Meni je, moram da kažem drago zbog svega mlađih kolega, a dosta imamo mlađih kolega u poslaničkoj grupi koji su imali priliku da čuju kako su izgledali, to su se zvali referati na sednicama Saveza komunista Jugoslavije. Dakle, pripremi se referat, donese pa se lepo pročita, pa onda jedan drugom čestitaju kako je dobra bila diskusija, na šta je ukazao i tako dalje.

Sad mi smo došli u jedan paradoks i već sam o tome govorio, ali taj paradoks postaje sve veći da čovek koji je tražio na 14. Kongresu, jel Kongres bio? Da, oni su imali Kongres, 14. Kongresu Saveza Komunista Jugoslavije, održanom ovde u Sava Centru kad su se razbucali. Dakle, on je tada tražio da se zabrani da govore neki drugovi. Znači, on je u toj Partiji bio jedan ovako jedno radikalno krilo koje nije dozvoljavalo ni da se kaže ništa što nije na liniji partije a sad on nama uvodi demokratiju.

Dakle, pored ovih vojnih lica koji nam uvode demokratiju, koji su celog života govorili - razumem i staraću se, e sad odjednom ovi bivši funkcioneri Komunističke partije i kaže citat gospodina, kaže. "Moramo da štitimo partiju od drugova koji narušavaju njen ugled", a to je njegova čuvena rečenica na 14. Kongresu Saveza Komunista. I tako vam je to izgledalo kako je štitio, tako je partija i prošla. To je što se tiče tog dela.

Što se tiče razrešenja Bratislava Gašića, ja u ovom referatu nisam čuo ni jedan ozbiljan razlog za njegovo razrešenje. Čuo sa neke stvari koje su se ponavljale više puta ali ponavljam još jedno pitanje koje sam ponavljao često a za koje nema odgovora - ko je vas pošto ovde, zaista smo ko u "Kviskoteci", osoba A - ja govorim u ime ljudi sa ulice, osoba B - ja govorim u ime ljudi sa ulice i tako redom i svi govore u njihovo ime, ko vas je ovlastio da govorite u njihovo ime a oni neće vas očima da vide? Teraju vas sa protesta, ne daju vam da govorite, sakrivate se u poslednje redove, a vi uporno govorite u njihovo ime.

Dakle, dajte konačno da vidimo ko su ti ljudi koji su vas ovlastili da govorite u njihovo ime, pošto tog ovlašćenja nema. Dakle, zloupotrebljavate, kao što ste zloupotrebili tragediju sada zloupotrebljavate te ljude koji su zbog tragedije izašli na ulice ali dobro, to u nekom novom referatu možda ćemo se i na to osvrnuti. Hvala.

Nije to ni bilo sporno. Mislim, čovek je izašao za govornicu na 14. Kongresu.

Ja samo molim kolege da kad gospodin Veselinović govori ne dobacuju to da njegova stranka ima samo njega kao člana. Znači, ja sam svojim očima video još dvojicu. Ja sam svojim očima video dvojicu, bilo ih je dvojica na štandu, štand „Pokreta na preokret“, tako da nije tačno da je on jedni član svoje stranke. To nije tačno.

Što se tiče ovog svega drugog što ste rekli, pa odlično, hajmo onda na izbore, pa da vidimo da li ima ugleda ili nema ugleda. Idemo na izbore i da konačno to prebrojimo, da vidimo šta kaže narod.

Nervirali su se ovde jer je uvaženi, kaže, profesor, rekao da to nije tačno što sam rekao. Posle sam proverio, apsolutno je tačno i dobro sam citirao, mada sam propustio četvrtu tačku.

Dakle, ponovo kažem postoje dva načina da dođete na vlast. Jedno su izbori, drugo je revolucija i sada ponovo citiram Sen-Žista: „U revoluciji, ako hoćete revoluciju to znači da budeš spreman da ubiješ, da budeš spreman da budeš ubijen, da budeš spreman da ubiješ najboljeg prijatelja i da budeš spreman da ubijaš dok ne pobiješ sve svoje protivnike, a vi sad sami odlučite“. Za ova tri, još i verujem da nemate neki problem sa tim, ali za ovo drugo, da vi negde stradate, da vi zanokticu pocepate, za to verujem da imate i te kako problema. Zato i gurate te ljude ispred sebe da oni bave posao za vas, da oni šetaju, da i njih vodate po gradu da idu tamo ili vamo, a vi ćete onda da dođete da sednete u udobne fotelje i vi ćete ponovo da radite ono što ste radili u novosadskoj toplani, koju ste ostavili u dugovima od devet-deset miliona evra, koja ne može da se oporavi od vašeg odlaska. Imali ste situaciju da u sred zime nema grejanja, ali ste ovde nama držali predavanje kako treba da se radi, kako treba da se ponaša beogradska toplana itd.

Prema tome, hajmo mi lepo na izbore, skupite hrabrost, recite lepo hoćete izbore, nemojte se više kriti iza ovih ljudi, ne govorite u njihovo ime. Niste ni ove zahteve definisali sa njima, nego ste ih sami napisali uz dogovoru sa Šolakom, nego lepo na izbore pa da mi vidimo gde smo.

Ali, ne smete ni da spomenete izbore jer vam je rekao kolega vaš iz opozicije – ko spomene izbore, taj radi za Vučića. Sad se vi dogovorite ko je naš, ko nije, ko radi za nas, ko ne radi, ali na izborima ćemo pre ili kasnije utvrditi imamo li ugled ili nemamo ugled. Hvala.

Rekao sam to već jednom, i zaista se potvrdilo da nema dna, znači, nemaju oni granicu koju će preći u želji da na neki način steknu neki politički poen, bilo da se radi o Čika Đorđu, bilo da se radi o nekom drugom pokojniku, bilo da se radi o bilo kojoj drugoj žrtvi, tu su oni da to iskoriste da oni to na neki način zloupotrebe.

Desilo se tokom ove rasprave i da je u Bosni i Hercegovini jedno dete ubilo nekog učenika i pucalo u školi, desilo se to i u Hrvatskoj da se onaj jedan prvo zaleteo mercedesom u masu, a posle je uradio nešto drugo, desilo se svašta. Međutim, nijedna od tih zemalja u okruženju, ne pričam o svetu, nije imala opoziciju koja je od toga pokušavala da napravi politiku. To je samo slučaj u Srbiji. Samo ovi ljudi u ovom regionu su zloupotrebili smrt da bi pokušali da dođu na vlast. To niko drugi nije uradio, osim ovih ljudi koji sede preko puta mene.

Oni sada učestvuju u jednoj drugoj fazi. Treba ulickati i oprati lice čoveka koji je sa familijom opljačkao Trstenik. Na stotine hiljade evra izvukao iz opštinskog budžeta. Prema opštinskom budžetu se ponašao kao da je porodično gazdinstvo, ali sada baš od njega takvog treba napraviti lidera opozicije, njega treba prikazati ovde kao nekoga ko će da govori u ime svih njih i nemam nikakav problem. On takav i treba da bude na čelu svih njih, našla krpa zakrpu, ali ne može on da poziva ovde bilo koga da se priključi onome što oni rade, jer niko u Srbiji, apsolutno niko u Srbiji osim njih samih koji su nam ovde govorili da naša deca nisu kao njihova, koji su ovde urlali na nas zato što ne mogu da stignu na rođendane, koji su ovde najgorim uvredama vređali sve vreme i pravili tu neku razliku između njih koji su elita i nas koji smo plebs i krezuba stoka kojoj može da se kaže ko šta hoće. Dakle, ne postoji način da se bilo ko od vas pristojno i dostojno obrati ljudima, ne samo koji jesu u SNS, nego i koji podržavaju SNS.

Na kraju samo, gde se izgubila ona knjiga žalosti u koju se kažu nije upisao Aleksandar Vučić? Svedočila nam je jedna poslanica da je ona svojim očima to videla i da to nije bilo. Aleksić je govorio danima u medijima kako je to laž i fotomontaža, a onda kada se dokazalo je rekao kakve veze ima da li se upisao ili se nije upisao. Onda nastavlja sa tim, sada je važno da li se Ana Brnabić upisala. Nema kraja. Spirala laži. Neće prestati njihovi pokušaji da nasilno uzmu vlast. Neće prestati, ali je Srbija dovoljno jaka da se sa tim izbori, a na izborima ćemo videti, najpre onim u oktobru da li ga hoćete da lidera ili ne za lidera, a onda u nekim drugim izborima da vidimo šta kaže Srbija. Hvala.

Verujem da Mića Milakov nikada neće zaboraviti reči upućene kriminalcu iz Pančeva Novaku Filipoviću da treba da ga iseli iz Pančeva, jer se ne sviđa Mariniki Tepić kako piše o njoj. Verujem da će do kraja života da se osvrće preko ramena, posebno kada naiđu trenuci politički, kada ova politička opcija uzburka emocije toliko da počnu da misle da na ulici se obračunavaju sa svojim političkim protivnicima.

Zato mislim da kada već govorimo o tome šta ko misli, šta će ko da pamti, verujem da će Mića Milakov veoma dobro pamtiti te reči, jer Novak Filipović kao kriminalac i kao narko diler iz Pančeva je finansiran iz sredstava Pokrajinske Vlade, od tadašnje sekretarke za sport, uvažene koleginice.

Kažu briga za decu, gospodine Gašiću, njima je stalo, a vama nije. Vidite, oni su organizovali proteste, navodno i u prvom kontekstu to jeste bilo tako i veliki broj ljudi je zaista izašao da pokaže svoj pietet. Međutim, već na nekim od narednih skupova, oni su organizovali stendap komediju na Gazeli, da se ljudi smeju na skupu koji je posvećen sećanju na to da su neka deca stradala. Posle toga su organizovali žurku. To je bilo prethodne nedelje, a prošle nedelje su igrali kolo ispred Pinka. I to sve u žalosti. Vidite kako se žali gospodine Gašiću?

Najzad, kažu biće strašno ako Koluvija progovori, preživećemo mi Koluvijino svedočenje, ali ako progovore koke iz Morovića, nema nam spasa. Tada će se saznati svašta. Kada koke progovore, kada koke otvore svoje arhive, verujem da nema vlasti koja će to da preživi. Hvala.

Prvo, moram da kažem da je došlo vreme da u ovoj zemlji čovek mora dva puta da razmisli pre nego što umre, jer čim neko umre, tu je Aleksić i njemu slični da zloupotrebi tu smrt. Pa su tako i smrt čika Đorđa zloupotrebili oni isti koji se nisu udostojili ni da ga prime, ni da mu daju državljanstvo.

On je državljanstvo Srbije dobio pre tri godine. Kada vam je toliko bilo stalo do njega, što nešto niste učinili za njega dok je bio živ? Treba da vas je sramota. Da li može neko da ode sa ovog sveta, a da vi to ne pokušate da zloupotrebite politički?

I vi ćete da postrojavate ovde kada će da se ustane, a kada će da se sedne. Pa, neka vam ustaju i sedaju ovi vaši iza vas, ako hoće da vas prate, pošto ste se izgleda doživeli, da ste vi stvarno neki lider. To što vam je Šolak uvrteo u glavu, što ste se malo umili i očešljali, malo pustili bradu i vezali kravatu, vi stvarno mislite da ste vi neki lider? Hajde da vidimo kako ćete da pobedite Vuka Jeremića, za početak. Hajde „polovni buntovnik“ da umukne više.

Pričate o nekom Cicoviću. Kom Cicoviću? Vi ne znate ni kako se čovek zove koga hoćete da branite. Nije Cicović, Cicvarić. Promašili ste prezime. Bili ste s njim u emisiji pre dva dana, ne znate kako se preziva. I, onda, najluđe od svega, čovek je uzeo ovo, ovako, što su bacali prošli put, ne da je bacio, nego je bacio i gazio dvadeset minuta i Ustav i Poslovnik i sve moguće zakone ove zemlje.

On, čovek sudi, on presuđuje, on će da odluči. A, evo i komunistički gonič se smeje, njemu je nešto smešno. On presuđuje, on će da odluči ko je kriv, ko nije kriv. I to ko? Valjda na iskustvo računa, pošto je on dok je bio predsednik opštine Trstenik povredio, odnosno prekršio Zakon o budžetskom sistemu, Zakon o budžetu, Zakon o platama u državnim organima i javnim službama, Zakon o javnim nabavkama, Zakon o lokalnoj samoupravi, Zakon o finansiranju lokalne samouprave, Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o zaštiti životne sredine, Zakon o poljoprivrednom zemljištu, Zakon o komunalnim delatnostima, Zakon o udruženjima, Zakon o sportu, Zakon o javnom dugu i druge podzakonske akte. Sve zakone koji se odnose na lokalnu samoupravu je kao predsednik opštine povredio i on nama drži predavanje? On je simbol slobode, on je simbol pravde? Čovek koji je priznao da je lopov, a sud ga osudio da je lažov i to vam je lider? Alal vam lider.

(Radomir Lazović: Poslovnik.)

Član 107, dostojanstvo Narodne skupštine.

Zaista je povređeno dostojanstvo, gospodine predsedniče, i dobro je da ste reagovali, ali trebali ste odmah na tu rečenicu da nam sada lekcije dele oni koji nisu bili u stanju da se okupe ovde da daju kvorum da počne uopšte ova sednica.

Sa druge strane, ja ne znam, danima odugovlače, danima odugovlače da bi onda posle nas optuživali da mi zapravo nešto ne želimo, da mi ne znam ni ja šta i da vodimo, kaže, argumentovanu raspravu.

Ja ću samo podsetiti još jednom na argumente koje smo čuli. Bratislav Gašić nije kriv, ali jeste kriv i ako nije kriv treba da podnese ostavku, ima lošu karmu, taličan je, baksuzan je. To je argumentovana rasprava koja je dolazila sa one strane.

Molim vas samo da ubuduće kada krenu sa one strane da vam drže te lekcije reagujete odmah i da poštedite i Skupštinu i sve nas takvih lekcija, jer zaista, siti smo toga već posle ovih dugih nekoliko nedelja. Hvala.

Ovo sad već, ušli smo u novu fazu koja stiže iz ove stranke. Dakle, prvo smo imali karmu i natalne karte, ali sad smo došli dotle da ministar dobija direktan poziv na samoubistvo. Znači gde ona kaže da bi ministar trebalo da se ubije, da je u nekoj zemlji ministar bi se ubio i to je sramota jedna, ali od ove gospođe nas ništa ne može iznenaditi.

Gospodine Martinoviću, pošto verovatno ne znate s kim imate posla, ja ću vas ukratko upoznati sa tim šta smo imali u poslednjem napadu histerije ove žene, koja je ovde u stanju lakog nervnog sloma urlala jedno 15 minuta prilikom čega je rekla da naša deca nisu kao njena deca, da njena deca osećaju bol i patnju, a da naša to ne osećaju, jer ja sam pitao šta to znači da naša deca to ne osećaju, a ona viče - ne sa druge strane, tako da znate, da je to osoba koja je na brutalan način koristila celu ovu tragediju oko „Ribnikara“ da bi onda utvrdila da ona zna kako izgleda Knjiga žalosti u „Ribnikaru“ i da se Aleksandar Vučić nije upisao u tu knjigu…

(Marina Lipovac Tanasković: Nije.)

… i evo ponovo kaže - nije, iako je dokazano sa više fotografija, ali to ne vredi, tu racio ne pomaže. To je stvar vere i kao što ne možete nekome veru da osporavate ona veruje žena u ne ono što vidi, nego ono što ona oseća valjda.

Sada kada vidite sa kakvom se osobom mi ovde raspravljamo i sa kim vodimo raspravu, onda vam je jasno kakve frustracije rađa sukob u Narodnoj stranci o kojoj ste govorili.

Vidite, teško se oni nose sa tom unutarstranačkom borbom, sad se treba opredeliti, pa ako promaši šta će biti, hoće li dobiti novi mandat, da li će Aleksić dati mandat ili će Vuk dati mandat ili neće dati nijedan mandat i to rađa frustracije da ljudi ovakve bljuvotine bez ikakve ograde, bez ikakve granice iznose kao dobar dan i još se smeškaju na sve to.

E, vidite to je dno koje će ostati i u toj stranci i kod osobe koja je govorila bez obzira bio predsednik Aleksić ili Jeremić, jer to više nije ni do stranke, to je do ličnosti, a ličnost je dokazala i poziva na samoubistvo.

Ja se samo pitam - da li bi se u tim zemljama u kojima važi kodeks časti ubio i poslanik koji je brutalno slagao da se predsednik države nije upisao u Knjigu žalosti ili bi ostao da se smeje sutradan i da kaže - pa i nije? Hajde da o tome raspravljamo? Hvala.

Član 106. stav 2. – Niko ne može da prekida govornika ni da ga opominje, osim predsednika Narodne skupštine u slučajevima predviđenim ovim Poslovnikom.

Mi smo ponovo imali eho sa „Gazele“. Dakle, istog onog poslanika koji nije smeo da pogleda u pravcu Bratislava Gašića kada je govorio u ime svoje poslaničke grupe, istog onog poslanika koji nije smeo da spomene Bratislava Gašića ni po imenu ni po prezimenu ni po funkciji. Kako je koleginica Đurić dobila reč, on je počeo da urla. Ovaj put nije groktao, doduše, i to je nešto ako može da se pohvali, eto to, ali je sve vreme dobacivao, sve vreme pokušavao da bude interesantan, sve vreme pokušavao da na neki način prekine njeno izlaganje.

Vi ste u jednom delu reagovali, u drugom delu niste, pa vas molim da reagujete svaki put iz prostog razloga što ako budete reagovali svaki put, onda će i te opomene koje zaista moraju konačno da dođu na dnevni red dolaziti mnogo brže, jer ovako oprostite 4-5 puta, onda peti put reagujete. Ja razumem toleranciju i prihvatam je, ali zaista ovo se sada pretvara u farsu.

Dakle, ovo što je danas radio Aleksandar Jovanović napadom na Bulatovića, šetanjem po sali, ovo stvarno ni u birtijama više nema.

Ja vas molim i obezbeđenje da reaguje, dajte tog čoveka više, vodite ga negde na lečenje, na trežnjenje, na šta god bilo, ali mi se sada zaista osećamo kao poslanici da smo kao zarobljeni u onim disfunkcionalnim porodicama, nažalost, koje postoje, u kojima neki otac alkoholičar maltretira ženu i decu. Tako nas 200 ovde maltretira jedan alkoholičar, koji dođe pijan ovde i pravi cirkus.

Dakle, dajte to više da se reaguje, oduzeta reč, to je u redu. Izbacite ga više sa sednice na prvu narednu potrebu da ovo radi. Molim vas reagujte. Hvala.

Videli ste sada široko znanje ovlašćenog predstavnika koji kaže – eto, i Guzenbauer je bombardovao Srbiju. Guzenbauer je bio kancelar Austrije od 2007. godine do 2008. godine, ali nema veze. Aplaudiraju ovi što više znaju još od njega. Oni još bolje znaju, bravo ala si im rekao, tako da nema veze.

Gospodine Gašiću, koliko ja vidim ovo se već sad pretvara u mučenje i maltretiranje.

(Srđan Milivojević: Loše vidiš.)

Možda loše vidim, ali odlično čujem opet neke zvuke sa Gazele.

(Srđan Milivojević: Cvijan.)

Cvijan, nije Cvijan sa Gazele, ali onaj ko je obećao da će na Gazeli da sačeka ispunjenje zahteva, ja verujem da još tamo leže u nekom džaku za spavanje i čeka momenat da se zahtev ispuni, jer ne verujem da je tolika bitanga da je obećao ljudima da će da sedi sa njima do ispunjenja zahteva, onda se pokupio, pa otišao.

Dakle, kao što vidite nema ovde, gospodine Orliću ja vas molim da pogledate ovog što sad diže noge na stolicu, ovog ovde što je ponovo otišao iz mesta koje mu je odlukom Administrativnog odbora dodeljeno, seda ponovo na mesto koje nije njegovo i sada dižu noge na stolicu. Molim vas pogledajte ovo. Ovo je sad stvarno već…

Ovo više nije vređanje Skupštine, ovo je ponižavanje Skupštine, šta ovaj čovek radi.

To što je on pijan to je za njega problem, ali sad postaje problem za sve nas, jer ovo stvarno u ozbiljnim kafanama se hvata za gušu i tera napolje, a u Skupštini izgleda moramo da tolerišemo ovog da nas maltretira po ceo dan. Ja vas molim da se reaguje, evo obezbeđenje neka ga vrati gde mu je kartica.

(Aleksandar Jovanović: El mora tako? Čemu sve ovo?)

Ne mogu da govorim zaudara alkohol dovde. Znači, ne mogu da govorim. Stvarno hajde, vrati se tamo gde si, pa truj ove malo bliže u okolini.

(Aleksandar Jovanović: Može to i lepim rečima.)

Može, prema ljudima koji zaslužuju možemo, prema vama Jovanoviću ne može, jer vi drugi jezik ne razumete. S vama se razgovara onako kako razumete, mada trenutno koliko je sati ne razumete vi ništa.

U svakom slučaju gospodine Gašiću, nema razloga ni jednog koji oni mogu da navedu novog. Oni stari su svi do jednog bukvalno u paramparčad raspršeni odgovorima i argumentima, ostali su još da vise u vazduhu kao jaki argumenti, karma, taličnost, odnosno maleroznost, mada u istoj osobi kontraverzna ličnost verovatno, pa istovremeno i malerozan i taličan, ali ozbiljnih argumenata nema i mi sada bukvalno moramo da budemo žrtve nečega što je prepucavanje unutar opozicije ko će da bude interesantniji i kome će više da lupaju po ramenu na narednoj šetnji i ko će na narednoj šetnji možda uspe da se primakne mikrofonu da nešto kaže.

U tom kontekstu ja neću dalje odgovarati ni na šta da ne otvaramo nove replike, što je rekao gospodin Martinović, važni zakoni nas čekaju da radimo neke ozbiljne stvari, da ostavimo ove nek se ispucaju, što imaju neka kažu to što imaju. Odgovaraću naravno na svaku uvredu, svaku stvar koju budu rekli da je vredi odgovarati, ali ćemo svakako gledati da ovo ubrzamo koliko je do nas, jer da je do njih mi danas ne bismo ni započeli raspravu, jer ih je bilo manje od 30 u sali.

Pošto nema više argumenata, sada se citiraju knjige Vojislava Šešelja, sada se čita ne znam ni ja šta sad, sad se istražuje ko je šta rekao u prošlosti, bez ikakvog smisla, bez ikakve logike, bez ikakvog reda, samo tako eto da se kaže. Ovaj se šeta po sali, nosi neke slike, bazdi, zaudara, pijan, onaj viče, onaj dobacuje, onaj se svađa, u šta se ovo pretvorilo, ja stvarno ne mogu da verujem.

Dakle, ja vas molim samo, gospodine predsedniče i da time zaključim, dakle da primerite mere do kraja. Ako je Administrativni odbor doneo odluku o tome ko gde sedi u sali, onda ta odluka treba da se primenjuje, ako neće da primenjuje sam neka ga obezbeđenje odvede tamo gde mu je mesto. Ako neće da sedi, neka izađe napolje, neka baulja hodnicima, neka radi šta god hoće, nek legne, nek spava, samo neka nas više ne maltretira. Stvarno više postaje zamorno, nije problem, nego je zamorno. Dakle, kao kada vas pijan čovek uhvati u kafani pa vas gnjavi, pa vas gnjavi, a vi ne možete da pobegnete. Znači, to je osećaj koji mi imamo.

Ne znam koliko su ovo kamere uspele da zabeleže i da li je zvuk uspeo da dopre do mikrofona nečijeg, da poslanik koji je malo pre govorio, viče – Gašića pomenuo nisam, a Gašić je tačka dnevnog reda.

Moram s tim u vezi, prvo gospodine Gašiću vama da odam veliko priznanje kako ste uspeli da uokvirite, da ne kažem neku težu reč, Kruševačku opoziciju. Oni ne traže kao ovi drugi da ih gledate, oni ne smeju ni da pogledaju u vašem pravcu, ni da vas pomenu, ni ime, ni prezime, ni funkciju, ni ništa, aluziju ne smeju da naprave. Tako da je vrlo zanimljivo.

Što se tiče ovog drugog dela, dakle, ne mogu sada sve to, isto ovo slušamo milion puta, ali bili ste prisutni, kada je prošli put takođe govoreno o tome da je SNS organizovala skup u Novom Sadu zbog Velike Ivanče. Dakle, već sam govori, pa nije tako, igrom slučaja vi ste o tome čitali u novinama, a ja na tom skupu govorio. Dakle, tada je vaš lider Bojan Pajtić želeo da usvoji deklaraciju da je Vojvodina ugrožena od Srbije i to na dan 10. aprila, na dan osnivanja NDH. To je bio razlog njegovog, a pošto vidim da uvaženi Vladeta Janković uzdiše, tako da je i DSS učestvovao na tom mitingu i upravo u ime DSS sam govorio na tom mitingu, ali dobro, on je sada prešao na neku drugu fazu bavljenja politikom, da nam prepričava tračeve i onoga što je pročitao u novinama. To je ozbiljna degradacija, ali kada vidimo kakav im je lider, nije ni čudo što su im doktori nauka takvi.

Najzad, što se tiče glasova koji mi se pričinjavaju, ne čujem glasove, osim onog dopiranja sa Gazele, jer ja verujem kada neko častan kaže, ja sam ovde sa vama dok se ne ispune zahtevi, da taj nikada neće otići i prosto ne mogu da verujem da neko može da napusti ljude koje je pozvao da blokiraju Gazelu, ali moguće da mi se pričinjavaju razni zvuci ovde. Imali smo groktanje, imali smo svašta ili što kaže narodna pesma – kuče laje, a ja mislim ti si. Hvala vam.

Niste me čuli.

Ja sam rekao da sam ja govorio i dva puta govorim da sam ja govorio, u ime stranke u kojoj smo tada bili i vi i ja.

(Vladeta Janković: Sramota me toga.)

A tek mene, ne mogu da vam opišem. Posebno kada je uvaženi Sima Avramović otišao posle vas u Vatikan pa kada sam čuo šta je posle vas zatekao, od sabranih dela „Džonija Vokera“ pa svega ostalog. Ja sam o vama imao mnogo drugačije mišljenje. Mada mi je Duško Budišin još davno govorio da ste kao sekretar Komunističke partije proganjali ljude na Filozofskom fakultetu, da ste uništavali mnoge karijere, da ste vi, pošto ste me jednom prilikom nazvali konvertitom, vi ste onda prakonvertit koji je od komuniste postao veliki demokrata ali se sada izgleda vraćate na osnovna podešavanja pa bi sada da proganjate naprednjake, jer ste na kraju karijere, pa da završite onako kako ste počeli, jednim komunističkim…

Đurđica, ti dolaziš na red, nemoj da si nestrpljiva.

… da završite karijeru kako ste je i počeli.

Prema tome, i to malo što sam imao, posle onoga što mi je Sima Avramović rekao, verujte mi, potpuno sam promenio.

Delimo isti stav o zajedničkom bivstvovanju pod istim krovom. Žao mi je što sam ikad u životu sa ljudima poput vas imao bilo kakvih zajedničkih kontakata, ljudima koji su na sav glas pljuvali Dragana Đilasa a onda bili njegovi kandidati za gradonačelnika, ljudima koji su slagali brutalno, kako kažete – presna laž, da ih je za mesto gradonačelnika Beograda podržao Vojislav Koštunica, iako to nije uradio. Čovek koji je slagao sve što je mogao, a onda, kao šlag na tortu ili jagoda na šlagu, uvredio ljude koji žive u Borči ili Marinkovoj Bari, jer oni nisu dostojni njegovog prisustva i njegove pažnje, pa će da im pošalje onaj ružni spomenik Stefana Nemanje. I vi nekom nešto da kažete! Vi ste hodajuća sramota za sebe, pre svega, i za sve koji vas okružuju!