sud u Nišu i kakve nakaradne, ja bi se čak usudio da kažem skaradne presude donosi za lice koje je koristilo nečiju kuću kao stambeni prostor šest meseci, sedam nije plaćalo nikakve obaveze od toga. Da bi bilo iseljeno odatle vlasnici su bili prinuđeni da ga isele na jedan način koji nije uobičajen, ali jednostavno ljudi su bili dovedeni do te pozicije kako bi spasili gomilanje troškova i svega onoga što uz to ide. Uz svedoke su popisali sve stvari koje se nalaze tada u njihovoj kući da bi isti koji nije izvršavao nikakve obaveze prema stanodavcu pokrenuo postupak pred sudom i tvrdio da mu je ukradeno 55 hiljada evra.

Na sreću, postupajući sudija nije prihvatio… nije se moglo dokazati da se takva radnja dogodila, ali da bi se doskočilo tome falsifikovana je priznanica, po istom osnovu su vlasnici kuće tuženi da su primili na pozajmicu 55 hiljada evra, ni manje ni više. Na samoj priznanici, umesto matičnog broja koji sadrži 13 cifara, na ovoj ima 18 cifara. To je nažalost za sudiju postupajućeg, a nije prvi put, ima još jedan građanin koji je učestvovao u toj emisiji i tvrdio da je skoro na isti način prošao.

Pitam sve vas i sve nas pitam – šta raditi sa takvim postupanjem ako se stalno pozivamo na samostalnost i nezavisnost sudija u svom radu što ja podržavam i što je u redu, ali ne možete biti samostalni od Narodne skupštine gde Skupština nema nikakvu mogućnost za vršenje nadzora nad očiglednim kršenjem zakona i kršenjem prava i pravde?

Dakle, tu mora da ostane neka mogućnost da najviši organ zakonodavne vlasti ima mogućnost da može da interveniše u takvim slučajevima koji su očigledno i svakom laiku koji se ne bavi tim poslom vidljivi da tu nešto nije u redu. Često puta iz današnje diskusije smo bili u prilici da čujemo da mnoge sudije žele da se bave politikom i sve je to u redu i treba ljudima omogućiti, ali pre svega mora da se odreknu posla sudijskog, jer to je nespojivo sa tim poslom. Nažalost, malo toga i ima.

Iskoristio bih ovu priliku da postavim VSS, malopre je moj kolega iz Niša, gospodin Banđur podsetio je da bi trebalo za funkcije sudija birati ljude sa završenim Pravnim fakultetom koji su bili sa boljim rezultatima i dobrim ocenama u tome. Evo jedne situacije u Nišu. Od 14 predloženih sudija koji prvi put treba da se bave sudijskim poslom za mesta u Nišu, Leskovcu i Aleksincu, 14 kandidata je predloženo i imam saznanja i to uverljiva, da je jedan od predloga koji je najbolji sa ocenama i na fakultetu i u svom radu kao sudijski pomoćnik, dobio najviše ocene ali nažalost je nema na tom spisku. Sada pitam VSS – koji su kriterijumi za određivanje takvog jednog složenog i odgovornog posla?

Dalje ono što želim da podsetim građane kako je vlast od 2000. do 2012. godine vršila svoju funkciju i svoju ulogu, svakako i da podsetim kako vlast od 2012. godine vrši svoju funkciju do današnjeg dana.

Ako pogledamo grad Niš, odakle dolazim, podsetiću građane, a mi često umemo brzo da zaboravimo stvari koje se događaju, ali smo zato mi ovde i da podsetimo šta se desilo sa kompanijama ili društvenim preduzećima od 2000. do 2012. godine. Podsetio bih koje su to kompanije i firme u pitanju: „Elektronska industrija Niš“, „Mašinska industrija Niš“, „Agropromet Niš“, jedan od najvećih snabdevača i trgovinskih lanaca koji je postojao na jugoistoku Srbije i imao preko 4.000 zaposlenih ljudi, „Niteks“ Niš, „Poljopromet“ Niš, „Đuka Dinić“ Niš, „Omladinka“ Niš, „Jastrebac“ Niš, „PIK“ Niš, „Duvanska industrija“, nažalost prodata je u privatizaciji za svega 450 miliona, a ista takva kompanija koja je bila na području Rovinja, koja je tri puta po kapacitetu manja, prodata je za 1,5 milijardu evra. Sad postavljam pitanje – kako je moguće da je „Duvanska industrija“ vredela samo 450 miliona, a neki su dobro prošli u toj prodaji, da ne navodim imena, znaju građani Srbije o kome se ovde radi? Ono što je specifično, tadašnja „Duvanska industrija“ je imala skoro 4.000 zaposlenih u svojoj kompaniji i imalo je novca za sve radnike, za dobre plate, imalo je i za finansiranje sportskih klubova i donacija koliko hoćete. Danas izgleda ima samo za vlasnike te kompanije i za svega 300 radnika, 300, 350 radnika koji rade u toj kompaniji. Podsetio bih – „Žitopromet“, „Mlekara“ Niš, „Žitopek“ Niš, to su sve kompanije koje su nestale u periodu od 2000. godine do 2012. godine i to je najveći uspeh i rezultat prethodne vlasti.

Zato građani odlično znaju koliko su oni dobro vodili državu i šta novo nude, pa se lako građani ne pecaju na tako lako data obećanja, kad vidimo koliko su se pojedinci obogatili, dok je ogroman deo građana Srbije ostajao praktično bez hleba. Pomenuo bih samo da je u tom periodu bez posla ostalo između 400 i 500 hiljada radnika. Time je sve rečeno šta ima da se kaže.

Podsetio bih šta je u međuvremenu uradila aktuelna vlast od 2012. godine, govorim za teritoriju grada Niša, pošto najbolje poznajem taj deo, s obzirom da tamo živim, da tamo radim i da sam bio na poslovima sa kojih se to lako vidi i prati.

Dakle, kompanija „Džonson elektrik“, „Aster tekstil“, „Leoni“, „Cumtobel“, „IMI“, „Jura“, „Singju“, Klinički centar, Naučno-tehnološki park, laboratorijska lamela Elektronskog fakulteta, koliko auto-puteva se izgradilo i koliko je još u fazi izgradnje, koliko brzih saobraćajnica, Klinički centar, domova zdravlja, bolnica, brzih pruga, spomenik obeležje Nemanji.

Dakle, to je samo deo onoga što je aktuelna vlast od 2012. godine, pa do današnjeg dana radila. Kad pogledamo sve kako danas Srbija stoji i kako je stajala 2012. godine to se potpuno ne može porediti, jer znamo odlično da smo 2012. godine bili na ivici bankrotstva, samo je pitanje dana bilo, ali mudrom politikom, pre svega predsednika države i Vlade Republike Srbije, država je spašena i danas je ona 1.000 milja daleko od bankrotstva, danas Republika Srbija i kada je imala na raspolaganju preko 8,5 milijardi evra da pomogne stanovništvu, da pomogne privredi, da pomogne građanima da prebrodimo ovu tešku neman koja je spopala ceo svet.

Siguran sam u to, onako kako radi naš predsednik države, kako radi Vlada Republike Srbije, da ćemo u tome uspeti i da ćemo uspeti da vakcinišemo veliki, a jedini izlaz upravo i jeste da se veliki broj građana vakciniše kako bismo predupredili ovu neman koja nas je spopala i tako spasimo i državu i građane Srbije, a svakako i privredu da nastavi svojim tokom.

Na kraju, želeo bih samo da podsetim kako je prethodna vlast do 2012. godine nazivala NATO akcije koje su sprovedene u Srbiji. Nikada nisam čuo ime zločin ili slično nešto. To je nazivano jednim sasvim drugim imenima, kako se ne bi zamerili onima koji su načinili pravi zločin Srbiji i srpskom narodu i svim narodima koji žive u Srbiji.

Šta su uradili sa Vojskom Republike Srbije? Doveli su je maltene do propasti, a ako danas pogledamo kako izgleda Vojska Republike Srbije, to je neuporedivo. Ona je danas veoma snažna, dobro obučena, dobro naoružana i faktor je odvraćanja od zlih namera onih koji ih imaju, a očigledno da ih imaju prema Srbiji.

Na kraju, živela Srbija! Hvala lepo.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 17.03.2021.

Poštovani potpredsedniče Orliću sa saradnicima, poštovani ministre, gospodo poslanici, poštovani građani Republike Srbije, program statističkih podataka za period od 2021/25 godine, možemo da vidimo da statistički podaci daju potpunu sliku o važnim događajima iz oblasti privrede, kompletnog života jednog društva. Ovi podaci nam služe da bismo na vreme uočili greške u planiranju na svim nivoima. U ovom izveštaju nesporno vidimo gde su ozbiljne greške pravljene u prethodnim vladama do 2012. godine, gde se jasno vidi iz statističkih podataka da je ostalo između 400 i 500 hiljada ljudi bez posla, a to su greške koje su prethodne vlade pravile.

Poslužio bih se sa još nekoliko statističkih podataka koji su neumoljivi kada je u pitanju nezaposlenost. Tu se vidi kako je ko radio. Do 2012. godine imali smo skoro 26,7% nezaposlenih u ovoj državi, danas je taj podatak između 7-7,5%. To je ono za šta su ti podaci statistički važni, a važni su da građani mogu da vide kretanje, obzirom da opozicija non-stop napada i kritikuje današnju Vladu i predsednika države, da ne rade kako i koliko treba za ovu državu, a iz tih podataka vidimo potpunu razliku u onome što je bilo onda i šta je danas.

Kada je u pitanju javni dug, tu se apsolutno vide podaci, gde je statistički procenat da je javni dug bio 78% od BDP, dok je danas ispod 60% i to je statistika koja pokazuje gde se država danas nalazi a gde je bila do 2012. godine.

Još jedan podatak iz oblasti statistike jeste vezan za učešće budžeta Republike Srbije u punjenju PIO fonda koji se kretao skoro do 60% u vremenu do 2012. godine, dok je danas ispod 30%. I to građani Srbije treba da znaju, kolika je promena u odnosu na vreme do 2012. godine i u odnosu na današnje vreme.

Zadržao bih se malo na jučerašnji Predlog zakona o klimatskim promenama i pozdravio bih hrabrost i ono što je predložila gospođa Irena Vujović, naša ministarka. Ako je po onoj narodnoj – po jutru se dan poznaje, onda je ovo dobar put i dobar pravac u kome je Ministarstvo za životnu sredinu krenulo.

Postavio bih pitanje – a šta su radila ta ministarstva do 2012. godine u toj oblasti? Tu nema nikakvih rezultata. Jedini rezultati su pražnjenje budžeta namenjenih za rešavanje zaštite životne sredine i punjenje svojih džepova.

Mnogo faktora utiče na klimatske promene i na životnu sredinu. Ja bih se osvrnuo na ono što je iz iskustva i života vidljivo. Na teritoriji grada Niša, svake godine grad Niš izdvaja desetak i više miliona za čišćenje divljih deponija i to se redovno ponavlja svake godine, kao po pravilu, da je to praksa i obaveza i, ono što je najgore, to čine isti pojedinci, svake godine se ponavlja ponovo stvaranje tih deponija, a ja bih rekao da je jedan od razloga loša kaznena politika. Jednostavno, ako vi nekoga kaznite 5.000 dinara u vršenju takvih radnji, prosto ga pozivate da to i ubuduće radi. Mislim da tu treba da se razmisli da se rigoroznije i strožije kažnjavaju ti koji redovno prave divlje deponije koje ugrožavaju životnu sredinu, a znamo kako se to manifestuje.

Pozvao bih resorno ministarstvo i Vladu Republike Srbije, obzirom da se decenijama priča o regionalnoj deponiji u gradu Nišu koju treba da pokrije i da upravljanje otpadom bude na jedan efikasniji i sasvim drugačiji način nikako da se krene, iz prostog razloga što u budžetu grada Niša nikad dovoljno sredstava za tako nešto i zato molim da se iz sredstava iz budžeta ministarstva pomogne gradu Nišu kako bi što pre to sredio. Ipak je to jedan veliki grad. Pratio sam posetu predsednice Vlade i resornih ministara Kosjeriću, tamo je dosta sredstava obećano upravo za rešavanje problema deponija i individualnog grejanja, pa bih zamolio da se određeni deo sredstava opredeli za grad Niš.

Nažalost, grad Niš, posebno u zimskoj sezoni, spada u red najzagađenijih gradova na teritoriji Srbije, ako ne i šire od toga, a razlog su upravo tih sedam-osam deponija koje se i dan-danas snabdevaju i greju na mazut. Kada je reč o individualnom grejanju, tu je slika sasvim drugačija. I tu bi trebalo da se porazmisli, obzirom da je Niš pokriven gasnim prstenom, ali je priključivanje vrlo malo, ispod 10%, pa da se stimulišu na neki način individualni korisnici grejanja, kako bi prešli na gas, jer je danas gas, obzirom da ga dobijamo iz drugih izvora snabdevanja, potpuno prihvatljiv, ali da se omogući da se na jedan duži period da rok plaćanja kako bi individualni korisnici grejanja mogli da koriste prirodni gas.

Žao mi je što nije ministarka ovde, ali verovatno će ovo doći do nje, podsetio bih da smo u prethodnom periodu vodili bitku kada su u pitanju obnovljivi izvori energije, kao što su termalne vode. Gradska opština Pantelija, na čijem sam čelu bio do izbora na mesto narodnog poslanika, ima istražno pravo da možemo da otvorimo bušotinu, gde struka kaže da grad Niš leži na vreloj vodi i to na dubini između 600 i 700 metara. Zamislite sad koja bi se revolucionarna stvar dogodila da se do toga i dođe. Nažalost, grad Niš nema ta sredstva. Radi se otprilike oko stotinak miliona. Mislim da država može u tom pravcu da pomogne, jer bi to bilo od revolucionarnog značaja za grad Niš, da postane jedan od najčistijih gradova ne samo u Srbiji nego i šire od toga, iz prostog razloga što bi i veliki broj individualnih korisnika toplotne energije moglo da se priključi na tako nešto. Dakle, moja molba je upućena u tom pravcu, da se razmotri mogućnost da li je to izvodljivo i da li to može da bude.

Na kraju, živela Srbija i hvala vam na pažnji.

Imovinska karta

(Niš, 10.08.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Predsednik Gradska opština Pantelej Opština Mesečno 92728.00 RSD 15.07.2016 -