Jel sada u redu? Jel sada mogu?

Dakle, time je apsolutno povredio dostojanstvo Skupštine, time što je polemisao sa ljudima koji nisu tu i time što je unizio državu Srbiju nazvavši ju je apsolutno nenormalnom državom.

Dakle, za to možda vam je promaklo, možda niste čuli, ali sada vam ponavljam, a uzmite stenogram, zaslužuje najmanje opomenu i molim vas da se pridržavate Poslovnika. Hvala.

Povređen je član 106. stav 2.

Evo, vam ponovo povreda Poslovnika.

(Narodni poslanici opozicije dobacuju.)

Hoćete vi da reagujete ili nećete da reagujete?

Vi konstantno dopuštate. Evo, vam ponovo povreda člana 106. stav 2.

Pa, dokle. Pa, nije dobro, možda je vama dobro, ali nama nije dobro. Nama to nije dobro, dakle, da vi ni na koji način ne reagujete….

(Narodni poslanici opozicije dobacuju.)

Evo, pogledajte.

Da izignorišem Ćutu? El tako? Da li su to pravila kada vi vodite sednicu?

Nikakav problem nije, sve je u redu, sve vas razumem, samo mi recite, dakle, to su pravila koja važe kada vi vodite sednicu, može da se dobacuje i sve se to toleriše? U redu, razumeli ste.

Dobro, potvrdili ste to što ste rekli. Odlično! Ponovo niste reagovali da je Srbija nenormalna država. Pa, koliko puta treba to da ponovi da biste reagovali?

Dobro.

Ukoliko je to vaš stav da nemate problem sa tim i ne želite da reagujete na to da je Srbija nenormalna država, ja moram da kažem…

Izvoli, Jovanoviću?

Ja nisam Elvira Kovač, nemam problem da ti ćutim. Kaži? Kaži, Ćuto?

Što si sagnuo glavu? Izvoli. Šta je bilo? Hajde dobaci ponovo. Šta je bilo?

Hajde, smiri se.

Nauči da ne znači ne i prestani da mi se više obraćaš na taj način.

(Aleksandar Jovanović: Šta je ovo?)

Znači, prestani sa tim udvaranjem. To što dolaziš ovde ko zapaljeni tetreb, to je tvoj problem. Što si se na mene navrzao, čoveče? Rekao sam ti da nisam zainteresovan.

Rekao sam ti da nisam zainteresovan.

Znači, rekao sam ti da nisam zainteresovan. Prestani sa tim, čoveče.

Prestani sa tim. Stvarno ću te tužiti za seksualno uznemiravanje.

Prestani, bre, čoveče! Prestani!

Nemoj više to radiš.

Mani me i to prstima što mi pokazuješ. Nemoj, bre! Prestani!

Ja ne znam da protumačim te znake. To je tvoj neki, ne znam, govor…

Prestani, molim te.

Stvarno mi je neprijatno. Jako mi je neprijatno.

Ne mogu da se koncentrišem šta hoću da kažem kada kreneš tako da mi dobacuješ.

(Aleksandar Jovanović: Ok, razumeo sam. Nastavi.)

Hoćeš stati? Hoćeš prestati?

(Aleksandar Jovanović: Nastavi.)

Hoćeš prestati? Hoćeš? Hvala ti.

Dakle, gospodine Cakiću, vaše stvari u lokalnoj samoupravi rešavajte u lokalnoj samoupravi.

Kada dođete kod gradonačelnika Leskovca manji ste od makovog zrna. Ne postojite. Puzite ko kišna glista, a ovde, u Beogradu, daleko od njega, ste mnogo jaki, mnogo ste hrabri i svašta umete da kažete itd.

O radu institucija, pa to najbolje da tumače ljudi iz RFZO-a, gde ste radili do juče, da kažu o tome kako ste stručni. O kojim institucijama vi pričate, veliki genije pravni, gde nijedan spor za svoju instituciju u kojoj ste radili niste mogli da dobijete. Ni jedan jedini.

Pa, statistika nalaže da bar jednom dobijete. Vi ste i statistiku pobedili.

Tako ste uništili instituciju u kojoj ste radili. Zato vas se ta institucija i odrekla. Neće da vas vidi, a onda zloupotrebljavate drugu instituciju u kojoj vam radi supruga…

(Tatjana Manojlović: Vreme!)

… I uzimate presude, prvostepene presude. Prvostepene presude uzimate.

Prvostepene presude čitate, ne presuđene stvari čitate tako što vam je dostavila supruga koja je sudija.

Molim vas da reagujete. Ćuta Jovanović mi ponovo dobacuje nešto na seksualnu konotaciju.

Molim vas, prekinite ga da mi dobacuje…

Ćuto, molim te, prestani.

Molim te, prestani. Nemoj to da radiš. Stvarno mi je neprijatno.

Nemoj, nisi moj tip. Eto, ajde tako probaj da me shvatiš.