Članovi 106. i 107, dakle, da govori o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres i govornik je dužan da poštuje dostojanstvo. Takođe, član 107. stav 2. – nije dozvoljeno neposredno obraćanje drugom narodnom poslaniku, korišćenje uvredljivih izraza itd.

Ovo što ste sada imali prilike da vidite, ovo je bilo gospodsko vređanje. Pošto kad ja njima odgovorim na način, a neću im sada odgovoriti, evo da ih prosto častim ovog puta, na način na koji su zaslužili, onda oni su svojim medijima kukaju jedno šest dana i plaču i prave specijalne emisije – joj, Milenko nas vređa, vidite šta nam je rekao. Onda stave naslov, kaže – Jovanov prostački vređa opoziciji. E, ovo sad što ste imali priliku da čujete, e ovo je to gospodsko vređanje. Vi ste gubavci, vi ste skakavci, vi ste ovo, vi ste ono, to je, termiti, to je otprilike gospodsko vređanje. A kad ja njima kažem da su žuti ološ, da su ne znam ni ja šta, kad kažem onom da je raspala pijandura, kad im kažem takve stvari, e to je onda prostačko vređanje. Eto, to su te dve jako različite stvari, jer ovo ovako radi elita, a ovako radimo mi krezubi naprednjaci, koji eto tako ne znamo kao elita ovako uredno, lepo i gospodski da vređamo, nego ovako prostački, kako jedino umemo.

Neću tražiti da se izjasni Skupština o ovoj povredi Poslovnika, ali vas molim da ubuduće upozorite poslanika, koji očigledno nije u stanju da se kontroliše, do kasno je radio sinoć, a danas ne može da potrefi tačku dnevnog reda i onoga što uopšte raspravljamo, ne može da objasni svoj amandman, pa ga molim vas korigujte, da proba da se uokviri u ono o čemu raspravljamo. Hvala.

Vrlo kratko.

Ovu tiradu zaista ne vredi ni komentarisati, ni nešto preterano obraćati pažnju, posebno kada dolazi od ljudi koji svog predsednika stranke nisu uspeli da zaštite, niti su hteli da ga zaštite i koji su o svom predsedniku stranke počeli da se brinu tek onda kad su njihovi saradnici, njihovi prijatelji, oni koji su zajedno sa njima ulicama hodali, kojima su pomagali da legalizuju svoje poslove u asfaltiranju puteva po Srbiji, tog istog predsednika stranke ubili.

Tako da, to je tema na koju najbolje da oni koji su sada držali predavanje ćute. A koliko sve ovo ima veze sa amandmanom, to je posebna tema koja pokazuje licemerje upravo na način na koji ste vi, predsedniče, maločas rekli. Dakle, sve ono što oni rade je samo njima dozvoljeno, a sve ono što neko drugi u manjoj meri uradi, e to je strašno i to je neprihvatljivo. I tome prisustvujemo cele nedelje. Evo, šest dana kukaju i vrište u Šolakovim medijima kako ih, kako kažu, prostački vređam, a oni nas vređaju gospodski. Pa, sad, oni nas vređaju gospodski i to je u redu i to nije za osudu, a ja njih vređam prostački kad im odgovaram na njihove uvrede i to je za osudu i za zgražavanje.

Nema kog pajaca nisu izvukli iz bunara da kaže nešto loše za sve ono što su doživeli ovde u Skupštini, jer očigledno da im baš ne ide onako kako su zamislili da im ovo bude govornica na kojoj će oni da poentiraju, pa malo dobijaju negativne poene zbog svega što rade, a onda je kriv onaj ko im odgovara.

Dakle, nema veze sa dnevnim redom, nema veze sa amandmanom, a nema veze ni sa potrebom da oni štite bilo koga, jer onoga koga je trebalo da štite, ne da nisu zaštitili, nego ga isturili ko glinenog goluba. Hvala.

Nikada Aleksandar Vučić nije izjavio ovo što govori onaj koji se malopre obratio. Nikada nije to rekao, niti je to istina. Radi se o laži koju je objavio onaj opskurni Brkićev „Tabloid“, a sada, pored toga što često zastupa Veljka Belivuka i njegovu odbranu, ovde u parlamentu vidimo da nam prenosi i članke iz tog „Tabloida“.

Međutim, jeste bilo slavlja i zalivanja kada je ubijen Zoran Đinđić, slavili i zalivali šampanjcem su oni koji su formirali Vladu posle njega, a u Skupštini su se ponašali tako da samo što zapevali nisu kada su tu Vladu formirali, e tako su bili u žalosti i tako im je bilo teško.

Još jednu stvar da shvatite, nismo isti. Vi slavite smrt. Vi ste puštali balone od sreće kada je umro Slobodan Milošević. Ne postoji normalan čovek koji može da se raduje bilo čijoj smrti. Vi ste organizovali slavlje i puštali šarene balone kod spomenika Knezu Mihajlu, dakle na Trgu, zato što ste slavili nečiju smrt. Vi koristite svačiju smrt i kao što sam vam rekao jednom, sada vam govorim ponovo, za vas su daske mrtvačkog kovčega daske koje život znače. Na tome vi gradite sve dalje što radite. Vi samo smrt očekujete, samo smrt proslavljate. To nikom pre vas nije palo na pamet niti će pasti na pamet i izuzmite nas iz toga, niti je ko slavio, niti se ko radovao.

Naprotiv, vaša služba, pošto brinete o tome ko koga prisluškuje, je prisluškivala Aleksandra Vučića i postoji razgovor, stenogram razgovora njegovog sa Vojislavom Šešeljem, gde govori vrlo loše o tome kako je i šta se dešava u Srbiji i zašto je imao negativan stav prema svemu što se desilo, kada se desilo ubistvo Zorana Đinđića, a vas baš briga za činjenice, nego ćemo da lažemo, da lažemo, da lažemo, a onda će valjda neko poveruje da je to stvarno istina. I vi, i „Tabloid“, i Brkić, i svi ostali ćete milion puta da ponovite laž u nadi da će postati istina. Neće.

Evo, vidite kako to ide, kad nemate šta drugo, onda izmisli i slaže i sad ja treba da objašnjavam gde sam ja to puštao, kakav balon na Kalemegdanu? Na kom sa ja to Kalemegdanu puštao balon?

(Srđan Milivojević: Prvi si bio.)

U životu, ali šta ima veze slažemo i nema veze. Na kom, gde? Koja je to akcija? Tad sam bio u DSS. Jesam. Koja je akcija DSS slavljenje smrti Slobodana Miloševića. Kad? Ikad? Ne, to ste vi radili. To ste vi radili i to nikom drugom u ovoj zemlji osim vama napamet palo nije. Nikada nikome pre vas, ni posle vas.

Što se tiče oružja u PS u Majke Jevrosime, znate ja verujem da su neki zaboravili. Evo, ja ću da ih podsetim. Znate, bio je rat u ovoj zemlji. Da, bio je rat i policija je imala obavezu da suzbija terorizam na Kosovu i Metohiji. Jeste čuli za to?

(Srđan Milivojević: Iz Majke Jevrosime?)

Znate, niko nije, pa da iz Majke Jevrosime su odlazili na Kosovo i Metohiju.

Iz Kikinde su odlazili na Kosovo i Metohiju. Dođete u PS Kikinda i vidite tablu sa policajcima koji su poginuli PU Kikinda na Kosovu i Metohiji, ubijeni od šiptarskih terorista, da.

Ali, postoji jedna druga stvar. Ja razumem da vi ne razumete da su u ratu neki koristili oružje proti OVK, jer ste vi u tom ratu koristili isključivo lokatore, to je bilo vaše oružje, protiv sopstvene države i za korist NATO pakta.

Ista meta, isto odstojanje. Dakle, o amandmanu ništa, o gomili gluposti iz njihovih, Šolakovih medija, svašta po malo. Dakle, ta teza koju podmećete stalno kako Aleksandar Vučić napušta SNS, dakle čovek je sam objašnjavao da nije tačno, ali ne vredi to. To jednostavno ili ne mogu da razumeju ili ne razumeju ili neće da razumeju, ali je lepo objasnio šta jeste, a šta nije.

Interesantno je da nam predavanje o tome ko je koga prisluškivao drže oni u čije vreme je brat predsednika Republike organizovao prisluškivanje ovde u Srbiji.

(Nataša Mićić: Zvali su ga „čika Pera“.)

Ne, nisu ga zvali „čika Pera“, sam je sebe nazivao „čika Pera“. Zvali su ga „Ranko manijak“, Ranko Tadić zvani „Ranko manijak“, koji je na brodu pored Nebojšine kule imao kompletnu tu aparaturu za prisluškivanje, pa je tako prisluškivao, pazite sada ovo, ministra inostranih poslova sopstvene Vlade koji razgovara sa ambasadorom u Moskvi, u tom trenutku Milanom Roćenom, prvim savetnikom Mila Đukanovića i čovekom koji je uspeo da izboksuje tu podršku Rusije za nezavisnost Crne Gore.

To vam je onaj čuveni razgovor u kome Vuk Jeremić kaže kako je on majku Srbiji, Roćen Crnoj Gori ili obojica SR Jugoslaviji ili Srbiji i Crnoj Gori, šta je već bilo. E, tako vam je izgledala zemlja. Ali, u to vreme su ćutali, skladištili ono što su skupljali i prisluškivali i to im je bilo sve potaman. Sada odjednom više nije.

Tako da što se Aleksandra Vučića tiče, nemojte da brinete. Rekao sam već jednom, vi svog predsednika niste bili u stanju da zaštitite. O našem nema potrebe da brinete. Nema potrebe ni toliko da lažete, sve se zna.

Ono što je posebno važno za vas, biće tu i pobeđivaće vas i u narednom periodu na isti način ubedljivo kao što je to bilo u prethodnom periodu. Tako da,+ samo polako. Da li će to biti u ovoj ili onoj formi, SNS pred sobom ima sada ozbiljan zadatak, dakle, da logistički da sve što može tom novom pokretu koji će da nastane, na čelu će nadam se biti Aleksandar Vučić, a onda ćemo da se ogledamo, Bože zdravlja, možda već ove godine, pa da vidimo sve to o čemu pričate šta narod kaže o tome. Bojim se da ćete Skupštinu gledati sa razglednice. Možda ćete tada moći porukama da dajete savete vašim kolegama ako neki od njih se pojavi ovde, šta da govore. Nećete moći da budete lider ovako direktno i in vivo kako trenutno radite. Hvala.

Mi ovde imamo jedno osnovno nerazumevanje politike kao takve sa jedne strane, a sa druge strane u ovom slučaju imaju jedno tendenciozno tumačenje neke stvari.

Dakle, nikakve koalicije između SNS, SSP i bilo koje druge stranke, osim onih koje su sa nama u predizbornoj ili postizbornoj koaliciji, nema. Međutim, razumem da onaj ko je stalno u nekoj koaliciji u svemu vidi koaliciju. On je pola čovek, pola koalicija. Znači, nema dana na političkoj sceni da nije bio u nekoj koaliciji.

Sada pogledajte šta kaže njegov poslednji koalicioni partner. Kaže o njemu sledeće – te neke koje ste spomenuli, mislim da nema promiskuitetnijih ljudi, mislim da su bili sa svima na ovoj političkoj sceni. Znate kada ste sa DSS 2016. godine, pa sa Radulovićem 2018. godine, pa sa Savezom sa Srbiju, Đilasom i Jeremićem 2019. godine i 2020. godine, pa sada sa Žikom Gojkovićem, kako biste vi to nazvali ako ne kao neku vrstu promiskuitetnog ponašanja. Možda je to i legitimno, za mene nije. Kaže poslednji partner koalicioni. Dakle, ja tako teške reči nikada neću upotrebiti. Ima čovek pravo da svoju stranku uvezuje u koalicije spram sopstvenih nahođenja. To je potpuno legitimno, ukoliko je danas saglasan sa Radulovićem, sutra sa nekim drugim, to je njegova stvar.

S druge strane, to ne znači da treba u svemu što vidi oko sebe da vidi nekakve koalicije. I sada pazite, potpuni hit svega, dakle, on lično bio predmet napada jer je u toj jednoj koaliciji sa SNS-om od strane onih koje danas on napada da su u tajnoj koaliciji sa SNS-om, a istina je da ni jedni ni drugi nisu ni u tajnoj ni u javnoj koaliciji sa nama, nego vode ljudi svoje politike kako misle da treba, neke su ovakve, neke su onakve, na to imaju pravo i niko ih za to niti kritikuje, niti na koji drugi način to dovodi u pitanje.

Dakle, ja neću reći da se radi o stranci ili lideru koji je politički promiskuitetan, to bi možda zvučalo i malo bez veze i malo i ova izjava koju sam pročitao zvuči kao da se neko obraća supružniku, bilo muškog ili ženskog pola, dakle, po onom principu sa svima si bila, svi su te imali i tako ta varijanta. To neću reći kolegi, ali ću reći da u svakom slučaju nismo u koaliciji i da ne treba u svemu da traži koalicije, a to što je on stalno u nekoj koaliciji je njegova odluka i ne treba da tako posmatra sve ostale. Hvala.

Ovo je vrlo jedna zanimljiva sada teza i kao i uvek što je logičan i konzistentan u svojim tezama, tako je i sada. Dakle, kada on pravi koaliciju sa DSS-om, pa sledeće godine sa Radulovićem, pa sledeće godine sa Đilasom, Jeremićem, Lutovcem i ostalima, pravi Savez za Srbiju, on ostaje dosledan i nije menjao svoj program, jer je on moćan, jak, stabilan i nema promena. Znači, kada ide od liberala do ne znam ni ja čega, on ostaje dosledan, on ostaje u svojoj politici i tu nema promene. Ali kad nemoćni, mali SNS uzme koalicionog partnera kao što je, ne znam, neka druga stranka koju je navodio ovde ili bude u komunalnoj koaliciji, kako je to rečeno, u Novom Sadu, i koja je rasturena, uzgred budi rečeno, e onda SNS nema ideologiju, jer se SNS kao slaba stranka utopio u te male stranke.

Dakle, on veliki kad uđe u koaliciju sa Đilasom, pa zajedno napadnu saobraćajne znake u Beogradu, pa ih lome tamo, pa se saobraćajni znaci brane od njih, pa je to čitava bitka bila oko saobraćajnih znakova, e on je tada sprovodio svoju politiku. A mi, znači, kada smo na listi sa Srpskim pokretom obnove, ili ne znam ni ja kim, mi gubimo svoju politiku.

Koliko ovo ima logike, to sad vidite sami. Neka to ljudi koji ovo slušaju sami razmisle. Ono što je tačno to je da je uvek u koaliciji, da se samo jednom njegova stranka merila svojim imenom i prezimenom kao samostalno. To je daleke, daleke 2012. godine. Dakle, kada je na tim izborima, 2012. godine, postigao jedan drugi kandidat, koji više nije kod njih u stranci rezultat koji nikada više nisu ponovili, na predsedničkim izborima, Vladan Glišić. Dakle, rezultat kome nikada više nisu se ni približili, ali su ga uz put izbacili. Onda, do dana današnjeg na svakim izborima u nekakvoj koaliciji. Ovakvoj, onakvoj, ovoj ili onoj, ali uvek u koaliciji, uvek sa nekim.

Kao što rekoh, pola čovek pola koalicija.

Hvala.

Dakle, ponovo podvale. Tu doskočicu „ako ne možete da me nadgovorite, onda me nadćutite“ ste ovde u ovoj Skupštini negde 2006, 2007, 2008, 2009, 2010. godine već imali prilike da kažete. Lepo što nas podsećate na to, nije loše, ali ono što je loše to je sve ostalo, da se osim toga, osim te doskočice koja zaista deluje onako interesantno, sve ostalo je katastrofa. Sve ostalo je izvrtanje.

Dakle, vi stvarno mislite da upornim ponavljanjem izmišljotina i vašim tumačenjem reči predsednika Vučića možete nekoga da ubedite da nije istina ono što je čovek čuo svojim ušima i ono što je predsednik rekao, nego ono što vi tumačite? Vi stalno tražite da neko odgovara ne za ono što je rekao, nego za ono što vi kažete da je neko rekao. Vi ne tražite da neko odgovara za ono što je uradio, vi tražite da neko odgovara za ono što vi kažete da je neko uradio. Vi šta kažete, šta kaže Milovan Brkić, šta kaže onaj Popović i ostali.

Dakle, ljudi sa vrlo bujnom maštom koji tako izmišljaju gluposti sada svaki dan treba objašnjavati šta je ovo, šta je ono. Apsolutno to nije rekao, apsolutno nije rekao to što govorite vezano za „Beograd na vodi“.

Dakle, bila, pa rekao da ne, rekao je da je on organizovao celu izgradnju „Beograda na vodi“, da je to bio deo koji se njega ticao i da je to bio projekat koji je on podržao i to je ono što jeste suština toga, da vi danas možete da vidite razliku između onoga što je bilo kada ste vi bili na vlasti, kada su bile udžerice pune narkomana, špriceva i svega ostalog i danas kada imate jedanu od najlepših promenada u Evropi, a svakako i jedan od najlepših delova grada.

Sad, ono gde je kvadrat bio nula dinara, gde su bile zmije, udžerice, narkomani, šine i ne znam ni ja šta, e to je bilo sjajno, a ovo sada ne valja. Koga vi obmanjujete? Vi stalno terate ljude da veruju ili vama ili svojim očima i onda se čudite kako prolazite.

Ponovo vam kažem, ta priča o SNS nije nešto što vas treba da zanima. Evo ga, on čovek ode, niti ima razlog da sluša. Moja replika onda ako čovek nije tu, kome repliciram? Stvarno nema smisla, izvinjavam se.

Znači, vaša televizija, televizija u vlasništvu vašeg gurua Dragana Šolaka utvrdila je da je izvučeno iz konteksta, to što ste pričali o 100 muslimana, da izvučeno je iz konteksta, jer imate ceo stenogram gde Nebojša Leković govori jedno, Aleksandar Vučić odgovara drugo, a vas baš briga, kao što vas baš briga i za Beograd na vodi.

Ali, pazite ovo gospodine Orliću, ovo je sada jako interesantno. Vidite koliko ste salvu, bujicu reč čuli o Beogradu na vodi, e onda dođe Viola von Kramon u Beograd, dočeka je upravo prethodni govornik i gde se slikaju, pa u Beogradu na vodi. I evo, slika Beograd na vodi, oni poziraju i za one velelepne zgrade.

Jel vidite kako to ne valja? Jel vidite kako je to ružno?

Doduše, u međuvremenu je malo smršao, ali to je on, to je ta figura, to je ta faca, to je, nema ko drugi nego on. Ovo je on. Ovo je pored njega Zelenović, pa Viola von Kramon, pa Dobrica i ovo su neki, što kaže, Bata Stojković, da ne ponavljam sada, a neki na bicikli, ali sve jedno.

Ono što je poenta, to je da vidite kako oni svoje patrone iz EU znaju gde treba da odvedu, šta je najlepši deo Beograda. Možda bi ih oni vodili u one udžerice, koje su, kažu, neki posećivali u to vreme dok su bile udžerice, dok je tamo bilo stecište skupljanja svega i svačega u Beogradu, ali sumnjam, jer takvih slika nema, ali slika sa Violom von Kramon u Beograd na vodi postoji.

Prema tome, i oni su vrlo dobro svesni da je to dobar projekta, da je to projekat kojim se treba podičiti pred strancima i zato je nisu odveli nigde drugo nego baš Beograd na vodi da se tamo slika.

Prema tome, oni negde u dubini duše, kada sklonite ovo što moraju da kažu zato što je Šolak tražio, zato što im trebaju glasovi, dakle, kad to razgrnete onako, oni u dubini duše znaju da je to dobro i vole da odu tamo, slikaju se tamo i svoje najvažnije goste u Beograd na vodi vode da ih slikaju i da ostane ovekovečeno, da ostane uspomena, ono pozdrav iz Beograda pored Beograda na vodi. Hvala.

(Radomir Lazović: Replika.)

Verujem da upravo zbog tog razloga studira 17 godina. On je zapravo čekao da dođe u priliku da na fakultetu izučava ono što radi SNS, ali izgleda čeka i neke druge stranke koje će posle nas da dođu na vlast. Ne ide to tako brzo.

Meni je drago da ste se vi slikali, a to šta ćete vi posle da pričate, to – mi smo bili da dokazujemo, to što se vi igrate Šerloka Holmsa, glumite helikopter i radite ovde sve što već radite to je vaša stvar.

(Radomir Lazović dobacuje.)

Pa da. To je ono kada vrtite rukama ovako. Kada radite ovako – to glumite helikopter. To glumite helikopter.

(Radomir Lazović dobacuje.)

Kakve to sada veze ima sa ovim i kakve to sada ima veze sa tim?

Jel ne sme da se kaže reč – helikopter zato što …

(Radomir Lazović: Ubice.)

Šta? Ko je ubica? Što ste nervozni? Što ste nervozni tako? Pa argumenti su na vašoj strani, što ste nervozni? Opustite se.

Znači, kada se kaže pumpica, onda kaže – aha, vređa asmatičare. Ja reč o asmatičarima nisam rekao. Reč. Reč tu nisam iskoristio. Eno stenogrami, ko hoće neka proveri. Ja kažem – vi ste tifusari koji idete od grada do grada ko oni tifusari u filmu „Bitka na Neretvi“, oni kažu – aha, rekao je rudarima da su tifusari. Ja reč – rudari nisam iskoristio.

Sad kaže – ti si rekao da su ljudi bolesni, sprdaš se sa ljudima što su bolesni. Ja reč nisam rekao. Kažem, liči na njega, malo je danas mršaviji od ovog na slici, ali meni deluje da je on. Sam je potvrdio da je on. Bio, vodio Violu von Kramon da se slika u Beogradu na vodi. Što je niste vodili u Dobričini pet stanova koje ima da tamo slikate te delove Beograda? Dva na Karaburmi, dva na drugim delovima, treći ne znam, peti ne znam gde. Što to niste tamo slikali? Što se tamo niste slikali?

(Radomir Lazović: Jel ovo replika? Znači, on može da ima pravo, a ja nemam?)

Vidi ga. Pa što vičete sada? Pa što ste nervozni? Budite mirni. Polako. Nema razloga za to. Nema razloga za nervozu. Znači, vi znate, kao što rekoh, gde je najlepši deo Beograda, gde se najviše gradi i tamo ste da se pohvalite vodili Violo von Kramon jer to je za vas vrhunac gosta koji može da dođe. Nema ko drugi. Samo Bog sa nebesa da je sišao i njega biste odbacili, ali Viola kada dođe na najlepše mesto da se vodi. Drago mi je da vi to prepoznajete. Vi glumite vašu ulogu do kraja. Nastavite sa tim glupostima. Šta god ja spomenem – aha, to si spomenuo, to ne sme da se spomene zato što se nešto sa tim desilo.

Znači, to slobodno nastavite. Nastavite sa ovim vašim naučenim lekcijama koje nam ovde ponavljate, kamo sreće da ste tako na drugom mestu odgovarali, mnogo biste bolje prolazili, ali pošto kada već niste, evo ovde ste danas tu i sada danas pokazujete da ipak u dubini duše vi poštujete i cenite Beograd na vodi.

(Predsednik: Hvala vam.)

Meni je drago zbog toga.

Prvo moram da kažem da ću od danas pa u buduće prema koleginici da nastupam sa dužnim poštovanjem i ako sam u bilo kom trenutku prekoračio neke granice pristojnog u odnosu sa vama, ja se ovom prilikom izvinjavam. Sada ću reći i razlog.

U petak je ceo dan Šolakova televizija kukala kako sam ja strašan prema njima, kako ih vređam, te uvredio ovog, te rekao onom ono. Samo kada sam odgovorio gospođi Manojlović nije rečeno da sam je uvredio, povredio ili bilo šta treće, nego kako sam joj odbrusio i gledam jel to njegova televizija, jel to ista televizija, nije ista. Vidim ista, što znači da je ona izgleda u nekoj nemilosti tamo, a ko je u nemilosti tamo ima moje potpuno poštovanje i zbog toga otuda i ovaj tanak aplauz, kao što ste imali prilike da vidite. Zbog toga ću na jedan poseban način da se obraćam kada je gospođa Manojlović u pitanju. Zato uopšte neću da ulazim u diskusiju za sve ovo što je rekla, samo u kontekstu onoga što je netačno, a tiče se tih famoznih tifusara.

Evo preneo mi je njen, ako niste sami uspeli da čujete ili vidite, verovatno ste gledali onaj film „Neretva“. Tamo postoji nekoliko jezivih scena u kojima se s vremena na vreme pojavljuje jedna grupa tifusara. Vodi ih neki Boško tifusar i oni upadnu scenu, bauljaju i svi odrpani viču nešto, pevaju i onda odu na neko drugo mesto. E to mi imamo sada u Srbiji, tifusare ne vodi Boško, nego Šolak, a oni idu gde im on kaže, pa su danas u Babušnici, sutra u Žagubici, prekosutra u Lazarevcu. Putujući cirkus koji ide od mesta do mesta.

Jeste li vi čuli ovde negde reč – rudari? Ne. Oni su rudare proglasili tifusarima, ne bi li tako izazvali njihovo nezadovoljstvo i pokušali na nezadovoljstvu rudara da naprave nešto. Ono što je ovde problem, to je da se ni to, naravno, nije primilo, niti može da se primi, vide ljudi, čuju svojim ušima sve šta se govori i nema potrebe takvim podvalama da se služe.

Dakle, sa dužnim poštovanjem, kao što sam rekao, vidite kako sam lepo odgovorio, nisam ulazio ni u kakvu polemiku, ali sam razjasnio ono što rade, što pokušavaju i to je konstantno da nalepe nešto, oni protumače, a onda mi valjda treba da objašnjavamo kako jeste i šta je bilo. Apsolutno mi ne pada na pamet. Sami sebe proglašavajte čim hoćete, uključite se u kakav god hoćete pokret, vaša je stvar, putujte od mesta do mesta, a moje je pravo kako ću da vas nazivam. Meni najviše ličite na tu scenu iz „Neretve“.

I još jedna stvar, to je film, to je fikcija, dakle, pošto je bilo vaših nekih koji su pametovali kako vređam partizanski pokret ili ne znam ni ja šta, kao što su napali Bikovića, sada bi napali i Veljka Bulajića, da je živ, jer oni ne razlikuju fikciju, film i seriju od onoga što je realno. Ne, meni ličite na tu scenu iz tog filma. Hvala.

Nije prvi put da čujemo u našem političkom prostoru priču o tome da neke stranke treba zabraniti. Uglavnom to oni koji nisu u stanju da dosegnu deseti deo rejtinga stanaka koje žele da zabrane traže.

Dakle, ovi što su na 2%, 1,2%, itd. traže da se zabrane oni koje podrži narod na izborima u meri od 46% ili više. To je već stara priča, itd.

Međutim, mene sad zanima jedna druga stvar – šta bi tek trebalo da radi pravosuđe sa onima koji su se lažno predstavili kao manjinska stranka, pa izašli na izbori kao lažna manjinska stranka, pa uzeli mandate kao lažna manjinska stranka, ušli u Skupštinu kao lažna manjinska stranka, a da ni u jednom trenutku nisu ispunjavali taj zakonski uslov? Kakva je tek to prevara i izbornog sistema i građana i svega, kompletnog političkog sistema uopšte? Šta sa tim strankama treba raditi?

Ali, da proverite motive tih koji su se tim bavili i da čujete, da vam kažu zašto su to radili, najbolje da stanete pred ogledalo, pa da se ispričate.

Očigledno da ovo pitanje postoji odgovor. Očigledno da je odgovor Dragan Šolak. Evo kviz, evo N1. Koliko poznajete ministre u aktuelnoj Vladi Srbije, kviz na klik. Stvarno bilo dobro da se otkrijem, jer ako i na ovaj način Dragan Šolak pljačke građane Srbije, pored sve pljačke koju je imao preko „Telekoma“ i svega ostalog, onda je to strašno, ako skida još 500 dinara na klik znanja. To su te kao udice na koje se ljudi upecaju, koliko poznajete ministre u aktuelnoj Vladi, onda imate dole odgovore na pitanje. Ispadne da vam skinu 500 dinara.

Stvarno bi bilo strašno da pored svega što Šolak radi u ovoj zemlji otima po 500 dinara od građana da bi posle finansirao propali „Sautempton“. To je van pameti. Bilo bi dobro da ministarstvo poradi na tome i da otkrijemo te lopuže. Hvala.

Ne finansira režim Dragana Šolaka. Svi građani Srbije finansiraju Dragana Šolaka. Ta lopuža je nakačio svoje firme na „Telekom“, otimao sve što je mogao od „Telekoma“, razvijao svoju kompaniju tako što je pljačkao „Telekom“, postavljao svoje ljude na čelu nekih jedinica unutar „Telekoma“. Svi plaćamo Dragana Šolaka. Celu Srbiju pljačka Dragan Šolak.

Ta lopuža je onda tim parama kupio fudbalski klub u Engleskoj da se zabavlja malo, pa je onda hteo da kupi fudbalski klub u Hrvatskoj, pa fudbalski klub u Bugarskoj, krenuo u fudbalski posao, menadžerski posao, Boga pitaj šta čovek radi. Šta vi radite sa njegovim medijima? Ne radite vi, da li ste mu plaćenici ili mu niste plaćenici, ja to ne znam, mislim da radite probono, zato što morate jer oni vam omoguće koju naslovnu stranu, koji intervju, pa onda vi pravite, evo kao ovaj performans danas što ste napravili, da valjda ja ne smem da izađem negde, ne znam ni ja šta da kažem, nemam pojma. Pa vi stvarno plašite „mečku rešetom“. Dakle, to nikakvog efekta nema.

Ni to što ti Šolakovi nadničari prave svoje emisije posvećene meni, ni to što pišete, apsolutno me ne interesuje. Meni da je stalo do vašeg mišljenja, ne bih vam se obraćao na način na koji vam se obraćam i vama i njemu i svima njima. Mene svaka vaša nervoza uverava da ja svoj posao radim maestralno i to je suština.

To što ste vi nezadovoljni, to što ste vi nervozni, to što vam mediji podižu atmosferu do pucanja, ti mediji, Šolakovi mediji, što izveštaju odavde, ovaj je pobesneo, ovaj je izludeo, onaj je poludeo, ovaj je ovo, ona je ono, tako izgleda otprilike izveštavanje iz Skupštine. To samo u vašim medijima ima, ta priča. Svi drugi koji gledaju vide da je nešto sasvim drugo.

Da zaključim. Ne finansira, nažalost, Šolaka režim, jer bi to bilo mnogo manje pare i mnogo manje kriminala njegovog u tom slučaju, nego finansiraju svi građani Srbije. On se nakačio na novčanik i taj vaš koji ste pokazivali, i odatle pare idu za Šolaka. Hvala.